Претражи овај блог

недеља, 4. јун 2023.

НАТО планира директан рат против Русије

iskra.co

НАТО планира директан рат против Русије

5–7 minutes


НАТО планира директан рат против Русије

04.06.2023. - 8:52

Седиште НАТО-а у Бриселу

Западну јавност узнемирује тајни план НАТО-а за војну акцију против Русије јер их треба увући у рат сопственим новцем (који им је самима очајнички потребан) – овога пута не против мале, беспомоћне земље, већ против највеће нуклеарне силе на свету

Чињеница је да је НАТО упорно играо „голуба мира" последњих тридесет година. Позивајући се на чисто одбрамбене циљеве, Алијанса се стално ширила ка истоку, приближавајући се руским границама, док је истовремено окупирала и уништавала читаве земље и убијала њихово цивилно становништво, пише у колумни Викторије Никифорове за „РИА Новости".

Она наводи да су грађани Југославије, Либије и Ирака масовно гинули због „одбране" земаља НАТО-а. Ипак, европски порески обвезници који су ово спонзорисали ретко су протестовали против агресије НАТО-а, а једини изузетак био је рат у Ираку.

„Ако су бомбе негде падале, онда је то увек било далеко од људи у Паризу и Берлину. Чак ни инвазија НАТО трупа на Југославију није променила овај став", наводи се у тексту.

Што је најважније, сви ратни противници НАТО-а у протеклих неколико деценија били су сиромашне земље са врло скромним војним капацитетима. Нису имали оружје које би могло да стигне до Париза или Берлина.

Међутим, сада амерички „Њузвик" извештава о тајним плановима Алијансе за рат против Русије, који би требало да буду усвојени на следећем самиту НАТО-а, који ће бити одржан у Виљнусу од 11. до 12. јула.

Званично, програм самита наводи само шест задатака блока који се односе на конфронтацију са Русијом. То су усаглашавање и координација снага Алијансе, дугогодишња сарадња са приватним одбрамбеним компанијама, повећање производње наоружања и муниције и стварање резерви у случају дуготрајног рата.

Ово нису само задаци за данас, истиче се у тексту, већ се отворено признаје да ће за постизање ових циљева бити потребно неколико година.

Западну јавност, међутим, узнемирује тајни план НАТО-а за војну акцију против Русије. Према „Њузвику", тај план је изложен на хиљадама страница које укључују пажљиво планирање врло специфичних маневара. Другим речима, Алијанса планира да се озбиљно супротстави Русији на бојном пољу.

„Али ни грађани европских земаља ни њихови парламентарци немају појма како би то тачно требало да се деси. Ипак, они су ти на чије главе се бацају бомбе. За људе у Паризу и Берлину ово је, наравно, веома непријатна вест. Њих треба увући у рат сопственим новцем (који им је самима очајнички потребан) – овога пута не против мале, беспомоћне земље, већ против највеће нуклеарне силе на свету", оцењује ауторка.

На Западу ништа ново

Тајни планови НАТО-а нису сензационална вест за Русију, јер је Северноатлантска алијанса од почетка била усмерена на војну конфронтацију са СССР-ом и земаљама Варшавског пакта, тако да су генерали НАТО-а редовно смишљали сценарије за рат са Русијом током Хладног рата.

Ништа се није променило од распада СССР-а, оцењује се у тексту. Генерали НАТО-а су 2010. године представили ратни план за балтичке државе, чији би повод, наравно, требало да буде „агресија" од стране Русије.

„У овом случају, амерички адмирал Џејмс Ставридис, тадашњи командант НАТО-а, дефинисао је активности оружаних снага балтичких држава и Пољске, одредио луке за подршку на мору и именовао девет америчких, британских, немачких и пољских НАТО јединица које је требало да штите балтичке државе у случају руске 'инвазије'", подсећа ауторка.

То је било 2010. године, на врхунцу „поновног покретања" односа САД и Русије. Планови НАТО-а за балтичке државе били су строго поверљиви и објављени су само кроз цурење информација на „Викиликсу". Без обзира на то, Алијанса је наставила да убеђује све да су њени циљеви искључиво одбрамбени.

Данас, упркос овим уверавањима, НАТО већ дуго води војне операције против Русије заједно са Украјином. Штавише, још пре почетка руске специјалне војне операције планирана је испорука наоружања Украјини.

2021. године, генерал америчког ваздухопловства Тод Волтерс, тадашњи командант здружених снага НАТО-а у Европи, успоставио је канале за снабдевање Украјине западним оружјем, а прве пошиљке прошле су овим каналима много пре почетка руске Специјалне војне операције.

Генерал је ово рекао утицајном колумнисти „Вашингтон поста" Дејвиду Игњатијусу, али, упркос свему, новинари су увек изненађени и стално понављају да НАТО није у рату са Русијом.

Резултати војних активности НАТО-а у Украјини су суморни, наводи се у тексту.

„Наоружање испоручено у гигантским количинама је смрвљено или претворено у трофеје. Европске залихе су испражњене. Украјинске трупе претрпеле су огромне губитке у људству и изгубиле петину земље. Русија је успоставила коридор за Крим, Азовско море учинила својим унутрашњим морем и преузела нове регионе. Украјинска економија више не постоји, али руска економија ради као сат", каже ауторка и додаје да је то „непоправљиво нарушило углед НАТО-а".

rt.rs

 

субота, 3. јун 2023.

Александар Боцан-Харченко: Претње Запада санкцијама Приштини су лицемерне, на Приштину се не врши притисак

nspm.rs

: Александар Боцан-Харченко: Претње Запада санкцијама Приштини су лицемерне, на Приштину се не врши притисак. Косовске безбедносне снаге се обучавају са циљем да се претворе у војску. У томе учествује Кфор, упркос овлашћењима

:

12–16 minutes


Да тако отворено и очигледно било који потези Приштине остају некажњени, свима је јасно и то је за Запад рањиво место, и на ту болну тачку врло успешно је притисла Марија Захарова, када је подвукла да постоји критика упућена Приштини, али и питала где су санкције, поручио је руски амбасадор у Србији за портал РТ Балкан.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко ексклузивно је говорио за РТ Балкан о ситуацији на Косову и Метохији нагласивиши да се и раније дешавало да је она била врло близу тачке кључања.

"Сви смо томе били сведоци и редовно разговарали на тему кризе која се стално понавља и која је ишла ка заоштравању из различитих разлога. Али, сада се нећемо враћати назад, зато што у овом тренутку имамо ситуацију коју би требало оценити, и заиста ова растућа тензија није почела ове недеље, односно прошлог петка, већ је присутна дуже време", рекао је Боцан-Харченко за РТ Балкан.

"Ова ситуација је опасна јер би могло да дође до избијања још већег сукоба, конфликта и обнављања крвопролића на северу Косова, а то да може да дође и до ширења тензија на цео Балкан, или бар на један део балканског региона, је очигледно, зато ми је тешко да кажем, можда неко боље зна, не могу да се сетим ниједног проблема који је изникао у току конфликата у бившој Југославији, који је био решен потпуно, поуздано и праведно. И зато жаришта остају. Осим Косова могу да наведем као пример и Босну и Херцеговину, Републику Српску, постоји цео комплекс проблема који је везан за тај део балканског региона. Хтео бих и да напоменем стремљење различитих албанских лидера и у Тирани и ван ње, ка стварању велике Албаније, што представља стални извор провокација у региону, као и увек кроз историју. Крвопролиће на Косову, у Србији, је опасно само по себи, зато што ће Србија као највећа и најважнија земља региона бити увучена у конфликт, али је опасно и због саме могућности да се створе сукоби и у другим деловима Балкана", нагласио је он.

Како наглашава, Европска унија, као и Запад у целини, показивали су све време једностран приступ у решавању проблема, наравно и пре почетка ових преговора које називамо дијалог Приштине и Београда уз посредовање Европске уније.

"Тешко да можете да нађете неки случај или етапу у решавању проблема у бившој Југославији, почевши од 1991. године, када је Европска унија имала потпуно непристрасан став. И стремљење да се подржи противник Србије увек је било присутно, посебно у решавању проблема Косова. Зато не могу да кажем да смо имали било какве илузије и да смо се тешили надом када су почели преговори, када је било речи о томе да их и Русија подржи, и да бисмо помогли и у Уједињеним нацијама да добију одобрење Генералне скупштине. Да, то смо урадили и ЕУ нас је уверавала да ће играти улогу, како они сами воле да кажу, поштеног посредника", истакао је амбасадор.

Али, како истиче, као што видимо то се није десило.

"Ми нисмо то тек сад схватили и главно је то да су кључни договори који су били постигнути пре више од десет година, пре свега имам у виду Заједницу српских општина, остали само на папиру. Да је постојала жеља таквог посредника као што је Европска унија коју подржава Америка, они би врло лако убедили Приштину да спроведе потписано. Јасно је да није било такве жеље, а постојала је жеља да хушкају Приштину да тај документ користе само као параван да би се припремила за успостављање потпуне контроле над севером Косова. То је заправо прави разлог. Да је испуњен договор о формирању ЗСО у потпуности, онако како је формулисан и потписан, без изузимања делова и под потпуном контролом, на северу Косова не би било већине ових проблема, и не бисмо били сведоци тако опасне ескалације и нових хошкања на северу покрајине", напомиње он.

На питање са чиме су повезани, по његово мишљењу, покушаји да се кривица за сукобе пребаци на оне који протестују на КиМ, Боцан-Харченко је упитао са чиме су повезани било који њихови покушаји у било којој ситуацији.

"У сваком одговору се враћам на већ давне догађаје, али ту се види једна те иста логика. Сада, као и много пута раније, то је покушај да се сва кривица свали на Србе. Узмите рат у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову пре агресије НАТО-а, увек се кривица сваљивала на Србе", подсетио је он.

"То је још један пример да се кривица сваљује на локалне Србе, и у неким изјавама које смо чули са Запада, и на Београд, који наводно подстиче агресивне снаге на северу Косова. Уствари, ако погледамо чињенице и реалан развој ситуације од петка, видимо да су агресију показали представници Приштине. То је доказано. Председник Вучић је на нашем састанку у уторак показао и ставио на папир хронологију догађаја. То је предао и земљама Квинте, где се све јасно види, ко хоће да види реалну слику, а то је да је све почело провокацијом косовских специјалаца, док је Кфор отворено стао на страну Приштине, чиме су фактички постали телохранитељи косовских специјалних јединица, и прикривали их. А специјалци су агресивно дејствовали и пуцали сакривени иза леђа Кфора", рекао је амбасадор.

Тако да је,како наглашава, слика сасвим јасна.

"Што се тиче Срба који су започели протест управо као миран, никакве агресије није било и јасно је да он био оправдан и да је морао да се деси због тзв. избора у априлу и свега што им је претходило. Ми смо то и очекивали. Русија је о томе говорила и на заседању Савета безбедности УН. Стално смо указивали на опасност и могућу ескалацију напетости", истиче.

На питање зашто су избори за градоначелнике проглашени легитимним, када је излазност била мања од 4 одсто, Боцан-Харченко каже да је то још једна лаж и фалсификат Запада.

"Одговор је веома прост, мени није познато, али мислим да је ово случај без преседана да се избори признају, подржавају, говори да је све то законито, легитимно, без обзира на излазност од три одсто. Ако ћемо искрено, сама прича о излазности, када је свеукупно изашло свега три одсто грађана, и то само албанско становништво, а Срби уопште нису учествовали или бисмо могли да их избројимо на прсте једне руке, сигурно је да се такви избори не могу признати. То је очигледно. Да би избори успели, и то је најважније, неопходни су вам гласачи, којих у овом случају није било. Реч је о организовању избора као параван и камуфлажа за довођење албанских градоначелника у четири српске општине. То је сасвим очигледно и Запад је то признао и знао, и управу ту идеју и шему гурао", истиче.

Говорећи о томе зашто власти самопроглашеног Косова не излазе у сусрет српском становништву, већ игноришу његове интересе он каже да не би говорио о уступцима, већ о разумним компромисима, који су формално били проглашени циљем дијалога Београда и Приштине, како би се односи нормализовали.

"И да је ЕУ деловала непристрасно, и вршила притисак на Приштину без обзира што је све више присутно мишљење, такође формирано од стране Запада, да је Приштину тешко дисциплиновати, да су постали превише самостални, све то није тачно, већ је чињеница да се на Приштину уопште и не врши притисак. И наравно у таквој ситуацији, приштински режим може да ради шта му падне на памет и да праволинијски штити само своје интересе. А њихов интерес сигурно није нормализација односа са Београдом и гаранција безбедности и нормалног живота за Србе на северу, него наметање пуне контроле на целој територији аутономне покрајине, укључујући и делове где живе Срби, и то је циљ", рекао је.

"Разумете ли о чему се ради, овде је најважнији став Запада, а не позиција Приштине, која је секундарна. И режим у Приштини, као и кијевски режим у Украјини, су марионете, за Запад они су инструмент за спровођење своје политике. На Косову се мало шта променило. Хајде да се подсетимо како су спремали Косово за тзв. независност. Постојали су преговори, у неколико фаза, у разним форматима и негде пред крај преговора почели су да говоре, и то је био званичан став, да је пожељан компромис са Београдом, али ако до тог не дође, Приштина ће добити могућност да прогласи независност. Ко ће водити преговоре ради компромиса када је могуће само одуговлачити и остварити свој циљ 100 одсто. Исто као и сад", каже амбасадор Русије у Србији.

Коментаришући ситуацију да Приштина по први пут трпи неке санкције због својих потеза, Боцан-Харченко наглашава да је то лицемерје и фарисејство.

"То да тако отворено и очигледно било који потези Приштине остају некажњени, свима је јасно и то је за Запад рањиво место, и за Брисел и Вашингтон. На ту болну тачку врло успешно је притисла Марија Захарова, када је подвукла да постоји критика упућена Приштини, али пост фактум, и питала где су санкције. Ако заиста хоћете нешто да урадите, онда примените те санкције., као што и радите у случају других држава веома лако. И то их је очигледно заболело, зато што су већ следећег дана почели да причају о санкцијама. А да видимо о чему се заправо ради? Реч је о забрани учешћа Приштине у војним вежбама. И? Каве су то санкције? При том знамо да ће се војна сарадња Запада и Приштине наставити, да ће их и даље наоружавати беспилотним летелицама и другим оружјем", каже он.

"Косовске безбедносне снаге се свакодневно обучавају са циљем да се претворе у војску, и у томе учествује Кфор, упркос својим овлашћењима. Ако причамо о повећању броја војника Кфора, и то ћу после поменути, али дајте сад да завршим о санкцијама. Као друго, причало се и о томе да се Приштини неће указати подршка за пријем у међународне организације и структуре. И то је све остало на речима. Зашто се све то тако гласно изговара када је могуће једним потезом малог прста зауставити процедуру за пријем Приштине у Савет Европе, што није урађено. Не видимо никакве практичне кораке. То се ради како би се замазале очи и да би сви мислили да се Приштина налази под притиском пост фактум. Исто тако фарисејство је и предлог за одржавање нових избора на северу Косова", додаје.

Како сматра, овде је реч о нечем другом, да је ситуација неучествовања Срба на изборима и у органима власти повезана са тим што Србе обмањују и категорички одбијају да формирају ЗСО, што би решило све ове проблеме.

"И сада ЗСО нико и не помиње, већ се предлажу неке полумере или отужно понављање избора. Хајде поново да организујемо изборе. Хајде. Десиће се све исто. Уверавам вас да ће говорити да су једни те исти људи опет победити на изборима. Нема никаквих мера, а прва хитна која би требало да се примени је повлачење косовских специјалних јединица, која би могла да се спроведе за сат времена. Али они остају на истом месту. Сви главни узроци конфликта, кризе и нестабилности и даље су присутни. И напокон, предлаже се повећање броја припадника Кфора, наводно ради подршке стабилности на северу покрајине. Зар се о томе заиста ради? Кфор мора да испуњава мандат УН, да буде непристрасан, не стаје ни на чију страну. Чак и да их је упола мање, али да дејствују онако како је написано у резолуцији УН 1244, не би било проблема. Повећање броја припадника Кфора, а тачније појачавање присуства НАТО-а на Косову, представља још једну антисрпску меру", закључио је Боцан-Харченко.

Говорећи о недавним речима председника Србије Александар Вучић, који је говорио о протестима у Београду, рекао да њихов циљ није он него Србија, и нагласио да је добио упозорење од пријатељских служби са истока, да је у току покушај обојене револуције, Харченко каже да о томе сведочи цела ситуација, с обзиром да се такви протести нису десили само једном.

"Сада је, и ја сам о томе говорио, интересантан моменат да се ситуација анализира, а то је управо што се поклапа тренутак ескалације на Косову са протестима у Београду. Све се дешава у неколико дана и можемо само да закључимо да је то очигледан притисак на руководство Србије, председника Вучића и владу на свим фронтовима. Први фронт је Косово, други Београд или обрнуто. Циљ или задатак Запада је промена политике Србије, Западу су крајње неопходне две ствари, признање или подршка Србије антируским санкцијама и наравно признање Косова", рекао је амбасадор.

"И једно и друго има за Запад широк и суштински карактер или значење, можемо рећи геополитичко зато што Запад не може да призна и помири се са тим да је Србија својом позицијом против антируских санкција, не дозвољава да се заврши формирање антируске баријере у источној Европи. То је озбиљан проблем, пропуст, како они сматрају, и настављају тако да мисле без обзира на тврду позицију коју заступа председник Вучић, да је могуће Србију до краја стиснути. Немамо повод да сумњамо да ће председник и влада у Београду остати при одлукама које су донете пре годину дана. Али Запад тако мисли и наставља са притисцима. А признање Косова је завршетак косовског пројекта, дељење и слабљење Србије. Наравно, да би се процес завршио, неопходно је његово признање. Важна је намера Запада, у садашњој ситуацији имајући у виду и Украјину, покаже да се у делу Косова све завршило мирно и уз компромис, да је Београд признао Косово, а са признањем Косова, заједно иде и то и да је агресија НАТО-а била оправдана. Запад хоће признање Косова као оправдање своје агресије, својих потеза, у време конфликта на Косову, и уопште у бившој Југославији", закључио је амбасадор Русије у Београду за РТ Балкан.

(РТ Балкан)

 

петак, 2. јун 2023.

Bistron: Priznanje Kosova bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini

kosovo-online.com

Bistron: Priznanje Kosova bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini - Kosovo Online

3–4 minutes


Portparol za spoljnopolitička pitanja Alternative za Nemačku (AfD), poslanik u Bundestagu Petr Bistron poručio je da je priznanje Kosova bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini.

Bistron je u intervjuu za Kosovo onlajn ocenio kao neprikladan pokušaj kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Srbe prikaže kao „vazale Rusije", a Albance kao žrtve, dodajuću da njegov „etnocentrični šovinizam" ne bi trebalo tolerisati u Evropi.

Kako biste ocenili aktuelnu političku situaciju na Balkanu?

AfD je izuzetno zabrinuta zbog eskalacije nasilja. Uprkos masovnom vojnom prisustvu međunarodne zajednice, konfliktii između kosovskih Albanaca i Srba nisu rešeni u protekle 24 godine. Priznanje Kosova je bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini.

Kako ocenjujete postupke kosovskog premijera Aljbina Kurtija?

Kurtijev pokušaj da demonizuje Srbe i prikaže ih kao vazale Rusije, a Albance na Kosovu kao žrtve je neprikladan. Međutim, to odgovara uobičajenom narativu u zemljama u kojima dominiraju SAD: svako ko stane na put američkim interesima trenutno se diskredituje kao agent Moskve. Etnocentrični šovinizam koji praktikuje Kurti ne bi trebalo tolerisati na evropskoj političkoj sceni, a kamoli da ga podržava bilo koja evropska vlada.

Koja je vaša poruka Srbima na Kosovu?

Savetujem uzdržanost na protestima i istovremeno nepopustljivost u političkim zahtevima. U pravu su. NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je nepravda. Nasilno otcepljenje pokrajine Kosovo od teritorije Jugoslavije bilo je nepravda. Nešto što je stvoreno iz nepravde ne može dugo da opstane. Ostanite dosledni. Kosovo je Srbija.

Da li je i dalje moguć nastavak dijaloga u sadašnjim okolnostima? Nije li dijalog propao jer 10 godina nakon Briselskog sporazuma Priština nije sprovela svoje obaveze, pre svega Zajednicu srpskih opština?

U principu, dijalog je uvek moguć. Međutim, dijalog na Kosovu, pod posredovanjem EU, može se smatrati neuspehom, jer Priština sporazume koji su postignuti nije poštovala i sprovodila. EU se još jednom pokazala nemoćnom. Sasvim je jasno da Srbi žele Zajednicu srpskih opština kao svojevrsnog garanta svojih prava. Bez ovog udruženja biće teško voditi pregovore. EU mora da smisli novu strategiju i, ako je potrebno, pribegne sankcijama. Ne može proći bez posledica da Priština deset godina odbija da poštuje postignute dogovore, kao u slučaju ZSO.

Francuski predsednik Emanuel Makron, pa i SAD, su osudili postupke Prištine i jasno rekli da je samo Kurti odgovoran za novu eskalaciju. Zašto Nemačka ćuti?

Francuzi imaju suštinski drugačiji pogled na Balkan od nemačke vlade. Francuzi su protiv proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, Nemci to guraju, kolika god bila cena. U Berlinu ljudi često zatvaraju oči pred stvarnošću, jednostavno ignorišući činjenice koje se ne uklapaju u koncept. Svima je jasno da je region i dalje bure baruta, a takvo je nekada izazvalo svetski rat. Ali u Berlinu se "bunca" oko „smirivanja situacije". Sada vidimo koliko je „mirna" situacija...

 

среда, 31. мај 2023.

Hirošima: G7 ubrzava proxy-rat

pcnen.com

Hirošima: G7 ubrzava proxy-rat

6–7 minutes


Autorica: Lindsey German

Potrebna je prilično iznenađujuća razina bezobrazluka da se ono što se upravo dogodilo na samitu G7 u Japanu predstavi kao odlučujući korak prema miru. No, u orwellijanskom svijetu zapadnih vlada, upravo to se sada proklamira. Cijeli samit bio je usredotočen na osiguravanje podrške za više oružja za ukrajinski rat i napade na Kinu. Cijela priča se vrtjela oko kineske "ekonomske prisile" i njezine sve agresivnije vojne pozicije. Bezobrazluk ove situacije gotovo je zadivljujući.

Najbogatije i najmoćnije zemlje svijeta, zajedno s nekoliko pažljivo odabranih strateških saveznika, okupile su se na Pacifiku kako bi raspravljale o najmoćnijoj državi te regije i optužile je za agresiju u vrijeme kada te iste zemlje grade nove vojne baze, sklapaju nove ugovore i saveze, ostvaruju ogroman porast troškova naoružanja i opskrbljuju Australiju, zemlju bez nuklearnog naoružanja, nuklearno pokretanim podmornicama.

Najmučnije od svega, za samit je odabran japanski grad Hirošima da bi se, kako su nam više puta ponavljali snishòdljivi novinari, ukazalo na opasnosti i posljedice rata. Hirošima i Nagasaki bili su gotovo uništeni prvim atomskim bombama koje su SAD bacile u kolovozu 1945. na samom kraju Drugog svjetskog rata. Mnogi su umrli odmah, mnogo više ih je patilo od radijacijske bolesti koja ih je na kraju ubila. Opravdanje je bilo da će te bombe spasiti živote jer će prisiliti Japan na predaju, u trenutku kad su SAD znale da se takva predaja već priprema. Bombardiranje je zapravo trebalo pokazati da SAD ima takvo oružje i potvrditi snagu SAD-a kao glavne supersile.

Ništa od ovoga nije spominjano dok je Rishi Sunak držao konferenciju za medije u Centru za mir u Hirošimi. Naravno da nije, jer bi to moglo izvući na vidjelo središnju ulogu koju su ova zemlja (Velika Britanija, op.prev.) i njeni saveznici, posebno Sjedinjene Države, igrali u ratovima tijekom prošlog stoljeća.

Nakon samita postalo je potpuno jasno da te sile ne zanima mir u Ukrajini. Doista, Volodimir Zelenski je nastavio svoju svjetsku turneju prisustvovanjem sastanku Arapske lige u Saudijskoj Arabiji, a zatim i samom samitu G7. Njegov cilj je bio osuditi one zemlje koje se ne pridržavaju zapadne analize rata u Ukrajini i izvršiti pritisak na njih da to učine. Prema članku Financial Timesa, to je bio glavni razlog njegovog dolaska na samit. Sunak je na završnoj konferenciji za medije odbacio pozive za uspostavljanjem primirja, rekavši da to nije 'pravedan i trajan' mir. Time je također odbačen nedavni kineski mirovni prijedlog.

Umjesto toga, Sunak i vlada Ujedinjenog Kraljevstva prednjače u nastojanju da se rat nastavi i da se poveća količina oružja koje se šalje Ukrajini. Unatoč oklijevanju SAD-a oko isporuke borbenih zrakoplova F16 zbog straha od daljnje eskalacije rata, Joe Biden je u petak popustio pritisku i pristao na to da SAD obučava pilote i podrži slanje aviona u Ukrajinu. Dok su sve velike sile na početku sukoba oklijevale oko slanja ofenzivnog oružja, to se sada promijenilo zbog navodnog prelaženja "crvenih linija" iz mjeseca u mjesec, što je dovelo do isporuke njemačkih tenkova Leopard, projektila dugog dometa uključujući sada i britanske krstareće projektile kao i zrakoplove F16 na koje je nekoć bio stavljen veto.

Unatoč ogromnom pritisku da se pošalje više oružja, činjenica je da ono u mnogim slučajevima neće biti operativno mjesecima, tako da su ove, ne samo vojne, nego i političke odluke, dio vrlo opasne igre. Sam rat u Ukrajini je u pat poziciji. Kakva god bila istina o tome tko sada kontrolira Bahmut, borbe tamo traju mjesecima bez pomaka, a sam grad je uništen. Dugo najavljivana ukrajinska proljetna protuofenziva je odgođena, ali se još uvijek planira. Oni koji pate su sami Ukrajinci, koji trpe velike gubitke na ratištima kao i bombardiranja svojih mjesta i gradova.

Stalni pozivi za više oružja dolaze iz SAD-a i od europskih sila, ali ih mnoge druge vlade, osobito na globalnom jugu, ne prihvaćaju. Pozivi koje je Zelenski uputio indijskoj i brazilskoj vladi tražeći dodatnu potporu neće promijeniti tu temeljnu činjenicu. Protivljenje opskrbi oružjem i sankcijama proizlazi iz različitih razloga, od kojih su neki sigurno samo puko sebični interesi, ali među razlozima je svakako i prepoznavanje agresivne uloge NATO-a, neuspjeh prethodnih vojnih intervencija i potreba da se izbjegne ono što bi se brzo moglo pretvoriti u globalni sukob. Nastavak rata ne podržavaju ni umirovljeni diplomati i vojni dužnosnici koji su prošlog tjedna potpisali oglas u New York Timesu, u kojem naglašavaju potrebu za diplomatskim rješenjem i tvrde da se rat u Ukrajini ne može dobiti.

U tom kontekstu moramo promatrati ovaj pacifički samit i napetosti koje će iz njega proizaći. Kineska vlada već je napala konfrontacijski jezik samita. Ali Sunak je otišao korak dalje od službenog priopćenja G7, rekavši da je Kina najveći izazov globalnoj sigurnosti i prosperitetu, jer posjeduje "sredstva i namjeru da preoblikuje svjetski poredak". To jednostavno nije točno, iako odražava rastuću gospodarsku i vojnu snagu Kine u odnosu na SAD, čija moć je u padu. Ono što su članice G7 zapravo izjavile ovih dana jest da su se spremne sukobiti sa svakim tko dovede u pitanje hegemoniju i moć SAD-a i Europe.

Članak je objavljen u maju 2023. na internetskoj stranici Stop the War Coalition.
Lindsey German je aktivistica, jedna od osnivačica britanske Stop the War Coalition i autorica brojnih knjiga, između ostalih The Balkans, nationalism and imperialism.
Prevod: Ad hoc feministička antiratna koalicija

H-alter

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

субота, 27. мај 2023.

Samit G7 kao parastos

standard.rs

Samit G7 kao parastos

Синиша Љепојевић

9–11 minutes


Tačno je da Zapad nema više nekadašnju moć i nastavlja da je gubi, ali je nevolja što još uvek ima moćne mehanizme finansijske destrukcije. To može naneti mnogo zla

Pre nekoliko dana u Japanu, u Hirošimi, održan je još jedan godišnji samit Grupe 7 (G7), koji okuplja industrijski razvijene zemlje takozvanog kolektivnog Zapada koji je još jednom potvrdio duboku zapadnu krizu i tektonske promene u svetu. Ta neformalna grupa pripada vremenu kojeg više nema i skup u Japanu je svedočanstvo da kolektivni Zapad živi u „zamrznutom vremenu". Samit je, u stvari, više ličio na parastos.

Bez novih političkih i ekonomskih ideja samit G7 ne bi ni privukao veću pažnju javnosti, pa je zato i pronađena „spasonosna formula" – na skup je došao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

Da bi sve bilo medijski dramatično, propaganda je dojavila da je Zelenski došao u poslednji čas, tek kad je Amerika pristala da se Ukrajini isporuče avioni F-16, a stigao je avionom francuske vlade. I u tome se barem medijski uspelo, glavna vest je bila da je bio Zelenski, a ne šta je taj skup uopšte doneo.

Nedostatak vizije

Kao razlog njegove posete samitu mediji su naveli da je to prilika da on ubedi lidere Indije i Brazila, koji su bili gosti, da promene politiku prema Rusiji i odreknu se saradnje sa Moskvom. Naravno, nije uspeo da ih ubedi, ali ta vrsta propagande je još jedno svedočanstvo da lažima nema kraja.

U nedostatku političke vizije i ignorisanja realnosti pribeglo se starom metodu obrušavanja na „neprijatelje". Primenjen je metod koji je svojevremeno formulisao pokojni izraelski lider Šimon Peres da „kada izgubite neprijatelje, izgubili ste i politiku". Tako i odluke samita imaju ambiciju dvostrukog obuzdavanje Rusije i Kine.

Japanski ministar industrije Jasutoši Nišimura (levo) i ministar životne sredine Akiһiro Nišimura (desno) govore na početku plenarne sednice na sastanku ministara G7 o klimi, energetici i životnoj sredini u Saporu (Foto: Kyodo via Reuters)

Kada je reč o Rusiji, njen ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je te odluke opisao kao jasno postavljen zadatak: „Poraziti Rusiju na bojnom polju, ali ne stati na tome, već nju eliminisati kao „geopolitičkog konkurenta".

Ništa manji, prema samitu G7, neprijatelj jeste i Kina koja bi, kako se tumači, mogla da bude i naredni, ako već nije, ratni cilj Zapada.

Drugim rečima, ništa novo i zbog toga lideri tih zemalja nije trebalo ni da sastaju. Kolektivni Zapad pod komandom Amerike je na ratničkom putu i niko ne razmišlja, ili čak i ne sme da misli, kuda to vodi i kako će se završiti. Mir, jasno je, nije opcija, a porazi u Iraku, Siriji i Avganistanu su brzo zaboravljeni.

Produženje sukoba

Naravno, okosnica ratničke politike je Ukrajina. Sada je, međutim, primetna izvesna promena narativa. Dosadašnje poruke kako Rusija gubi, a njena vojska se raspada, su promenjene u ocene da Zapad treba da se pripremi za dugotrajni rat u Ukrajini jer ona sada, priznaje se, nema kapacitet za ratne uspehe.

Indirektno priznanje poraza prisutno je i u medijima zapadnog establišmenta pa se sada zagovara stvaranje neke proratne koalicije na duži rok, kako bi se obuzdala Rusija i u budućnosti. Samo tako se, navodno, može izbeći istorijski i ponižavajući poraz. U prevodu, to je praktično priznanje da je moguće poniženje NATO-a i Amerike, i zato se nudi produženje sukoba i dugi rat.

U Vašingtonu se istovremeno razgovara o daljem razvoju ukrajinskog sukoba. Konkretno, kako javljaju mediji bliski Beloj kući, razmatraju se i opcije za „zamrzavanje" konflikta na duže vreme kada bi bile dogovorene potencijalne granice, a Ukrajina i Rusija bi pristale da ih ne prelaze. To bi navodno trebalo da bude kao na Korejskom poluostrvu. Ali, još uvek je zvanični pristup da „Rusija neće osvojiti Ukrajinu". Neverovatno u kakvim iluzijama živi zvanični Vašington.

Direktno se, ipak, priznaje da ekonomske sankcije Zapad nisu uspele i postale su „vic". Ruska ekonomija nije propala. Londonski Gardijan ocenjuje da su sankcije znak slabosti i neuspeha. Ali se ne odustaje, iako nema novih ideja.

Lista želja

Jedan od simbola te nemoći je i saopštenje sa samita G7. Prosto je neverovatno šta je sve tu, nema čega nema. Od Ukrajine, naoružanja, zaštite životne okoline, bezbednosti, hrane, zdravlja, čiste energije, nauke i tehnologije, polne ravnopravnosti, obrazovanja, digitalizacije, ljudskih prava, migracija i demokratije, terorizma, pa odnosi sa Kinom, Rusijom, Avganistanom i Iranom i drugim zemljama…

I sve to ima 19.000 reči, najduže saopštenje sa nekog skupa. Ali, kako priznaje globalistički Fajnenšel tajms, lista želja bez fokusa ne može biti od koristi. Jer, ako je sve prioritet, onda u stvari ništa nije važno.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i japanski premijer Fumio Kišida, Hirošima, Japan, 21. maj 2023. (Foto: Eugene Hoshiko/Pool via Reuters)

Na samom skupu dominirao je već viđeni ratni narativ. Samit G7 je, barem za javnost, protekao u novim obećanjima pomoći Ukrajini u naoružanju. Ipak je nejasno da li će ta obećanja biti ispunjena a uostalom, kako kažu Kinezi, „nijedno oružje samo ne može da promeni tok rata".

Glavna priča je o nameravanoj isporuci borbenih aviona F-16 Ukrajini. Ali, neizvesan je rezultat tih igara oko aviona. Obuka na F-16 dugo traje, čak i da je odavno počela, što i jeste vrlo verovatno. Zatim, gde će ti avioni biti bazirani jer je za njih potrebno mnogo prostora i složeno servisiranje. Zapadni vojni stručnjaci upozoravaju da je F-16 dosta star model aviona i u Ukrajini bi bio lak ruski plen pa tako ne bi mogao da utiče ni na tok rata.

Pogrešna procena Evrope

Samit G7 je, međutim, bio i još jedno svedočanstvo da je Evropska unija (EU) u najvećem problemu. Suviše je investirala u Ukrajinu i dugoročno pokidala veze sa Rusijom a uskoro će se to desiti i sa Kinom. Evropljani su se nadali da će sve kratko trajati, pa tako neće ni biti potrebe da se dublje uvlače u taj problem. Ponovo jedna pogrešna procena.

Brisel se mnogo vezao i za Zelenskog koji ne samo da želi nastavak rata, nego da se on proširi i na celu Evropu. Većina evropskih lidera se ponaša kao da to ne vide iako Evropa sve više tone u taj rat koji nije samo njen politički poraz, nego je vodi i u ekonomski kolaps.

Neki od Evropljana zaista žele kraj rata, ali pravila diktira Amerika. U političkim krugovima se saznaje da je američka poruka Evropljanima, i na samitu u Japanu, da moraju da nastave i produžavaju rat u Ukrajini i da preusmere svoju privredu na vojnu industriju i ratnu ekonomiju. To bi značilo preusmeravanje profitabilne izvozne industrije na ratnu, pad životnog standarda i zaostajanje u privrednom razvoju.

Pritisak na EU će biti utoliko veći ako Amerika ukine ili smanji svoju pomoć Ukrajini i sve prebaci na Evropsku uniju, što je vrlo verovatno. U bekstvu od realnosti EU i dalje neguje iluziju da će Rusija pristati na mirovni sporazum, i to pod uslovima Vladimira Zelenskog.

Privid globalnog značaja

I, naravno, samit su pratile i bizarne neistine koje su umotavane u emotivne priče.

Tako Njujork tajms piše kako „u vremenima tako male podrške birača, samit G7 postaje ultimativni klub usamljenih srca, kada lideri dele svoj politički bol". Verovatno je u tom duhu kanadski premijer Trudo i prigovorio italijanskoj premijerki Đorđi Meloni zbog statusa LGBT populacije u Italiji.

Američki predsednik Džo Bajden se tokom samita slabo osećao. Kada je dolazio na svečanu večeru sa koje su upućuju osmesi javnosti on se spotakao, a kasnije je i napustio večeru pre vremena. Njujork tajms piše kako je morao da telefonira zbog problema sa visinom američkog duga, ali je pre toga britanski Dejli mejl već otkrio da mu, u stvari, nije bilo dobro.

Grupa 7, ipak, ima skučene mogućnosti. Nju čine zemlje koje su sve, izuzev Kanade, među prvih 10 najzaduženijih zemalja na svetu i u dubokoj ekonomskoj krizi.

Ministri finansija G7 zemalja i guverneri centralnih banaka na fotografisanju nakon sastanka G7 u Nigati, Japan, 12. maja 2023. (Foto; Reuters/Issei Kato)

Samo je javni dug Amerike trenutno 31,4 hiljada milijardi dolara, što je 123 odsto BDP-a, ako je i to tačno a verovatno je još i gore. Otuda je njihova ambicija da i dalje budu neformalna svetska vlada koju svi moraju da slušaju, zaista, besmislena.

Svet u kome je bila nekada G7 i njena dominacija više ne postoji. To je istorija. Za ilustraciju, od 2000. do 2023. učešće zemalja G7 u globalnom BDP-u je sa 44 spalo na 30 odsto.

Da bi se stvorio privid njenog globalnog značaja na samite se zovu i gosti. Pored Australije, glavni gosti su bili i Indija i Brazil, dve zemlje koje su u BRIKS-u ali se kolektivni Zapad još nada da mogu da ih razdvoje od Rusije i Kine.

U zapadnim medijima se sve češće plasira ideja da i Indija treba da bude u Grupi 7+. Nikada kraja iluzijama. A predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je predložila da pošto se, tvrdi, veliki broj zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike razočarao u Rusiju i Kinu, G7 treba brzo da iskoristi tu „prazninu" i reaguje „konkretno". Dok je predsednica vlade Italije predložila da na samitima učestvuje i Afrička unija.

Tačno je da Zapad nema više nekadašnju moć i nastavlja da je gubi, ali je nevolja što još uvek ima moćne mehanizme finansijske destrukcije. To ne može da promeni zahuktali tok istorije, ali mnogima može da nanese mnogo zla. Suština je da G7 ne može ni da vlada svetom ni da ima presudnu ulogu. Samit G7 u Japanu će uskoro biti zaboravljen, kao i svaki parastos davno umrlom.

Izvor RT Balkan

Naslovna fotografija: Ministry of Foreign Affairs of Japan/Handout via Reuters

BONUS VIDEO:

 

петак, 26. мај 2023.

Дмитриј Медведев: Овај сукоб ће трајати јако дуго, наjвероватније деценијама

nspm.rs

: Дмитриј Медведев: Овај сукоб ће трајати јако дуго, наjвероватније деценијама

:

~2 minutes


петак, 26. мај 2023.

Главни савезник руског председника Владимира Путина рекао је да би рат у Украјини могао да траје деценијама, са дугим раздобљима борби испрекиданих примирјима, пренела је у четвртак руска новинска агенција РИА.

Према тој агенцији, бивши председник Дмитриј Медведев, заменик председавајућег моћног Путиновог Савета безбедности, говорио је током посете Вијетнаму.

Медведев често даје оштре коментаре, а прошлог месеца је описао украјинске власти као заразу.

Овај сукоб ће трајати јако дуго, највероватније деценијама, рекао је Медведев, а преноси РИА.

„Све док постоји таква власт, биће, рецимо, три године примирја, две године сукоба и све ће се поновити", наставио је, поновивши тврдњу Москве да је Украјина нацистичка држава.

У јануару је Медведев рекао да би, ако Русија буде поражена, то могло да изазове нуклеарни рат.

Ако Запад да Кијеву нуклеарно оружје Русија ће морати да изврши превентивни напад

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев упозорио је да ће Русија морати да изврши превентивни напад уколико Запад да Кијеву нуклеарно оружје.

Он је у разговору са новинарима током посете Вијетнаму рекао да не искључује могућност да ће у овој ситуацији „кијевском режиму и авионе дати" и да им, штавише, можда могу дати и нуклеарно оружје.

„А то ће значити да ћемо лансирати ракету са нуклеарним пуњењем. То су непобитни закони рата. Ако дође до нуклеарног оружја биће потребно извршити превентивни удар", рекао је Медведев.

Према његовим речима, Англосаксонци нису тога до краја свесни и мисле да до тога неће доћи.

„У одређеним условима ће доћи", упозорио је он.

(Н1, Спутњик)

 

четвртак, 25. мај 2023.

Traumatično priznanje zapadnog establišmenta

standard.rs

Traumatično priznanje zapadnog establišmenta

Алистер Крук

7–8 minutes


Otkrivanje da sankcije ne rade i da ostatak sveta aktivno nastoji da se oslobodi od dolara i američke političke hegemonije dolazi kao traumatično iskustvo za zapadne elite

Dva krajnje establišmentska, anglo-američka medija u Velikoj Britaniji su konačno – i sa gorčinom – priznala kako stoje stvari. Jasno je istaknuto: sankcije protiv Rusije su propale. Spektejtor (koji je ranije uređivao i Boris Džonson), piše da je Zapad usvojio dvojnu strategiju: jednu koja podrazumeva podršku Ukrajini i drugu koja je bila:

„Nanošenje finansijskog "zaprepašćujućeg šoka i udara' razmera kakve nikada ranije nisu viđene. Rusija je trebalo da bude gotovo potpuno odsečena… Putinova Rusija, predviđala je teorija, bila bi tako osiromašena da se prisili na predaju".

Malo ko na Zapadu je svestan koliko loše teče ovaj aspekt rata. Evropa je platila izuzetno visoku cenu delimičnog bojkota ruske nafte i gasa.

„No [bilo koje ograničenje evropskog energetskog bojkota] ne objašnjava opseg neuspeha da se nanese šteta ruskoj ekonomiji. Ubrzo je postalo jasno da, dok je Zapad posvećen vođenju ekonomskog rata, ostatak sveta jednostavno nije. I dok je pao izvoz nafte i gasa u Evropu, Rusija je munjevito povećala svoj izvoz u Kinu i Indiju – obe ove zemlje radije kupuju naftu po sniženim cenama nego da zauzimaju strane protiv invazije na Ukrajinu".

„Zapad se upustio u rat sankcijama sa precenjenim osećajem sopstvenog uticaja širom sveta… Rezultat jeste pogrešna procena koju svi mogu da sagledaju… Ruska ekonomija nije uništena; prosto je rekonfigurisana, preorijentisala se na to da bude okrenuta ka istoku i ka jugu umesto ka zapadu".

Alister Hit u Telegrafu takođe beleži:

„Rusija je do sada trebalo da doživi kolaps. Britanski, američki i evropski manevar podrazumevao je da će dramatične trgovinske, finansijske i tehnološke sankcije, ograničenje cena ruske nafte koja se izvozi putem mora kao i potonja pomoć Ukrajini biti dovoljni da se Moskvi nanese poraz. To nije dalo rezultate… Razlog? Kina je tiho uskočila kao pomoćnik, podržala je poljuljanu Putinovu ekonomiju i pomogla joj da izvede preobražaj, razmenjujući energiju i sirovine za dobra i tehnologiju. Sankcije su ispale smešne."

Promašeni zicer

Neki, dok čitaju ove reči, biće istinski začuđeni: kako je ovoliko dugo bilo potrebno britanskom establišmentu da se „rasani" i sagleda ono što je bilo poznato celom svetu?

Spektejtor nam zapravo daje odgovor; „precenjeni osećaj zapadnog uticaja širom sveta". Ili jednostavno rečeno: deluzivni hibris koji je navukao povez na oči zapadnim donosiocima političkih odluka; oni nisu kadri da vide ni ono što im je pred očima.

Američki i britanski obaveštajni analitičari zaokupljeni su uverenjem da je Rusija mala, krhka ekonomija koja ne može da istrpi celokupnu težinu zapadnog ekonomskom sistema, a još manje da mu se suprotstavi; oni su uverili Evropljane da je ruski kolaps zicer. Ruski finansijski kolaps bi destabilizovao moskovske elite, i predsednik Putin bi bio smaknut. I, pod iznova potvrđenom američkom hegemonijom, ruski ekonomski poslovi bi se vratili na raniji način funkcionisanja – Rusija bi iznova bila snabdevač Zapada jeftinim prirodnim dobrima.

Fabrika za prozivodnju uglja i gasa u Groskrocenburgu, Nemačka (Foto: Ben Kilb/Bloomberg)

Bila je to ogromna greška (uporediva sa tvrdnjama kako će rat u Iraku dovesti do stvaranja „Novog Bliskog istoka"). I sada, Evropa plaća cenu. I nastaviće da plaća cenu dugo tokom vremena koje predstoji.

Bilo bi pogrešno, međutim, potceniti efekat ovih „uvida"  koji prodiru u svest zapadnog establišmenta. Očito, neko u američkoj „Stalnoj državi" (Permanent State) želi da se ovi uvidi pojave u dvama blizanačkim medijima (britanski mediji uobičajeno služe za širenje onih medijskih poruka establišmenta kojima nije moguće pripisati izvor).

Hibridni finansijski rat – počev od sukoba u Iraku – bio je ključni činilac zapadne strategije za širenje njegove hegemonije. Sagledavanje da ova strategija toliko upadljivo propada u Rusiji; svedočenje tome da „ostatak sveta" saopštava kako bi Ukrajina mogla da bude evropska briga, ali da nije njihova; posmatranje sve raširenijeg napuštanja dolara kao sredstva međunarodne trgovinem a što je ključni mehanizam za smenu unipolarnog sveta (predvođenog Sjedinjenim Državama) multipolarnim svetom, objašnjava zašto su sa onoliko gorčine dvojica britanskih kolumnista izrazili svoje stavove.

Osvešćivanje traume

Spektejtor je trebalo da kaže kako ove epizode pogrešnih strateških procena proističu iz prenaduvanog zapadnog osećaja sopstvene važnosti i predstavljaju izuzetan trenutak sa sopstveno preispitivanje, čak iako je natopljeno gorčinom zbog onoga što su kao odraz Zapada u ogledalu videla dvojica autora.

No, nemojmo se zanositi. Ovakve zablude [zapadnjačkog establišmenta] nisu nešto što će olako iščeznuti. Zapadni neokonzervativci ne poseduju komande za kretanje u rikverc: kada su poraženi u jednoj sferi, oni se nikada ne izvinjavaju; jednostavno pređu na izvođenje druge obojene revolucije.

Čak i dok pišem ovaj članak kongresmeni Vilson i Sen MekKol deluju u pravcu da onemoguće američkoj vladi da iznova prizna predsednika Bašara el Asada kao sirijskog predsednika, a što je upozorenje drugim zemljama koje razmišljaju o normalizaciji odnosa sa Asadovom vladom da mogu da se suoče sa ozbiljnim posledicama (odnosno finansijskim sankcijama) u skladu sa Cezarovim aktom[I].

Zapad se priprema da sankcioniše Tursku zbog njenih veza sa Rusijom: Sjedinjene Države nastavljaju da sankcionišu Irak što je deo pokušaja Vašingtona da prinudi zvanični Bagdad da prekine energetsku saradnju sa Iranom; a SAD se pripremaju i da pojačaju svoje „odbrambene položaje" u Persijskom zalivu, zvanično tvrdeći da će Pentagon rasporediti dodatna sredstva u regionu kako bi patrolirao duž pomorskih trgovinskih pravaca i „da bi zaštitio privatna plovila" od Irana.

Naslovne strane novina izložene na izložbi „Today's front pages" u Vašingtonu uoči napada na iračku prestonicu Bagdad, 20. mart 2003. (Foto: Alex Wong/Getty Images)

Sankcioni misaoni okvir neće iščeznuti sve dok Zapad ne iskusi katarzu toliko jaku koja će preokrenuti duh vremena. Otkrivenje da sankcije ne rade – i da ostatak sveta sada prolazi put od emancipacije od dolarske hegemonije prema emancipaciji od američke političke hegemonije – dolazi kao traumatično iskustvo.

Prevod M. Milojević/Novi Standard

[I] U pitanju je zakon koji je u SAD usvojen 2019. godine a kojim se određuje niz ograničavajućih mera protiv različitih pridrednih grana na teritoriji Sirije; usvojeni zakonski predlog potpisao je predsednik Donald Tramp 17. juna 2020. godine; zakonski predlog je imenovan po osobi poznatoj pod pseudonimom Cezar koja je dokumentovala navodne slučajeve zlostavljanja civila od strane pripadnika sirijskih bezbednosnih struktura.

Izvor Almayadeen

Naslovna fotografija: Tanjug / AP Photo / Patrick Semansky

BONUS VIDEO: