politika.rs

Вучић: Више нису синдикални, него политички захтеви, просветарима неко узео 21 одсто увећане плате

4–5 minutes

---

Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да просветни радници треба да знају да је у разговору који су са њим иницирала представници четири синидиката прихватио све што су тражили, али да је данас све то одбијено, чиме им је из џепа пошто договора нема неко узео најамање 21 одсто увећане плате.

Он је нагласио да би по том договору плате у просвети за само 13 месеци биле увећане за трећину и додао да су представници синдиката са којима је разговарао били срећни када је то привхаћено.

Вучић је нагласио да је само слушао, прихватио све што су они тражили и да је учинио и више од тога, а да је данас речено да не могу ништа да прихвате, што показује да су захтеви, како је рекао, као и они студентски, политички.

Све што су тражили испунили смо, навео је председник и подсетио је да је пре два дана добио у писаној форми захтев четири репрезентативна синдиката просвете да разговарају са њим о проблемима у просвети и да покушају да реше те проблеме, те да их је примио у року од 24 сата.

Он је додао да их је на састанку било дветоро или десеторо.

"Никад о овоме не бих говорио да они који су говорили да се не прича пред камерама нису изашли у јавност са једном нетачном информацијом", казао је Вучић и додао да их је прво питао да ли су они ти који доносе одлуке, јер је желео да зна да ли ће се поштовати ако се нешто договоре и пруже руку.

"Сви су рекли, да, ми смо ти. Питао сам још једном, јесте ли сигурни? Нисам нудио ништа", рекао је Вучић и додао да су они данас рекли да одбијају понуду.

Председник је додао да је прихваћено и да ненаставно особље има повећање од 11 одсто иако то ствара проблем држави, јер ће и теткице у влади питати зашто оне имају осам одсто, а теткице у школи 11 одсто.

Вучић наглашава да би плате за само 13 месеци биле увећане за трећину и сви људи који су били на састанку су били срећни.

"Нису могли да верују да смо се све договорили.  Нису могли да верују да сам то прихватио, разговарао, мучио се са Синишом (Малим, министром финансија) и Милошем (Вучевићем премијером),  излазио напоље, молио их да прихвате", казао је Вучић и додао да су привхатили и данас се догодило да су рекли да одбијају захтеве.

Председник је зато подсетио, на оно што је говорио када су постојали студентски "тобожњи" захтеви.

"Тада сам рекао ево испунићемо све, видећете да неће да престану и десило се", казао је Вучић и додао да се од синдиката чуло да понуда није добра као да ја он нешто нудио. 

"Ништа нисам нудио, осим што сам прихватао оно што они траже. Више нема ни понуде, не, не.  Ми ћемо да идемо у потпуну обуставу рада.  Немате право по закону да идете у потпуну обуставу рада  и закони ће се у овој земљи поштовати", казао је он.

Председник је нагласио да је ово рекао да би просветни радници знали "да им је неко из џепа узео најмање 21 одсто увећане плате".  Додао је да је прихватио да се потпише и посебан колективни уговор до Светог Саве иако су они тражили до 5. марта.

"Одушевљени, срећни људи. Знате шта је било? Данас не можемо ми да прихватимо понуду Александра Вучића  зато што немамо поверења", пренео је Вучић и нагласио да су били спремни све што су тражили да потпишу и сутра.

Наглашава да то што је све одбијено, а представници синдиката са којима је разговорао су због договора били срећни, значи да више нису синдикални захтеви него политички.

"Е сад видите да су политички захтеви. И држава ће да трпи, да трпи, да трпи до одређеног тренутка.  У одређеном тренутку држава ће да поступа у складу са законом", истакао је Вучић.

 

fakti.org

Јовановић: Србија поводом КиМ не сме да се креће у границама онога што други хоће

~2 minutes

---

МОРАЋЕ СВИ ДА ПРИСТАНУ НА ПРЕГОВОРЕ КОЈИ ЋЕ БИТИ У ХАРМОНИЈИ СА РЕЗОЛУЦИЈОМ СБ УН 1244

* Београд треба да тражи извршење неизвршених делова тог правно опште-обавезујућег документа: враћање 250.000 протераних, гарантоване основних људских права 130.000 преосталих Срба на КиМ, распоређивање договорених контигената ВС и полиције, поред осталог, и на важније граничне прелазе

_____________________________________________________________

          Аутор: Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних

          ЈAСНО је да решавање питања КиМ не зависи од личности ЕУ/САД изасланика, већ од стратегије и формата дијалога.

          Док је формат дијалога израз стратегије отимања државне територије Србије, стратегије доминације, одрживог решења за статус покрајине КиМ неће бити.

          Мораће сви да причекају на формат који ће бити у хармонији са резолуцијом Савета безбедности УН 1244.

          У међувремену Србија треба да тражи извршење неизвршених делова тог правно опште-обавезујућег документа: враћање 250.000 протераних, гарантоване основних људских права 130.000 преосталих Срба на КиМ, распоређивање договорених контигената ВС и полиције, поред осталог, и на важније граничне прелазе.

          Али, они то неће!?

          Да ли то значи да Србија треба да одустане од својих права, да се креће само у границама оног што други хоће?!

           Колико обзира други имају према правима Срба и Србије?

 

nspm.rs

: Доналд Трамп: Мислим да је одлична идеја да Канада постане 51. држава Америке

:

2–3 minutes

---

четвртак, 19. децембар 2024.

среда, 18. децембар 2024.

Новоизабрани председник Сједињених Држава Доналд Трамп предложио је данас да се Канада претвори у део САД, назвавши то „одличном идејом", преноси Политико. „Нико не може да одговори зашто Канади субвенционишемо у износу од преко 100.000.000 долара годишње? Нема смисла! Многи Канађани желе да Канада постане 51. држава Америке. Огромно би уштедели на порезима и војној заштити. Мислим да је то одлична идеја 51. држава!!!" написао је на својој платформи друштвених медија. Ово није први пут последњих дана да је Трамп ударио владу Канаде и премијера Џастина Трудоа, кога је потресла бомба оставка министарке финансија Кристије Фриленд. „Велика држава Канада је запањена јер министарка финансија подноси оставку или је отпуштена са своје позиције од стране гувернера Џастина Трудоа", написао је Трамп у понедељак. „Њено понашање је било потпуно токсично и нимало није погодно за склапање послова који су добри за веома несрећне грађане Канаде. Она неће недостајати!!!!" Објаве на мрежи у којима се руга падају усред тензија између две земље након што је Трамп запретио да ће увести царине од 25 одсто на канадску робу и оптужио владу да се не бави питањима трговине и имиграције. После састанка са Трудоом у његовом одмаралишту Мар-а-Лаго на Флориди крајем новембра, Трамп је почео да назива Трудоа „гувернером" „Велике државе Канаде". „Било је задовољство вечерати пре неко вече са гувернером Џастином Трудоом из Велике државе Канаде", написао је. „Радујем се што ћу ускоро поново видети гувернера како бисмо могли да наставимо наше детаљне разговоре о царинама и трговини, чији ће резултати бити заиста спектакуларни за све! ДЈТ." (Данас)

Google +0  4  0 Blogger0

 

Удари пробних балона на самосталност Србије

politika.rs

 

ХИПЕРПРОДУКЦИЈА НОН-ПЕЈПЕРА НА БАЛКАНУ

Удари пробних балона на самосталност Србије

Дејан Спаловић

12–15 minutes

---

Признање једнострано проглашене независности Косова и Метохије, апликација за улазак Србије у НАТО, прихватити да Република Српска постане празна љуштура и увести санкције Русији – захтеви су упућени Србији у готово свим нон-пејперима који последњих месеци круже по медијима у суседним државама. Иза ових незваничних дипломатских предлога стоје неке западне земље, или делови њихових структура, који нису одустали од намере да притискају Београд, све док се не одрекне српских националних интереса и приклони се евроатланским интегративним токовима.

Последња незванична дипломатска порука стигла је преко портала „Слободна Босна", за коју се бар наоко може закључити, на основу текста да je, уколико није прошла редакцијску обраду, нису ни писале дипломате, јер садржи речник који они не користе. Документ изгледа као резултат иницијативе разних НВО, од „милогораца" и пробосанских унитарних интересних група које на овај начин и оваквим решењима желе да се приближе администрацији Доналда Трампа. Овај документ иначе предвиђа „конференцију за мир", у периоду од априла до октобра 2025, на којој би Србија фактички признала тзв. Косово на основу француско-немачког плана и одрекла се Декларације о заштити националних интереса и политичких права и заједничкој будућности српског народа

Србија би такође са БиХ, Црном Гором и тзв. Косовом потписала „споразум о чувању и заштити територијалног интегритета", заједно са БиХ и тзв. Косовом аплицирала за чланство у НАТО-у, обавезала се на суспензију Закона о двојном држављанству Црне Горе...

Како наводи искусни дипломата из Вашингтона, овај документ има врло широко схваћене националне интересе Бошњака и Црногораца који нису на власти. „Рекао бих да је реч о приватном апелу који смо имали прилике да видимо у региону из Црне Горе и БиХ, о чему је било недавно речи у Сарајеву, где тема није развој региона, већ како напасти Србију, што је помало бизарно. Овај документ не да није на таласима како размишља нова америчка администрација већ ни она која одлази. Чини се да они покушавају да на мала врата наметну нека своја решења о овом региону, али је све то трапаво урађено и тешко да ће било ко озбиљан овај документ узети у обзир", наводи наш саговорник.

Уз то имају отворене дисквалификације на рачун Срба и као врхунац бесмисленог „нон-пејпера" од Београда се тражи да призна све оно чему се одлучно противи последњих десет година. За три мандата америчких демократа Србија није поклекла, а сада, када долази републиканац на власт – Доналд Трамп, који има више слуха за српске интересе, председник Србије Александар Вучић би требало да призна капитулацију, што је само по себи бесмислено. „Делује заиста бизарно да се америчка администрација бави питањем и да ли ће Црна Гора доносити неки закон о двојном држављанству и да тај закон није могуће мењати. То је потпуно бесмислено, а још неозбиљније на тај начин говорити о Босни и Херцеговини. Посебно је интересантан део о НАТО пакту. Да ли је могуће да аутори тог документа не знају да Трамп размишља о томе да Америка напусти НАТО", каже овај дипломата који није хтео да га именујемо.

Коментаришући тзв. нон-пејпер, који је више списак лепих жеља за Сарајево и донекле за Подгорицу, Александар Вучић је рекао да док је он председник Србија неће признати независност тзв. Косова и биће војно неутрална. „Значи, ем ћемо да признамо Косово, ем ћемо да уђемо у НАТО. Није проблем што слажу, него што додају и три на карте. Ако су то планирали за Србију, док сам председник Србије, Србија неће признати независност Косова и биће војно неутрална земља. А председник Србије сам најмање још две године и неколико месеци, за то време те белосветске конференције, окачите мачку о реп", рекао је Вучић.

Да су аутори тог документа почели да се служе неистинама, лако је проверљиво. Иако је објављено да иза овог документа наводно стоји званични Вашингтон, додатну сумњу буди и то што се сарајевски портал позива на републиканског сенатора Марка Рубија, кога је новоизабрани председник Доналд Трамп именовао за новог америчког државног секретара. Према свим познатим информацијама, он се уопште није бавио овом темом, нити су проблеми западног Балкана у првом плану на америчком дипломатском столу.

Како наводе извори нашег листа, овај наводни нон-пејпер има мање смисла и зато што новој америчкој администрацији нису уопште блиске теме НВО сектора и начин решавања криза, како то потенцирају неолиберални кругови, који су пре месец дана на америчким изборима доживели тежак пораз. Отуда приче да републиканци раширених руку чекају да добију инструкције од невладиних организација, појединих интелектуалаца и других којима планирају од Нове године да укину финансирање рада делују помало неозбиљно.

Нон-пејпери су, иначе, неформални и имају по правилу политичку поруку, а значе најаву неких потеза и мера једне стране према другој у којима једна земља жели или да наметне нешто или да најави неке мере и акције. Начин на који је овај, објављен у „Слободној Босни", написан и конципиран одаје утисак да иза тога можда и не стоје САД, већ невладини кругови, „Круг 99", који се представља као асоцијација независних интелектуалаца, представници евроатланске и парламентарне опозиције (СДА) и (ДПС) и ванпарламентарних политичких кругова, академске сарајевске и подгоричке заједнице и групе грађана. Односно, да су поједине структуре у региону можда крајње невешто покушале да препишу рецепт велике силе.

Бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да је нон-пејпере увела Америка у дипломатију и она је увек била искушавач нових трагања за решењима која погодују њиховим интересима. За „Политику" истиче да су они закључили да је класична дипломатија са свим својим обрасцима превише обавезујућа форма, па су почели да своју дипломатску преписку да формализују. Управо у томе, овај вишедеценијски дипломата види двоструку природу нон-пејпера.

„Тако да су нон-пејпере и неке друге папире правили с циљем да се доставе једној страни која би на тај начин била обавештена шта они од ње очекују, али да нису вољни да то учине у званичној форми, него им дају време за размишљање. То је једна форма притиска на другу страну и њен начин размишљања да се благовремено постави према америчким интересима и очекивањима. Ако то не би прошло, САД би прешла на други, оштрији дипломатски образац, поготово ако друга страна не би имала моћи да се озбиљније супротстави", истиче Јовановић. Додаје да тако нешто није могуће када је реч о Русији или Кини. „Тај папир је гаранција да се оно што се преноси усмено, саопштава онако како је изражено у нон-пејперу и предаје се саговорнику да би он имао прецизне трагове о ономе што је чуо. Претпоставка је да саговорник не мора увек да буде довољно концентрисан, могуће да га тема не привлачи, па није сигурно да ће тачно пренети својим претпостављенима оно што је речено", каже Владислав Јовановић.

У сваком случају, независно од интереса великих сила према другима, нон-пејпер олакшава промет мисли и размишљања и очекивања. Оно што се неће рећи у званичној форми је обавезујуће, било усмено или у традиционалној писменој форми, то се исказује на овај начин где се испитује терен за промовисање неког другог папира који би био још речитији захтевнији и непријатнији. То су предрадње које су важне јер олакшавају позицију већег партнера да не поквари односе са слабијим партнером уколико то није неопходно у том тренутку.

Нон-пејпери се могу тумачити и као добро и као лоше. Сада се многи користе тим неформалним начином комуникације. Рецимо, када се нађу двојица дипломата – један је из велике силе, други из мање државе на неком међународном скупу. Онај који би хтео да ангажује мању државу прво усмено обавести њеног представника шта се од његове државе очекује, а после тога му се да писмени документ као необавезујући, где се налази све што је речено. Упркос свему, очекује се да друга страна о томе размисли и да позитивно одговори на сугестије.

„То се пусти у промет. Једно размишљање у очекивању одговора и уколико би они били претежно повољни, онда би уследио званични предлог. То што је Тимоти Лес рекао пре неколико година, то је био пробни балон да би се видело какве су могућности сређивања стања на Балкану, ако би се темељио на три осовине – Србије, Хрватске и Албаније. То није тада прошло, али није ни одбачено. Идеја са Запада је да се настави са уситњавањем на територији бивше Југославије, јер је лакше за Запад да на тај начин контролише тај простор и да контролишу међусобне зађевице", наводи Владислав Јовановић.

Да су нон-пејпери незванични документи којима се износе неки ставови по одређеним питањима и служе за подсећање, али и изношење предлога и упозорење на неке чињенице, указује и каријерни дипломата Зоран Миливојевић. За наш лист наводи да је смисао да се направи нека врста платформе и изнесу ставови који су на дневном реду, а који не морају да буду обавезујући, већ само да буду упозорење, али и подсећање на неке ставове и могући начин решавања односа у региону или између две државе.

„Последњих година смо сведоци инфлације нон-пејпера на нашим просторима зато што има много отворених питања. Они представљају неку врсту иницијативе за решавање неких питања, али у исто време и притисак у неким случајевима тако што се даје до знања – треба имати у виду да ће неко инсистирати или неко неће одустати од неких питања и у последње време ми смо их имали нарочито много посебно оних који се односе на Косово и Метохију. Било је различитих идеја и иницијатива које могу да служе као пробни балони, али који могу да буду и најава нечега шта ће бити политика у будућем времену", каже Миливојевић.

Нон-пејпер нема званичну функцију, јер то значи да се одмах не улази у проблем, али отвара питање и простор да се о томе можда разговара и траже решења. Много тога зависи ко стоји иза њих – да ли је добронамеран или има неку другу намеру – притиска на другу страну да предузме одређене кораке и уколико то не учини, могло би да дође до последица. „Као што ради Хрватска са нон-пејпером и односи се на Црну Гору, што је један вид озбиљне дипломатске опомене. Наш нон-пејпер који смо ми упутили је најава наших мера и акција које ћемо предузети да бисмо отклонили било које резерве за наше приступне преговоре везано за кластер три. Наш нон-пејпер је потврда нашег става који смо раније истакли и од кога не одустајемо и најава мера и акција које желимо да спроведемо и има добронамерни карактер и покушај лобирања да се ставови неких земаља по том питању промене", закључује Зоран Миливојевић.

Прва дипломатска победа СРЈ над САД

Политичка снага нон-пејпера је везана за његовог подносиоца, а када је Владислав Јовановић био дипломата у УН, тада је амерички амбасадор био Ричард Холбрук, који је на све начине покушавао да нанесе штету СР Југославији. Посебно када је требало да се покрене акција за избацивање СРЈ и формално из УН. „То је била реакција на рад Координационог бироа несврстаних земаља које су се успротивиле неким акцијама против Југославије. Он је њима проследио свој нон-пејпер као своје размишљање. Без потписа и датума доставио је прво Секретаријату УН, а онда и неким другим саговорницима. С обзиром на моћ и утицај САД, на неки начин је обавезивао другу страну да о томе размисли. Тај покушај није успео јер га је Биро несврстаних земаља одбацио и тиме је тада одбачена могућност да се СР Југославија истисне из УН. То је била прва, а можда и једина политичка победа коју је наша земља у то доба однела над Америком и њеним епигонима из бивше Југославије да се зада тај завршни ударац нашој земљи", каже Јовановић.

Нема наслов и потпис – али има утицај

Документ који нема наслов, датум, потпис, нити обавезу спровођења, а може озбиљно утицати на међународне односе, иако му само име каже да – није папир, нон-пејпер је форма дипломатске комуникације која је постала веома важна, јер се њоме могу покренути тешка питања, а да штету не трпи онај ко их покреће. Неформалност се види у томе што се нон-пејпер не пише на меморандуму земље, мада на неки начин буде потписан, да би се видело из које дипломатске мисије долази. Занимљиво да његов подносилац није ни на који начин обавезан оним што је у документу написано. То су ствари које не изгледају посебно свечано, али имају ефекта и зато их не би требало потцењивати. Нон-пејпер често има и пуни политички смисао јер наглашава и потенцијалне казнене последице, ако се нека акција не спроведе.

View article...

Enclosures:

160z120_677z381_pregovori-tng.jpg (9 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_12//160z120_677z381_pregovori-tng.jpg

 

fakti.org

Захарова посаветовала Рутеу да „опљачка" Столтенберга, Солану и остале НАТО-пензионере

2–3 minutes

---

ОН ИНИЦИРАО ДА ЗАПАДНА ЕВРОПА ДЕО ПЕНЗИЈА И СОЦИЈАЛНИХ ДАВАЊА УСМЕРИ У НАТО

Марк Руте

* Нови генерални секретар западне војне алијансе – да би сакрио стварне губитке кијевског режима - изјавио да су две стране у украјинском сукобу досад (зајдено) имале преко милион мртвих и рањених

* Руслан ТАТАРИНОВ, московски војни блогер који украјинске губитке прати према тамошњим читуљама, тврди да укупни губици Оружаних снага Украјине износе 524 хиљаде људи. Али, наглашава да је стварна цифра вероватно већа

____________________________________________________________

           ГЕНЕРАЛНИ секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да је у сукобу у Украјини од фебруара 2022. до данас било више од милион мртвих и рањених на обе стране.

           Додао је да сваке недеље више од 10 хиљада људи на обе стране фронта буде убијено или повређено.

           Руте је на овај начин сакрио стварне губитке Украјине и кијевског режима.

           Бивши украјински председник Владимир Зеленски (мандат му је истекао у мају 2024-те) тврди да је његова земља од фебруара 2022. изгубила 43 хиљаде војника у борбама, а 370 хиљада је повређено.

           Руслан Татаринов, московски војни блогер који украјинске губитке прати према тамошњим читуљама, тврди да укупни губици Оружаних снага Украјине износе 524 хиљаде људи. Али, наглашава да је стварна цифра вероватно већа.

           Руте је, иначе, предложио је да се део пензија и социјалних давања у Европи издвоји за повећање војних издатака НАТО.

           Реагујући на његову иницијативу, портпаролка Министарства иностраних послова РФ, Марија Захарова, предложила је Рутеу да одузме четвртину пензија бившем генералном секретару те алијансе Јенсу Столтенбергу и другим НАТО-пензионера.

           Такође: „за потребе одбране".

            Још је додала: „Чини ми се да би НАТО требало свима на Западу да пример и да конфискује по четвртину пензије и бившем заменику генералног секретара НАТО Александру Вершбоу, бивши генералном секретару Хавијеру Солани и свим осталима".

 

iskra.co

Тиранија „западних демократија": Да ли се Европска унија распада изнутра?

8–10 minutes

---

Тиранија „западних демократија": Да ли се Европска унија распада изнутра?

09.12.2024. - 9:11

© Philipp von Ditfurth/picture alliance via Getty Images

Одлазећи председник САД Џозеф Бајден уложио је нове милијарде долара да подржи хунту у Кијеву пре него што у јануару напусти Белу кућу. Такође, Бајден је злоупотребио председничка овлашћења да помилује свог сина, који је ноторни наркоман и насилник, након што је обећао да то неће учинити, пише политички аналитичар Финијан Канингем за сајт „Фондација стратешке културе".

„Шарада западне демократије се убрзано распада, јер лидери и послушни западни медији показују отворени презир према сопственим грађанима", додаје Канингем.

На пример, западни медији тврде да је сукоб у Сирији „грађански рат" и прећуткују чињеницу да је у питању само још један од прокси (посредничких) ратова које води Запад.

Наводне сиријске „побуњенике" обучавају и финансирају САД и НАТО. Запад подржава и ционистичког вођу Бенјамина Нетанјахуа у Израелу, који је починио геноцид у Појасу Газе у покушају да избегне судске процесе за корупцију.

Запад пружа „помоћ" неонацистичком режиму у Кијеву, што је само још једна коруптивна шема за прање новца, а овај рат НАТО-а против Русије могао би да прерасте у директни нуклеарни сукоб између Русије и САД. Запад спонзорише и насилне протесте у Грузији након што су такозване проевропске странке изгубиле изборе.

Лидер Јужне Кореје прогласио је ванредно стање како би избегао кривично гоњење. Али, то је само мали део суморне слике садашњег стања „западних демократија".
Фијаско немачке министарке Бербок у Пекингу

Недавно је немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок посетила Пекинг.

Посета се, очекивано, претворила у још један западни фијаско. Бербокова није посетила Кину како би поправила трговинске односе са највећим глобалним партнером Европске уније. Напротив, она је оптужила Пекинг да помаже Русији у сукобу у Украјини.

„Шта је важније? Сачувати трговинске односе са Кином, што значи очување радних места за милионе Немаца и Европљана, или се треба борити за западни посреднички рат у Украјини", пита се Канингем.

Бербокова је немачки дипломата који ће ускоро остати без посла, јер се њена „семафор коалиција" распала, а Немачку у фебруару очекују нови избори. Ипак, она се из петних жила труди да погорша односе са Кином, чија годишња трговина са ЕУ износи преко 700 долара милијарди евра.

Посао Бербокове и није да служи немачким грађанима, већ само интересима вашингтонске „мочваре". На конференцији за новинаре у Пекингу, Бербокова је оптужила Кину да угрожава мир и безбедност у Европи. Путин, додала је, „жели да увуче читаву Азију у рат са Украјином".

Бербокова лаже када оптужује Русију да увлачи Азију у рат у Украјини, додаје Канингем.

У ствари, САД, НАТО и европски атлантистички лидери проширују рат на друге регионе, укључујући Блиски исток и Азију. Такозване западне демократије и НАТО подржавају насиље у Сирији, које су изазвале организације под вођством Хајат Тахрир ел Шам. А то је само још један знак да се рат у Украјини одвија лоше по Запад, да руске снаге непрестано напредују, док се режим у Кијеву распада.

Заправо, читава ЕУ постала је талац корумпираних атлантистичких елита, које покушавају да наметну политику која „служи само интересима западне хегемоније, а не интересима обичних грађана. А то је дефиниција издаје", закључује овај аутор.
Криза се из центра прелива на периферију

Европска унија запала је у најтежу политичку и економску кризу током историје. Најпре, у центру, у оном што се све донедавно сматрало њеном осовином. У Француској је 4. децембра изгласано неповерење влади Мишела Барнијеа, што је први случај још од 1962. године.

Немачка, раније „најмоћнија економска сила Европе", доживљава најтежу кризу у целокупној послератној историји. У средишту спора, који је довео до колапса „семафор коалиције", нашао се Кристијан Линднер, министар финансија, кога је канцелар Шолц разрешио дужности због одбијања да прихвати буџет који укључује и нову (војну) помоћ за Украјину.

Како је оценио словачки премијер Роберт Фицо, читава ЕУ може да се распадне за шест месеци због „себичности највећих држава чланица, попут Француске и Немачке". Он упозорава да „почињу страшна времена" и да ће „2025. бити посебно тешка".

Криза се из центра ЕУ прелива на периферију. Сада је на реду Румунија. У питању је, како коментарише иначе либерални колумниста „Гардијана" Сајмон Тисдал, „храњење беса, кога подстиче Русија". За победника на изборима Келина Ђорђескуа, у питању је нешто друго: државни удар.

За шта је, у ствари, крив Ђорђеску, чију је победу поништио Уставни суд? Зато што је рекао да се „диви руском председнику Путину због његове љубави према својој земљи".

Како примећује политички аналитичар и стручњак за Источну Европу Фил Батлер на сајту „Њу истерн аутлук": „Биографија Ђорђескуа сведочи о томе да он ослушкује пулс Румуније и да добро разуме шта су НАТО и Запад учинили да његову земљу."

Управо због тога, НАТО је, додаје Батлер, ужаснут због његовог успеха на изборима.

У Француској, како тврди социолог Рикардо Мартинс, „криза прераста у драматичан и све сложенији процес, који ће имати значајне импликације на власт, европску стабилност и глобалну дипломатију".
Мали Наполеон који је остао без коња

Превирања у Француској долазе у посебно критичном тренутку за ЕУ. Како наставља Мартинс: „Криза у Француској, која представља главна војну силу блока и другу европску економију, одјекнула је широм континента и ослабила политичку кохезију унутар ЕУ, разоткривајући рањивост читаве еврозоне. ЕУ једноставно није навикла да се суочава са политичком кризом оваквих размера."

ЕУ се дуго ослањала на вођство француско-немачког тандема. Али, сада су обе заокупљене дубоким унутрашњим кризама: „Немачка се налази на политичком и економском раскршћу, а Француска се бори са политичким и фискалним тешкоћама."

И, да ствар буде гора, додаје Мартинс, на хоризонту нема лидера попут Шарла де Гола, Вилија Бранта, Франсоа Митерана или Хелмута Кола. Односно: на челу Француске је мали Емануел Макрон, кога су европски медији некад описивали као „новог Наполеона, само без коња", док Немачку, за сада, води „слаби канцелар Олаф Шолц".

Шта сада може да учини Макрон? Брзо именовање новог премијера је императив. Макрон би, додаје Мартинс, могао поново да именује Барнијеа, али само како би добио на времену. У међувремену, опозиционе фракције и француска јавност доводе у питање Макронову способност да води Француску.
Западна демократија је попут вампира

Заправо, не треба гајити илузије о кризи „западних демократија". Растућом кризом у ЕУ, а посебно у Немачкој, бави се и шпански геополитичар Марсело Рамирез, у колумни за сајт „Контраинфо".

„Семафор коалиција" је сада већ прошлост, каже Рамирез, мада је у почетку изгледала као „влажни сан глобалиста, која је требало да почива на социјалној правди, екстремном очувању животне средине и на слободној економији." Међутим, предизборна обећања у такозваним демократијама су једно, а постизборна стварност је нешто сасвим друго.

„Читава Европска унија је постала талац корумпираних атлантистичких елита", закључује Финијан Канингем. „Оне служе само интересима интересима западне хегемоније, а не интересима обичних грађана. А то је дефиниција издаје."

Све западне државе уздрмане су у корену, јер све више људи препознаје корупцију која се деценијама маскирала у „демократију". „Заправо, западна демократија је попут вампира", закључује Канингем, „који је исисао крв превише људи, да би најзад почео да се распада изнутра."

Борис Над

 

iskra.co

Борис Над: Ера масовне обмане је завршена: Запад је егзистенцијална претња читавом човечанству

6–8 minutes

---

Борис Над: Ера масовне обмане је завршена: Запад је егзистенцијална претња читавом човечанству

07.12.2024. - 9:47

www.globallookpress.com © Artem Priakhin/Keystone Press Agency

Сва досадашња помоћ Украјини са Запада, укључујући и испоруке „најнапреднијег оружја", није успела да промени ток сукоба у Украјини. Штавише, показала је војну инфериорност Запада и супериорност Русије. Ако је, пре годину дана, у време дуго најављиване „украјинске контраофанзиве", и било неких дилема, сада их више нема; руско уништавање неонациста из Кијева се наставља, убрзаним темпом.

Уосталом, понашање Запада после почетка Специјалне војне операције и догађаја у Појасу Газе пре годину дана открило је све унутрашње противречности либералног Запада, који се раније чинио монолитан.

Од почетка руске Специјалне војне операције, за огромну већину држава и народа на планети Запад је добио другачији смисао, примећује руски геополитичар Леонид Савин на сајту „Геополитика".

„Сукоб са Западом је превазишао економску компоненту и попримио је есхатолошку боју – сукоб је прерастао у борбу са 'Великим Сатаном', са егзистенцијалном претњом целом човечанству", наводи он.

А све је почело још раније, на пример, са експериментима САД са сојевима вируса корона, који представљају само још један покушај да се човечанство стави под контролу.
Деца се играју рата

Сада је постало очигледно да никакве испоруке оружја са Запада неће променити ток сукоба у Украјини. Нису то успели ни немачки „леопарди", ни амерички „абрамси", као ни напредне ракете са Запада.

Овде није само у питању случај Сједињених Америчких Држава, опседнутих месијанским комплексом, према коме је Америка „дужна да предводи" и да „свим народима показује пут". Питање је и зашто је „либерална Европа", против својих интереса, изабрала пут жестоке конфронтације са Русијом.

С тим у вези, руски геополитичар указује на пример Жан Лук Шафхаузера, бившег члана Одбора за спољне послове и одбрану и безбедност Европског парламента, који је недавно објавио серију публикација о неопходности мира са Русијом.

Шафхаузер сматра да је, „почев од 11. септембра, либерална машина напросто подивљала. Амерички народ, као ни Европљани, никада нису били питани да ли желе да учествују у 'бескрајним ратовима', који се одвијају пред нашим очима и који, хтели ми то или не, уништавају нас и, на крају, читаво човечанство".

Управо то је довело до пада угледа америчке политике у очима глобалне већине. Овај процес је на Западу, наводи Шафхаузер, кулминирао стварањем „коалиције мржње, ароганције и охолости, што је произвело лудило европских лидера, који подсећају на децу која се играју рата, али са оружјем за масовно уништење".

Шафхаузер није оптимиста по питању судбине Запада, кога предводе овакве, полуделе елите. Он предвиђа колапс Запада, позивајући се на пророчанство библијског пророка Језекиља, који је тврдио да ће човек једном пожелети да игра улогу Бога: „Ја сам Бог, и ја седим у столици Божјој, али ти си човек, а не Бог; и поставио си своје срце уместо срца Божјег… Зато ћу повести на тебе најјаче међу народима, који ће исукати мачеве против тебе".

Заправо, према овом аутору, корен пропасти Запада је у „либерализму, који је, кроз субјективизам, релативизам и секуларизам, проузроковао губљење осећаја за реалност, и у унутрашњој и у спољној политици, што га је одвело право у нихилизам".

Либерализам је, додаје Шафхаузер, себичан и похлепан, јер организује друштво имајући на уму само профит и новац: „Резултат тога је унутрашњи и спољашњи хаос. Либерализам је нихилизам, који једноставно уништава све око себе."

По овој логици, Русију треба уништити зато што је таква каква јесте, јер се супротставља и либерализму и нихилизму.

„Вероватно зато што је прошла кроз оба ова покрета у 20. веку", додаје овај аутор.
Ера непрекидне масовне обмане је завршена

Да ли је могуће отрежњење западних политичких елита, њихово буђење из дубоке коме у коју су запали, пита се и политички аналитичар и експерт за Африку и Блиски исток Михаил Гамандиј Јегоров на сајту „Њу истерн аутлук".

Можда би вредело размислити и о „додатним мерама за смирење, посебно у вези са бриселском Европом, која је потпуно изгубила способност да користи здрав разум". Ово се дешава у тренутку „када је ескалација планетарног балона НАТО-а и Запада достигла највишу тачку и када су способности Русије поново шокирале непријатеље наше земље и мултиполарног света", каже овај аутор.

Страх се сада, наставља Гамандиј Јегоров, после лансирања ракете „орешник", већ осећа на „улицама Запада", не само код „обичних грађана", већ и код политичких елита западних режима.

„Наметање равнотеже путем безусловне силе једини је ефикасан метод обрачуна са Западом, који представља само планетарну мањину", додаје овај политички аналитичар.

Оружаним снагама Руске Федерације очигледно нису потребни никакви савети на бојном пољу, јер оне, дан за даном, самоуверено напредују. А то је, иначе, сматра овај експерт, „главни разлог за максималну ескалацију НАТО табора, који је носталгичан за униполарном ером, као и чињеница да 'најнапредније' западно оружје није успело да преокрене ситуацију у корист западне планетарне мањине и њених вазала".

Сличну поруку је Западу, у интервјуу са америчким новинаром Такером Карлсоном, послао руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Желим да избегнемо било какве неспоразуме. Пошто неки људи у Вашингтону, Лондону, Бриселу, изгледа, нису способни да схвате, послаћемо им додатне поруке, све док не буду у стању да извуку ваљане закључке", поручио је Лавров.

Уосталом, што се тиче вашингтонског режима, он не би требало да гаји илузије о својој способности да унесе раскол између Русије и њених главних савезника, укључујући Кину, као и многе друге државе глобалне већине, додаје Гамандиј Јегоров.

Ера непрекидне масовне обмане са Запада је завршена, сматра руски аналитичар.

„Максимум који се може очекивати у односима са режимом који влада у САД је нека врста суживота, што се дешавало у неким периодима Хладног рата током 20. века", напомиње он.

Али, то је рецепт за после. Не и док се налазимо у вртлогу сукоба са Западом.

RT Balkan