Европа гледана другим очима

Петак, 14.10.2022. у 18:00

 

Владимир Кршљанин

 

ПОГЛЕДИ

Европа гледана другим очима

Србија не сме бити објекат уцене евробирократа и њихових газда, већ субјекат новог, праведнијег света – на почасном месту, међу победницима, како смо и навикли да је видимо

 

(Срђан Печеничић)

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира на то да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

А та олигархија је 1999. изазвала Први европски рат на тлу бивше Југославије, и 2022. Други европски рат на тлу бивше Украјине. Оба су били и против Европе. А пошто је Други рат, већ по традицији, страшнији од Првог, они су на време склонили Велику Британију са европског попришта. И сасвим у свом „постмодерном" антиљудском и антихришћанском стилу пандемије, „великог ресета" и ЛГБТ, за виновнике су прогласили Србе и Русе.

Први европски рат је био проба за Други. Међутим, испоставило се да је Први био резултат обести униполарне светске олигархијске диктатуре, док је Други резултат очајања због заувек изгубљене светске доминације.

До скора је имало смисла говорити да нам је и од самог формалног уласка у ЕУ, битнији напредак у достизању „европских стандарда". Сада је то под знаком питања, јер оволико одступање од демократије и гурање сопствених народа у сиромаштво, деиндустријализацију, смрзавање и рат, а све у туђем интересу, очигледно сведочи о краху система. Наравно, у западној Европи још постоје достигнућа од којих се може учити, али сада је опет очигледно, као што је било очигледно под бомбама 1999, да је примена система који нам намећу евробирократи – за Србију најгора могућа опција.

Наравно, из своје коже, и из своје Европе, се не може. Али је крајње време да Европу почнемо да гледамо другим очима. Да почнемо да се поносимо тиме што смо носиоци њених изворних духовно-моралних вредности, да наставимо плодну сарадњу са европским нацијама, али да се дистанцирамо од пропалог евробирократског пројекта, који ће у месецима и годинама пред нама срушити, и надамо се претворити у истински евродемократски пројекат (онај до Урала или до Владивостока) – сами европски народи.

У овом часу, суверена Србија, у савезништву са Русијом и Кином, главни је извор европске наде и једини гарант европске будућности. И зато, упркос хистерији која влада међу евробирократама, морамо, слушајући и глас народа, још мало храбрије водити своју независну спољну политику и развијати је на следећи начин:

а) задовољити се придруженим и одустати од пуноправног чланства у ЕУ и смањити ниво сарадње са НАТО на уобичајени ниво „партнерства за мир", бар док те организације не одустану од своје антидемократске и неоколонијалне политике;

б) ући у придружено чланство или партнерство у дијалогу са Савезном државом Русије и Белорусије (а ту своје место могу добити само Србија и будућа ослобођена Украјина), Евроазијским економским савезом, ОДКБ-ом, Шангајском организацијом за сарадњу и БРИКС-ом (што су већ учиниле многе значајне земље света, само није јасно зашто Србија још није).

Курс независне спољне политике Србије је потпуно исправан и изазива поштовање многих у свету. Ипак, он се мора даље развијати на предложени начин да би наша независност била потпуна, јер у периоду 2000-2012, независности није било и створена је потчињеност западним центрима моћи у многим областима, што нашу међународну позицију још увек чини рањивом.

Србија широм света има велики углед, поготову код својих најмоћнијих савезника, Русије и Кине. У том угледу постоји део који се темељи на тековинама два светска рата и несврстане политике, али његов највећи део произилази из нашег отпора међународној диктатури деведесетих, када смо иницирали настанак праведнијег Новог света, који данас предводе Русија и Кина.

Баш зато што свет јесте у преломном историјском раздобљу, није нам довољна само тактичка вештина, већ се морамо ослонити на своју стратешку цивилизацијску супериорност, која нас учи, како нас је недавно у Београду подсетио Сергеј Бабурин, да није могућа „златна средина између добра и зла".

Недавно је више од 100 најугледнијих бранилаца Србије у Првом европском рату, на војном, политичком, дипломатском, културном и информативном попришту, али и младих српских политичара и активиста, потписало и објавило несвакидашњи документ: Повељу српско-руског братства, којом се истичу, како приврженост традиционалним европским, хуманистичким, хришћанским духовно-моралним вредностима, тако и њен регионални, европски и светски значај.

У политичком смислу, Европа почиње да ври. Мађарска упорно пружа отпор евробирократама. У Италији је већ традиционалистичка коалиција убедљиво победила на изборима. У Чешкој и другим земљама не јењавају масовни протести. Трећи светски – лажовски рат (или неуспели покушај рата највећих лажова и криминалаца против човечанства – јер је технологија масовног лагања последња област у којој имају примат) у коме се за још мало доминације или некажњености олигархијских злотвора масовно жртвују животи, благостање и достојанство људи и у којем евробирократи и њихове газде бесрамно газе истину, морал и међународно право, не либећи се од сарадње са фашистима и терористима, мора бити и биће заустављен.

А Србија не сме бити објекат уцене евробирократа и њихових газда, већ субјекат новог, праведнијег света – на почасном месту, међу победницима, како смо и навикли да је видимо.

Потпредседник међународне словенске академије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

https://www.politika.rs/scc/clanak/520508/Pogledi/Evropa-gledana-drugim-ocima

Jовановић: Србија не смије дозволити да је Америка третира као осуђеника

Jовановић: Србија не смије дозволити да је Америка третира као осуђеника

Бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије Живадин Јовановић сматра да Србија не смије дозволити да је званичници САД понижавају и третирају као неког осуђеника и да због тога не би требало да ћутке пређе преко поступка америчког државног секретара Ентонија Блинкена, који је у недавном телефонском разговору са Александром Вучићем предсједника Србије "упознао са неопходношћу брзог постизања споразума са Приштином".

 

Живадин ЈовановићФото: СРНА

Коментаришући ову Блинкенову поруку из саопштења прес-службе предсједника Србије након његовог разговора са америчким државним секретаром, Јовановић је оцијенио да је то непримјерен и пријетећи начин комуникације.

- Није Вашингтон судница за Србију, нити је Србија осуђеник који је у притвору да јој се званичници САД тако обраћају. Ништа није аргумент да Србија мора да клекне и пристане на понижење, већ мора бити спремна да сачува своју слободу - рекао је Јовановић за Срну.

Према његовом мишљењу, Србија мора бранити КиМ политички, правно дипломатски и на све могуће начине и ту не смије да буде никаквог колебања или меркантилизма да се зарад инвестиција или енергената одустане од тога, јер су егзистенција државе и њена слобода вриједности које морају да се штите по сваку цијену.

Коментаришући све већи притисак на Србију да уведе санкције Русији, став појединих политичара да ће Србија остати без Косова уколико то не учини, као и најаву државног врха да ће можда и промијениити садашњу политику ако штета од неувођења санкција Москви буде већа од користи, што за сада није случај, Јовановић је указао да се на тај начин не може говорити о тако значајном партнеру као што је Руска Федерација.

Он сматра да је Блинкенов ултимативни тон посљедица таквих ставова, а нарочито порука да "Русија не разумије довољно Србију", које су се слале са одређених нивоа у Београду.

- Чак и да је то тачно да нас Русија не разумије, у шта не верујем, питање је да ли се на тај начин комуницира са стратешким партнером као што је Руска Федерација и да преко медија ми шаљемо поруке једни другима - навео је Јовановић.

Према његовим ријечима, није случајно да је Блинкен позвао предсједника Србије дан или два након што је из Београда пуштен пробни балон поруком да Русија не разумије Србију.

- Блинкен се у име НАТО и САД након тога јавља и пријети српском предсједнику. Онај ко каже јавно да Русија не разуме довољно Србију, тај шаље поруку Бриселу, Вашингтону и Лондону: "Дођите, ми се стављамо вама на располагање! Русија нас не разумије и ми смо спремни да се прикључимо вама" - оцијенио је Јовановић.

Како каже, Вашингтон се према предсједнику Србије понио као судија, који Вучића упознаје са одлукама тог суда.

- Ако је он /Блинкен/ стварно рекао да је упознао предсједника на тај начин, онда је он у име неког судског вијећа саопштио одлуке тог вијећа. Испада да постоји неко судско вијеће којим предсједава Америка и у чије име неко упознаје Србију да мора да уради ово или оно - указао је Јовановић.

Он сматра да начин на који се Блинкен обратио Вучићу Србију своди на ниво неког објекта у међународним односима, а не субјекта и бишег америчког ратног савезника.

Јовановић каже да сада испада као да Србија није побједница у Првом и Другом свјетском рату и као да се јуче испилила, захваљујући вољи Отоманске империје или Аустроугарске.

- Нису Србију направили ни Отоманска империја, ни Аустроугарска, а није је направила ни Америка, па да може да јој заповиједа. Овдје се ради о томе да ли Србија хоће да постоји или неће. Србија у историји никада није клекла или се предала, ни 1914. године, а ни 1941. године и зато и сада мора по сваку цијену да брани своју слободу и независност - поручио је Јовановић.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=490147

politika.rs

На прагу новог апсолутизма

Владимир Првуловић

5-7 minutes

---

Tреба да будемо забринути. Не само ми из мале Србије на ветрометини, већ две трећине популације данашњег не-НАТО-вог света.

Да ли смо свесни шта се око нас догађа? Све је подређено НАТО-у, а НАТО и његови чланови и претенденти на чланство су подређени САД. Управо смо се уверили да је и Генерална скупштина УН постала позорница за промоцију америчких, НАТО-вих концепција о уређењу савременог света. Шефови 193 државе чланице УН или њихови изасланици присутни у сали, пажљиво слушају и аплаудирају говору америчког председника (коме чак и померају сатницу због присуства на сахрани енглеске краљице). Сви седе и аплаудирају када путем видео-линка (што није предвиђено документима УН) говори украјински предсeдник Зеленски. Када они заврше, пола сале ГС УН се испразни. Све важне информације, најаве преуређења света, претње непослушнима и директиве су већ чули. Само треба да их спроводе или ће бити изоловани.

Очигледно је на делу спровођење, под вођством САД, плана и смерница изражених у делу покојног Збигњева Бжежинског „Велика шаховска табла". Дакле, једина велика сила биће САД, а Русија, Кина, Индија и друге велике земље само регионални пиони на светској „табли". Чак се ни стари амерички теоретичар међународних односа и изумитељ пингпонг дипломатије, још жив и разуман Хенри Кисинџер уопште не чује, јер је пригушен и отписан.

Шта се десило са међународним правом и тешко достигнутим међународним документима? Шта се десило са Завршним документом и  договорима Конференције КЕБС (ОЕБС) из Хелсинкија 1975. о мирном уређењу односа у Европи и савременом свету? Од Савета безбедности УН неодобрени 78-дневни напад НАТО-а крстарећим ракетама на СРЈ (Србију) 1999. и непоштовање документа СБ 1244 о његовом окончању, потврђују напред изнету тезу. Шта се десило са другим међународним организацијама, које су све под паском САД?

Да ли је јасно да је Европска унија у функцији спровођења директива САД и НАТО, чак и на своју економску и другу штету? Где су нестале неутралне земље, које су биле стожери мирољубиве политике после Другог светског рата? Међу њима, две важне карике – економски јака Шведска и земља у успону Финска, које су од неутралног статуса имале економске и политичке користи, данас чекају да им Турска одобри статус придружених чланица НАТО-a, иако су на границама другог, не-НАТО-вог света. Још званично неутрална Швајцарска, која је стално под притиском САД, те се одрекла и „свете" тајне банковних рачуна, као њеног адута у светском банкарству, данас од САД наручује 36 борбених авиона Ф-35А и пет ракетних ПВО система „патриот" у вредности од преко 8,4 милијарде евра, са испоруком до 2031. године! Иако су за њену величину територије и контролу граница до сада коришћени мопеди и мотоцикли. Пољска, балтичке земље, Чешка, Словачка, чак и С. Македонија, уз сагласност САД, шаљу своје  коришћене тенкове Украјини, а заузврат им се нуде нови амерички уз „повољније" цене (!?), у складу са политиком „НАТО оружје за НАТО чланове". Само што ће то плаћати грађани ових држава у кризи.

​ Да ли је ово довољна аргументација за тврдњу о планираном апсолутизму САД и НАТО у данашњим међународним односима. То се манифестује у економији, производњи и коришћењу природних сировина и енергије (замислите блокиран и миниран новоизграђени „Северни ток 2", на штету Немачке и ЕУ земаља), али и у науци, култури, музици, позоришту, журналистици, па чак и у спорту. Сетите се блокирања Ђоковића да се такмичи у Аустралији и на УС Опену ове године и поред попуштања антиковид мера, забране руским и белоруским такмичарима да се такмиче у међународној конкуренцији и других неправилности. Не заборавимо толерисање допингованих америчких атлетичара и спортиста на олимпијадама, бициклистичком Тур де Франсу и пливачким такмичењима. Сетите се судијске крађе златне медаље нашем пливачу Милораду Чавићу у трци на 100 м лептир стилом, на Олимпијади 2008. у Пекингу, у корист  Американца Мајкла Фелпса, који је евидентно био други. Све спортске светске асоцијације доследно спроводе политичке директиве из Беле куће.

Зиму ће Европа, не само њена  економија, већ и становништво, пропатити без руског гаса и нафте, али ће, на своју штету, поштовати санкције које према енергији из ове земље прописује Америка. А за то време ће САД неумерено штампати доларе без адекватног покрића, поклањати оружје и помоћ Украјини, иако није чланица ЕУ ни НАТО-а, тражити од европских савезника да Украјини доставе своје оружане системе, а обећавајући да ће им, заузврат, продати новије и модерније системе који се производе у САД.

Шта на све ово да кажу две трећине светске популације и земље које нису ни у ЕУ ни НАТО, а боре се против тешкоћа модерног времена. Да ли је решење – постизање извесне равнотеже преко земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) или ново савезништво Русије и Кине, видећемо? Ако коалиција западних земаља под управом САД то буде дозволила. За Јужну Африку сумњамо да ће остати у поменутој коалицији.

За сада остају бриге да све то није довољно да се заустави погубни точак кретања савременог света и историје. Надамо се само да неће кулминирати светским нуклеарним сукобом у којем би сви били губитници, а цивилизацији можда уследио повратак у преисторију.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

Небојша Човић: Lažna dilema ili o „ponudi” EU Srbiji

standard.rs

Lažna dilema ili o „ponudi" EU Srbiji

Небојша Човић

8-10 minutes

---

Dilema između naših nacionalnih interesa i zapadnih interesa, čak i kada nam se maše nekim fantomskim i realno nemogućim ubrzanjem evrointegracija, je lažna i nepostojeća

Svedoci smo višenedeljne propagandne kampanje kolektivnog zapada koja je prenaglašava ili širi lažne informacije o realnosti i očekivanom ishodu sukoba u Ukrajini, kako bi se globalno pokolebale zemlje koje su zauzele principijelni stav i odbile da se stave na ovu ili onu stranu.

Kao i do sada, omiljena tema, pre svega britanskih medija, koje potom preuzimaju kolonijalna papagajska glasila u ostatku EU i u regionu, je da je Putin, navodno, i lud („Mad Vlad"), i terminalno bolestan, da se krije u bunkeru, ostavljen od svih, da ruska vojska puca po šavovima i slično. Ono što smo mogli da vidimo poslednjih dana je pokazalo da sve ovo što je „babi milo pa joj se i snilo" ne može da bude dalje od istine.

Vladimir Putin je više nego zdrav i lucidan – za razliku od njegovog vremešnog kolege preko okeana – a ruska vojska ne samo da nije na kolenima, već nije još ni počela da primenjuje doktrinu ratovanja koju smo videli u svim dosadašnjim ratovima koje je, uglavnom protivzakonito, vodio NATO, uključujući i agresiju na našu zemlju.

Svetionik demokratije

Kada je u pitanju zapadna orkestrirana propaganda, pre par dana je, preko jednog britanskog istraživačkog sajta, procureo dokument nemačke vlade kojim se daju instrukcije ključnim nemačkim medijima kako da intenziviraju širenje lažnog narativa o sukobu u Ukrajini, kako bi se sprečio opštenarodni revolt stanovništva katastrofalnim odlukama koje donosi njihova vlada. Za njihov rođeni novac. Doneta je i odluka o mogućnosti korišćenja vojske u slučaju većih protesta.

Širom tih „zapadnih svetionika demokratije" počeo je novi talas blokada svakog medija koji pokušava da da drugu perspektivu ili izbalansiranu sliku dešavanja ne samo u Ukrajini i Rusiji, već i u Evropi i SAD. I kod nas su ponovo blokirani ruski mediji, što pokazuje da i mi polako upadamo u tu zamku gubljenja sopstvenog integriteta zarad tuđih – a na štetu sopstvenih – interesa.

Zgrada MUP-a u Beogradu u plamenu tokom NATO agresije 1999. (Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević)

Mučno je bilo gledati reakcije svih tih zapadnih lidera i medija na promenu u ruskom načinu ratovanja, koje je u prvih osam meseci bilo više nego uzdržano, u poređenju sa tim kako izgledaju agresije i okupacije SAD i NATO širom sveta. Uništavanje infrastrukture od strane ruskih trupa je užasno, a kada su njihove snage to mnogo brutalnije radile protiv naše zemlje i naroda ili u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji, to je bilo potpuno u redu i opravdano?! Nezamisliv stepen licemerja!

Ne mogu da zaboravim snimak sadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena kako se, zapenjen, u komitetu za spoljne odnose američkog Kongresa hvali da je on taj koji je tražio rušenje mostova u Jugoslaviji, kako je on taj koji je tražio da se Jugoslavija sravni sa zemljom bez obzira na civilne žrtve. U nekom normalnom svetu, sada bi on bio taj koji bi od srama pobegao i sakrio se u najdubljoj rupi, umesto da se zgražava kada drugi primenjuju model koje je on tako zdušno zastupao.

Legitimne mete

Svet sa pravom treba da bude užasnut stradanjima civilnog stanovništva, ma sa koje strane linija razgraničenja da se nalazi. Bilo da se radi o zapadu Ukrajine, njenom istoku, Srbiji, ili, na primer, u nekoj od zemalja koje su se našle na meti zbog svojih rezervi nafte i ostalih prirodnih resursa koji su potrebni zapadnim ekonomijama. Svaki ljudski život je neprocenjiv, svaki gubitak ljudskog života je tragičan i nenadoknadiv.

Ali treba reći i da je, ma kako to okrutno zvučalo, s obzirom na to da je u ponedeljak ispaljeno više od 200 projektila, broj civilnih žrtava minimalan. Prva zgrada koja je pogođena je bilo sedište ozloglašene ukrajinske službe bezbednosti, gde je poginulo više zaposlenih, uključujući i šefove pojedinih direktorata. Pogođene su, pored elektroenergetskog sistema, slične vladine institucije, čak i one u „egzilu", trenutno smeštene u civilnim zgradama, širom Ukrajine, uključujući i zapad, koji je do sada bio prilično komforan u ovom sukobu.

Vatrogasci gase požar u administrativnoj zdradi u Kijevu (Foto: Gleb Garanich/Reuters)

Pogođeni su magacini naoružanja, zgrade sa NATO trupama, pre svega poljskim, u okolini Zaporožja, koje se već nedeljama nalaze na ukrajinskoj teritoriji i aktivno bore kao deo njihovih vojnih struktura. Uzgred, i američka vojska je priznala da ima trupe u Ukrajini, a ne samo „američke specijaliste" – na tajnom zadatku i u civilnoj odeći – koji rade kao operateri naprednih oružanih sistema koje su SAD poslale Ukrajini. Pored očigledne svrhe ovih udara, Moskva je poslala još jedan važan signal i Kijevu i NATO-u – da do tančina zna šta se dešava kao i precizne lokacije i ukrajinskog i stranog i naoružanja i ljudstva.

Da se kratko osvrnem i na ono što je prethodilo ovim ruskim dejstvima. Iako se o tome ne govori, čak ni od strane ruskih istražnih organa, simultano sa eksplozijom kamiona, krimski most su pogodila dva projektila. Potpuno u skladu sa planom britanskih vojnih službi iz marta-aprila ove godine, kada je Velika Britanija zabranila Zelenskom dalje učešće u pregovorima, a koji je pre dva dana procureo u javnost. Pretpostavljam da Moskva ima dobar razlog zbog kojeg ovo ne pominje.

Ono što vojni analitičari očekuju je da, sa primenom drugačije doktrine – koja je ipak ostavila prostor za drugu stranu da se uzdržavanjem od napada izbegne veće razaranje i veće žrtve – da ruske trupe za nekih 6 nedelja krenu u ofanzivu kojom će se do kraja zime potpuno promeniti situacija na terenu i zaokružiti sve teritorije na kojima živi većinsko rusko stanovništvo.

Upitna budućnost EU

Kada se ima sve prethodno u vidu, odustajanje od našeg jedino mogućeg principijelnog stava u ovom trenutku bilo bi kao pravljenje pakta sa Nemačkom 1945. godine. Tačno je da su naši mediji, iz ovih ili onih razloga, poslednjih nedelja prihvatili deo ove zapadne propagande, kao i oni koji su na večitoj listi zapadnih stimulacija svake vrste, iako sve to vreme nisu gadljivi ni na državna jasla. To je sve za cilj imalo pojavu pukotina u nekim našim stavovima, slanje pogrešnih poruka o tome koje bi vrste pritisaka bile presudne da mi odustanemo od svog principijelnog stava o neuvođenju sankcija. Što bi deca rekla, mi se izgleda trudimo da zapadu nacrtamo šta treba da uradi kako bi nas naterao da uvedemo sankcije! Ali, ove pukotine će zapadu biti znak da dodatno intenzivira pritiske kako bi pokušao da nas slomi, naročito kada smo mu tako velikodušno nacrtali kako da to uradi.

Sastanak predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom (Foto: Tanjug/Rade Prelić)

Dilema između naših nacionalnih interesa i zapadnih interesa, čak i kada nam se maše nekim fantomskim i realno nemogućim ubrzanjem evrointegracija, odnosno zamrzavanjem ovog procesa i pristupnih fondova je lažna i nepostojeća. Neophodno je da, ako već nismo, razradimo sve scenarije i pripremimo alternativne ekonomske planove kako bi pripremljeni sačekali dodatne nadolazeće pritiske i moguće udare na raznim poljima – oblastima. Evropa i SAD ulaze u recesiju, a videli smo na primeru korone da u krizi svako gleda samo svoje interese. Ne smemo da se oslanjamo na druge, već samo na sebe.

U bilo kojoj ozbiljnoj državi, ovakvi ispadi stranih ambasadora, pa čak i američkih, se rešavaju uručivanjem demarša u MSP, a ako se ponavljaju – proglašenjem tog diplomate za nepoželjnu osobu. Osnova je da nikome od naših zapadnih partnera ne možemo da verujemo, jer su do sada prekršili svaki dogovor – i pisani i usmeni – koji smo sa njima postigli. Budućnost EU je upitna. Izvori u SAD čak otvoreno kažu „ako se EU raspadne – nije nikakav problem. Bitno je da sačuvamo NATO". Ovo baca novo svetlo na motive diverzije na Severnom toku: da se realno oslabe Nemačka i EU, kao i njihove privrede, kako bi iz dosadašnjeg kvazi partnerskog odnosa – preko NATO – i realno postali američka kolonija.

Neboša Čović je nekadašnji gradonačelnik Beograda, nekadašnji zamenik predsednika Vlade Republike Srbije, nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i nekadašnji poslanik u Narodnoj skupštini u dva mandata. Trenutno je predsednik KK Crvena zvezda. Ekskluzivno za Novi Standard. 

Izvor Novi Standard

Naslovna fotografija: Reuters/Yves Herman

BONUS VIDEO:

 

iskra.co

Западни „император" незаконито гази Додикову победу: Улази се у опасну зону у којој је – све могуће

6-8 minutes

---

Западни „император" незаконито гази Додикову победу: Улази се у опасну зону у којој је – све могуће

12.10.2022. - 20:28

CC0 / Pixabay /

Одлука о поновном бројању гласова за председника Републике Српске је незаконита, иза ње стоји Запад, а циљ ујудурме је да се Милорад Додик елиминише због става о догађајима у Украјини. Пошто опозиција користи ванправна средства, њему такође остаје да их користи и његови бирачи, док се прекраја њихова воља, сигурно неће седети скрштених руку.

Овако за Спутњик одлуку Централне изборне комисије БиХ да се поново броје гласови за председника Републике Српске коментарише проф др Радомир Лукић, професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Како коментаришете одлуку ЦИК-а да се гласови поново броје, на основу чега је донета?

Два члана Изборног закона јасно, недвосмислено говоре да изборна комисија крши изборни закон. Као прво, она може да донесе одлуку да се гласови, уместо на бирачким местима броје у једном или више центара, али такву одлуку може да донесе искључиво пре спровођења избора, а не у току избора или после. Друго, приговори и жалбе се комисији могу прилагати, али тек пошто она прогласи резултате, тек у том случају може се одредити поновно бројање гласова. Међутим, да би се уопште дошло до поновног бројана, захтев мора да буде јасно и веома обимно образложен, да се каже на којим бирачким местима је дошло до неправилности, који су законске одредбе повређене. То нисмо чули, а можда никада ни нећемо.

Како коментаришете понашање опозиције, одмах су прогласили победу, а затим изашли на улицу, јер сумњају у регуларност избора, убеђени су у победу Јелене Тривић, без обзира на велику разлику у броју гласова у корист Додика?

Све наликује игроказу, перформансу коме су склони неки од водећих људи Партије демократског прогреса. Они су на бази, како кажу, „репрезентативног узорка", прогласили победу Тривићеве, али никада нису рекли који је то узорак и ко га је обрадио, ко је одабрао тај узорак. Проглашење победе је било преурањено, али ако погледате шта се касније догађало, схватамо да није, већ да је сасвим сигурно било и планирано. У њиховим главама и у главама њихових страних ментора био је припремљен сценарио, све је било режирано. У крајњем случају, Додик је надмашио госпођу Тривић за 30 хиљада гласова, ниво расположења бирачког тела је јасан. Таква разлика не може да буде покрадена.

Амбасаде САД-а и Велике Британије у БиХ, Делегација ЕУ и Мисија ОЕБС-а заједничким саопштењем поздрављају одлуку ЦИК да истражи пријаве о нерегуларностима, како то коментаришете?

То су испразне фразе и формуле оних који не поштују владавину права, за њих је владавина права садржана у њима самима, нема принципе и правила. Они сами су својом личношћу владавина права, као у Старом Риму, шта император пожели то постаје закон. Владавина права је присутна само ако се оствари оно што они пожеле. Изборни закон јасно каже да га изборна комисија формално крши. Ако су стали иза тога, онда је сасвим јасно ко су аутори ове ујудурме и какав је њихов крајњи циљ. Иза великих речи и фраза о изборним преварама заправо стоји чисто, голо насиље оних који су уверени да овде могу да раде шта год им падне на памет.

Да ли ова ситуација отвара причу за неку нову режију, можда за нешто што би могло да се назове покушајем пуча, с обзиром да верујете да је циљ рушење Додика?

Сасвим је сигурно да се ово не дешава без раније написаног сценарија у коме на крају госпођа Тривић треба да постане председник Републике Српске и да мешетари избором владе. Ако се то деси, убеђен сам да Република Српска неће бити мирна. Било би добро да ове амбасаде и међународна тела мало стану, да престану да деле лекције и да нас уништавају. Ми смо зрео народ који зна за демократију. Њихово доцирање не води ничему, осим новом сукобу с њима. То је случај и са Србијом којој се жестоко прети тешком изолацијом, душегупком у којој Срби и други становници треба да се подаве, само зато што имају другачији став о понашању Запада према Русији, а преко Украјине.

Поједини стручњаци упозоравају и на евентуални Мајдан у БиХ, јер Запад очигледно не одустаје од намере да дестабилизује Републику Српску, шта би још могло да се деси, а да нас изненади?

Вреће са гласачким листићима нису више, како ми правници кажемо, у апрехензији, у непосредном држању бирачких одбора, оне путују до једног или више места за пребројавање листића. У том путовању може штошта да се деси, оваква одлучност Запада да подржи потпуно формално незакониту одлуку чак ми дају за право да сумњам и у могућност да се нешто на том плану ради. Не мислим да је то извесно, али не искључујем могућност таквог мешетарења.

Постоји и предлог да се гласови броје јавно, да ли уопште постоји таква могућност?

То је, наравно, изводљиво, а јавност треба да буде заступљена, на најтранспарентнији начин, камере уз присуство акредитованих посматрача. Код оваквог стања ових амбасада и међународних организација које здушно и снажно подржавају незакониту одлуку ЦИК-а, све је могуће. Без тог вида јавности, остаће увек мрља на овим изборима. Нема никаквих техничких препрека да се то не уради.

Додик је најавио појединачне кривичне пријаве против чланова ЦИК-а, има ли још неку опцију?

Може да користи жалбу против ове одлуке коју подноси Суду БиХ, његовом посебном одељењу и то је једино што може да уради од правних средстава. Наравно, пошто и опозиција користи ван правна средства, њему остаје да користи и ван правна средства и да покаже какво је расположење оног дела бирача који су гласали за њега, а њих је најмање 30 хиљада више у односу на госпођу Јелену Тривић. Не знам ништа о томе, али сам убеђен да код оваквог стања ствари и понашања опозиције, ни бирачи који су гласали за Додика неће хтети да се њихова изборна воља прекраја. Сигуран сам да они неће седети скрштених руку.

Ужа научна област нашег саговорника је теорија државе, у три наврата био је декан Правног факултета, а данас руководи Катедром за правну теорију и јавно право.
Лукић је био и правни саветник и члан делегације Републике Српске на мировним преговорима у Женеви, Њујорку и Дејтону.

rs.sputniknews.com

 

standard.rs

Nove sankcije Rusiji, nove posledice za EU

Moon of Alabama

8-11 minutes

---

Evropske elite više nisu pri zdravoj pameti. Umesto da obustave sankcije koje nanose štetu njihovim privredama, one ih udvostručavaju. To se neće završiti dobro po njihove države

Dva dana pre nego što su ruske jedinice ušle u Ukrajinu, 22. februara 2022, SAD i EU nametnule su Rusiji brdo sankcija. Usput su konfiskovali 300 milijardi dolara njenih rezervi uloženih širom „zapada". Sankcije su bile dogovorene između EU i SAD, o njima se pregovaralo tokom nekoliko prethodnih meseci.

Namera im je bila da se Rusija gurne u bankrot za svega nekoliko nedelja. Ljudi koji su te sankcije smislili bili su u zabludi i neznanju o tome koliko je ruska privreda bila realno velika i koliko je na sankcije u međuvremenu postala otporna. Sankcije nisu uspele da na bilo koji način značajnije utiču na Rusiju, ali su zato njihove posledice dovele do nestašice energenata u Evropi i povećale i bez njih ionako visoku stopu inflacije. Inflacija je u Rusiji u padu, a i svi drugi ekonomski pokazatelji su joj dobri. Zbog svega toga, znatno povećane cene energenata stvaraju sasvim zadovoljavajuće dodatne prihode da njima mogu u celosti finansirati sve ratne napore.

Mudar akter bi iz svega toga zaključio da su sankcije bile greška i da bi njihovo ukidanje više koristilo Evropi nego Rusiji. Ali to se nije dogodilo – američke i evropske pseudoelite više nisu pri zdravoj pameti. Umesto toga čak udvostručavaju obuhvat najluđih sankcija za koje je svet ikada čuo (sledi izvod iz navedenog članka Njujork tajmsa):

Evropska Unija je u sredu pokrenula svoj ambiciozni, mada nikad pre ispitani plan kojim namerava da smanji ruske prihode od nafte. […]

„Ukoliko globalne cene nafte nastave da rastu, to će dodatno iskomplikovati napore Evropske unije da nametne ograničenje na cenu ruske nafte, za koje se očekuje da će biti odobrene već u četvrtak, pošto pregovarači EU postignu dogovor i oko svih drugih mera koje bi bile deo najnovijeg paketa sankcija protiv Moskve.

Prema tom planu, komisija u koju su uključeni predstavnici EU, Grupe 7 i svi drugi koji su saglasni sa nametanjem tog ograničenja, redovno bi se sastajala da odluči o cenama po kojima bi ruska nafta trebalo da se prodaje, a one bi se menjale u zavisnosti od tržišne cene u datom trenutku.

Nekoliko EU diplomata uključenih u pregovore reklo je da su Grčka, Malta i Kipar – tri pomorske države koje bi bile najviše pogođene ograničenjem cena – dobile uveravanja da će njihovi poslovni interesi ipak biti očuvani.

Države su se do sad uzdržavale od uvođenja onog što će sada postati osmi paket sankcija koje EU usvaja od početka ruske invazije na Ukrajinu, pre svega zbog brige da bi ograničenje cena ruske nafte izvezene bilo gde izvan bloka po rečima diplomata imalo veliki uticaj na brodski transport, njegovo osiguranje i druge srodne s tim povezane delatnosti.

Zbog ovako visokih cena nafte Rusija ubire milijarde dolara prihoda, bez obzira na manje prodate količine. To ograničenje – deo šireg plana koji je pogurala Bajdenova administracija, a sa kojim su se prošlog meseca saglasile i zemlje G7 – ima nameru da gornji nivo cene ruske nafte spusti na niže od ovih danas aktuelnih na tržištu, ali i dalje iznad minimalnih cena. Američki trezor je sračunao da bi takvo ograničenje Kremlju oduzelo na desetine milijardi dolara godišnje".

Sastanak lidera zemalja Grupe 7 tokom trodnevnog samita G7 u Nemačkoj, 26. jun 2022. (Foto: EPA-EFE/Thomas Lohnes/Pool)

Kako uopšte možete da velikom proizvođaču retke robe za kojom je potražnja velika nametnete obavezu da tu robu prodaje ispod tržišne cene? Bez izuzetno jakog kartela kupaca koji tu robu može nabaviti i od nekog drugog dobavljača, a voljnog da i sam iza vas stane, ovo jednostavno nije moguće uspešno izvesti. To je ekonomski nemoguće.

„Da bi ove mere na kraju bile delotvorne i da bi ruski prihodi zaista bili srezani, SAD, Evropa i njihovi saveznici morali bi da ubede Indiju i Kinu, koji su kupci vrlo značajnih količina ruske nafte, da tu naftu nabavljaju samo po dogovorenoj ceni. Stručnjaci kažu da bi bilo vrlo teško sprovesti čak i sa voljnim partnerima".

Efekat bumeranga

Rusija je već izjavila da svoju naftu uopšte neće prodavati nikom ko se bude saglasio i podržavao režim fiksnih cena G7. I upravo zato ni Kina, ni Indija, ni bilo koja druga zemlja izvan EU ili SAD neće pristati da se toga pridržava. Čitava ta ideja je jednostavno suluda, a uz to i suviše komplikovana da bi bilo šta mogla postići:

„Po novim pravilima, kompanije uključene u transport ruske nafte – a u tu grupu su uključeni brodski prevoznici, osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije i davaoci garancija – završile bi u gubicima jer bi obezbeđivali da se nafta koju transportuju prodaje po cenama nižim ili najviše jednakim onoj graničnoj. A s druge strane, ako ih uhvate dok Rusiji pomažu da je proda po cenama višim od toga, mogli bi da se u zemljama u kojima su registrovani suoče i sa tužbama zbog kršenja sankcija.

Ruska sirova nafta će ionako u većini EU zemalja već 5. decembra biti stavljena pod embargo, da bi se isto već sledećeg februara desilo i sa svim proizvodima od nafte. Ograničavanje cene na pošiljke nafte prema zemljama koje nisu EU članice progurala je sekretarka američkog trezora Dženet Jelen kao neophodan dodatak evropskom embargu na naftu.

Pod ovim EU dogovorom će Grčkoj, Malti i Kipru biti dopušteno da nastave s pomorskim transportom ruske nafte. Da se nisu saglasili s tim da njihove kompanije budu predvodnici u primenjivanju ovog ograničenja cene, bile bi im ukinute dozvole da morem prevoze ruske naftne terete, ili da ih osiguravaju bilo gde izvan EU, što bi za ove vodeće privredne grane tih zemalja bio užasno veliki udarac.

Više od polovine tankera koji trenutno prevoze rusku naftu je u vlasništvu Grka, dok su druge finasijske usluge koje su podrška ovoj privrednoj delatnosti – poput osiguranja, reosiguranja i izdavanje kreditnih pisama i garancija – pretežno registrovana u zemljama EU i u Velikoj Britaniji".

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping tokom sastanka sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, Osaka, 28. jun 2019. (Foto: kremlin.ru)

I zato ovo predstavlja otvoreni poziv drugim zemljama da uđu u biznis transporta nafte i s njim povezane finansijske poslove, na štetu evropskih kompanija.

Kina i Indija će to iskoristiti da povećaju svoj tržišni udeo. Njihovi će brodovi transportovati rusku naftu do svakoga ko bude hteo da je kupi po tržišnim cenama, umanjenim za popust o kom su Rusi uvek spremni da pregovaraju. Grčki brodovi će mirovati ukotvljeni bez posla, ili će biti prodati, dok će indijski, kineski i tankeri drugih azijskih vlasnika biti veoma, veoma zaposleni. Velike kompanije za osiguranje iz Kine jedva će dočekati da se i same priključe na narastajući biznis pružanja ovih globalnih usluga.

Sve ima svoju cenu

To da su evropske birokrate uopšte pristale na ovu tupavu američku ideju, koja će prvenstveno i najviše štete da donese upravo evropskim preduzećima, predstavlja još jedan znak da je Brisel digao ruke od sebe.

Danas su OPEK+ zemlje, kartel proizvođača i prodavaca nafte, reagovale na ovako suludo zamišljene sankcije, ali i na predstojeću depresiju globalne privrede, tako što su se dogovorili da smanje dnevnu proizvodnju za dva miliona barela. Cilj koji Saudijci time žele da postignu nije da Rusiji pomognu iz čiste solidarnosti. Saudijskoj Arabiji je cena od 80 dolara po barelu neophodna za finansiranje sopstvenog budžeta.

Cena sirove nafte Brent, koja je 26. septembra pala na 83 dolara po barelu, u međuvremenu je porasla na 93 dolara po barelu. Globalna tražnja za naftom kreće se oko 100 miliona barela na dan. Ukoliko tražnja ostane ovako visoka, ovih 2 odsto smanjenja proizvodnje OPEK+ imaće značajan uticaj na cene barela, pa ni iznos od 100 dolara za barel nećemo morati dugo čekati.

No, OPEK+ je posvećen konsolidovanju i stabilizaciji cena, a ne njihovom značajnijem povećanju. Tokom današnjeg sastanka OPEK+ saudijski princ Abdulazis prikazao je ovu tabelu:

OPEK tabela u kojoj se vidi mesečno poređenje cena energije u periodu od pre početka specijalne operacije sukoba do 30. septembra (Foto: moonofalabama.org)

Još od početka ove godine, cene za sve oblike ugljeničnih izvora energije (sem sirove nafte) doživele su značajan porast. Abdulazis je tvrdio da se iz priložene tabele jasno vidi da je OPEK+ odgovorno rukovodio cenama nafte. Izvesno je da u međuvremenu EU ne radi ništa slično.

Bajdenova administracija je u međuvremenu prepolovila američke Strateške rezerve nafte (U.S Strategic Petroleum Reserve) s namerom da očuva kako niske nivoe cena na pumpama, tako i demokrate na vlasti.

Ni jedno ni drugo nije odgovoran korak.

Prevod Stevan Babić/Stanje stvari

Izvor Moon of Alabama

Naslovna fotografija: Chris McGrath/Getty Images

BONUS VIDEO:

 

Milivojević: Uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova

kossev.info

Milivojević: Uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova - KoSSev

8-10 minutes

---

„Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: 'Kosovo je srce Srbije', ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima… Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", izjavio je u Novom danu politički analitičar, Cvijetin Milivojević.

Govoreći o odugovlačenju prilikom formiranja Vlade Srbije, on je podsetio na jedno od obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se povući sa mesta predsednika stranke nakon izbora nove Vlade Srbije.

„Ako se Vlada formira do 1. novembra, drugi deo njegovog obećanja bi tebao da bude izvršen. Rekao je: 'Kada formiramo Vladu, ide Izborna skupština SNS-a, i ja konačno odlazim sa mesta predsednika'. I ja verujem u to", rekao je uz osmeh Milivojević.

Dodaje da je primetno da ni javnost ni opozicija ne požuruje Vučića da formira Vladu Srbije. Ne isključuju da će se tokom proleća sledeće godine raspisati vanredni parlamentarni izbori.

Govoreći o ratu u Ukrajini, kaže da on deluje i na unutrašnje političke prilike u Srbiji, kao i na njenu spoljnu politiku.

„Mnogo šta se ogoljuje. Rusija je izvršila agresiju na nezavisnu Ukrajinu, kao što je 27  NATO zemalja izvršilo agresiju na Srbiju. Prvo je anektirala Krim, pa ove četiri oblasti, a SAD i grupa zemalja NATO-a su otele Kosovo. Nisu se Albanci otcepili. Tamo je de fakto ušao okupator, NATO okupator, odvojio Kosovo od Srbije i rekao: 'To više nije Srbija'", rekao je on.

Podsetio je i da se, isto kao i prilikom bombardovanja 1999. godine, gađaju dalekovodi, da veliki regioni ostaju bez struje i da se obe strane međusobno optužuju za terorizam.

„Stvari se pomeraju na frontu, i potpuno se licimerje razobličuje. I u toj igri, sa stanovišta Srbije, Srbija dobija neke nove mogućnosti. Ovog puta može da ukazuje na svom primeru. To više nije 'sui generis', ono što su Amerikanci rekli: 'Kosovo je sui generis', sve što važi u međunarodnom pravu, tu ne važi, jer mi kažemo – 'sui generis'. Je l' to pravo? Pa, nije pravo", kazao je Milivojević.

Govoreći o navodnom non pejperu za rešavanje problema Kosova koji su podneli Francuska i Nemačka, rekao je da se od Srbije „očekuje da odseče sebi nogu".

„Kosovo vredi stotine i stotine milijardi evra"

„U onom non pejperu ima nešto novo. Uz sve ono, stoji i da se od Srbije očekuje da odseče sebi nogu, dakle, da se odrekne 17 odsto teritorije. A podsećam, nijedna zemlja Evropske unije se nije odrekla ni metra svoje teritorije, Hrvati su odbranili nekoliko kilometra kvadratnih vazduha oko Pirana. Ali, prvi put je iz EU, stigla, od dvojice najjačih lidera, i neka ponuda, da ćemo dobiti ubrzane integracije. To je nešto novo, i to do sada nismo čuli. Ima to veze sa ovim što se dešava u Ukrajini", kaže Milivojević.

On je naveo da mediji u Srbiji najčešće pominju ponovno uvođenje viza za putovanje građana van zemlje, kao i odlazak nemačkih investitora iz Srbije.

Na pitanje zašto dovodi u vezu uvođenje sankcija i odricanje od teritorije, odgovara: „Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: 'Kosovo je srce Srbije', ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima itd. Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", istakao je on.

Govoreći o nemačkim investicijama, on je podsetio da su oni došli u Srbiju jer „u Nemačkoj niko ne bi radio za te pare". Takođe, naveo je i da se radi pre svega o fabrikama u kojima se „razmotavaju kablovi", uz navođenje da postoji nekoliko „časnih izuzetaka".

„I došli su iz drugog razloga, jer je Srbija poslednja oaza u Evropi koja uz to nudi i državne subvenciije za te firme koje dođu ovde. Zar verujete da će razmotavači kablova izaći iz Srbije da bi kaznili Srbiju? I šta bi ta kazna bila u odnosu na to da izgubimo Kosovo", zapitao je gost N1.

On je komentarišući izjavu opozicionog lidera Dragana Đilasa da se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji i za nepriznavanje Kosova u UN, rekao: „Nema očuvanja Kosova u Srbiji, bez ruskog glasa u Savetu bezbednosti".

Milivojević smatra da uvođenje sankcija Rusiji, „ne bi bilo prosto uvođenje sankcija".

„Uvođenjem sankcija stajete na drugu stranu rata. Ako je Srbija vojno neutralna, ona ne sme da stane ni na stranu Rusa, ni na stranu NATO-a. Uvođenje sankcija je direktno ulaženje u rat, jer je NATO takođe u ratu u Ukrajini. Dakle, mi se svrstavamo direktno na jednu stranu… Osamdeset i nešto posto građana Srbije je protiv uvođenja sankcija Rusiji, jer znaju da uvođenjem sankcija ostajemo bez Kosova. Više od 80 odsto građana je protiv ulaska u Evropsku uniju, ako je uslov za to odustajanje od Kosova. A ako nije, dve trećine su za ulazak u Evropsku uniju".

Naglasio je da zbog izuzetno skromnih nadležnosti koje su predviđene Ustavom, „Aeksandar Vučić ne može da donosi krucijalne odluke u vezi sa Kosovom". O tome, dodaje, može da na predlog Vlade Srbije raspravlja parlament.

„Pa pošto je reč o identitetskom pitanju, dokle je Srbija, to ide na referendum. O tome samo građani mogu da donesu odluku", podvlači sagovornik N1.

Ukazuje i da bi odluka o Kosovu imala dalekosežne posledice.

„To nije pitanje da li ćemo potpisati sporazum sa Rusima ili Amerikancima saradnji, nego je reč – dokle je Srbija? Takve odluke ne može da donese Vučić. I on nema pravo. Zato i kažem da bi to bio pokušaj državnog udara. Reč je o tome da neko pokušava da preumi ne običnu političku volju građana, nego ono što je identitet države Srbije. A identitet države Srbije je sledeći: 'Srbija od Horgoša do Dragaša. Tako piše u Ustavu, i na toj platformi su svi pobeđivali na izborima od devedesete".

Na pitanje da li bi se odnos promenio ukoliko bi Evropska unija ponudila finansijsku pomoć u zamenu na priznanje Kosova, on odgovara kontrapitanjem: „Da li je to više para nego što imamo ako Kosovo ostane u Srbiji?".

„Znamo jako dobro koliko vrede materijalna bogatstva na Kosovu.  A koliko vredi golub na grani, mi to ne znamo", kazao je Milivojević i dodaje da „ako Vučić ima malo kuraži, on neće taj papir (non pejper koje su ponudile Nemačka i Francuska) ni da gleda".

Poručuje da „budućnost Ukrajine i Kosova ne zavise ni od Šolca ni od Makrona, ni od Britanaca, nego zavisi isključivo i jedino od Vašingtona i od Moskve".

„Ako se želi Srbija zaista u Evropskoj uniji, ako se želi Srbija na strani Zapada, makar i simbolično, onda se Srbiji moraju ponuditi uslovi koji liče na kompromis. Kompromis treba da pobedi nečiju ubeđenost da je pobedio i realnost da je nešto izgubio", zaključio je Milivojević.

N1

O navodnom nemačko-francuskom predlogu za rešavanje pitanja Kosova, opširnije u posebnim vestima: 

Osmani: Svaka inicijativa naših partnera je ozbiljna, Francuska i Nemačka su istorijski partneri Kosova

I Kurti o nemačko-francuskim inicijativama za dijalog, tvrdi da ništa nije finalno, ali da ima i svoje predloge

Klan Kosova: Gervala potvrdila da postoji francusko-nemački predlog za dijalog

Vučić: Na stolu je predlog Francuske i Nemačke da Kosovo uđe u UN, najveća greška Srbije što je prihvatila da EU rukovodi procesom konačnog rešenja Kosova

Albanian Post: „Novi okvir": Sporazum 2023, priznanje za 10 godina, Prištini članstvo u UN, Beogradu finansijska pomoć

Vučić o navodnom dokumentu o dijalogu: Savetnici doneli neki papir, nisam ga primio, boli me glava

EU negira autentičnost non-pejper okvira za dijalog BG-PR: Nikada ranije nismo videli takav dokument

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.