„Trampova sedmica" koja je šokirala svet
Срђа Трифковић
13–16 minutes
U roku od samo nedelju dana – od srede, 12. februara, do srede, 19. februara – Donald Tramp i njegov tim saradnika preduzeli su niz poteza koji su nepovratno izmenili pejzaž međunarodne politike
Džon Rid je 1919. godine objavio knjigu Deset dana koji su potresli svet, koja je ubrzo postala bestseler i koja predstavlja svedočanstvo iz prve ruke o boljševičkoj revoluciji. Rid je bio ubeđeni komunista, što se odrazilo i na njegovu pristrasnost u knjizi, ali je naslov ipak bio prikladan – događaji u Petrogradu početkom novembra 1917. godine imali su dalekosežan istorijski značaj. Više od jednog veka kasnije još živimo sa njihovim užasnim posledicama.
Manje od mesec dana nakon svoje druge inauguracije, predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici otišli su korak dalje. U roku od samo nedelju dana – od srede, 12. februara, do srede, 19. februara – preduzeli su niz poteza koji su nepovratno izmenili pejzaž međunarodne politike. Bio je to zaista zadivljujući niz događaja koji zaslužuje hronološki pregled.
Obraćajući se Kontakt grupi za odbranu Ukrajine u Briselu, 12. februara, američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da članstvo Ukrajine u NATO više nije opcija, da vlada treba da odustane od ideje povrata celokupne teritorije od Rusije i da bi Kijev umesto toga trebalo da se pripremi za pregovarački mirovni proces.
NATO u rasulu
„Sjedinjene Države ne veruju da je članstvo Ukrajine u NATO realan ishod pregovaračkog procesa", kazao je Hegset zapanjenoj publici u sedištu NATO-a. On je dodao da zapadni saveznici Ukrajine moraju odustati od „iluzornog cilja" vraćanja zemlje na granice iz 2014. godine. „Članice ove kontakt grupe moraju se suočiti sa realnošću."
Hegset je dalje naglasio da je Tramp odlučan u nameri da Evropa preuzme većinu finansijske i vojne odgovornosti za odbranu Ukrajine, uključujući i moguće mirovne snage na terenu, u kojima Amerikanci neće participirati. Ministar odbrane je dodao da takve snage ne bi uživale zaštitu iz Člana pet NATO-a, što znači da Sjedinjene Države , kao ni ostale članice saveza, ne bi bile obavezne da im priteknu u pomoć u slučaju sukoba sa ruskim trupama.
Dodatno i još značajnije, Hegset je izjavio da je došao „da direktno i nedvosmisleno saopšti kako surova strateška realnost sprečava Sjedinjene Države da budu prvenstveno usredsređene na bezbednost Evrope." Prema njegovim rečima: „Sjedinjene Države suočene su sa ozbiljnim pretnjama po našu domovinu. Stoga moramo – i već jesmo – prvenstveno biti fokusirani na bezbednost sopstvenih granica."
„NATO je u rasulu", bio je komentar tradicionalnih medija – za promenu tačan – ali ni to nije bilo sve. Samo nekoliko sati nakon Hegsetovog govora, predsednik Tramp je objavio da je imao „dug i produktivan" telefonski razgovor sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom i da će američko-ruski pregovori o okončanju rata u Ukrajini početi „odmah".
„Dogovorili smo se da blisko sarađujemo, što uključuje i međusobne posete našim državama", napisao je Tramp u sažetku 90-minutnog razgovora, koji je objavio na društvenoj mreži Truth Social. „Takođe smo se složili da naši timovi odmah započnu pregovore, a naš prvi korak biće poziv predsedniku Zelenskom, kako bismo ga obavestili o razgovoru – odmah ću to učiniti."
Tramp je dodao: „Predsednik Putin je čak upotrebio jedan veoma snažan slogan iz moje kampanje, a to je: zdrav razum. Obojica u to snažno verujemo."
Zelenski će biti „obavešten" o razgovoru, ali neće biti pozvan da učestvuje u njemu. Činilo se da će isto važiti i za evropske partnere Sjedinjenih Država. Za samo nekoliko dana,oni su se suočili sa još jednim neprijatnim iznenađenjem. Zapravo, pravom bombom.
Vensov govor
Potpredsednik SAD Vens se 14. februara obratio na 61. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Njegova ključna poruka bila je da su unutrašnje pretnje najveća opasnost za evropsku demokratiju, a ne spoljne, odnosno Rusija ili Kina. On je istako masovnu imigraciju kao najvažniji problem Evrope, tvrdeći da je ona izazvana „svesnim odlukama" evropskih lidera.
Pitajući se da li Sjedinjene Države i Evropa još uvek imaju zajedničku agendu, Vens je naveo da se evropske demokratske institucije i sloboda govora stalno potkopavaju. On je posebno optužio evropske političare za „poništavanje izbora," misleći na rumunske predsedničke izbore, nakon izveštaja o navodnoj ruskoj internet kampanji koja je podržavala nezavisnog kandidata, i na kraju pobednika, Kalina Đorđeskua. Vens je uporedio poništavanje izbora sa praksama iz sovjetskog doba.
Vens je optužio evropske lidere da koriste „ružne, sovjetske reči kao što su dezinformacije i misinformacije jer im se jednostavno ne sviđa ideja da neko sa alternativnim gledištem može da se izrazi ili, ne daj Bože, da glasa na drugačiji način, ili, još gore, da pobedi na izborima."
On je naglasio važnost demokratskog legitimiteta i narodnog suvereniteta. Očigledno aludirajući na Alternativu za Nemačku (AfD), tvrdio je da bi evropski lideri trebalo da prihvate, a ne da se plaše javnog mnjenja čak i kada ono izaziva utvrđene pozicije:
„Ako se bojite glasova, mišljenja i savesti koje vode vaš narod. (…) Ako bežite od svojih sopstvenih glasača, nema ničega što Amerika može da učini za vas, niti, zapravo, bilo čega što vi možete učiniti za američki narod."
Džej-Di Vens, američki potporedsednik, govori na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, 14. februar 2025. (Foto: AP Photo/Matthias Schrader)
Takođe je kritikovao evropsku retoriku koja reakciju na konflikt u Ukrajini predstavlja kao „odbranu demokratije," a ista ta demokratija se ruši unutar same Evrope. Nakon govora je potvrđeno da je Vens imao sastanak sa liderkom AfD-a, Alis Vajdel, koji je trajao 30-ak minuta, dok je istovremeno odbio ponudu za sastanak sa liderom SPD-a, kancelarom Olafom Šolcom.
Većina učesnika konferencije sedela je kao okamenjena dok je Vens držao govor. Nekoliko evropskih zvaničnika javno je izrazilo svoje razočaranje. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je tako Vensova upoređivanje Evrope sa autoritarnim režimima nazvao „neprihvatljivim". Bivši švedski premijer Karl Bilt ocenio je govor kao „značajno gori od očekivanog." Francuski vodeći list Le Monde ocenio je Vensov govor kao objavu „ideološkog rata" protiv Evrope. Politico je isti opisao kao „urušavajući" za samit.
Vens je istako masovnu imigraciju kao najvažniji problem Evrope, tvrdeći da je ona izazvana „svesnim odlukama" evropskih lidera
Trampov tim nije bio impresioniran ovim reakcijama. U emisiji Face the Nation, 16. februara, državni sekretar Marko Rubio je pitao zašto bi „naši saveznici ili bilo ko drugi" bili uznemireni slobodom govora i nečijim izražavanjem mišljenja – biti ljut zbog toga, zapravo, potvrđuje ključnu Vensovu tezu.
„Mislim da je to bio zaista istorijski govor, bez obzira da li se slažete s njim ili ne (…) On je kazao mnogo stvari u tom govoru koje su morale biti rečene (…) Sjedinjene Države su više puta bile pod udarom žestoke kritike od strane mnogih lidera u Evropi, ali nikad nismo pravili dramu oko toga (…) Poenta Vensovog govora je bila da postoji erozija slobode govora i netolerancija prema suprotnim mišljenjima unutar Evrope, i to je zabrinjavajuće jer je to (…) erozija stvarnih vrednosti koje nas povezuju u transatlantskom savezu koji toliko spominju", zaključio je Rubio.
Diplomatski obrt
Samo šest dana nakon Trampovog telefonskog razgovora sa Putinom, 18. februara, Rubio je održao sastanak sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Rijadu. Oni su se dogovorili da započnu rad na okončanju rata u Ukrajini i poboljšanju svojih diplomatskih i ekonomskih veza.
„U velikom diplomatskom zaokretu," kako je to nazvao Associated Press, dve strane su se dogovorile da obnove svoje diplomatske misije u Vašingtonu i Moskvi, da formiraju tim na visokom nivou koji će podržati mirovne pregovore o Ukrajini i istraže mogućnosti za bliže odnose i ekonomsku saradnju. Sastanak je takođe imao za cilj da utaba put za samit Trampa i Putina u narednim nedeljama.
Rubio je naveo da je stastanak – na kome su bili prisutni i drugi visoki ruski i američki zvaničnici – označio samo početak razgovora. Završetak rata u Ukrajini mogao bi da „otvori vrata" za „neverovatne mogućnosti" za saradnju sa Rusima po pitanjima od zajedničkog interesa „koja će se pozitivno odraziti i na ostatak sveta i, takođe, poboljšati naše odnose na duži rok".
Lavrov je podelio neke Rubiove stavove i kazao novinarima da je „razgovor bio veoma koristan". „Ne samo da smo slušali, već smo i čuli jedni druge," dodao je. „Imam razlog da verujem da je američka strana počela bolje da razume našu poziciju."
Zelenski je bio vidno uvređen. Izjavio je da njegova zemlja neće prihvatiti nikakav ishod tih razgovora, jer Ukrajina u njima nije učestvovala. Evropski saveznici u NATO-u takođe su izrazili zabrinutost jer su „gurnuti u stranu". Rubio je na to odgovorio da će „biti konsultacija i angažovanja i sa Ukrajinom i sa našim partnerima u Evropi, kao i drugima. Ali, u krajnjoj liniji, ruska strana biće nezamenljiva u ovom procesu."
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov na sastanku sa američkom delegacijom u Rijadu, 18. februar 2025. (Foto: Evelyn Hockstein/Pool/Reuters)
Dalje, 18. februar nam je doneo do tada neviđenu razmenu oštrih reči između Trampa i Zelenskog. U svojoj objavi, američki predsednik je nazvao Zelenskog „diktatorom," odgovarajući na izjavu ukrajinskog lidera koji je tvrdio da Tramp živi u „prostoru dezinformacija" koje širi Rusija. Treba reći i da je Tramp dodao kako je Ukrajina „mogla postići dogovor" sa Rusijom i tako izbeći rat.
Osvrćući se na sastanak u Rijadu, Tramp je primetio da su Ukrajinci uznemireni jer nisu imali mesto za stolom. „Pa, imali su mesto tri godine, i još dugo pre toga," rekao je. „Ovo je moglo biti rešeno veoma lako."
Mreža laži u koju su se vodeći evropski političari, stranke i institucije godinama sve više uplitali sada je razbijena
„Nikada niste ni trebali da započnete rat", dodao je Tramp, vidno iznerviran. „Mogli ste postići dogovor." On je, takođe, kritikovao Zelenskog zbog navodnog nedostatka transparentnosti u vezi s ogromnim sredstvima koje su SAD i saveznici upumpali u Ukrajinu.
Dan kasnije, Tramp je još žešće zaoštrio retoriku. „Diktatoru bez izbora, Zelenskom, bi bolje bilo da požuri, ili mu neće ostati ni država", napisao je na društvenoj mreži Truth Social. Kasnije tog dana, dok je govorio investitorima na tehnološkoj konferenciji u Majamiju, Tramp je ponovio svoje ranije izjave. Još jednom je nazvao Zelenskog „diktatorom" i sugerisao da on želi da produži rat kako bi „održao reku novca koja mu stiže."
Istog dana, potpredsednik Vens je upozorio Zelenskog da ne „omalovažava" Trampa. „Svako ko poznaje predsednika reći će vam da je to užasno loš način za odnose sa ovom administracijom", zaključio je Vens.
Marginalizacija Evrope
Sve ovo predstavlja „zapanjujući zaokret u američkoj spoljnoj politici," kako je ocenio voditelj CNN-a Farid Zakarija, a slično misle i brojne druge vodeće ličnosti mejnstrim medija. Britanska štampa tvrdi je da je Tramp „zgrozio svet" svojim napadom na Zelenskog. Ali nije „svet" taj koji je zgrožen, već samo evropska politička elita.
Nemački kancelar u tehničkom mandatu, Šolc, nazvao je Trampove izjave „netačnim i opasnim." Britanski premijer Kir Starmer podržao je Zelenskog tokom telefonskog razgovora. Njegov švedski kolega Ulf Kristerson, kao i neki manje značajni evropski zvaničnici, takođe su kritikovali Trampovu upotrebu izraza „diktator." Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nazvala je Trampove izjave „apsurdnim."
Evropljani mogu da negoduju koliko hoće, ali malo toga mogu da urade. Za njih postaje bolno očigledno da je „novi šerif stigao u grad", kako je Vens prilično neskriveno poručio svojoj publici u Minhenu. Ovo je svojevrstan „udarac čekićem" na arogantnu udobnost evropskih elita. Mreža laži u koju su se vodeći evropski političari, stranke i institucije godinama sve više uplitali sada je razbijena.
Obraćanje nemačkog kancelara Olafa Šolca na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, 15. februar 2025. (Foto: Johannes Simon/Getty Images)
Kako je moj švajcarski poznanik Rodžer Kepel primetio u Die Weltwoche, 19. februara, upravo je to razlog zašto sada Evropljani besno reaguju: osećaju se razotkriveno, osećaju kako im se tanak led njihovih svetonazora topi pod nogama.
„Ratni doboš protiv Rusije, taj sumanuti plan koji prkosi svakom istorijskom iskustvu – da se Rusija vojno porazi u njenom sopstvenom dvorištu – neizbežno se pokazuje kao isprazan, istorijski slep i opasan po društvo (…) Zahvaljujući očiglednoj nebitnosti briselskih evrokrata, postaje jasno da je ovaj sukob između Ukrajine i Rusije oduvek bio, kao što smo ovde pisali, posrednički rat između američke neokonzervativne ratne lobi grupe i ponovo uzdignute Rusije."
Kako Kepel ispravno zaključuje, celokupna politika EU prema Ukrajini pokazala se kao cinična katastrofa kakva je uvek i bila. Tramp je prepoznao ono što birokrate iz EU još uvek pokušavaju da poreknu: da je Rusija pobedila u ovom ratu. U isto vreme, politički i kulturni vetrovi dramatično se menjaju. Slepo obožavanje levičarskih dogmi i tabua sada se suočava sa nekom vrstom kontrarevolucije. To izbacuje evropsku „ukalupljenu" političku elitu iz koloseka.
To je zaista divan spektakl. A ništa manje uživanje nije gledati bes kolega briselskih birokrata sa druge strane Atlantika, čija se levičarska menadžerska država, dok mi ovo govorimo, postepeno razgrađuje.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Chronicles
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: Samuel Corum/AFP
BONUS VIDEO:
