politika.rs

Неуспешан покушај насилног преузимања власти

Владимир Вулетић

7–8 minutes

---

Да ли су сцене насиља које смо имали прилике да видимо у недељу увече испред градске скупштине биле тек неуспео покушај заузимања институција или нешто друго, показаће време, али извесно је да је ружна слика послата у свет.

Истини за вољу – ако се изузме најближе окружење које баш и није неки свет – исти није био расположен да на Бадње вече гледа слике насиља из Београда. Тако на пример Си-Ен-Ен вест о протестима у Београду није ни пренео, а Ројтерс и Би-Би-Си су на својим порталима донели кратке прилоге који су веома брзо поклопљени другим збивањима. Дојче веле је у први план истакао насиље али, на жалост Палестинаца, оно које још увек потреса Газу, а не, на нашу срећу, оно које се односи на збивања у Београду. Једино је РИА новости на свом сајту као ударну вест истакла слике из Београда пропраћене речима Марије Захарове да је по среди очигледан покушај колективног Запада да уздрма ситуацију у Србији техникама мајданског пуча.

Овај текст започет је прегледом вести и слика јер су једино оне важне. Слике о догађајима и њихово тумачење, а не сами догађаји, утичу на динамику друштвених збивања. Када је о самим збивањима реч, неко ко се затекао у близини градске скупштине те недеље увече могао је да види групу људи величине оне која напусти неку већу биоскопску салу, попут оне у Дому синдиката. Представа којој су присуствовали, а коју су гледаоци неколико телевизија, али не и јавног сервиса, могли да прате уживо и фокусирано, јесте био својеврсни перформанс у коме су главну улогу имали неки од вођа опозиционе групе „Србија против насиља" (СПН) и одређени број Н. Н. лица, који су из само њима знаних разлога бацали каменице на зграду Скупштине града и покушавали да развале врата металним шипкама.

Присуство полиције у згради било је видљиво само по штитовима на којима се рефлектовала светлост блицева фото-апарата и каменице које су улетеле у зграду. Нема сумње да је полиција била добро обавештена о намерама демонстраната и врло сталожено и стрпљиво чекала да дејство сузавца раздвоји милитантне демонстранте од оних који то нису. Након тога су изашли из зграде и похапсили оне најратоборније, док су се преосталих пар десетина или стотина који су се ту задржали и након сузавца разбежали.

Занимљиво је да су демонстранте предводили, подстицали и давали им легитимитет поједини лидери групе „Србија против насиља", али не сви. Да ли то сведочи о поделама у оквиру вођства око начина и метода борбе или је само реч о тактичком раздвајању на милитантно и цивилно крило како би се према развоју ситуације протест наставио, остаје да се види. У сваком случају, намера организатора је била распламсавање протеста о чему су и обавестили јавност. Недељна збивања имала су циљ, пре свега, да испровоцирају неадекватну реакцију полиције, што би изазвало револт грађана који би, рачунало се, сутрадан масовније дошли на протест или бар подржали оне који би постављали најављене барикаде у различитим деловима града. Десило се, међутим, супротно. Већина грађана је била револтирана управо тиме што полиција није енергичније поступала. Други циљ насилних демонстрација био је привлачење пажње светских, пре свега, западних медија, што је такође изостало. Реаговали су само руски државни медији који су дали за право онима који тврде да опозиција делује по налогу западних безбедносних служби у намери да дестабилизује или чак насилно преузме власт како би се омогућило признавање Косова од стране Београда. То су својим изјавама или дистанцирањем од ових протеста потврдили и опозициони политичари суверенистичке провијенције.

Да ствар буде гора по СПН, покушавајући да остваре циљеве – какви год да су, коришћењем насиља, ова група је делегитимизовала и свој назив. Ултиматуми полицији да ће уследити фронтални напад на зграду скупштине уколико их не пусте у њу, који је упутио један од опозиционих лидера, можда је испунио његов дечачки сан о командовању војском, али је сан опозиције да би овим протестом могла да упали пламен масовне побуне био потпуно расплинут.

Потпуни дебакл насилног покушаја упада у скупштину града који није постигао ниједан од циљева, дао је повода аналитичарима на друштвеним мрежама да за неуспех окриве наводну и одраније познату сарадњу Драгана Ђиласа и Александра Вучића. То, међутим, има смисла таман колико и тврдња да је некадашњи европски првак Црвена звезда испала из групне фазе Лиге шампиона у договору са „Јанг бојсима".

Ова паралела није случајна. Наиме, овакав развој догађаја у великој мери је последица митолошког дејства демонстрација из 1996-1997 и петооктобарских догађаја у којима је срушен режим Слободана Милошевића.

Као што то обично бива када се некритички покушава прекопирати историја, она постаје фарса. Разлог томе је неисторичан приступ разумевању историјских догађаја фокусирањем само на њихове последице.

Опозиција је из неког разлога поверовала у своју пропагандну мантру да живимо „деведесете", па је из тога извукла и погрешан закључак да се излаз може остварити на исти начин и средствима која су тада примењена.

У конкретном случају, сматра се да је довољно прогласити изборну крађу па ће људи у то да поверују на „часну" реч. Подсетимо, 1996. године избори су заиста покрадени тако што је фалсификован изборни материјал. Сада су опозициони чланови бирачких одбора својевољно потписали записнике, што сведочи да није било никакве крађе. Неспретно спиновање бројем наводно фантомских бирача показало се као неоснована прича па се на крају крајева све свело на врло мали број документованих случајева који нису могли утицати на изборни исход. Утиску није много допринео ни контрадикторни извештај посматрача из ОЕБС-а.

Оно што се не схвата, општа ситуација у друштву је потпуно различита, а различите су и међународне околности, као и однос власти према њима, који је сада много промишљенији и опрезнији. О персоналном саставу опозиционих лидера већ не треба ни трошити речи.

Све у свему, изгубљена битка не значи и изгубљен рат. Ако има нешто мудрости, опозицији би зарад сопственог опстанка и опстанка демократског политичког система било боље да извуче поуке из ове ситуације и сачува нешто од преосталог кредибилитета како би се спремила за локалне изборе или евентуално нове београдске изборе – јер није више само питање да ли Несторовић и екипа око њега хоће уз власт, већ да ли рационална власт хоће да себи стави букагије око ногу. Поготову сада када се најјача опозициона листа самоиницијативно дерогирала.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

Руски амбасадор о протестима: Запад има два циља, није план да једним ударцем смени власт у Србији

politika.rs

Руски амбасадор о протестима: Запад има два циља, није план да једним ударцем смени власт у Србији

~3 minutes

---

Новогодишњи и божићни празници могу бити искоришћени за интензивирање протеста у Србији, ситуација у земљи је крхка, изјавио је руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко у интервјуу порталу „Известија".

„Протести нису завршени, биће данас, то је већ речено. И наставиће се. Веома опасан период су предновогодишњи и новогодишњи божићни (празници). Ова ситуација би могла да се искористи за неке активније протесте, може се (искористити) за повратак насиљу. Тако да је ситуација веома крхка", рекао је он.

Амбасадор је додао да је, упркос томе, ситуација под контролом власти.

По његовим речима, циљ ових акција није смена власти, предвођена председником Србије Александром Вучићем, будући да то колико га народ подржава „показује да није могуће решити све једним махом". На све то утиче и чињеница да се овде ради о Балкану, те не може а да не буде јасно колико би смена власти „обојеном револуцијом" могла бити опасна". То би могло негативно утицати и на сам Запад, каже амбасадор.

„Мислим да немају план да једним ударом дођу до смене власти у Србији. Зашто? Из неколико разлога. Још није прошло много времена од ратова, који су се овде догодили деведесетих година. Напетост и даље постоји. Правог примирја још нема. Друго – ипак се узима у обзир реално стање власти", појашњава он.

Главни циљ Запада је да изврши притисак на Вучића, како би он изменио своју политику везано са Косово и Метохију и санкције против Русије. Планови Запада су „доста једноставни", каже Боцан-Харченко.

Говорећи о потенцијални разговор председника Русије Владимира Путина и председника Србије Александра Вучића, рекао је да он сада није на дневном реду, нити се знају рокови посете шефа српске дипломатије Ивице Дачича Москви.

„Сада ова тема није званично на дневном реду, иако контакти, наравно, постоје. Ја сам 25. децембра посетио Вучића и пренео му честитку Владимира Путина поводом Нове Године и Божића. Она је била веома садржајна и одражава жељу да идемо напред и развијамо односе. Србија је за нас пријатељска, братска земља", рекао је Боцан-Харченко, преноси Спутњик.

View article...

Enclosures:

160z120_1_harcenko.jpg (8 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_12//160z120_1_harcenko.jpg

 

radiokim.net

Brnabić: Zahvaljujem se ruskim službama bezbednosti

Goran Avramović

~3 minutes

---

Brnabić je u „Hit tvitu" na Pinku u nedelju uveče podsetila da je i pre izbora upozoravala da će deo opozicije pokušati da ospori rezultate izbora i nasilnim putem preuzme vlast u Srbiji, što je kulminiralo, rekla je, „napadom na Skupštinu grada Beograda", piše Politika, a prenosi Vreme.

Ona se zahvalila ruskim službama bezbednosti koje su te informacije „podelile sa srpskim kolegama".

„To verovatno neće biti popularno ovima sa Zapada, ali ja posebno večeras osećam da je važno stati u odbranu Srbije i da se zahvalim ruskim službama bezbednosti koje su imale te informacije i koje su ih podelili sa nama", izjavila je Brnabić.

„Državni organi Srbije su potom", nastavila je Brnabić, „podelili te informacije i sa drugim predstavnicima međunarodne zajednice koji su ih odbacili kao ruske dezinformacije".

"Svi ostali su rekli da je to plasiranje lažnih vesti", rekla je.

Za danas (ponedeljak, 25. januar) je najavila sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka.

Vučić: Teško povređena dva policajca, uhapšeno 35 "siledžija"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je tokom sinoćnjeg protesta ispred Skupštine grada Beograda teško povređeno dvoje policajaca, a više njih lakše, kao i da je uhapšeno više od 35 "siledžija".

"Nastavlja se hapšenje širom grada nasilnika i siledžija i ta akcija neće stati. Za neka lica se u ovom trenutku utvrđuje identitet, a sva lica će biti tokom noći i jutra biti pohapšena", rekao je Vučić za televiziju Pink nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Naveo je da su dva policajca teško povređena, a više njih lakše.

"Jednom je jedva zaustavljeno krvarenje. Imamo više lakše ili još sa nejasno utvrđenim stepenom povreda. Njih su gađali kockama sa kojima bukvalno možete da ubijete čoveka. Staklo im je padalo na vizire, lica, ruke i noge", kazao je Vučić.

Prema njegovim rečima, večeras je pokušano "nasilno zauzimanje državnih institucija", a postoje dokazi da je sve "bilo pripremano".

"Mi za to imamo čvrste dokaze i nećemo od toga da odustajemo. Država će da reaguje i uveren sam da će tužilaštvo i nadležni organi da reaguju baš u skladu sa ustavom i zakonima naše zemlje. Niko nema pravo da uništava našu kuću, da uništava imovinu naše zemlje i građana, a još manje da nanosi teške telesne povrede našim policajcima", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti Ivica Dačić zakazao je sutra (ponedeljak, 25. decembar) za 15 sati sednicu tog tela.

 

Американци схватили – Путин се пита

Американци схватили – Путин се пита

22.12.2023. - 9:46

 

© AFP 2023 / SERGEI BOBYLYOV

Проглашење Путина за геостратешког победника у „Вол стрит џурналу" показује да су се Западу коначно отвориле очи за реалност. Американци су свесни да њихова украјинска стратегија не може још дуго да држи воду из простог разлога зато што се не питају они, већ управо Владимир Путин.

Председник Русије Владимир Путин је геополитички победник године, објавио је амерички лист „Вол стрит џурнал".

Путин – немерљиво јачи него пре

„Победници године су Путин, Илон Маск и америчка економија, заједно са Тејлор Свифт и Врховним судом… Не радује ме што Владимира Путина проглашавам победником године, али његов положај делује немерљиво јачи него пре годину дана", пише коментатор листа Џерард Бејкер.

Он је навео неколико примера којима је поткрепио своје тврдње: украјинска контраофанзива о којој се толико причало је стала, руска економија се изборила са западним санкцијама, решеност европских лидера у вези са сукобом у Украјини бледи, а америчка подршка слаби.

„Путин је показао окрутну предност стратешког стрпљења", закључио је Бејкер.

Украјинска стратегија пропала

Американци су свесни да њихова украјинска стратегија не може још дуго да држи воду из простог разлога зато што се не питају они, већ управо Владимир Путин. Већ дуже време покушавали су да га зауставе и коначно су схватили да то не могу, каже Билбија за Спутњик.

Путин одлучује и кад и на који начин ће решавати ситуацију у Украјини, а Американци су у међувремену схватили да их украјинска криза много кошта и да им више не доноси корист него само штету, додаје Билбија.

Дуго су покушавали да га зауставе и коначно су схватили да то не могу, то је делимично и индиректан позив Русији на преговоре о Украјини.

„Од почетка им је главни циљ био да изолују Русију. Не толико да је победе јер нису они глупи и знају каква је реалност у свету и да не може Украјина да победи. Вероватно и цео НАТО кад би се скупио тешко да би имао икаквог значајнијег успеха, али могли су да изолују Русију и пре свега одвоје је од Европе, економски и политички, и да на тај начин елиминишу оба своја геополитичка конкурента. Јер много греше они који верују у добре савезничке односе Вашингтона и Европе. Не, они су конкуренти и то што су стицајем околности наводно на истој страни то је само у овој ситуацији тако, а у некој другој геополитичкој реалности може да буде сасвим супротно а тога су се у Америци у последњих неколико година највише плашили".

Несрећа милиона људи – цена америчке рачунице

Највећи страх САД био је да Европа, пре свега Немачка окрене свој геополитички вектор ка Русији и Кини чиме би се створио најмоћнији светски, евроазијски геополитички и економски простор коме Америка више не би била ни потребна, објашњава Билбија.

У САД су све то добро израчунали а цена те рачунице, нажалост је крв стотина хиљада људи, пре свега у Украјини, уз чињеница да су милиони људи напустили ту земљу, а о економској катастрофи да не говоримо.

Међутим, Американци су погрешили у рачуници око украјинске кризе у прогнози да ће Русија имати негативне стопе привредног раста, међутим, не само да се то није десило већ је пројекција да ће у наредне две године стопе раста Русије бити око седам одсто.

Најјачи Путинови адути

„Дакле, имамо апсолутни стратешки пораз Запада у Украјини, уз чињеницу да су Американци успели у томе да се раздвоје Русија и Европа. То су краткорочно успели, али то је могуће само уз актуелне политичке гарнитуре у европским државама. Буде ли се променила политичка клима у Европи, ојачају ли суверенистичке снаге широм Европе а затим и у појединим државама, што се у Холандији већ десило, онда ће и та макростратешка слика да се мења. Мислим да је то стратешко стрпљење најјачи Путинов адут."

Путин је изузетно стратешки стрпљив и он већ две и по деценије пажљиво чека, а осим тога једна од најважнијих његових одлика је и политичка рационалност, додаје Билбија.

Мала грудва која се претвара у лавину

Билбија сматра да је текст из „Вол стрит џурнала" пре свега намењен америчкој јавности и да му је циљ да промени неке узусе који су важили у домаћој политици и јавном мњењу. Такви текстови не могу ништа суштински да промене, али могу бити сигнал да би нешто требало мењати.

„Некад је довољна да се закотрља мала грудва па да буде велика лавина и онда да кажу: Ево, покушали смо све, Путин је победник не можемо ту више ништа да урадимо. Али такође и да пошаљу један сигнали руској страни и да поруче да су спремни да се на неки начин укључе у један други дискурс и да мало причају о миру и будућности", закључио је Билбија.

sputnikportal.rs, Владимир Судар

 

politika.rs

Швајцарски „Велтвохе": брз напредак Србије у будућност

8–11 minutes

---

ЦИРИХ – Смештена између истока и запада, Србија убрзаним корацима сустиже заостатак, при чему су, пре свега, запањујући њен технолошки и друштвени напредак, оцењује швајцарски недељник „Велтвохе" уз констатацију да величанствена победа владајуће Српске напредне странке (СНС) и председника Србије Александра Вучића са 47 одсто гласова, није заснована на лажи и превари, како приказују опозиција и многи западни медији.

 Ретко ко изван Србије наводи да је задовољство становништва представницима владајуће политике велико, наводи лист, додајући да за то постоје бројни добри разлози. Србија има седам милиона становника на површини која је више него дупло већа од Швајцарске. Ипак, демографија и даље има негативан тренд, а не треба занемарити ни исељавање висококвалификоване радне снаге. Међутим, том негативном тренду се држава супротставља издвајањем значајно већег новца за породице, као и дечије додатке, пише швајцарски медиј. Председник Вучић је себи поставио стални задатак да земља технолошки и економски сустигне Запад.

С једне стране, Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић траже што релаксираније односе са Европском унијом и позиционирају Србију као кандидата за чланство. С друге стране, однос са Русијом је историјски, културно и верски толико близак да овај традиционални панславизам ни под којим условима не би требало да буде угрожен. Међутим, Србија је војно неутрална и у своје стратегије уграђује искуства других неутралних држава, попут Швајцарске и Аустрије.

Земља брани принципе међународног права и доследно се залаже за територијални интегритет Украјине и свих других држава у свету, пише „Велтвохе". Српска привреда не може и не жели да се одрекне испорука руског гаса и нафте и стога не подржава пакете санкција ЕУ. Војни пакт НАТО-а је ионако непопуларан откако је наводна одбрамбена алијанса бомбардовала српске градове и објекте 1999. године, кршећи међународно право и без мандата УН. Разуме се, ниједна српска влада не може себи дозволити да признањем Косова остави на цедилу тамошње Србе, који су за само неколико деценија постали мањина или препусти бројне тамошње православне светиње претећем уништењу од стране муслимана, наводи „Велтвохе".

Напредак Србије је, како се истиче, запањујући у разним областима. Од када је Српска напредна странка преузела државно кормило 2013. године, изграђено је 445 километара аутопутева, тако да мрежа аутопутева већ износи 997 километара. Ове обимне путне конструкције значајно подстичу привредни развој, а посебно су важне везе север-југ А1 и А2, али и везе запад-исток А3, А4 и А5. Прошле недеље почела је изградња две важне путне везе на северу земље.

 Реч је о 105 километара аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад и још једног значајног брзог пута од 186 километара. Тренутно се гради или модернизује око 460 километара аутопутева, регионалних и локалних путева, па се ради на око 700 километара у корист приватног превоза.

Модернизација и проширење железничке мреже од неколико стотина километара је исто тако изванредно, као и престижни пројекат паневропског железничког коридора 10, који брзо напредује. Од великог значаја је и железнички коридор 7/Дунав. Што се, такође, значајних издатака за регионални транспорт тиче, Србија је од швајцарске компаније Штадлер Рејл набавила гарнитуре возова у вредности од око 200 милиона франака.

Релативно огромна улагања у саобраћајну инфраструктуру обезбеђују запошљавање становништва. Изванредан напредак је, како се додаје у тексту, постигнут и у области социјалне заштите. И пензије и просечне и минималне зараде су значајно порасле последњих година. Док су пензије, подсећа се, пре Вучићеве владе биле 202 евра, тренутно су 390 евра. У истом временском периоду просечне месечне зараде су порасле са 329 на 820 евра. Насупрот томе, незапосленост је пала са 26 процената у 2012. на тренутних девет одсто.

А док је државни дуг 2001. године био већи од 100 одсто бруто домаćег производа, данас је свега 51,4 одсто. Српски здравствени систем је у знатној мери проширен и ојачан пошто је изграђено 147 нових болница и здравствених установа у доба Александра Вучића. Када је реч о науци, фокус је на науци о животу, дигитализацији и вештачкој интелигенцији. Два од четири научно-технолошка парка у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку основана су у оквиру развојне сарадње са Швајцарском, која их је финансијски подржала. Следе још два парка у Крагујевцу и Крушевцу. „Био Економи хаб Био 4 Кампус", који ће бити посвећен областима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, требало би да буде завршен 2027. године.

Ту ćе, како се додаје, предавати, студирати и истраживати око 1.200 предавача и 4.000 студената. Влада Србије је већ потписала дугорочне уговоре са различитим корпорацијама и компанијама, као што су Рош, Свисрокетс, АстраЗенека, али и са партнерима као што су Јужна Кореја и Кина, који ће се уселити у Био 4 Кампус. Што се тиче информационих и комуникационих технологија, фокус је на развоју и примени вештачке интелигенције и биотехнологије. Дигитализација је веома напредовала у Србији.

На пример, српски здравствени систем - за разлику од швајцарског - потпуно је дигитализован. Србија је већ сада важан центар за истраживање вештачке интелигенције. Земља је била прва у региону југоисточне Европе која је развила и усвојила стратегију вештачке интелигенције до 2025. године. Тако је веч издата прва дозвола степена 3 за аутономну вожњу у присуству возача. За Експо Београд 2027 планирана су аутономна возила без возача како би се обезбедио превоз људи на изложбеном простору, али и други логистички послови, наводи „Велтвохе".

Услови за истраживање вештачке интелигенције су већ створени и постављени темељи, на пример у најсавременијем Државном дата центру у Крагујевцу или Центру Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Београду.

У Крагујевцу су надлежни министри Србије управо потписали меморандум о разумевању са шефом ИТ одељења ЦЕРН-а у Женеви Енриком Маријом Поркаријем о увођењу и примени рачунарске мреже ЛХЦ (Ларџц Хадрон Колидер). После САД и Велике Британије, Швајцарска је треће по значају извозно тржиште за српске услуге у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ). Када је реч о страним директним инвестицијама, оне су у последњих пет година у Србији износиле између 3,8 и 4,4 милијарде евра годишње, што је више него у било којој другој балканској држави. Швајцарска је, подсећа се, један од пет најзначајнијих страних инвеститора у Србији.

Тамо послује скоро 600 швајцарских компанија које запошљавају око 12.000 људи. Компаније као што су Нестле, Бери Калебо, Сика и Регент Лајтинг, нарочито су важне. Србија се годинама ослања на успешан швајцарски модел дуалног образовања са стручном обуком и пратећом стручном школом.

 Чланство у ЕУ јесте и остаје стратешки спољнополитички циљ Србије, при чему држава инсистира на истовременом очувању суверенитета и територијалног интегритета. Србија и даље сматра Косово и Метохију делом своје државне територије, пише швајцарски лист и додаје да је последњих година, најмање 28 држава повукло признање Косова као независне земље, а нових признања није било.

У брзоплетој стратегији, Швајцарска је признала Косово као независну државу 2008. године под вођством тадашње министарке спољних послова Мишелин Калми-Реј и успоставила дипломатске односе. Ово је, како се наводи, учињено уз потпуно непоштовање опробане швајцарске традиције признавања која подразумева сопствени државотвнорни народ, јасно разграничену националну територију и консолидовану државну власт.

Да ова државна власт не постоји на Косову говори и чињеница да припадници швајцарске војске од 1999. године морају тамо да обезбеђују мир и ред. Швајцарска влада и парламент су такође недавно одлучили да продуже учешће швајцарске војске у сатаву Кфора до краја 2026. године, швајцарске власти желе да повећају максимални број од 195 људи за још 30 војника.

Србија, у међувремену, промовише сарадњу са Америком и ЕУ као својим најважнијим трговинским партнерима и инвеститорима, али и одржава добре економске односе са Кином, Русијом, Турском и Уједињеним Арапским Емиратима.

У Швајцарској живи нешто мање од 60.000 држављана Србије, а број православних Срба - заједно са великим бројем особа које су узеле држављанство Швајцарске - процењује се на око 150.000 људи. Сви они јесу или су били поштовани као веома способна радна снага и представљају мостоградитеље у служби јачања сарадње између Швајцарске и Србије, закључује швајцарски лист, преноси Танјуг.

 

Vučić nije samo osvojio izbore, on je potvrdio status gospodara Srbije

pcnen.com

Vučić nije samo osvojio izbore, on je potvrdio status gospodara Srbije, a to, gledajući istoriju, nikad nije bila najzahvalnija uloga - PCNEN

PCNEN

5–6 minutes

---

Piše: Aleksandar Trifunović

Za najveći broj stanovnika Srbije Vučić je spasilac, jedan i jedini, onaj kog se pita sve u Srbiji i koga iz svijeta pitaju za sve.

Ni jedan medij sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji nije dostupan ni jednoj opozicionoj grupaciji na ovakav način, pa čak ni vladajućim strankama, posebno ako postanu problem, kao SPS i Ivica Dačić koji su zbog drugačijeg medijskog tretmana postali glavni gubitnici ovih izbora u Srbiji.

Dirigovanom kontrolom medija Vučić nameće teme političkog života Srbije, na taj način kreira atmosferu permanentne predizborne kampanje koju finansira državnim resursima Srbije i sredstvima povlaštenih kompanija koje dobijaju većinu javnih radova. Ne postoji tako moćna opozicija i takvo nezadovoljstvo koje može da parira ovoj novčanoj i medijskoj moći za upravljanje političkim procesima. Jer na kraju se sve svodi na novac i vrijeme u medijima.

Opozicija niti ima novac, niti ima pristup bilo kom mediju sa nacionalnom frkevencijom, a kablovska televizija, kao i socijalne mreže dokazano ne odnose pobjedu na izborima

Pobjeda na izborima pod ovakvim uslovima je potvrda gotovo apsolutne kontrole političkog života, a nikako potvrda stvarno slobodnih izbora, koji bi to bili jedino ako su pod jednakim uslovima za sve aktere. Međutim, onog trenutka kad ste pristali da učestvujete na izborima pod ovakvim uslovima, izgubili ste i mogućnost da se na njih žalite kad ste ih izgubili.

Rezultat koji je osvojila opozicija okupljena na listi Srbija protiv nasilja je dobar i očekivan, sve drugo bi bilo iznenađenje. Nažalost ovaj rezultat je nedovoljan da se u vrlo kratkom periodu formira prijeko potrebna nada da je promjena, i pod ovako teškim uslovima za političku borbu, u skorijem periodu moguća. Razočarenje dominira jutro nakon izbora i toliko je jako da i preko Drine miriše na odustajanje. Lako je odustati kada nemate motiva, a pošto je jedini motiv opozicije smjena Vučića, naredna priliku će imati tek 2027. godine, što se sada sa ovom količinom geopolitike u svijetu čini jako daleko. Zato će ako ne postane masovnija, ako ne ponudi drugačija rješenja i prestane da kalkuliše, a posebno ako ne ponudi hrabrost za stvarnu alternativu i dosljednost u toj borbi, ovakva opozicija, ako i izdrži do narednih izbora, sigurno izgubiti. Ja se ipak nadam da neće.

U naredne četri godine Srbija planira da poveća svoje zaduženje, najavljen je investicioni ciklus od 12 milijardi eura samo za organizaciju EXPO 2027. godine, dug Srbije je 36 milijardi evra već sada, lako je izračunati da će Srbija do te izborne godine biti skupa i prezadužena zemlja, pa i osvajnje vlasti neće biti dobitak na lutriji. Trend migracija će da se nastavi, a pored vanjske, Srbiju će neminovno zadesiti i unutrašnja migracija, ljudi će nastaviti da se povlače u sebe, potpuno nezainteresovani da participiraju u političkim procesima.

Juče su preko Drine, koristeći birokratsku mogućnost da to mogu, prelazili glasači u Srbiju, da bi građanima Srbije pomogli da izaberu Vučića, iako u Srbiji ne žive. Jednako kao što i za izbora u BiH preko Drine iz Srbije prelaze i u opštine u Republici Srpskoj, kreirajući tako izborni rezultat po mjeri vladajuće partije, a ne po mjeri ljudi koji zaista tu žive. To niste znali do sada ?

Dodik je podržao Vučića na sam dan izbora, tokom cijele kampanje držao se po strani, naglasivši prije par sedmica da njega Vučić nije podržao uopšte. Drugim riječima, od mene dosta. Sve pozicione i opozicione stranke u RS su svakako za Vučića, osim Vukanovićeve, tako da je Vučić u RS pobjedio i bez izbora.

Izbori su gotovi, Vučić je osvojio i više nego što je mislio, nije mogao sakriti oduševljenje brojem glasova u Beogradu, ali i razočarenje rezultatom Nestorovića, koji sada odlučuje o vlasti u glavnom gradu. Ukazalo mu se da je greška što se doktorom nije bavio u kampanji kao što se bavio Zavetnicima i Dverima koje je pomeo sa političke scene, pokazavši još jednom ko je stvarni tata nacionalističke i desničarske igrice.

I da se izbore za Beograd i ponove, što je malo vjerovatno, Vučić je na ovim izborima potvrdio potpunu dominaciju.

Bez euforije, jer Kosovo, EU i Rusija su sada teme za čiju implementaciju odgovornost ima samo Vučić, čak ne i SNS, stranka od koje je značajno popularniji i koju je personalizovanom kampanjom vodio na izborima na kojim uopšte nije učestvovao.

Vučić nije samo osvojio izbore, on je potvrdio status gospodara Srbije, a to, gledajući istoriju, nikad nije bila najzahvalnija moguća uloga, čega je on itekako svjestan.

6yka.com

 

politika.rs

Срби у новој светској слагалици

Ненад Кецмановић

8–10 minutes

---

„У последњих неколико месеци у свету се дешавају тектонске промене о којима већина грађана у БиХ не зна ништа. Због 'западноцентричности' овдашњих медија, грађани БиХ живе у информативној блокади. Западни медији о тим променама готово ништа не извештавају, а вести из света у БиХ пристижу по принципу копи-пејст из мејнстрим западних медија, док се у свету зида нови мултиполарни економски, финансијски и политички поредак." Ови редови, које је у сарајевским „Данима" потписао економски новинар Елдар Диздаревић, очито се не односе на медије у Српској, а морале су бити шокантне за јавност у ФБиХ.

После првих успеха руске специјалне операције дошло је до неочекиваног крени-стани, напред-назад, када су се српски русофили нервирали и бринули, а они најгорљивији којима је „драже руско г... него америчка торта" тврдили, са неверицом, да је то само замка за противника. Напротив, у Сарајеву су медији преносећи једностране информације из западних агенција, тријумфовали са САД и ЕУ, као у анегдоти у којој слон и миш прелазе преко дрвеног моста, а миш узвикује „Чујете ли како тутњимо!" Испоставило се да је то била руска тактика охрабривања јалове непријатељске контраофанзиве у којој су уништени украјинска жива сила и увезено оружје. Епилог је да Запад сада Зеленском заврће паре и оружје, гони га да преговара и прихвати велике територијалне губитке, да абдицира и типује на наследнике који ће спасити онолико колико се још може.

После Сирије, Авганистана и Украјине, БиХ би могла бити следећа земља, а Бошњаци народ од којег ће САД дићи руке. Подељено друштво, нестабилна држава, нема ни гаса ни нафте, фаворизовани муслимани срцем залегли за Палестинце против Израела, затим непослушни русофилни православци, те лојални али бројчано занемарљиви католици. Нису их помирили ни Калај ни Тито ни Клинтон, ни шест високих представника, као ни босанство, братство-јединство, суживот и заједништво, комшилук, слово и дух Дејтона, а сад би немогућу мисију требало да обави лажни в. п. Шмит са ингениозним решењем: ко год му јавно каже да нема мандат в. п., стрпаће га у затвор по закону који је сам увео. Приграбио је себи статус сличан „геноциду у Сребреници": забрањено и кажњиво преиспитивање, проверавање, анализирање и слично. Већ сама чињеница да је колективни Запад послао у Сарајево особу спорног легалитета и легитимитета најбоље говори колико данас држе до Босне. Да су уложили бар мало времена и концентрације, могли су по пети пут да продуже мандат Инцку, који је имао, бар већ излизани, мандат СБ УН.

Тренд опадања моћи САД није изненађујућа новост и први су га предсказали и уочили управо амерички научници, али је поводом Украјине добио неочекиване размере и убрзање. Но очигледност процеса глобалног престројавања са униполарног на мултиполарни свет и његова перцепција у осталим деловима света, делују и сами по себи и творе планетарну атмосферу пропасти Запада. Доводе до видног пада ауторитета оцвалог Бајдена и кочоперне Урсуле, што се манифестује већ у протоколу са којим их примају у земљама Блиског истока насупрот Путину и Сију које дочекују као звезде мултиполарног света. Док Путин чило стрчава низ степенице из авиона, дотле у Бајдена упиру камере да сниме кад маши степеницу. У Бриселу, након Урсулиног говора о зеленој агенди, пси лају и европосланици се кикоћу.

Они који су до јуче дизали руке у ГС УН пре него што су саслушали амерички предлог и потписивали и не читајући текст који је издиктиран из Вашингтона, сада одбијају и не размишљајући да можда и није увек нека подвала. Блинкену, да би га саслушао Нетанијаху, није довољно што је Американац, мора да се позове и на своје јеврејство. Додик истина никад није стрепио од јачих, али ипак није осионом Ешдауну претио хапшењем ако пређе ентитетску границу. Америчка пословица „Ништа боље не успева као успех", сада гласи „Сваки неуспех води у све нове."

Шмит се у окружењу Сарајлија, који још увек верују да ће Шеста флота Миљацком узводно упловити на Башчаршију, сливом река Босне, Саве, Дунава, Црног и Медитеранско мора, и сам изгледа верује да је Немачка још увек сила као што је била. Најзад је дао и објашњење свог статуса в. п. без мандата СБ УН. Каже: „Поставио ме ПИК на препоруку Меркелове!" Е, управо је то што одавно чекамо од њега. Фрау Ангела јесте била велика канцеларка која је са Путином изградила „Северни ток 2", који би Немачкој индустрији обезбедио енергенте за дугорочан успон, а Русији европско тржиште за практично неисцрпне природне ресурсе, створио осовину Берлин-Москва и Европу од Атлантика до Урала. Али авај!

Американци су тик уочи стављања у погон гасовода у који је не само Русија него и Немачка уложила милијарде. Немци сада штеде на грејању и купању, шаљу паре и оружје против Путина, Шредер је издајник. Најзад, „мама Меркел" је данас ипак само бивша популарна канцеларка, а наследио ју је Олаф Шолц, који по свим анкетама ужива неповерење око 65 одсто бирача. Ни Шмит га не спомиње, него се позива на ПИК. А у тој амбасадорској дружини произвољних надлежности зна се ко коње вода, па Додик лако препознаје амбасадора САД.

Насупрот индискретном Марфију, остали амбасадори се јавно не оглашавају, али зато после краће паузе стиже Саопштење амбасаде Русије у БиХ: „У вези са недавно одржаном седницом Управног одбора Савета за имплементацију Мировног споразума, поново изјављујемо да Кристијан Шмит није високи представник у БиХ. Покушаји појединих чланова УО ПИК-а да тврде супротно не значи легитимизацију Шмита, већ делегитимизацију Управног одбора. Последњи закључци ПИК-а не могу се сматрати ставом међународне заједнице и зато што крше Анекс 4 Мировног споразума – Устава БиХ." А Русија је такође чланица  ПИК-а.

Колективни Запад јесте економски и политички калирао и апсолутно и релативно у односу на Русију и Кину, али САД и ЕУ ће и у мултиполарном свету творити један или можда чак два пола. Питање је где ће се Срби наћи између тих полова – суперсила око којих ће гравитирати мањи и слабији у жељи да имају и сувереност и безбедност, и заштиту и самосталност, што нуде Путин и Си. Где ћемо се наћи у тој новој слагалици, колико зависи од договора лидера полова суперсила толико и од гравитирајућих силница. Ако је у току „трећи светски рат", онда следи и неки нови Версај или Јалта. Путин ће тражити да се реализује Бушово обећање Горбачову о неширењу НАТО-а на Исток, односно да се врати на границе западне Европе, а за нас да се поштује резолуција 1244 и изворни Дејтон. А Американци да се поштује затечено стање на Балкану, што значи да су све земље већ у НАТО-у, изузев Србије и БиХ, а и да су „Бондстил" на КиМ и Еуфор у РС.

Расплет у немалој мери зависи од тога и какав ће активни избор да направи српски свет између прошлости која још траје и будућности која је већ почела, између далеких пријатеља и непријатеља који нам дувају за вратом. Како где, зависно од конкретних услова у деловима српског света, Срби играју на више начина. Негде вешто балансирају, купују време, нема признања Косова, нема санкција Русији. Негде одважно и одлучно предњачење у светском антиколонијалном покрету, јачима упркос. Негде су Литије, негде попис становништва, Андрија Мандић је спикер Црногорског парламента, а традиционална русофилија пригушена је присуством НАТО-а.

Елдар Диздаревић о глобалним променама иза леђа бошњачке јавности пише само из економске перспективе. Без геополитичких консеквенци и локалних импликација. Ако мислите да ће се, после његове колумне отрежњења, бошњачкој политичкој елити казати само шта јој је чинити, љуто се варате. Објављена је још крајем маја, а они ево у децембру још седе у кладионицама и нагађају да ли ће Додик доћи на следеће рочиште у Сарајево.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa