Posle 24 godine od NATO bombi: Šta su naučili Srbi i Albanci, a šta Zapad?
9–11 minutes
agresija na SRJ izvršena je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinenjih nacija, a kao zvanični razlog NATO je naveo zaustavljanje "humanitarne katastrofe na Kosovu". Naređenje za početak vazdušnih napada izdao je tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana, dok je komandant NATO-a tokom bombardovanja bio američki general Vesli Klark. Bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, a dan kasnije Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244.
Posle 24 godine od NATO bombi, šta su naučili Srbi i Albanci, a šta Zapad?
Ministar inostranih poslova SR Jugoslavije u vreme bombardovanja Živadin Jovanović kaže za Kosovo onlajn da su Srbi kroz svoju istoriju već naučili mnogo toga – kako se brani zemlja, sloboda, narod, ravnopravnost, dostojanstvo i da im NATO agresija nije bila potrebna da išta uče. Kako kaže, Srbi znaju šta su njihovi ciljevi i njihova prava.
Što se Evrope tiče, Jovanović se nada da je izvukla pouke iz te agresije jer, kako kaže, rat NATO protiv Jugoslavije bio je klasičan rat protiv Evrope.
"Bombe jesu padale na Srbiju, ali to je bilo destabilizovanje cele Evrope. Ako nije, kako možemo danas objasniti da Evropa ne može ni u EU, ni u NATO da uspostavi jedinstvo jer uvek ima zemalja koje drugačije misle o najvažnijim pitanjima evropske bezbednosti i saradnje. Evropa je učinila istorijsku grešku kada je 1999. pod pritiskom Amerike poslušno učestvovala u agresiji koja je u suštini značila agresiju protiv Evrope", naglašava on.
Od 1999, ističe Jovanović, počinje nezadrživ sunovrat Evrope koji je vodio u sve veću zavisnost i vazalni položaj od Amerike. On dodaje da Evropa danas Ameriku sluša tako što uvodi sankcije Rusiji, vrši pritisak i na druge zemlje, uključujući Srbiju "kao da je to nešto civilizacijski". Evropa je, smatra, kardinalnu grešku napravila što je pod pritiskom Amerike ušla u napad na jednu slobodnu, nezavisnu zemlju 1999. i to joj se, ocenjuje, danas obija o glavu kroz demonstracije, socijalni bunt…
"Mislim da ova generacija evropskih političara nije u stanju da se izvuče iz američkog šinjela jer američki šinjel je pod svojim skutom doveo ovu generaciju evropskih političara i ona kada bi i želela da se izvuče iz tog obruča, nema mogućnosti da se okrene sebi. Evropa će biti u mogućnosti da učini zaokret u svoju korist onog časa kada bude počela da preispituje svoju poražavajuću politiku u odnosu na Srbe na Balkanu jer je Evropa slepo sledila anglosaksonsku strategiju slabljenja i drobljenja srpskog naroda na Balkanu od kraja osamdesetih pa do 2000.", kaže naš sagovornik.
Kada je reč o Albancima i NATO agresiji, Jovanović navodi da oni nisu nikome primer i u tom smislu podseća da su slavili Staljina, pa Mao Cedunga, a danas Stoltenberga.
"Albanci su inspiracija za vazalstvo i služenje tuđim interesima i računaju da će kao treća, četvrta ruka da dobiju neke mrvice. To je njihova stvar, ali ona nema perspektive. Danas je svima jasno da njihove gazde odlaze u istoriju, a da je jedino rešenje u traženju iskrenog dogovora sa srpskim narodom, da žive u miru i razumevanju jedni pored drugih i da niko ne traži za sebe privilegije da bi što veću štetu naneo srpskom narodu, od toga nema budućnosti. Danas je svet na putu multilateralnih odnosa, danas i Albanci treba da se zapitaju na kojoj su strani istorije kada traže ono što im ne pripada, kao što je Si Đinping pre neki dan u Moskvi rekao da je Kina uvek na pravoj strani istorije", kaže Jovanović.
U vremenskom razdoblju od 24 godine, prema oceni direktora istraživanja ISAC fonda Igora Novakovića, Srbija je postala svesna svetske politike i potrebe da se prilagođava tokovima umesto da ide uz vodu.
"Mislim da je to ključ. Srbija je tokom 90-ih imala dosta šansi da određene momente pretvori u pobede u kooperaciji sa svojim susedima ali smo svaku loptu promašili. Sada mi se čini da su stvari drugačije. Da li ide na bolje nisam siguran, ali sigurno nije onako kako je bilo pre dve decenije", kaže Novaković za Kosovo onlajn.
Što se tiče Zapada, Novaković smatra da oni o bombradovanju SRJ uopšte više ne razmišljaju.
"U velikim državama uglavnom imate partije ekstremene desnice i levice koje obraćaju pažnju na bombardovanje SRJ ali to nije glavni mejnstrim političkog mišljenja. Za većinu njih to je završena priča, a za neke od njih je zapečaćena priznavanjem nezavisnosti Kosova 2008. U nauci o međunarodnim odnosima imate čitave teorije o ponašanju velikih i malih država. Srbija je mala država i ono što je za nas prvorazredni događaj od životne važnosti za njih je samo, u principu, fusnota. Ono što nama ostaje je da vidimo kako možemo da izvučemo maksimum iz takve situacije. To je na našoj spoljnoj politici", kaže Novaković.
Dodaje da je pre 24 godine bilo vreme klasičnog unipolarnog sveta gde je uloga svetskog policajca bila pre svega na Americi, a da je sada drugačije.
"Odluka vezana za SRJ 1999. godine, u smislu opravdanja, iz njihove perspektive je da je postojala humanitarna pozadina. Kasnije akcije NATO ne bih dovodio u vezu sa ovom. Kod Iraka određene članice Alijanse su odbile da učestvuju u akciji sa SAD, ali je ta priča bila drugačija jer se govorilo o sumnji oko podrške Iraka teroristima i oko posedovanja nuklearnog oružja što se posle ispostavilo da nije bilo tačno", navodi Novaković.
Možda sporadično, ali od 1999. naovamo čuju se glasovi sa Zapada koji dovode u pitanje opravdanost NATO agresije.
Tako je bivši predsednik Češke Miloš Zeman, čija je zemlja, kao NATO članica učestvovala u bombardovanju, pre dve godine zamolio srpski narod za oprost.
"Izvinjavam se za bombardovanje Jugoslavije, bilo je to gore od zločina. Ja molim srpski narod da nam oprosti", rekao je Zeman posle sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u Pragu 2021. godine.
Bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijam Montgomeri rekao je da smatra da je NATO bombardovanje bila greška, jer je tokom te akcije bilo mnogo žrtava, kao i da se posledice osećaju i danas, dok je stvarnost posle te akcije drugačija od one koju je zvanični Vašington želeo.
Prošle godine su se i u nemačkom Bundestagu čule kritičke ocene NATO agresije. Poslanici Levice i desničarske "Alternative za Nemačku" ocenili su da su "dva kršenja međunarodnog prava – bombardovanje bivše SRJ i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, stvorili presedane, čije se posledice vide i danas".
Živadin Jovanović ističe da je agresija NATO pakta bila ilegalna i, kako kaže, kriminalna, izvedena uz kršenje međunarodnog prava, povelje UN, osnovnog osnivačkog akta NATO pakta i da je predstavljala kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje koja nije predstavlja pretnju ni za jednu drugu zemlju ni u okruženju, ni van okruženja. Dodaje da je ta agresija predstavljala i kršenje ustava članica NATO-a jer nijedna vlada koja je učestvovala nije tražila saglasnost svojih parlamenata za agresiju.
"To je bio jedan zločinački akt koji je bio usmeren, pre svega, protiv Srbije, srpskog naroda, takođe protiv Crne Gore, ali dok su bombe i rakete NATO pakta, uključujući i one koje su nosile kasetne bombe i projektile sa osiromašenim uranijum padale po Srbiji od Prištine do Subotice, po Nikšiću i drugim gradovima SR Jugoslavije, dok su tri četvrtine ukupnog broja žrtava bili civili, uključujući decu, dotle su te bombe ustvari najviše razarale sistem bezbednosti i bezbednosnu arhitekturu Evrope i sveta, te bombe su razarale Helsinški dokument o bezbednosti i saradnji iz 1975, ali i sporazume iz Jalte, Teherana i mnoge druge koji su predstavljali osnove sistema globalnih odnosa zasnovanih na rezultatima i ishodu Drugog svetskog rata", kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, danas, 24 godine kasnije, može se sa sigurnošću tvrditi da su ciljevi bili ekspanzija NATO na istok ka ruskim granicama, kontrola Balkana i uspostavljanje apsolutne dominacije NATO pakta na Balkanu.
"To je bio deo šireg plana, za novu strategiju NATO-a, strategiju ekspanzije na ruske granice i globalnog upravljanja nad planetom. To je bilo pokriće pod lažnim izgovorom da se brane ljudska prava ugrožene albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji, a u stvari Amerika je tražila pokriće za stalno stacioniranje svojih trupa na teritoriji Srbije, na KiM i u tom smislu je odmah iza kraja agresije uspostavljena jedna od najvećih vojnih baza SAD izvan teritorije Amerike – Bondstil kod Uroševca. To je bila prva alka novih američkih vojnih baza koje su se širile kao pečurke posle kiše prema istoku, jer su uspostavljene tri u Bugarskoj, tri ili četiri u Rumuniji, više baza u Poljskoj, baltičkim republikama…", navodi Jovanović.
Ističe da je NATO agresija predstavljala početak pune militarizacije ne samo Balkana, već čitavog evropskog kontinenta jer je Amerika nametnula svim članicama svog saveza iz Evrope da izdvajaja dva odsto BDP-a za naoružavanje. Pod pritiskom Amerike, čitavu infrastrukturu u EU morali su da se prilagode zahtevima vojnih standarda, priča Jovanović i dodaje da je počela i militarizacija privrede.
"Ovih dana pre svega smo dužni da se sećamo naših žrtava, više od 4.000 ljudi je izgubilo živote, od toga tri četvrtine su civili, među kojima i oko 90-oro dece, ali mi moramo da znamo i da je to bio početak svega onoga što gledamo danas pred našim očima. Sve što se dešava danas u Evropi je počelo 1999. agresijom NATO na SR Jugoslaviju, a agresija se danas nastavlja drugačijim sredstvima", zaključuje Jovanović.
Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me
