nspm.rs
: Архитекта Слободан Мадини: Надстрешница лоше изграђена, па 2023. оптерећена - било је упозорења. Није тачно да није била реконструисана
:
6–8 minutes
Надстрешница на железничкој станици у Новом Саду лоше је изведена још у време када је изграђена. Уз то, она је лоше реконструисана и у обзир нису узимана упозорења на опасност надзорних органа. Постоји читав низ могућих одговорности који ће бити обухваћени истрагом и свако ће морати да преузме свој део одговорности.
Ово за Спутњик каже архитекта Слободан Малдини, извршни директор Асоцијације српских архитеката.
„У односу на јучерашњи дан, испливали су бројни докази, фактографија и изјаве, на основу којих је могуће дати извесно тумачење узрока због којих се надстрешница на железничкој станици у Новом Саду обрушила усмртивши четрнаесторо људи", истиче Малдини.
На основу онога што се да видети из материјала који је пао, наводи он, надстрешница када је изграђена није изведена како треба, али није била оптерећена стаклом (које је додато након недавне реконструкције) и како-тако је успевала да се одржи. Међутим, надстрешница је током реконструкције 2023. додатно оптерећена, што, према Малдинијевим речима, није смело да се деси. Из разлога додатног оптерећења, надстрешница је пала, категоричан је он.
Ионако лоше статички прорачуната, лоше изведена, надстрешница је додатно оптерећена. При томе, они који су то радили нису узели у обзир упозорења надзора, који их је писмено упозоравао, већ су само, како каже, отаљали посао.
Лоша градња од почетка
Према његовим речима, дошло је до чупања затега из њихових анкерних позиција.
„Ради се о надстрешници која није класична надстрешница – не стоји ни на каквим стубовима, нити је конзолно направљена, него је то једна напредна конструктивна метода, где саму надстрешницу носе затеге – она виси о затегама које су анкероване за кров самог објекта", објашњава наш саговорник.
Малдини надстрешницу упоређује са љуљашком окачену о грану, само што је прикачена тако да се не њише. Фасада објекта је стаклена зид-завеса и није било могуће на њој направити адекватну конзолну конструкцију која би држала надстрешницу.
„У овом случају, надстрешница је изворно била изведена у облику касета направљених од армираног бетона, а та касета је била обешена о затеге које су биле закачене за кров објекта. Оно што се види на фотографијама је прво да су се све затеге ишчупале из својих лежишта, односно котви. Да ли је то било могуће да су котве биле урађене на прави начин? Наравно да није, јер котва има такву конструкцију да што је веће оптерећење и што се више затеже, она се као чељусти све више скупља и то не дозвољава", наводи он.
Према томе, само анкеровање затега било је неправилно и непрописно. Друго, на фотографијама затега види се да се не ради о правим затегама. Ради се заправо о импровизацији – о шупљим металним цевима испуњеним бетоном, које у средини имају једну једину арматурну жицу причвршћену за кровну конструкцију. То је такође недозвољено, противно свим стандардима и нормама. У питању је очигледан конструктивни пропуст. Тако је било у изградњи, а када је 2023. рађена реконструкција о таквој ствари је требало размишљати истиче Малдини.
Уз то, сама надстрешница нема довољну арматуру, а то се види на фотографијама рушевина – арматура на надстрешници је недовољна, а и погрешно је постављена – постављена је у горњем слоју исто колико и у доњем слоју, а доња страна надстрешнице је она која трпи затезање, док горња трпи притисак. Бетон је добар на притисак, али је лош на затезање. Наш саговорник није сигуран, како каже, да ли је арматура лоше прорачуната или је лоше уграђена. Уз то, на појединим местима на фотографијама се она уопште и не види.
Сви се бавили шминком, а нико суштином
Надстрешница је при томе допунски оптерећена, јер нису тачне тврдње да није реконструисана. То се, каже Малдини, види по снимцима и фотографијама, али и по изјавама званичника и надзорних органа. Приликом реконструкције, дакле, надстрешница је оптерећена тако што је у шупља поља у њој уметнуто стакло.
Крунска изјава за Малдинија јесте изјава Зорана Ђајића, инжењера геологије, који је до 2023. радио на реконструкцији новосадске железничке станице, који је уочио бројне неправилности у реконструкцији. Ђајић је захтевао да се скину плоче са прочеља зграде, које сакривају анкере на кровној конструкцији, како би се видело шта је иза њих.
Ђајић је приметио да са анкерима нешто није у реду: да су утеге биле прикачене на врх зграде и да је највероватније дошло до корозије, па чак да на тим местима нема довољно бетона и да су рупе испуњене џаковима цемента како би се уштедело на бетону. На Ђајићеве примедбе није било одговора од надлежних, подсећа Малдини.
„Све више сам убеђен, на основу чињеница, фотографија и изјава, да се не ради о некаквом временском пропусту, о истрошености, о нечему што није могло бити предвиђено. У овом случају види се да се ради о намерним пропустима који су сачињени без обзира што је надзорни орган указивао да их треба поправити", сматра Малдини.
Све у свему, реконструкција је урађена на брзу руку, само тако да се офарба фасада, односно да се нашминка и да се убаце стаклена поља, док се нико није бавио структуром конструкције, проблемом носивости.
Низ одговорних
Одговорност за несрећу утврђује се из документације – по њој треба видети ко је дао употребну дозволу јер неко је употребну дозволу потписао. Друго, ко је био извођач радова и ко је био надзорни орган који је свакодневно потписивао да су радови изведени у складу са стандардима и техничким нормама и условима. Код извођача је био неко ко је био руководилац градилишта, који је свакодневно имао увид у све што се догађало на градилишту, објашњава Малдини.
„Затим имамо пројектанта, који је радио пројекат реконструкције железничке станице. Да видимо шта је тај пројектант потписао, шта је својом лиценцом гарантовао. Ако је он нешто потписао, а изведено је другачије, до извођача је. Али ако је потписао нешто што јесте изведено, а пало је, то је његова одговорност, његова лиценца пада у воду", констатује он.
Пре пројектанта имамо наручиоца радова који је направио пројектни задатак – ако је у пројектном задатку провера статичке конструкције тражена, питање је зашто то није урађено. Али ако тога нема, или ако је тај део посла искључен, одговорност је на ономе ко је радио пројектни задатак.
„То је цео низ одговорности који ће бити обухваћен истрагом. И, наравно, свако у том низу мораће свој део одговорности да преузме", закључује Малдини.
(Спутњик)
