Претражи овај блог

среда, 23. октобар 2024.

Les: Dugoročno promena granica preduslov za stabilizaciju Balkana

kosovo-online.com

Les: Dugoročno promena granica preduslov za stabilizaciju Balkana - Kosovo Online

5–7 minutes


Profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže za Kosovo onlajn da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena sigurno neće podržati rešenje statusa Kosova koje se zasniva na razmeni teritorija i da ono ne bi imalo podršku ni administracije Kamale Haris ako bi ona pobedila na izborima u novembru. Ako bi pobednik na izborima bio Donald Tramp, njegova administracija, kako ocenjuje, podržala bi razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova.

Opciju razmene teritorija pomenuo je pre nekoliko dana Džon Bolton, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa izjavom da je američka pozicija već "neko vreme" nada da bi Srbija i Kosovo mogli da dođu do nečeg prihvatljivog za obe strane, uključujući razmenu teritorija.

"Bajden i Haris i Demokratska stranka generalno su liberalni idealisti koji su motivisani idejama restorativne pravde, kazne za ono što vide kao varvarstvo Srbije 1990-ih, opozicije nacionalizmu i nacionalnim državama. Oni pridaju veliku vrednost onome što nazivaju međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima, koji isključuje bilo kakvu vrstu promene granica, posebno u vreme kada Rusija nastoji da revidira granice na drugim mestima u istočnoj Evropi", navodi Les. 

Na drugoj strani, kako dodaje, potpuno je verovatno da bi američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom podržala razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova, za šta je najjasniji dokaz da je to bilo rešenje koje je prethodna Trampova administracija sledila kada je Tramp bio na vlasti krajem prošle decenije. Možda bi on ovo rešenje, smatra Les, i doveo do kraja, da nije izgubio vlast u novembru 2020. 

"Osim toga, razmena teritorija ili podela Kosova bila bi u skladu sa Trampovim pogledom na svet ako se vrati na vlast 2025. Za razliku od Kamale Haris i demokrata, on nije zainteresovan da kažnjava Srbe, on je nacionalista, saoseća sa nacionalistima širom sveta i nije zainteresovan za održavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima ako je to u suprotnosti sa američkim interesima, u ovom slučaju američkim interesom za rešavanjem statusa Kosova i vraćanjem američkih trupa kući. Tramp je kroz svoje izjave implicirao da je voljan da prihvati podelu Ukrajine kao sredstvo za rešavanje rata u toj zemlji i verovatno ne bi brinuo o postavljanju presedana na Kosovu za prekrajanje granica na drugim mestima u istočnoj Evropi", navodi Les. 

O tome kako na opciju razmene teritorija gledaju zvanični London i Berlin, naš sagovornik kaže da kako stvari stoje sumnja da bi oni bili "za". Obe zemlje, navodi, vode liberalni idealisti koji se protive promenama granica na Balkanu iz uglavnom istih razloga kao i Bajdenova administracija. 

"To je neprijateljstvo prema nacionalizmu, želja da se Srbi kazne, neka vrsta legalističkog načina razmišljanja koje ne prihvata promene granica, neprijateljstvo prema Rusiji, protivljenje podeli Ukrajine i tako dalje, što svakako predstavlja prepreku ili barem potencijalnu prepreku svakom pokušaju buduće Trampove administracije da reši status Kosova putem razmene teritorija, baš kao što je to bilo 2018. kada su London i Berlin izašli protiv podele, ohrabrujući tako Albance da se tome odupru kao rešenju. Ali vlada u Nemačkoj je slaba i može da padne i da bude zamenjena desničarskom vladom koja ima realističniji i manje idealistički pogled na Balkan, a u tom slučaju to bi moglo da primora Veliku Britaniju da promeni svoju poziciju kako bi izbegla izolaciju i dozvolila drugima da odrede rešenje za status Kosova bez nje", smatra Les.

Na pitanje da li bi razmena teritorija bila opcija koja bi doprinela stabilnosti na Balkanu ili bi imala suprotan efekat, jer bi možada i drugi na Balkanu poželeli dalje otvaranje pitanja granica, Les kaže da kratkoročno gledano iako postoje rizici od nestabilnosti, da su oni ograničeni, dok je dugoročno gledano promena granica na Balkanu preduslov za stabilizaciju regiona.

"Time bi se omogućilo raznim narodima da žive u svojim državama sa punim pravima i mogućnostima, za razliku od sadašnjeg multietničkog koncepta, koji održava stanje nervoze, napetosti i na kraju nestabilnosti", navodi Les.

On svakako ne isključuje da bi razmena teritorija u slučaju rešavanja statusa Kosova za sobom povuklo i druga pitanja granica, ukazujući na stav Milorada Dodika i Srba iz BiH iz perioda 2018-2020. godine, kada su se zalagali za uključivanje Republike Srpske u dogovor oko statusa Kosova. 

"Štaviše, mislim da bi se bosanski Srbi još više zalagali za ovo 2025. godine, ako bi se Donald Tramp vratio i tražio podelu kao rešenje, s obzirom na njihovu sve veću odlučnost da se odvoje od Bosne i pritisak na gospodina Dodika koga Bošnjaci i njihovi međunarodni saveznici pokušavaju da stave u zatvor zbog njegovog stava po pitanju nezavisnosti Republike Srpske. Ne sumnjam da bi potezi za razbijanje Bosne izazvali političku reakciju Bošnjaka koji žele da sačuvaju državu u postojećim granicama, ali se pitam šta bi zaista mogli da urade da to zaustave, osim ako SAD pod Donaldom Trampom ne bi bile spremne da ih podrže. To znači da iako kratkoročno postoje neki rizici od nestabilnosti zbog razmene teritorija kao rešenja, mislim da su ti rizici ograničeni", zaključuje Les. 

 

понедељак, 21. октобар 2024.

Ћеранић: БРИКС и за нас постаје обала наде, а ЕУ не одустаје од својих бајки

fakti.org

Ћеранић: БРИКС и за нас постаје обала наде, а ЕУ не одустаје од својих бајки

7–9 minutes


ПРЕДСЈЕДНИК СПРСКЕ СИГУРНО ИДЕ НА САМИТ У КАЗАЊУ, ВУЧИЋ ЧЕ СВОЈУ ОДЛУКУ ОБЈАВИТИ 20. ИЛИ 21. ОКТОБРА

* Милорад Додик: БРИКС је интересантан за Србе. Надам се да ће Српска временом у тој организацији добити статус посматрача. БРИКС је будућност и веома моћна организација, која стално расте, Република Српска види у томе своју прилику

* Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене" земље

* Код Шолца и Макрона, лидера најважнијих ЕУ чланица Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за наш простор који они, не желе видјети у ЕУ, али Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини

* Да је Република Српска препознала „једро наде" видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике"

________________________________________________________

          Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

          У РУСКОМ граду Казању, престоници Републике Татарстан, од 22. до 24. октобра одржаће се самит БРИКС-а.

          Првобитно конституисан као организација пет земаља (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), БРИКС-а је постао „покретач економског раста и управо у тој асоцијацији ће се у наредним годинама генерисати главни раст глобалног БДП-а", изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на пленарном састанку Бизнис форума БРИКС-а.

          Лидер Русије је рекао и да је „у перспективи стварање јединствене дигиталне инфраструктуре унутар БРИКС-а" као и да се „модернизује електронска трговина и коришћење вјештачке интелигенције".

          Назив БРИКС је енглеска скраћеница почетних имена држава чланица (Brazil, Russia, India, China, South Africa - BRICS). Током посљедњег, 15. самита БРИКС-а одржаном у Јоханезбургу у августу 2023. године, предсједник земље домаћина, Јужноафричке Републике Сирил Рамофоса, изјавио је да су Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, земље које су раније поднијеле захтјев за чланство, добиле позив за придруживање и да већ од 1. јануара 2024. године постају пуноправне чланице.

          Скоро половина свјетске популације, односно 44 посто, живи унутар „граница БРИКС-а" а укупни БДП износи трећину глобалног економског производа. Са новопримљеним чланицам БРИКС постаје и незаобилазан енергетски фактор. Чак 25 посто свјетских залиха нафте је под контролом чланица БРИКС-а.

          На претходном самиту много се говорило о дедоларизацији, а што би се постигло употребом домаћих валута умјесто долара у међусобној трговини, што је већ у току. Рецимо, Русија и Индија у међусобној трговини користе рубљу и рупију.

          БРИКС је основао и Нову развојну банку. Извршни директор руске филијале Међународног монетарног фонда Алексеј Можин изјавио је да би земље БРИКС-а могле да створе обрачунску јединицу која би била изграђена на корпи валута пет земаља чланица групе.

          Самиту БРИКС-а присуствоваће и предсједник Републике Српске док ће Алаксандар Вучић, како је упознао јавност, одлуку о одласку у Казањ донијети 20. и 21. октобра.

          По предсједнику Додику, БРИКС је интересантан за Србе и он се нада да ће Српска временом у овој организацији добити статус посматрача. Уједно, предсједник Српске је истакао да је БРИКС будућност и веома моћна организација, која стално расте, те да Република Српска види у томе своју прилику.

          Додик је говорио и о придруживању ЕУ, што је назвао европским бајкама које је Српска годинама слушала.

          Те бајке слуша цијели Балкан, а поводом десетогодишњице  једне од њих назване Берлински процес (касније преименован у Мали Шенген), недавно је у Берлину (као и прије десет година) одржан самит.

          Прилично заборављену иницијативу своје претходнице Ангеле Меркел, њемачки канцелар Олаф Шолц настоји ревитализовати новим бајкама. „Јасно је да ће земље Западног Балкана само заједно моћи ући у Европску унију, што регионалну иницијативу за добросусједске односе, чини још важнијом. Надам се да неће проћи још десет година, док све балканске државе коначно не постану чланице Европске уније",  рекао је Шолц.

          Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за простор који ни Шолц ни Макрон, лидери најважнијих ЕУ чланица, не желе видјети у ЕУ, а уједно Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини.

          Руски енергенти, првенствено гас, али и нафта, и кинеске економске инвестиције нису пожељне. Изградња руских гасовода била је подвргнута економском удару од ЕУ, а политички лидери који су прихватали кинески пројекат Појас и пут били би изложени политичком притиску, по потреби и „обојеним револуцијама".

 

Предраг Ћеранић

          Довољно је присјетити се бившег македонског премијера Николе Груевског који је дозволио да четири важна инфраструктурна пројекта у његовој земљи раде кинеске компаније. Улични немири, медијска сатанизација и на крају, изборна превара а након тога судски процес, било је превише за Груевског. Није се могао супротставити западним центрима моћи и бјекством у Мађарску избјегао је процесуирање у којем би вјероватно био без икакве шансе да избјегне утамничење.

          Пројекат Појас и пут, колоквијално назван Нови пут свиле, подразумијева изградњу  мреже брзих пруга која би повезала кинеске луке у Јужном кинеском мору са Европом. Дионице овог пројекта већ су изграђене у централној Азији (Узбекистан, путни правац Ташкент - Самарканд) али и Србији (пруга Београд – Нови Сад).

          На кинеским брзим пругама возови достижу брзине од 220 километара на час и по завршетку комплетне руте омогућиће да кинеска роба, све квалитетнија а знатно јефтинија од исте робе америчких и европских произвођача, за три до четири дана доспије на тржиште. Сада је потребно мјесец дана да превали исти пут јер се транспортује бродовима.

          Сем тога, зна се да су мора и океани под контролом америчких ратних бродова што доводи у питање безбједност пошиљке.

          Због електричних аутомобила произведених у Кини тресе се њемачка аутоиндустрија. Како се у Мађарској планира изградња кинеске фабрике аутомобила, њемачка нервоза је све већа. Зато је Шолц путовао у Кину, зато Њемачкој треба литијум како би њемачка ауто индустрија могла да колико-толико парира својим електомобилима.

          Уосталом, већ је Тему, кинеска апликација преко које можете наручити производе десет пута јефтиније од истих које купујете у домаћим маркетима, изазвала панику код власника трговачких ланаца. Истина, наручени производи стижу за мјесец дана због транспорта робе морским путем, али су цијене багателне.

          На Западном Балкану створена је права помама за кинеском робом коју можете наручити преко интернета. Шта ће бити ако Кина успије да заврши пројекат Појас и пут? Одговор: постала би водећа економска и трговинска сила.

          Поједностављено – Америка би јој хтјела-не хтјела уступила своје мјесто.

          Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене" земље.

           Да је Република Српска препознала „једро наде" видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике".

           https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-briks-i-za-nas-postaje-obala-n...

 

среда, 16. октобар 2024.

Највише грађана Црне Горе говори српским језиком

politika.rs

Највише грађана Црне Горе говори српским језиком

Новица Ђурић

~4 minutes


Од нашег дописника
Подгорица – У Црној Гори се 256.463 грађана изјашњава као Црногорци, док је 205.370 Срба, наводи се у званичним резултатима пописа становништва. Као Црногорци изјаснило се 41,12 одсто грађана, док Срба има 32,93 одсто. Српским језиком говори 43,18, а црногорским 34,52 одсто.

Ове податке изнели су на конференцији за новинаре директор Управе за статистику Монстат Мирослав Пејовић и његови сарадници, који су казали да Бошњака има 9,45 одсто, или 58.956, док је Албанаца 4,97 одсто, односно 30.978. Муслимана има 10.162, а Руса 12.824, или 2,06 одсто. Није желело да се изјасни 17.907 грађана, или 2,88 одсто.

Према подацима са пописа, српским језиком говори 43,18 одсто, а црногорским 34,52 одсто становништва. Црногорским језиком говори 215.299 грађана, док српским 269.307. Босански језик говори 6,97 одсто, или 43.470 грађана. Албански језик говори 5,25 одсто, или 32.725 грађана. Руски језик говори 2,26 одсто, или 14.731 грађанин. Српскохрватски језик говори 2,08 одсто, или 12.999 грађана. Није хтело да се изјасни 1,71 одсто, или 10.691 грађанин.

Када је у питању вероисповест 443.394 људи у Црној Гори навели су да су православци, док је исламске вероисповести 124.668 грађана, а католичке 20.408. Атеиста је 14.260, а није хтело да се изјасни преко 13.000 грађана.

Према полу, у Црној Гори живи 49,2 одсто мушкараца, док жена има 50,8 одсто, показују резултати пописа. Просечна старост је 39,7 година. Жене у просеку имају 38, а мушкарци 36 година. Држављанство Црне Горе има више од 90,73 одсто грађана. Укупно је пописано 667.650 особа. Пописом су прикупљени подаци о 217.441 домаћинству и 396.873 стана.

Директор Управе за статистику Мирослав Пејовић изјавио је да су, захваљујући професионалном раду, успели да се изборе са свим изазовима, а управа је била примарно посвећена овом пројекту.

„Даноноћним радом допринели смо унапређењу контролног механизма како би грађани могли сами проверити своје податке. Разумевши велико интересовање, имали смо циљ да одржимо процес унутар оквира струке. То нам је био приоритет, али није било лако. Ово је најтранспарентнији процес до сада", рекао је Пејовић. „Мали број грађана приступио је провери података, што говори о поверењу у процес. Овај попис је поставио нове стандарде."

Црна Гора напокон „може да одахне" након што је Монстат представио део коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори, који је спроведен крајем прошле године. Јуче су медији у Црној Гори прогласили овај дан као Дан де, „судњи дан", „дан наде" и „дан истине".

Сада, када су се грађани свих вера и народности пребројали, остаје да изграде слогу ради своје и будућности својих потомака. Треба веровати да ће тако и бити. Грађани су имали право и могућност да од 1. до 7. октобра провере своје податке о етничко-културолошким карактеристикама прикупљеним током пописа путем специјалног софтвера.

Попис у Црној Гори требало је да буде одржан 2021. године, али је одложен због пандемије вируса корона. Попис је реализован од 3. до 28. децембра прошле године, након што је његов почетак више пута одлаган због захтева опозиције и мањинских народа за испуњење одређених услова за његово спровођење.


View article...

Enclosures:

160z120_pricaj-srpski.jpg (9 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_10//160z120_pricaj-srpski.jpg

 

понедељак, 14. октобар 2024.

Starović: Kurti bio i ostao prevarant, ukinuo zabranu ulaska srpske robe, a kamioni i dalje čekaju

kosovo-online.com

Starović: Kurti bio i ostao prevarant, ukinuo zabranu ulaska srpske robe, a kamioni i dalje čekaju - Kosovo Online

1–2 minutes


Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović kaže da uprkos odluci kosovske vlade da ukine zabranu ulaska srpske robe na Kosovo, kamioni danima stoje zaglavljeni u koloni na Merdaru.

Starović je na društvenoj mreži "X" premijera Kosova Aljbina Kurtija nazvao prevarantom.

"Nekoliko dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti najavio ukidanje 16-mesečne zabrane uvoza iz Srbije i dobio sve pohvale međunarodne zajednice, kamioni ostaju zaglavljeni na administrativnom prelazu. Prevarant će ostati prevarant. Odgovarajući svojim pokroviteljima dok je vodio kampanju vatre i besa protiv srpskog naroda u pokrajini", naveo je Starović.

Days after #Kosovo* provisional PM Kurti announced lifting a 16-months long ban on imports from Serbia and received all the praise from the international community, trucks remain stuck at the administrative boundary.

A swindler will remain a swindler. Paying lip service to his… pic.twitter.com/2wG7pVVqBX

— Nemanja Starović (@nstarovic) October 14, 2024

 

понедељак, 7. октобар 2024.

ЕКСКЛУЗИВНО | Епископ Православне цркве у Чешкој и Словачкој: Воде нас на клање као некада Србе!

iskra.co

ЕКСКЛУЗИВНО Епископ Православне цркве у Чешкој и Словачкој: Воде нас на клање као некада Србе!

9–11 minutes


ЕКСКЛУЗИВНО Епископ Православне цркве у Чешкој и Словачкој: Воде нас на клање као некада Србе!

06.10.2024. - 21:38

 

© Sputnik / Дејан Симић

Православље у Чешкој угрожено је ултралибералним намерама владе. Гледају га као представника руског експанзионизма. У Словачкој је проблем наратив – вера је лична ствар. Није. Она поставља темељ друштвених односа. Не треба да прихватимо да будемо јагњад коју воде на клање, као Србе у Дугом светском рату. Срби су из тога извукли поуку.

Ово за Спутњик, на течном српском, каже митрополит михаловско – кошички Православне цркве Чешке и словачких земаља Георгије и додаје да православних на том простору не би ни било да није Српске православне цркве.

„Наша Црква је острво у свету агностицизма, католицизма и атеизма. Све је после Првог светског рата обновљено уз помоћ старања изванредних српских владика и свештеника, а ја имам велики благослов, један од духовних отаца био ми је владика Амфилохије Радовић".

Владика Георгије на празник Светих мученика пребиловачких и херцеговачких са епископима СПЦ служио је у Пребиловцима. Обишао је и обновљену Саборну цркву у Мостару и разговарао са учесницима прве Летње духовне школе епархије захумско – херцеговачке.

Одговарао је и на питања Спутњика о опстанку православља у Словачкој и Чешкој и посебним везама наше две цркве.

„Са српском црквом нас повезује велика историја, историја страдања и историја наде. Срби су обновили нашу цркву. Свети Јустин Ћелијски је чак изабран за епископа прикарпатско – руског, али му његов духовни отац, Симеон Дајбапски, није дао благослов да постане наш епископ. Радио је и живео дуго на простору данашње Словачке. Један од заслужних је Јустин Поповић, много је помогао и владика Николај Велимировић. Свети Доситеј Загребачки и Нишки је био администратор епархије у којој служим, био је мој претходник. Такође и Свети Иринеј Ћирић, епископ Бачки.

Повезани смо и страдањем, наводи наш саговорник, током Другог светског рата сви су, на челу са епископом Чешким, владиком Гораздом и свештеницима, страдали од немачких фашиста и нациста.

Искорењена је, стављена ван закона Чешка православна епархија СПЦ и карпатско – руска епархија.

„Спаја нас и Станислав Насадил, један од новомученика горњокраловачке епархије, који је страдао са својим епископом владиком Савом у Јадовну. Усташе су му понудиле да се извуче, јер је имао држављанство друге државе, он је рекао, нећу да идем. Зато човече, спасавај себе и породицу? То је мој народ, ја сам њихов свештеник, нећу. Ви сте нам много помогли, а ми смо дали таквог човека који је убијен са својим епископом и верницима. И ми смо вама дали нешто, једног таквог новомученика, који је наш заједнички, наш и ваш".

Побегао са часа и нашао Христа

Владика додаје да су Срби сличног менталитета као народ у источној Словачкој. Имају иста имена, једнако су стасити, високи. Исти по крви, словенству, али и православној вери.

У Словачкој је један одсто православних, 50 хиљада верника који живе у две епархије, прешовској, где је и седиште поглавара ове аутокефалне цркве и у његовој михаловско – кошичкој епархији.

„У нашој епархији је 15 хиљада људи који су се и на попису изјаснили као православни. Имамо и пуно Рома, једна трећина око 5,6 хиљада људи, можда и више, сваке недеље је у црквама. То нису људи који су само уписали да су православни, они доживљавају своју веру, демонстрирају је сваке недеље учешћем на Светој Литургији. То је смисао нас као цркве, нисмо постављени као чувари неких традиција или као нека организација. Ми смо жива заједница, заједница ученика Христа".

Владика Геогрије пореклом је из породице које је некада била православна, која је руско – украјинско – јерменског порекла. За себе каже да је Чех. Рођен је 1979. године у време када кршење деце није било популарно.

„Знао сам да су деде и прадеде имали иконе у кући, али то је било све. Мој први сусрет са православном црквом је био са 11 година, учио сам немачки, али нисам ишао на предавања, шетао сам по граду, то ми је било интересантније. Видео сам у центру Оломоуца Саборну цркву Светог Горазда, ученика Светог Методија. Први пут је била отворена. Ушао сам на вечерње, било је петоро, шесторо људи. Баш ми се свиђало. Све. Певање, мирис тамјана, иконе, фреске. Мој први контакт са православљем био је на естетичком нивоу.

Сачекао сам крај, питао свештеника ко су они, да ли верују у православног Бога. Кад би то питање мени неко поставио, рекао бих, шта то питаш, а овај човек је имао тако пространо срце, почео је да разговара, на мом нивоу. После месец дана сам се крстио. Отац Кирил је тражио да му одмах помогнем у олтару. Ушао сам кроз „царска врата". Он ме гледа, сад си крштен, понашаш се као владика. Тако је некако, на крају испало, као неко пророчанство", каже у шали.

Агресивни монолози Европске уније

Упитан како је бити мањина на простору на коме служи, православни хришћанин у гротлу Европе која заборавља да Бог уопште постоји, каже да у Словачкој нема директног притиска државе на православље, за разлику од Чешке:

„Тамо је и у парламенту отворено питање које се тиче православне цркве, то нас узнемирује, мирише на проблеме, али још постоји Суд за људска права, видећемо шта ће бити. У Словачкој се то питање не постоји, али постоји наратив да је вера лична ствар. Вера Христова постоји као мој лични однос са Богом, али ја не постојим сам са својим Богом, он није само мој. Не говоримо „Оче мој", већ „Оче наш". Постоји друштво. Православна, хришћанска вера не може да се доживи само као лична ствар. Она има утицај на друштво. Данас постоји и наратив да се попови не мешају у политику, то је одувек проблем, али са друге стране, ја сам држављанин моје државе и као свако други, имам право да се чује и мој глас.

Из тога проистиче други проблем, нема дијалога. У Словачкој је и атентат на нашег премијера потекао из тога што нисмо више способни да одржавамо дијалог. То су све агресивни монолози. То није разговор, кад се с једне стране форсирају некакве идеје, рецимо у школи. То није само проблем ЕУ, то је проблем и у Северној Македонији, они имају ултралиберално законодавство, либералније од нашег.

Дакле, вера је моја лична ствар и ја немам право да о њој говорим, немам право да изразим свој став, ако га искажем, неко ме агресивно нападне. Како да живимо у томе, не знам. Потребно је прво да будемо аутентични са својом вером, да не прихватамо овај наратив. Да се не плашимо зато што смо хришћани. Да не дозволимо да нас гурају у ћошак".

Наивност јагњета, али не увек

Наш саговорник додаје да га је поразио податак колико је у време покоља у Другом светском рату страдало Срба који су пошли на клање верујући људима који су их одвели. То је, каже, била нека врста јагњеће наивности.

„Она је с једне стране света, а ви Срби сте узели поуку из тога. Не треба да будемо наивни, треба да будемо способни да схватимо шта се с нама сад дешава и разматрамо путеве како можемо да регујемо. Као православни хришћани нисмо се замислили шта се дешава са нама, ми идемо као ови ваши преци. Они нас негде воде, знамо да је на крају тога нож, а ми идемо. Не бунимо се, јер морамо да будемо толерантни, да их волимо, да говоримо само о љубави. Све је то истина, Христос је и љубав и јагне, али кад га је ударио слуга архијерејски, он пита, шта сам ти урадио да ме бијеш. Христос није био наиван.

Ова жртва, она има свој смисао, али не треба бити жртва наивности, жртва политике. Морамо да знамо шта се с нама дешава, да реагујемо. То је моје мишљење. И ово је тема за дијалог, наш унутрашњи", каже.
Додаје да су у Чешкој православни сада друга вероисповест по бројности због Украјинаца, Руса, Грузина, Румуна и Срба који су се преселили у Праг.

Амфилохије – Ава Учитељ

Митрополита Амфилохија је први пут је срео 1998. године у Црној Гори, као председник Братства православних младих у Чешкој. После хиротонисања посећивао га је редовно. Каже да никада неће заборавити његово служење Свете Литургије за „Свету православну цркву кругом Васељене", како је то само он знао да каже.

„Живео је своје епископско служење, не само као црногорски митрополит, већ као епископ цркве Христове у читавом свету. Баш тако. Био је више пута код нас у Словачкој, част ми је што је његово последње путовање било у нашу епархију. 12. новембра 2019. дошао је сам, са једним малим кофером, из Подгорице. Невероватно. Било је тешко време, кад сам га сусрео на аеродрому, кажем, владико, где су ваши, где вам је пратња. Ја сам овде, нисам ти довољан? А како је код вас? Рекао је, тешко, моји су ми рекли да не путујем, али ја сам ти дао своју реч, овде сам. То је невероватно. То је био човек велике љубави, широког, великог срца у коме је свако имао своје место. У његовом архијерејском служењу видим идеал човека који је архијереј, али је и отац, и учитељ. Ми зовемо владику Амфилохија, у нашој епархији, „Ава Учитељ".

Ако то изговорите, сви знају о коме је реч".

sputnikportal.rs, Сенка Милош

 

уторак, 24. септембар 2024.

Може ли се избећи сукоб на Балкану

in4s.net

Може ли се избећи сукоб на Балкану - ИН4С

ИН4С

12–15 minutes


Аутор: Љубан Каран

Курти има задатак да својим дрским злочиначким акцијама привуче пажњу на себе и тако маскира широки антисрпски план „међународне заједнице" у циљу потпуног овладавања Балканом као сигурне платформе НАТО-а.

С обзиром на ситуацију у којој се нашла Србија приликом злочиначке агресије НАТО-а, у директном војном сукобу с највећом војном силом на свету у то време, Војнотехнички споразум и Резолуција 1244 Савета безбедности УН и нису били тако лоше решење. Аргументе за преговоре првенствено нам је обезбедила 3. армија и јуначки Приштински корпус који су одбили и неутралисали копнени напад из правца Албаније. Ако би се Резолуција иоле поштовала од стране међународних фактора, она гарантује територијалну целовитост Србије.

Да се рат наставио, план НАТО-а био је копнена офанзива из више праваца, из више суседних држава које контролише Алијанса. Тим плановима испречили су се унутрашњи проблеми Алијансе јер се потребан број војника по основу херојског отпора на Кошарама и Паштрику вишеструко повећавао. Очекујући велике губитке, државе Алијансе су избегавале да пошаљу своје војнике.

Било је ту и смешних ситуација – рецимо, највећи притисак на друге државе вршили су Немци преко генерала Клауса Неумана, главнокомандујућег у Војном комитету НАТО-а. Они на које су вршили притисак су рекли: „Па добро, да видимо колико ћете ви Немци послати, па ћемо одлучити." Неуман је рекао да из историјских разлога Немачка не може да шаље војнике и тражио да то учине други. Ови други су му рекли: „Не, то је управо предност, ви имате највише искуства у ратовима са Србима и ви треба да пошаљете највише војника." Херојски отпор 3. армије и недостатак пројектованог броја војника определили су Команду НАТО-а за попуштање и преговоре.

Србија тада није могла предвидети да ће се Споразум и Резолуција до те мере игнорисати и злоупотребити да се баш ништа што је гарантовано Србима неће испоштовати. Требало је времена да Срби схвате да САД и западне силе више уопште не поштују међународне законе и да у великој мери контролишу и злоупотребљавају међународне институције, укључујући УН. Идеја САД и НАТО стратега је од самог почетка била преварна – ако већ нису успели да војно покоре и распарчају Србију, организоваће преврат (5. октобар) и преко намесничке, поданичке власти остварити све што нису успели злочиначком агресијом.

Много тога је поданичка власт учинила по инструкцијама Запада, а најгоре је било игнорисање проглашења независности „Косова". Међутим, прави проблеми по опстанак Срба на КиМ настали су доласком Аљбина Куртија, кога је та иста поданичка власт по директиви Запада амнестирала и пустила из српског затвора. Био је то само наставак прљаве игре Запада у којој је свесно учестовало српско руководство, да хапсе и предају Хашком трибуналу српске политичаре и генерале а пуштају шиптарске терористе и тако стварају лажну слику о кривици за покретање рата и ратне злочине.

Западни моћници су знали да (зло)употребе и искористе Куртија за континуирано насиље, притиске и терор над Србима. Готово да нема дилеме (иако се они свим силама труде да то сакрију) да су Куртијеве дрскости и злочини само добра маска (скривалица) за велику игру (прљаву тајну операцију) коју воде САД и друге водеће западне силе под плаштом мировних, безбедносних и преговарачких мисија у име „међународне заједнице". Насиље као усвојена стратегија која ће покренути егзодус и етничко чишћење Срба приказује се као Куртијева „самовоља" и политика парадржаве коју су (као) по договору сви они преко ноћи признали игноришући међународне законе и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

Глумећи немоћ пред све оштријим провокацијама и дрскостима Куртија, они у ствари раде на реализацији својих планова у које спада и међународно признање лажне државе Косово. Замазују нам очи и показују „добре намере" тако што понеки из масе проблема које су преко Куртија створили помогну да се ублажи или одгоди. Њихова лажна немоћ да обуздају Куртија у ствари даје лажне атрибуте државности лажној држави „која има право да проводи своје законе".

Врхунски проблем, на који се мора оштро реаговати, јесте чињеница да ти „међународни" фактори прихватају етничко чишћење Срба као најефикаснији метод свог прљавог тајног пројекта. Јер где нема непослушних Срба Алијанса нема проблема с темпом реализације плана потпуног овладавања Балканом. Зато се Срби нигде где су етнички почишћени нису вратили на своја огњишта, нити то негде на Западу фигурира као проблем.

КУРТИЈЕВЕ НАМЕРЕ

Курти је коначно схватио да од великог преврата у Србији, на коме раде САД и водеће државе НАТО-а, како би довели на власт послушнике који ће признати „Косово" и одрећи се „геноцидне" Републике Српске, нема ништа и да то није пут ка коначном признању „Косова". Зато је уз помоћ својих ментора, који су и сами то схватили, дефинисао алтернативне путеве.

Прво, да класичним и немилосрдним насиљем над Србима и административним незаконитим и нехуманим мерама, које ће проводити суровим и театралним наступом приштинских до зуба наоружаних „специјалаца" и паравојске против голоруких цивила, створи животни амбијент немогућ за опстанак Срба. Рачуна да такав амбијент потпуне угрожености и подривања услова за основну егзистенцију, мора покренути масовни егзодус. Неко моћан са Запада му је објаснио (обећао) да, када Срба више не буде на КиМ, или када буду сведени на ниво статистичке грешке као у Хрватској, признање да је „Косово" албанско неће бити спорно.

Друго, или друга алтернатива пута ка независности, како је Курти види, јесте да таквим суровим поступцима према Србима на КиМ испровоцира Србију на нервозан и исхитрен потез, да војним и полицијским снагама уђе на КиМ (у зону под заштитом УН) да би заштитили Србе, када већ то не чине они којима је Србија својевремено поверила безбедност својих грађана. Рачуна да би тако на лукав начин увукао Србију у сукоб с Кфором, а то практично значи нови сукоб с НАТО-ом. Верује, или му је неко обећао, да како им је НАТО својевремено поклонио лажну државу „Косово", да ће им исто тако у новом сукобу са Србијом „на тацни" донети међународно признање и независност.

Можда и није битно како то рачуна Курти него је много важније како то западне силе планирају да остваре своје стратешке интересе на Балкану користећи Куртија и друге усијане главе у српском окружењу, као што су хрватско, бошњачко и албанско државно руководство. Сви они имају неке своје претензије и тежње на рачун српских интереса и територија, које су блокиране јачањем српске економске и војне снаге и свеукупног јединства демонстрираног Свесрпским сабором. Управо ту негативну енергију и неразумне фанатичне тежње западни моћници имају у плану да (зло)употребе како би остварили свој стратешки циљ – потпуну контролу Балкана као сигурне платформе НАТО-а, за наступање према Русији.

То је резервна платформа пошто садашња – Украјина, постаје непоуздана и нема перспективу у даљем сучељавању са Русијом. Проблем, како га они виде, за дефинитивно остварење тог стратешког циља су Србија и Република Српска за које лажно тврде да су под руским утицајем, само зато што нису под њиховим, западним утицајем и патронатом. Није у питању само намерна погрешна процена него стварање дежурног повода за неку врсту нове агресије.

Интензивно наоружавање баш свих српских противника на Балкану сугерише да овај „проблем с руским утицајем" могу решити иницирањем прокси рата против Србије у који би биле укључене све антисрпске снаге на Балкану. Не постоји други логичан разлог тако интензивног ангажовања да се окружење Србије наоружа, што скупим донацијама што директивама да сами купују модерно оружје. Мржња према Србима и Србији и територијалне претензије јака су мотивација да њихови балкански сателити радосно прихватају такву улогу, као да не препознају замку у којој ће и сами страдати.

ОДГОВОР СРБИЈЕ

Последње манифестације Куртијевог насиља уз ћутање релевантних фактора и посредника прерасле су у завршне акције стварања амбијента који гарантује покретање егзодуса Срба. Тиме су црвене линије – да новог погрома и егзодуса Срба неће бити – пређене и оштра реакција владе и председника Србије је практично изнуђена. Председник је одредио 72 сата за договор о мерама које ће политички врх предузети, при чему је најавио да је једна од опција проглашење КиМ окупираном територијом Србије.

Иако је велики део српске популације са одушевљењем прихватио баш ту меру као једино адекватну, већ површна анализа показује да она у овом тренутку није добра. Ако прогласимо окупацију дела територије, војно решење проблема се намеће као неминовно – да се дефинише агресор кога треба поразити или протерати у циљу ослобођења територије. Значи, предузимамо нешто што Курти већ дуже време прижељкује и провоцира. Зашто он то ради ако је потпуно свестан апсолутне српске надмоћи у евентуалном обрачуну са српском војском и полицијом? Закључио је или му је неко од ментора објаснио да је то идеалан пут, тј. пречица да нас увуче у нови сукоб с великим западним силама.

Проглашењем окупације КиМ, морамо навести која је то држава и њена војска окупатор. Ако кажемо да су то Курти и приштинска паравојска, не само да им дајемо некакве атрибуте државе и војске него то једноставно није тачно. У судару са српском војском и полицијом они не би могли окупирати ниједно фудбалско игралиште а камоли комплетно КиМ. Они су своју парадржаву добили на поклон од водећих западних сила са САД на челу. Они који су им поклонили парадржаву сада се представљају као војна мисија УН или као међународни посредници у преговорима о коначном статусу КиМ, у име ЕУ и УН. Прогласити њих за агресоре (без обзира што је то у ствари истина) била би велика грешка и потпуно неизвесна (а можда и извесна) војна авантура која више не доводи у питање само опстанак Срба на КиМ, него опстанак Срба и Србије уопште. Можда ће већ сутра опција проглашења окупације бити адекватан потез, ако се међународне околности промене, али у овом тренутку она то свакако није. То је закључио и наш држави врх.

Зато су далеко адекватније друге конкретне мере које су донели, јер су усмерене на неутралисање Куртијевих намера да протера Србе и на велику дипломатску офанзиву која би на глобалном нивоу требало да раскринка прљаву игру „међународне заједнице" преко Куртија. Дипломатска офанзива у којој председник Вучић планира билатералне разговоре са најмање 60 председника или премијера држава требало би да одшкрине врата и покрене иницијативу да се решавање проблема врати пред ону праву међународну заједницу и УН, а не да нам проблем решава пристрасна и необјективна група западних држава која је сама себе прогласила за „међународну заједницу", дрско дајући до знања да их мишљење других држава не интересује.

Сада је најважније финансијским, економским и административним мерама Владе Србије вратити веру у могућност опстанка Срба на КиМ и уверење да их Србија неће напустити и оставити на цедилу. У том правцу иде одлука да се подручје КиМ прогласи за посебну зону социјале заштите. Србија је овога пута поставила своје захтеве који гарантују поништавање Куртијеве самовоље, као услов враћања Срба у институције и наставка дијалога. Поново је у писменој форми обавестила и детаљно информисала све релевантне међународне безбедносне и посредничке факторе и затражила повратак контингента српске војске и полиције у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Аргументовано је свима дала до знања ко испуњава а ко не договорене обавезе уз посебно инсистирање на формирању Заједнице српских општина.

Да ли ће „међународна заједница" испунити све српске захтеве? Вероватно неће, али су и они потпуно свесни да након свега овога више ништа неће бити исто и да је Куртијевој самовољи и њиховом политичком и посредничком слепилу дошао крај. Мере Владе Србије, ако их западни моћници озбиљно схвате, треба да анулирају резултате Куртијевог насиља без интервенције наше војске и полиције. И њима мора бити јасно да морају заштитити права Срба на КиМ, јер ако то не учине, то ће сигурно учинити Србија, као увек у српској историји, без обзира на цену. Ако они процене да им више одговара рат, Србија га не може спречити и мораће да га води.

Извор: Печат

 

уторак, 17. септембар 2024.

Листа украјинских нациста пребеглих у Канаду остаје тајна

politika.rs

Листа украјинских нациста пребеглих у Канаду остаје тајна

Ненад Станковић

~4 minutes


Специјално за „Политику"


Торонто Након готово четири деценије поново су актуелизовани захтеви за објављивање листе 900 украјинских нацистичких ратних злочинаца који су се након Другог светског рата склонили у Канаду. Ова листа, део извештаја из 1986. године, који је саставила Дешенова комисија, сада је предмет жестоких расправа. Украјински канадски конгрес, кровна организација украјинских емиграната и део овдашње политичке елите противи се објављивању листе, јер би то, како кажу, „помогло руској пропаганди" против Украјине.

Људи који су преживели Холокауст и јеврејске организације, попут „B'nai Brith Kanada" и „Центар Симон Визентал" захтевају пуну транспарентност. Они истичу да је етички исправно открити истину о ратним злочинцима који су деценијама живели у миру у Канади. Пер Андре Радлинг, историчар са Универзитета „Лунд", такође се залаже за објављивање имена, наводећи да би то била морална обавеза Канаде према потомцима жртава нацистичких злочина. Као и да би то било „правично и етички исправно".

Године 1986, комисија Дешен, коју је седамдесетих година прошлог века основао ондашњи канадски премијер Брајан Малруни, идентификовала је око 900 нацистичких ратних злочинаца у Канади.

Одлука канадских власти да ни сада не објаве њихова имена изазвала је бурне реакције. „Центар Симон Визентал", предвођен Жемом Кирзнер-Робертсом, критиковао је владу због одлагања објављивања ове листе, истичући етичку обавезу за транспарентност.

Притисци за објављивање имена нациста постали су интензивнији после септембра 2023. године, када је дошло до међународног скандала током посете украјинског председника Володимира Зеленског Канади. Тада је Јарослав Хунка, 99-годишњи ветеран Украјинске Вафен-СС дивизије, добио овације у канадском парламенту. Након открића да је Хунка служио у нацистичкој јединици, председник парламента Ентони Рота је поднео оставку, а премијер Џастин Трудо се извинио због инцидента.

Овај догађај подстакао је академске и политичке дебате о улози украјинских нацистичких сарадника у Другом светском рату, посебно припадника СС дивизије „Галиција", од којих су многи емигрирали у Канаду након рата. Руски председник Владимир Путин је 2022. године тврдио да инвазија на Украјину има циљ „денацификацију" украјинског руководства, што је додатно закомпликовало геополитички контекст.

Државна агенција „Библиотека и архив Канаде" је током јуна и јула ове године консултовала једну групу организација и појединаца како би донела одлуку о објављивању листе. Међу консултованим су били и чланови украјинске заједнице у Канади, али нису укључени они који су преживели Холокауст, нити стручњаци за Холокауст, што је изазвало оштре критике.

„Украјински канадски конгрес" најавио је да ће покренути судски поступак како би спречио објављивање листе. Организација прикупља средства за правну борбу, покушавајући да обезбеди 150.000 долара за трошкове правног изазова на федералном суду.

Док се Канада суочава са притисцима противника и заговорника објављивања листе, одлука о томе да ли ће се она објавити остаје на чекању, а питање нацистичких ратних злочинаца и даље је извор дубоких политичких и етичких расправа и подела.


View article...

Enclosures:

160z120_ukrajinski-nacisti.jpg (11 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_09//160z120_ukrajinski-nacisti.jpg