Србија добила понуду – да престане да постоји

Србија добила понуду – да престане да постоји

26.08.2023. - 10:15

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Србију са Запада покушавају да држе на врућој ватри разним иницијативама попут недавног сусрета у Атини, а све у жељи да полако јењава у отпору према признавању Косова. Међутим, немају шта да јој понуде да би прихватила неприхватљиво, јер би тиме практично престала да постоји као суверена земља, упозорава бивши министар Владислав Јовановић.

Два су кључна питања због ког притискају власти у Београду – признање Косова и увођење санкција Русији, а то је била и једна од тема радне вечере у Атини. Грчки премијер Киријакос Мицотакис појављује се с иницијативом да окупи разне политичке субјекте, наоко без видљивог разлога, али како каже Јовановић, то је била потреба главних архитеката политике на Балкану да се одржи темпо у преговарању и све, а посебно Србију да подсете да постоје фиксирани циљеви који се морају постићи.

„То је Охридски споразум, значи да идемо ка прихватању створеног статуса кво и признања независности Косова и то у предвидљивом року. Ти притисци ће бити стални. Сад се ту додају и други, пре свега проблеми које Запад има у вези са Русијом у вези са неиспуњавнајем њихових очекивања да ће Украјина да произведе жељене последице по саму Русију и да је на неки начин елиминише као велику силу, ако не и као државу. То не само да је застало него се јављају и негативни ефекти – један од њих је што политика санкција нема покриће и да им је потребна потпуна солидарност свих, а Србија ту штрчи", објашњава бивши шеф југословенске дипломатије.

Србију притискају јер штрчи

Он прецизира да Србија штрчи јер подсећа да се политика санкција води ван УН што није уобичајено, нарочито у таквом обиму и тако дуго, а притом против сталне чланице СБ.

„С друге стране, разочарали су се јер нису очекивали да санкције не само да неће наићи на масовнију подршку него ће наићи на отпор. Уместо да добију солидарност из других праваца посебно јужних они су добили оно што нису очекивали – да већина других држава покушава у ужурбаном темпу да се престроји. То је тренд који они никако не воле и журе да окончају акцију коју су почели али не тако да је изгубе", сматра Јовановић, уз опаску да отуд и ти спољни и унутршањи притисци према Србији.

Перко Матовић из Центра за националну политику верује, међутим, да су САД у пракси одустале од идеје да ће Србија икад увести санкције Русији, иако ће наставити да јавно говоре да то треба учинити.

„Показало се да притисак на нас не може да делује и да са нама не може да се разговара са позиција моћи ако макар не уврстите у размишљање српско становиште", примећује Матовић.

У Вашингтону иду на палестинизацију косовског питања?

Што се тиче притисака везаних за Косово, он сматра да се не може променити статусни став Сједињених Држава по овом питању, али да је све више наговештаја да у Вашингтону иду на „палестинизацију косовског проблема":

„То значи да Охридски споразум можете да ставите ад акта. Палестинизација би значила врсту замрзнутог конфликта са неколико спорадичних сукоба што нама иде у корист. До тога је дошло само зато што је косовски премијер Аљбин Курти сам на своју руку одлучио да убрзано реши неке ствари. Имали бисмо друкчију ситуацију да је с друге стране био неко ко би био опрезнији према америчким интересима а мени је драго што је Курти направио ту грешку."

Матовић сматра да је и Запад направио грешку тиме што последњих двадесетак година Србе оптужује за све проблеме у региону,а подржава друге национализме пакујући их у грађанске формулације што на крају има за циљ тријумф одређених национализама – бошњачког, албанског…

„На Косову су Србе представили као агресоре иако смо бранили свој суверенитет и иако су они резолуцијом потврдили да тај суверенитет мора да опстане и након што су тај национализам и ОВК представљали као хероје. Онда су 20 година уместо да се баве деконтаминацијом албанског друштва бавили тиме да појачавају њихов национализам. И уместо да се објашњава да треба да се формира грађанаско друштво они су форсирали сепаратну идеју Албанаца", констатује политиколог.

Контаминирано друштво у Приштини

Резултат је, како каже, друштво толико контаминирано да је насиље над Србима и другим неалбанцима прихватљиво и настојање да се формира етнички чисто албанско друштво, а имају лоби који им омогућава да то представе у јавности како они желе. Ипак, напомиње Матовић, чак се у западним медијима у последње време запажа озбиљан тренд реалног приказивања таквог понашања Албанаца.

На питање, зашто ипак западни центри моћи не осуђују превише гласно све израженије Куртијево залагање за великоалбански пројекат, Владилсав Јовановић оцењује да све што шкоди Србима и њиховим интересима повлашћено је у очима Запада.

Чак и Куртијев рушилачки излет у Северну Македонију, где се измахивало заставама велике Албаније, по мишљењу Јовановића, коришћено је и за притисак на Србију, с поруком да јој предстоји неизвесна будућност са повампиреним албанским национализмом.

„Несрећа је што је Северна Македонија која је испуњавала све што су јој тражили доведена на ивицу националног постојања у сендвичу између бугарске политике која се показује да није потпуно искрена према Македонији, док се Албаницма пружа отворени терен за акције. А њима је важно да нас и даље уверавају да је у нашем интересу да се ослободимо косовског тега на ногама, при чему чак и међу нама има таквих који се с тиме слажу", примећује бивши министар.

Матовић верује да је најважније за Србију да сачува своје националне интересе у прилично проблематичној ситуацији: сви споразуми које смо потписивали ишли су у развлашћивање Србије не само на КиМ, него и у разним другим областима, што нас је довело у пат позицију.

„Не можемо да прихватимо коначне нове предлоге које нам дају, а више немамо ни могућност да у помоћ у капацитету у ком бисмо желели позовемо Русију и Кину јер смо тим споразумима и технички и логистички упућени да увек помоћ морамо да тражимо у Вашингтону и Бриселу", објашњава он уз оцену да је маневарски простор Србије сужен.

У таквој ситуацији, сматра Матовић, морамо да проналазимо иновативне начине како ћемо да представљамо своје аргументе и како да у исти мах не нарушимо своје односе са Русијом, али да их не нарушимо ни са САД.

sputnikportal.rs, Тања Трикић

https://iskra.co/srbija/srbija-dobila-ponudu-da-prestane-da-postoji/

Jednostrani potezi Prištine na štetu Srba, zašto Zapad ne utiče da se prekine takva praksa?

kosovo-online.com

Jednostrani potezi Prištine na štetu Srba, zašto Zapad ne utiče da se prekine takva praksa? - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Mimo dogovora postignutih sa Evropskom unijom i uprkos stalnim pozivima Vašingtona da se ne preduzimaju jednostrani potezi i nekoordinisane akcije, kosovski premijer Aljbin Kurti ne prestaje sa poduhvatima koje Srbi doživljavaju kao pretnju. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je praksa protekle dve decenije pokazala da se političkoj eliti u Prištini svaki oblik samovolje i nasilja isplati, jer se nije suočavala sa kaznama, ali i da procene aktuelnog premijera mogu da se ispostave kao loše, jer je strpljenje Amerike na izmaku.

U samo poslednja četiri meseca, odnosno od održavanja lokalnih izbora na severu, Kurti se oglušio o svaki poziv Zapada da ne preduzima jednostrane poteze.

Naime, novi gradonačelnici u opštinama na severu u kojima većinski žive Srbi u zgrade opština su ušli uz asistenciju kosovske policije, ne poštuje se zahtev SAD i EU da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, odlučeno je da se glavni most na Ibru otvori za saobraćaj, da se zabrani uvoz srpske robe, da se ukine licenca za MTS, "Civilna zaštita" i "Severna brigada" proglašene su terorističkim organizacijama. Takođe, odugovlači se sa organizacijom novih lokalnih izbora iako je zahtev i Brisela i Vašingtona da se održe što pre, a poslednja u nizu odluka usmerenih protiv Srba je nalog da se četiri srpske institucije isele iz opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da je ovde reč o pritisku na srpsku zajedncu kako bi se Srbi zbog lošeg kvaliteta života iselili sa Kosova.

"To je jedini efekat koji se postiže ovakvim jednostranim merama, a koje su se intenzivirale posle aprila i nadam se da će to biti prekinuto prilično oštrim merama i Vašingtona i Evropske unije. Verujem da Amerika i naši evropski partneri traže rešenje. Ne znam da li postoji neko neshvatanje Prištine oko sankcija koje su im uvedene, jer one jesu ozbiljne i samo mogu da se pogoršaju ako Priština nastavi sa jednostranim potezima. Takođe mislim da može da dođe i do gubitka podrške za neke druge ambicije Prištine, recimo za njihovo članstvo u Savetu Evrope i po pitanju nekih drugih težnji. Priština očigledno taktizira i procenjuje da sa ovom američkom administracijom može tako da se ponaša, ali mislim da im je ta kocka i procena veoma loša. I da strpljenja u Vašingtonu zaista više nema", kaže Antonijević.

On smatra da će se Priština suočiti sa posledicama u daljem toku pregovora ukoliko izgubi partnere u potpunosti i njihovo poverenje, za koje kaže da je "dobro načeto".

"Beograd na drugoj strani ostajanjem za pregovaračkim stolom i prilično konstruktivnim odnosom i neodgovaranjem na te provokacije gradi odnos sa međunarodnom zajednicom. Priština nije naučila iz grešaka Srbije koja je posle 1995. godine i Dejtona na neki način bila miljenik Zapada ali je onda u tri, četiri godine taj odnos urušila", navodi Antonijević.     

Analitičar Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da je praksa sve ove 24 godine pokazala da se kosovskim Albancima nasilje isplati.

"Bilo da je to nasilje verbalno ili fizičko, pravno, bilo da su to otmice, ubistva, protivpravna hapšenja... Svaki oblik nasilja se isplati njihovim političkim elitama jer prolazi nekažnjeno", kaže Gudžić.

Kako primećuje, sankcije koje su EU uvele Kosovu su novina, u pristupu Zapada prema Prištini, izuzimajući hapšenje Hašima Tačija.

"Ali, znamo kako se sve završilo sa Ramušem Haradinajem u sudu u Hagu. To je bila poruka Srbima da ne polažu mnogo nade u pravdu međunarodne zajednice. Zato ne treba imati velikih očekivanja od sankcija koje su uvedene kosovskim institucijama. Kurtiju je nasilje potrebno kako bi se održao na političkoj sceni jer on predstavlja taj najradikalniji deo kosovskog društva. Iako je Zapad i ranije pokazivao nezadovoljstvo njegovom politikom, on je sa njom nastavljao i tu se ništa neće promeniti. Štaviše, verovatno će početkom septembra krenuti u nove akcije. Možemo očekivati nove sulude poteze Aljbina Kurtija", ocenjuje Gudžić.

 

n1info.rs

Britanski Tajms o Vučiću: Balkanski Kapone ili jedina nada za mir sa Kosovom?

Filip Rudić

3–4 minutes

---

Američke i evropske diplomate vide Aleksandra Vučića kao jedinu figuru koja može da ubedi Srbe da koegzistiraju sa Kosovom, pa trpe njegove uvrede na račun Zapada, ohrabrivanje srpskog šovinizma i druženje sa Vladimirom Putinom, piše britanski list Tajms.

„Ali mnogi se pitaju: Da li biste kupili mir na Balkanu od ovog čoveka?" piše Tajms u tekstu o predsedniku Srbije.

List citira poslanika DS Srđana Milivojevića, koji Vučića naziva „mešavinom Al Kaponea i Vita Korleonea".

„Vučić nije ni patriota, ni nacionalista, ni demokrata, interesuje ga samo neograničena, nekontrolisana moć", rekao je Milivojević.

Vučića kritikuju da je ubica demokratije u Srbiji i da je povezan sa kriminalcima, ali ga neki vide i kao jedinu nadu za stabilnost na Balkanu, piše Tajms. List dodaje i da su SAD „u nedavnoj demonstraciji nestrpljenja" prema Vučiću stavile pod sankcije direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.

Američki Stejt department je takođe izneo tvrdnje da Vulin pomaže Rusiji da uveća uticaj na Balkanu, što nije iznenadilo ruske aktiviste u Srbiji kojima je Beograd ograničavao kretanje proglasivši ih za bezbednosnu pretnju, navodi Tajms.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović govorio je za britanski list o sopstvenom iskustvu sa tabloidima u Srbiji, rekavši da je na naslovnicama ponekad i pet puta mesečno, uz optužbe da radi za CIA, mafiju ili francuske obaveštajne službe i da posećuje sado-mazo klubove.

„Koriste izveštaje bezbednosnih službi koje nisu reformisane od vremena komunizma", kazao je Dojčinović.

Ališa Kerns, britanska parlamentarka koja predsedava Odborom za spoljne poslove i potpisnica je nedavno objavljenog kritičkog pisma o Srbiji, kaže da se stalno govori da je Vučić „jedina opcija", ali prema njenim rečima, on traži povraćaj izgubljene teritorije.

„Kosovo se kritikuje ali Srbija je s Rusijom potpisao sporazum u septembru, poslala dva ministra u Moskvu u poslednjih šest meseci i nije uvela sankcije Rusiji, Iranu i Talibanima. Zašto nismo prozvali Srbiju zbog toga?" upitala je ona.

Vučić je na to odgovorio da Srbija sprovodi istragu protiv britanske poslanice, podseća Tajms.

Kerns smatra da Vučić nije jedina „nada Zapada" i ukazuje na proteste „Srbija protiv nasilja", uz ocenu da u Srbiji ima više ljudi koji žele stabilnost nego što se misli.

Međutim, s njenim viđenjem se ne slaže Ajvor Roberts, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu u periodu od 1994-97. godine.

„Intervnecija Kerns ne pomaže – Srbi ne reaguju na pritisak, samo se još više ukopaju. Vučić je daleko ispred svih drugih i samo maštalac može verovati da je neko u stanju da zauzme njegovo mesto", rekao je Roberts.

 

Савет безбедности УН: Запад није марио за Београд док га је гађао осиромашеним уранијумом

in4s.net

Савет безбедности УН: Запад није марио за Београд док га је гађао осиромашеним уранијумом - ИН4С

ИН4С

5–6 minutes

---

Цео свет је, посматрајући украјинску контраофанзиву, могао да види да западно оружје не само да није ни јединствено ни непобедиво за руско оружје, већ је у многим случајевима инфериорно чак и у односу на моделе совјетске производње старе педесет година, рекао је заменик сталног представника Русије у УН Дмитриј Пољански говорећи на састанку Савета безбедности о испоруци оружја Украјини.

Једини резултат украјинске контраофанзиве, што је чак и Запад приморан да призна, су десетине хиљада погинулих украјинских војника и стотине уништених јединица скупе западне опреме, указао је.

Украјина има потешкоћа са борбеном обуком и планирањем операција, што потврђују и сведочења заробљених украјинских војника која су обучена по западним стандардима, додао је.

„Потпуни колапс украјинског система војне управе, распрострањена корупција и неорганизованост сада одбијају чак и западне плаћенике, који почињу да схватају да једина улога која им је додељена није борба за слободу Украјине, они су обично топовско месо", истакао је.

Лондон и Вашингтон нису марили за Београд док су га гађали осиромашеним уранијумом

Британци и Американци не маре за континенталну Европу, као што нису марили за последице НАТО бомбардовања Југославије осиромашеним уранијумом, рекао је Пољански говорећи о одлуци Лондона и Вашингтона да Украјини пошаљу муницију са осиромашеним уранијумом.

Пољски медији су се жалили на повећану радијацију на западним територијама Украјине и источним деловима Пољске након што је руска војска уништила складиште са оваквом муницијом у Хмељницком, али Британце и Американце није брига.

Касетна муниција, ако се користи у супротности са Међународним хуманитарним правом, у цивилним насељима, што и чини кијевски режим, представља озбиљну дугорочну претњу за цивилно становништво, објаснио је.

Сам Вашингтон је деценијама жигосао као „ратне злочинце" све оне који су користили ову врсту муниције, подсетио је и онда објаснио да су Зеленски и његови сарадници, тј. америчке власти, по истој тој логици, ратни злочинци и деле пуну одговорност, казао је.

„Кијевски режим свакодневно удара касетном муницијом по северним регионима Доњецка, где нема војних циљева. Њихов једини задатак је терор над цивилима, што је забрањено Међународним хуманитарним правом, али се у потпуности уклапа у тактику кијевског режима, који је одавно прешао на отворено терористичке методе", објаснио је.

Упркос свему томе, касетна муниција не пружа никакве посебне предности на бојном пољу, и Вашингтон је тога свестан.

За разлику од Сједињених Држава, став Русије о касетној муницији је доследан и захтева стриктно поштовање правила и захтева Међународног права, нагласио је.

Тресла се гора, родио се миш

Запад и Кијев су очекивали да ће контраофанзива да им донесе победу, и у те сврхе су у борбу укључили војну опрему НАТО, потрошене су милијарде из џепова западних пореских обвезника, казао је Пољански и додао да њихови циљеви нису остварени.

„Све личи на пословицу – тресла се гора родио се миш", рекао је.

Западни добављачи оружја за Украјину су одговорни јер игнорисањем свих својих обавеза да прате крајњег корисника испорученог оружја угрожавају глобалну безбедност, додао је.

Због тоталне корупције у украјинској војсци, западно оружје се неконтролисано „шири" по свету, преко црног тржишта испливава у зонама сукоба на Балкану, у Африци, Латинској Америци, директно нарушавајући регионалну безбедност, објаснио је.

Зашто би амерички народ плаћао из свог џепа војне авантуре Демократске странке, упитао је Пољански указујући на недавни захтев америчког председника Конгресу да издвоји додатних 24 милијарди долара на већ потрошених 113 милијарди долара званичне помоћи.

То је отприлике 900 долара за сваку америчку породицу, указао је.

Јавно мњење у Немачкој и Француској је такође против испоруке крстарећих ракета „таурус" и „скалп" украјинским националистима, али њихове власти, упркос тврдњама да су демократске, апсолутно се оглушују о позиве својих грађана, додао је, преноси РТ Балкан.

Ко од овога профитира?

Американци и Европљани профитирају, нико други, рекао је.

Вашингтон троши војне арсенале својих сателита и на тај начин „чисти" тржиште за производе америчког војно-индустријског комплекса како би их продале сопственим партнерима према добро успостављеној шеми још од Другог светског рата, указао је.

Европа плаћа ново оружје не само новцем, већ и суверенитетом, додао је.

Испоставило се да је сопствена одбрамбена политика, коју је Европска унија својевремено тако марљиво градила годинама, као у годинама Хладног рата, потпуно подређена интересима Вашингтона, истакао је.

 

politika.rs

Путин: Безбедносни изазови у свету и жаришта повезани су са геополитичким авантурама Запада

2–3 minutes

---

У Москви је почела Конференција о међународној безбедности а председник Русије Владимир Путин је у поздравном обраћању учесницима рекао да је већина држава спремна да брани свој суверенитет, као и да међународној заједници предстоји да заједно гради контуре будућности.

Русија, како је рекао, остаје присталица мултиполарног светског поретка, заснованог на принципима међународног права.

„Били смо и остајемо присталице мултиполарног светског поретка, заснованог на приоритету норми и принципа међународног права, суверенитета и једнакости држава, конструктивној сарадњи и поверењу", поручио је Путин у видео-обраћању.

Како је истакао, Запад чини све како би се проширио сукоб у Украјини и како би у њега биле увучене друге земље, нагласио је руски председник.

„Чему води та политика Запада доливања уља на ватру одлично се види на примеру Украјине. Улагањем милијарди долара у неонацистички режим, снабдевајући га техником, наоружањем, муницијом, слањем војних саветника и плаћеника, чини се све да се конфликт још више распали и да се у њега увуку друге земље", истакао је Путин.

Према Путиновим речима, у разним регионима света распирују се застарели конфликти али и нови, а циљ је – принудити земље на вазалну покорност и користити ресурсе.

Сви безбедносни изазови у различитим региона света и жаришта повезани су са геополитичким авантурама и неоколонијализмом Запада, указао је он.

Конфронтација на глобалном и регионалном нивоу се може ублажити а постојећи изазови неутралисати само уједињеним напорима међународне заједнице, навео је Путин.

Руски председник је истовремено нагласио да земље НАТО настављају да развијају свој војни потенцијал и покушавају да га пребаце и у космос, преноси Спутњик.

Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе настоје да преформатирају према себи систем међудржавне сарадње у Азијско-пацифичком региону.

„Западне земље планирају интеграцију снага НАТО са блоком АУКУС", рекао је Путин.

 

standard.rs

Iluzije gubitnika u Ukrajini

Синиша Љепојевић

9–11 minutes

---

Rat će se jednom okončati, ali to neće biti i kraj krize. Oni koji se nadaju da će kraj rata razrešiti i njihove spoljnopolitičke dileme mogli bi biti u velikoj zabludi

Niko, naravno, ne može iole pouzdanije da predvidi kada će se okončati ratne operacije u Ukrajini ali je, ipak, već sada svima jasno ko je gubitnik u tom ratu i koja će strana biti konačni pobednik. Kada se razgrne kodirani jezik zapadnih birokrata onda se jasno vidi da su i na Zapadu svesni da su izgubili u Ukrajini i sada se samo traži način da se taj poraz javno ne prizna.

Malo je, međutim, ostalo mogućnosti. Ostale su samo reči, u prevodu propaganda i stari trikovi pregovora o miru. Ostao je narativ. Ta propaganda postaje sve besmislenija jer je i većem delu zapadne javnosti jasno da je izgubljeno u Ukrajini i da moćni NATO nije mogao ništa da uradi sem ljudskih, ukrajinskih žrtava.

Reči mogu mnogo da znače u privatnim životima ali nikada ne mogu da promene realnost. Zapadni narativ postaje apsurdan. Tako su na nedavnom bezbednosnom forumu u američkom Aspenu, jedan za drugim visoki politički i funkcioneri službi bezbednosti ponavljali isti tekst „Rusija gubi", „Ukrajina pobeđuje".

U strahu od priznanja poraza svi pristaju na laži i tako dodatno urušavaju ono malo preostalog autoriteta državnih vlasti. Jer, sve je jasnije da su pre svega službe bezbednosti postale politički nosioci neistine a ne zaštitnici svojih građana. To je i dodatno urušavanje bilo kakvog kredibiliteta vlasti što je zabrinjavajući proces u svakoj državi.

Održavanje privida

Ali na Zapadu i posebno u Americi se stvarno veruje da reči mogu da pobede u ratu. U stvari sve je postalo apsurdno. Deo tog apsurda su i tzv. razgovori o miru u Ukrajini kao što je bio nedavni skup u saudijskoj Džedi, koji je organizovala Amerika.

Oni koji su započeli rat u Ukrajini pa ga već izgubili sada hoće da predvode mirovne pregovore i to sa zemljama koje nemaju direktne veze sa ukrajinskim ratom niti bilo kakvog uticaja na njegov tok.

Sve je u funkciji održavanja privida i da se zapadnoj javnosti predstavi kako mnoge zemlje podržavaju Ameriku iako su – kao Kina, Indija i Brazil – prijatelji Rusije. I što je još veći apsurd, da se razgovara o mirovnom planu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je već izgubio rat. Sve je to velika obmana, ali i već viđen američki model da gubitnici određuju mirovne planove a ne oni koji su pobednici.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman se rukuje sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Džedi, 19. maj 2023. (Foto: AFP)

Mediji govore i o nekakvom dogovoru postignutom u Džedi. Kakav bi to uopšte mogao da bude dogovor i pod kojim autoritetom se ti eventualni dogovori postižu. To očigledno nije ni važno, važan je narativ. Doduše, mnogi veruju da je ta američka inicijativa neka vrsta kontrateže predstojećem samitu zemalja BRIKS-a u Južnoj Africi, od 20. do 24. avgusta. Učešće su do sada potvrdile 34 zemlje a pozvano je 40 zemalja. Njih 20 je već zvanično saopštilo želju za članstvom.

U ukrajinskom lutanju došlo se i na ideju tzv. bezbednosnih garancija Ukrajini. Prvo su zemlje Grupe 7 (G7) dale te garancije a sada se navodno, kako je saopšteno, „agresivno pregovara" i o garancijama Amerike. Tvrdi se da će se tim garancijama pridružiti i još 12 zemalja. Šta bi te garancije mogle tačno da znače – nikome nije jasno. To je samo još jedan narativ.

Saznanja i fantazije

Istovremeno, u američkim medijima se uporno plasiraju „saznanja" kako postoji tajni kanal komunikacije između Bele kuće i Kremlja. U Moskvi odbacuju da tako nešto postoji, ali izgleda da je jedan američki misionar nedavno proveo tri dana u Rusiji i vratio se praznih ruku. Mediji tvrde da nije uspeo da sazna šta Rusija planira. Edvard Lutvak, geopolitički ekspert i savetnik mnogim liderima, tvrdi da su takvi kontakti neizbežni i da su, u stvari, već počeli. On tvrdi da ih predvode direktor CIA lično i njegov kolega u Moskvi. Moguće, mada malo verovatno.

Veruje se da je Amerika zaista zainteresovana za pregovore, ali tako da izbegne priznanje poraza i da se što pre izvuče iz Ukrajine. Proglasiće Vladimira Zelenskog za krivca i žrtvovati ga. U osnovi, tvrdi se, Amerika priprema dugoročni sukob sa Kinom, koji je u stvari neizbežan, pa pre tog direktnog sukoba nastoji da eliminiše Rusiju kao kineskog saveznika i izvora prirodnih resursa. Ratom u Ukrajini to nije uspela pa sada nameće pregovore i, apsurdno, približavanje Rusiji. I zato Bela kuća želi brz izlaz iz Ukrajine. Još jedna fantazija.

Ima tu još mnogih fantazija, pa se u tom ukrajinskom sporazumu kojem se Vašington nada uglavnom govori o nekoj vrsti „korejskog modela" podele Ukrajine i „privremenog rešenja" kojim bi Amerika u Ukrajini dobila instrument dalje destabilizacije i ucena.

Bez američkog plana B

Sve ipak liči na političko ludilo gubitnika, a do koje mere je otišlo simbolizuje i to što na ovogodišnjem danu sećanja, komemoraciji, na prvu atomsku bombu bačenu na Hirošimu svi japanski političari, na čelu sa premijerom Fumijom Juzakijem, nisu se usudili da kažu ko je bacio tu atomsku bombu. Ali je zato premijer upozorio na nuklearnu pretnju Rusije.

Amerika u stvari, kao i obično – nema plan B. I sada je u obezglavljenom tumaranju, jer svima je jasno da priznanje poraza u Ukrajini znači kraj svih zapadnih političkih elita koje su sada na vlasti. To je očaj zapadnih elita. Bez plana B, Zapad se očajnički bori za neku vrstu mirovnih pregovora pa da onda, kao u BiH i na KiM, posle toga proglasi pobedu.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozdravlja predsednika SAD Džozefa Bajdena tokom posete Kijevu uoči godišnjice sukoba u Ukrajini, 20. februar 2023. (Foto: Dimitar Dilkoff/AFP via Getty Images)

U Vašingtonu se nadaju da bi raznim mirovnim i drugim inicijativama mogli da prevare Rusiju i da je uvuku u neko „kompromisno rešenje" mira u Ukrajini, a pod zapadnim i kijevskim uslovima. A šta bi mogao da bude „kompromis" u Ukrajini? U Ukrajini je rat, a ratovi se završavaju tako što jedna strana pobedi, a druga izgubi. I onda pobednik određuje uslove mira, a ne gubitnik. Još jedna iluzija gubitnika.

Nemački mediji tvrde da će Zapad izvršiti pritisak na Kijev da naredne zime pregovara sa Rusijom. Cilj je tzv. zamrznut sukob i to Amerikanci žele. Prema tim „saznanjima" Amerikanci nude Rusiji da zadrži sve što do sada kontroliše i da prestane rat. Ali, sankcije bi i dalje ostale na snazi.

U SAD se, u stvari, nadaju da bi mogli da prevare Rusiju. Ali, da li je moguće prevariti Rusiju? Amerikanci o tome ne razmišljaju, oni jednostavno ne umeju drugačije.

Nemci u Poljskoj

Neizvesno je, međutim, šta bi Zapad dalje mogao da uradi. U političkim krugovima se sve češće govori kako Amerika – uprkos navodnim mirovnim inicijativama – sprema zapadnu koaliciju za invaziju na Ukrajinu, a u glavnim ulogama bi bili Poljska i Litvanija.

Nije jasno koliko je to ozbiljan projekat, ali je činjenica da Ukrajina iz područja Kramatorska već uveliko seli fabrike na granicu sa Mađarskom i u zapadnu Ukrajinu. I Nemačka svoje protivvazdušne i protivavionske sisteme, koji su navodno pomoć Ukrajini – instalira baš u zapadnoj Ukrajini.

Vojna intervencija Poljske u zapadnim delovima Ukrajine je stara opcija Zapada i tu Poljska u formi dvojnog državljanstva već ima svoje snage, ali dalja eskalacija bi mogla suštinski da promeni prostor rata u Ukrajini. To bi otvorilo i pitanje dosadašnjih granica u Evropi i potpuno bi srušilo poredak nastao posle Drugog svetskog rata.

Nemački kancelar Olaf Šolc ispred borbenog tenka Leopard 2 tokom posete vojnoj bazi u Ostenholcu, Nemačka, 2022. (Foto: Ronny Hartmann/AFP via Getty Images/File)

Glavna sumnja je da bi onda u tom rušenju poretka Nemačka mogla da interveniše u zapadnoj Poljskoj, koja je istorijski istočna Pruska. Uostalom, Nemačka je jačanjem svojih oružanih snaga (prvobitni fond od stotinu milijardi je povećan na dve stotine milijardi evra) već srušila posleratni poredak, jer jačanje njene vojske je protivzakonito.

Nemci su, u stvari, već u Poljskoj, u Ščećinu je NATO komanda koja je pod kontrolom Nemačke – što praktično znači da Nemci već imaju svoje snage u Poljskoj. Uz njih su tu i Holanđani. Sve mogućnosti su ipak na stolu, jer u ljudskim društvima nikada nije moguće sve predvideti i kontrolisati a posebno ne u haosu kakav je sada. U tom haosu mnogi bi mogli da potraže i neku svoju šansu bez obzira na kompjuterske modele prema kojima Amerika pravi planove.

Velika zabluda

Pobeda u svakom ratu pre svega zavisi od unutrašnje snage njegovih aktera. Zapadna društva su u dubokoj unutrašnjoj krizi, u procesu su unutrašnjeg socijalnog kolapsa i nemaju snage da iz tog kolapsa iskorače, jer je pre svega nestao bilo kakav unutrašnji autoritet. I očigledno je da je Zapad krenuo onom starom jevrejskom poslovicom da je „rat lek za ono čemu nema leka".

Koliko može da se vidi, Zapadu je u Ukrajini ipak preostala jedina nada da nekako prevari Rusiju. Ali, kako? Za sada je jedino izvesno da od kakvih-takvih mirovnih pregovora nema ništa. Jer, mirovne pregovore može da vodi i organizuje samo pobednik, a u Ukrajini to nije Zapad.

ranate kalibra 155mm u vazduhoplovnoj bazi Dover uoči slanja u Ukrajinu, 29. april 2022. (Foto: Tanjug/AP Photo/Alex Brandon)

Rat će se, prirodno, jednom okončati ali to neće biti i kraj krize pa bi oni, koji se nadaju da će kraj rata razrešiti i njihove spoljnopolitičke dileme, mogli biti u velikoj zabludi.

Izvor RT Balkan

Naslovna fotografija: Evan Vucci/AP

BONUS VIDEO:

 

Галијашевић: Не мисле Хрвати о Црногорцима ништа боље него о Србима и једнако им желе пропаст

in4s.net

Галијашевић: Не мисле Хрвати о Црногорцима ништа боље него о Србима и једнако им желе пропаст - ИН4С

ИН4С

5–6 minutes

---

Да је напад најбоља одбрана, опет покушавају да докажу комшије. Министар вањских и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман изјавио је да неће допустити да Хрвати поново буду мета јавних прогона као 1991. и да европски пут Црне Горе неће бити могућ без суочавања са недавном прошлошћу.

Стручњак за међународни тероризам и политички ислам Џевад Галијашевић сматра да наступ Грлић Радмана представља тек гомилу лажи изречених садистички отворено и без дипломатских рукавица. 

„Србија и Црна Гора, никада више, не смију бити заједно. Србија не смије изаћи на море јер би то био коридор за Русију. Србију прогањају да би спречили Русију да дође на Балкан, а Црну Гору прогањају да би спречили Србију да изађе на Јадранску обалу. И то није од јуче, давно је то формулисано а озваничено је и формализовано, на славном Берлинском конгресу 1878. године," наводи Галијашевић за ИН4С портал и додаје да зато „бахати, неоусташки наступ Грлић Радмана представља тек гомилу лажи изречених садистички отворено и без дипломатских рукавица. Сигуран је Радман да ће то званична Црна Гора сварити и прећутати."

Није тачно да је све почело нападом Србије на Хрватску јер Србија није ни напала ни интервенисала у Хрватској

„Прво је режим Фрање Туђмана у Сабору поништио конститутивност српског народа у Хрватској, а онда је послао Збор народне гарде и специјалне снаге на Србе. Србе су убијали у Загребу и Осијеку и затварали у логоре. А онда је Југословенска народна армија интервенисала у вријеме када је Предсједник Савезне владе (СИВ) био Хрват Анте Марковић. Он је издао наредбу министру одбране Вељку Кадијевићу, који је родом из Метковића у Хрватској.

Наравно није то ни тада почело.

Почело је у Првом свјетском рату, а наставило се у Другом – са Независном државом Хрватском и 700.000 убијених логораша: Срба Јевреја и Рома.

Само се наставило 1991. године са истим идеологијама, неоусташким обиљежјима, србофобијом и са Њемачком подршком као и у свјетским ратовима, наводи наш саговорник.

Он додаје да „или Радман не зна блиску историју или просто свјесно лаже да је све почело 1991. године и да се завршило Олујом."

„Цјели тај процес у коме је дошло до буђења нацизма у Њемачкој и реафирмације фашизма на многим мјестима наставио се НАТО бомбардовањем Србије 1999. године и државним ударом – тзв. Петим октобром, па мартовским погромом Срба на Косову, 2004.године. То траје још увијек и трајаће док насилна признања Косова не успоставе државу одвојену од Србије и док на Косову буде живио и посљедњи Србин" сматра стручњак за тероризам и додаје да ништа друго не задовољава западне газде и балканске слуге попут Хрвата, шиптара и других.

Говорити о томе није једноставно, наводи Галијашевић, и да је Црна Гора баш малена и да није лако сукобити се са Западним силама око ових питања која ,тако радо и често, набијају на нос увијек са гомилом површних оцијена и лажи попут Гордана Грлића Радмана. Посебно оне лажи о Бихаћу и планираном геноциду који су „Олујни" злочинци Хрвати спречили. Да не буде забуне, додаје Галијашевић, посебно, онај дио који је стављен у поднаслов Радмановог интервјуа датог „Побиједи", је отворена претња изречена са садистичким задовољством:

„Европски пут Црне Горе неће бити могућ без суочавања са недавном прошлошћу, јер је Европска унија заједница држава која почива на заједничким вриједностима и владавини права у којима нема мјеста за злочиначке идеологије и режиме као што је био онај Слободана Милошевића".

Коментаришући оптужбе медија и дијела бивших министара у Црној Гори на рачун лидера Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) Адријана Вуксановића због честитке поводом Дана побједе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, Грлић Радман је истакао да Хрватска неће допустити да Хрвати и њихови политички представници у Црној Гори поново буду мета јавних прогона.

„Истина је међутим да је „Олуја" била злочиначка операција која је за циљ имала прогон Срба и некажњни злочин највећег етничког чишћења у Европи.
Примити усташу Вуксановића у владу зато што то тражи Грлић Радман, а при томе још послушати Габриела Ескобара да у влади Црне Горе нема мјеста за оне који не дјеле Западне вриједности и износе лоше мишљење о НАТО алијанси – то и јесте циљ. Да се Црна Гора одрекне етничких коријена и државотворне идеје – да одбаци идеју суверенитета и све те послове препусте властитим мучитељима и убицама", каже Галијашеић.

„Не мисле Хрвати о Црногорцима ништа боље него о Србима и једнако им желе пропаст, страдање и нестанак. Али о томе се одлучује у Црној Гори и Србији – и који год пут буде изабран, њиме ће морати проћи грађани Црне Горе и грађани Србије.Пуно би лакше било да то ураде заједно!" закључује наш саговорник.

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Continue Reading