politika.rs

Прав­да за Ср­бе, Но­бел за Трам­па

Но­вак Бје­лић*

7–9 minutes

---

Још по­чет­ком тра­ја­ња, а на­ро­чи­то на­кон успе­шног окон­ча­ња кам­па­ње ор­га­ни­зо­ва­не у по­крет „Ср­би за Трам­па", на из­бо­ри­ма за 47. пред­сед­ни­ка Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва већ је по­ста­ло пла­не­тар­но по­зна­то да су се упра­во Ср­би као нај­ста­ри­ји и нај­број­ни­ји ме­ђу сло­вен­ским на­ро­ди­ма у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, ге­о­граф­ски ре­че­но нај­ве­ћег по­лу­о­стр­ва азиј­ског кон­ти­нен­та, са та­ко­зва­ног за­пад­ног Бал­ка­на, свим сво­јим ко­лек­тив­ним би­ћем, опре­де­ли­ли за Трам­па и ње­го­ву док­три­ну: ства­ра­ње бо­љег, мул­ти­по­лар­ног и пра­вед­ни­јег свет­ског по­рет­ка, ко­ји од по­чет­ка не са­мо про­мо­ви­ше, већ и оства­ру­је, по­сле че­га при­род­но сле­ди и нај­ви­ше ме­ђу­на­род­но при­зна­ње – Но­бе­ло­ва на­гра­да за мир.

Ни­шта нео­бич­но, јер Ср­би су од пам­ти­ве­ка сло­бо­дар­ски, ни­кад осва­јач­ки на­род, увек на пра­вој стра­ни исто­ри­је, ко­ји од дру­ге по­ло­ви­не пр­вог ми­ле­ни­ју­ма но­ве ере има сво­ју др­жа­ву, кне­же­ви­ну (850. го­ди­не), што са­мо по се­би го­во­ри да смо древ­на не са­мо на­ци­ја већ и ци­ви­ли­за­ци­ја, и ло­гич­но зах­те­ва да па­ро­ла „Ср­би за Трам­па", ма где се на­ла­зи­ли, бу­де из­диг­ну­та на пи­је­де­стал.

Због све­га ре­че­ног, код Ср­ба је и да­нас „жи­ва" на­род­на по­сло­ви­ца: „Пам­ти па вра­ти", или: „Чи­ни до­бро – не кај се, чи­ни зло – на­дај се".

Ред је да се пред­ста­вим бар јед­ном ре­че­ни­цом: По­ре­кло (по пре­да­њу) не­ма­њић­ко, ме­сто ро­ђе­ња и кр­ште­ња – Ме­то­хи­ја, ма­на­стир Ви­со­ки Де­ча­ни, про­те­ри­ва­ње с ог­њи­шта од оку­па­то­ра 1942. и 2000, ни­во сте­че­ног зна­ња и обра­зо­ва­ња, ис­ку­ства: чо­ба­ни­на, на­јам­ни­ка, ро­би­ја­ша и ви­ше­де­це­ниј­ског чел­ни­ка у про­из­вод­ним пред­у­зе­ћи­ма са до 20.000 за­по­сле­них, са­ве­зног на­род­ног по­сла­ни­ка, а на­ро­чи­то ве­шти­не сте­че­не при из­ба­вље­њу „Треп­че", при­вред­ног „Ти­та­ни­ка", из ње­ног у ви­ше­ве­ков­ној исто­ри­ји нај­ду­бљег по­то­ну­ћа, по­ку­шај атен­та­та и про­гла­ше­ња за ме­на­џе­ра Бал­ка­на – Бу­ку­решт 1995 (за­пи­са­но у књи­зи „Ка­зи­ва­ња о Треп­чи 1303–2018"), чи­ни ме јед­ним од нај­ком­пе­тент­ни­јих ме­ђу на­ма да упу­тим пред­сед­ни­ку Аме­ри­ке јав­ни по­зив да нам на до­бро уз­вра­ти бо­љим, под ге­слом „Трамп за Ср­бе".

По­ла­зе­ћи од кон­ста­та­ци­је јед­ног од углед­ни­јих Ср­ба (г. Ј. Мо­ско­вље­вић) да „исто­ри­ју ме­ња­ју во­ђе, из­у­зет­ни по­је­дин­ци као што по­ре­дак пла­не­та­ма од­ре­ђу­је Сун­це", он је жи­ви при­мер, јер га је сам све­ви­шњи иза­брао за свог иза­сла­ни­ка – Ме­си­ју на Зе­мљи, прет­ход­но осу­је­тив­ши не­ко­ли­ко атен­та­та, да спа­си чо­ве­чан­ство од ка­та­кли­зме, ко­ја би сва­ка­ко усле­ди­ла на­став­ком већ за­по­че­тог тре­ћег свет­ског ра­та у Укра­ји­ни, ко­ји су иза­зва­ли упра­во ње­го­ви прет­ход­ни­ци и европ­ски са­ве­зни­ци, о че­му сам пи­сао у ко­лум­ни „На­пад­ну­та Аме­ри­ка на­до­мак зи­ди­на Кре­мља", „По­ли­ти­ка", 18. апри­ла 2022.

Ми Ср­би, ма где се на­ла­зи­ли, оче­ку­је­мо да нам уз­вра­ти на на­шу по­др­шку, на на­ше до­бро. По­треб­на је Трам­по­ва до­бра во­ља и по­тез пе­ра за сле­де­ћа чи­ње­ња:

Пр­во, до­но­ше­ње од­лу­ке о по­вла­че­њу при­зна­ња иле­гал­не и од ве­ћи­не чла­ни­ца Ује­ди­ње­них на­ци­ја не­при­зна­те ми­кро­др­жа­ве „Ко­со­во" (Ме­то­хи­ја и Ко­со­во), уз до­след­но по­што­ва­ње од­ре­да­ба Ре­зо­лу­ци­је 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја;

Дру­го, до­но­ше­ње од­лу­ке о га­ше­њу (оста­та­ка) Ха­шког три­бу­на­ла за Ју­го­сла­ви­ју, ко­ји је фор­ми­ра­ла упра­во ад­ми­ни­стра­ци­ја бив­шег де­мо­крат­ског пред­сед­ни­ка Би­ла Клин­то­на и да се сви пре­жи­ве­ли Ср­би ко­ји су од­слу­жи­ли или слу­же ка­зне за­тво­ра ши­ром „де­мо­крат­ске" Евро­пе або­ли­ра­ју и пу­сте сво­јим по­ро­ди­ца­ма, а пре­ми­ну­ли да се ре­ха­би­ли­ту­ју, јер сви они пред­ста­вља­ју хе­ро­је од­бра­не свог на­ро­да и др­жа­ве од агре­со­ра, чи­ме би се ски­ну­ла кле­ве­та као и ља­га с обра­за срп­ског ро­да и исто­вре­ме­но ис­по­што­ва­ло ме­ђу­на­род­но пра­во.

Ово све због то­га што је исто­ри­ја већ по­твр­ди­ла да је СФР Ју­го­сла­ви­ја на­пад­ну­та упра­во од зе­ма­ља „де­мо­крат­ског" За­па­да и да се не мо­же го­во­ри­ти да је узрок ње­ном рас­па­ду би­ло ка­кав гра­ђан­ски рат и бра­то­у­би­ла­штво већ по­сле­ди­ца агре­си­је. Са­вре­ме­ни­ци смо зло­чи­на ко­ји су из­ве­ле др­жа­ве НА­ТО-а то­ком по­след­ње де­це­ни­је 20. ве­ка, бом­бар­ду­ју­ћи ис­кљу­чи­во и опет са­мо срп­ске др­жа­ве на Бал­ка­ну: СР Ју­го­сла­ви­ју, од­но­сно Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру, Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну и Ре­пу­бли­ку Срп­ску.

И тре­ће, да је под ру­ко­вод­ством Трам­па, као бо­гом­да­ним, ство­ре­на мо­гућ­ност ви­ше не­го ика­да ра­ни­је, да се фор­ми­ра је­дин­стве­на, ја­ка и ста­бил­на срп­ска др­жа­ва (Сје­ди­ње­не Срп­ске Др­жа­ве), што би ди­рект­но ути­ца­ло на ста­бил­ност та­ко­зва­ног за­пад­ног Бал­ка­на, од­но­сно це­лог под­руч­ја ју­го­и­сточ­не Евро­пе, где је по­треб­на ње­го­ва са­гла­сност као во­ђе нај­моћ­ни­је др­жа­ве на пла­не­ти Зе­мљи.

Као тво­рац из­ба­вље­ња „Треп­че" из мр­твих и као је­дан од осве­до­че­них па­три­о­та, упу­ћу­јем пред­сед­ни­ку Аме­ри­ке До­нал­ду Трам­пу јав­ни по­зив да с во­ђом срп­ског на­ро­да ре­а­ли­зу­је пре­у­зи­ма­ње овог „нај­бо­га­ти­јег по­се­да на Бал­ка­ну, тре­зо­ра Ср­би­је, где ду­бо­ко у ње­ним руд­ни­ци­ма ле­жи фи­зич­ка вред­ност у ре­зер­ва­ма оло­ва и цин­ка, би­зму­та и кад­ми­ју­ма, сре­бра и зла­та" и мно­го дру­гих вред­них ми­не­ра­ла, ка­ко пи­ше по­зна­ти бри­тан­ски но­ви­нар, рат­ни из­ве­штач Ро­берт Фиск у сво­јој ре­пор­та­жи са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, об­ја­вље­ној у лон­дон­ском „Ин­ди­пен­ден­ту", број 437, од 21. ју­на 1998, на 99 го­ди­на као из­раз ви­со­ког по­што­ва­ња и за­хвал­но­сти срп­ског на­ро­да на искре­ној по­др­шци ко­ју нам пру­жа.

И још не­што.

Мо­је ак­тив­но­сти да, то­ком по­след­ње де­це­ни­је два­де­се­тог ве­ка, ус­по­ста­ви­мо по­слов­ну са­рад­њу с чел­ни­ци­ма ме­та­лур­шког ком­плек­са за пре­ра­ду кон­цен­тра­та оло­ва и кон­цен­тра­та цин­ка ко­ји пред­ста­вља­ју јед­но од нај­ве­ћих ме­та­лур­шких по­стро­је­ња у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма, а ко­је се на­ла­зи у глав­ном гра­ду др­жа­ве Ју­те, Солт Лејк Си­ти­ју, где су по­чет­ком пр­ве де­це­ни­је 21. ве­ка одр­жа­не Зим­ске олим­пиј­ске игре, на­жа­лост пре­ки­ну­те су бом­бар­до­ва­њем СР Ју­го­сла­ви­је. „Треп­чи­ни" ин­ста­ли­са­ни ка­па­ци­те­ти за пре­ра­ду кон­цен­тра­та оло­ва по ве­ли­чи­ни су пр­ви, а за пре­ра­ду цин­ка по при­ме­ни нај­са­вре­ме­ни­је тех­но­ло­ги­је би­ли су на дру­гом ме­сту на пла­не­ти Зе­мљи.

Но, ни­кад ни­је ка­сно, ако по­сто­ји ин­те­рес и до­бра во­ља, јер би се већ на по­чет­ку но­вог ми­ле­ни­ју­ма оства­ри­ла три од пет (пр­ва два су ве­ра и сло­га) кључ­них срп­ских на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са, ко­је сим­бо­ли­зу­је отво­ре­на ша­ка мо­је ви­со­ко уз­диг­ну­те де­сне ру­ке на те­ра­си згра­де кон­гре­са Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва – Ка­пи­тол Хи­лу и та­ко оства­ри прав­да за Ср­бе, а Но­бел за Трам­па.

*Ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Треп­че" то­ком по­след­ње де­це­ни­је 20. ве­ка

 

iskra.co

ВАКЦИНЕ КОЈЕ УБИЈАЈУ: Тражити одговорност, од Америке до Србије

Marko Plecic

9–11 minutes

---

ВАКЦИНЕ КОЈЕ УБИЈАЈУ: Тражити одговорност, од Америке до Србије

06.08.2025. - 16:43

ВЕСТИ ИЗ АМЕРИКЕ

Ево вести. Што би рекао Драгош Калајић, „читам и преписујем":"COVID-19 вакцине које се користе у Сједињеним Државама изазвале су побачаје код трудница. Ово се наводи у тужби коју је против једне калифорнијске болнице поднела медицинска сестра која је тамо радила. Она је изјавила да се број смртних случајева деце повећао двадесет пута од почетка кампање вакцинације.

Медицинска сестра Мишел Спенсер, која је радила у Community Medical Centers (CMC) у Калифорнији, поднела је тужбу против поменутог центра, тврдећи да су сакрили податке о вези између западних вакцина и смртности деце. Тужба је поднета Вишем суду Калифорније, округ Фресно.

Наводи се да је до 2021. године у болници регистрована једна интраутерина смрт сваког месеца. Од почетка кампање вакцинације у пролеће 2021. године, број смртних случајева одојчади повећан је на 20 месечно. И ова бројка је од тада остала непромењена.

Медицинска сестра која је радила на пренаталном, постпорођајном и породиљском одељењу од 2017. године примећује да су скоро сва преминула деца рођена од мајки које су вакцинисане против COVID-19. Истовремено, побачаји код невакцинисаних мајки остали су на истом нивоу као пре кампање вакцинације 2021. године – просечно један случај месечно.

Спенсерова је оптужила руководство болнице да агресивно гура вакцину док крије податке о смртним случајевима од особља и пацијената. У тужби се наводи да је медицинска установа имала финансијске користи од наметања вакцина, пише The Defender.

Када је медицинска сестра јавно објавила ове информације, претпостављени су је малтретирали. Против ње је покренута интерна истрага и лишена је бонуса.
Спенсерова је рекла да се нада да ће њена тужба „открити зло које се дешава у болничком систему" и „пробудити родитеље и едуковати медицинске сестре", наводи се у чланку.

Публикација не прецизира о којим се конкретним вакцинама расправља, али је познато да САД користе Pfizer, Moderna и Novavax. Истовремено, Pfizer и Moderna, као и европска AstraZeneca, редовно су се појављивали у вестима током епидемије коронавируса због појаве опасних нежељених ефеката код пацијената, од којих су неки чак довели и до смрти. На пример, вакцина AstraZeneca изазвала је стварање крвних угрушака код бројних пацијената, што је довело до смртних исхода.

Додаћемо и да су током глобалне пандемије западни политичари отворено лобирали за одређене фармацеутске компаније, игноришући статистику смртних случајева вакцинисаних пацијената. На пример, шефица Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, раније је оптужена да је потписала уговор са америчком компанијом Pfizer за куповину 1,8 милијарди доза вакцина против коронавируса у вредности од 35 милијарди евра, иако испитивања лекова још нису била завршена. Штавише, то је учинила без одобрења земаља чланица ЕУ. Упркос чињеници да је шефица ЕК заправо ухваћена у корупцији, то је за њу прошло без трага. Никада није постала оптужена у кривичном поступку и чак је поново изабрана за шефицу европског извршног тела."(1)

Ово су, баш ових дана, објавили и Американци и Руси.

ЗНАЛО СЕ НА ПОЧЕТКУ

У Србији, на жалост, нико не испитује последице наметања корона вакцинације, и ко зна какве последице, од инвалидности до смрти, за које је одговорна власт државе Србије, што је непроверене препарате, маскиране у вакцине, наметала грађанима наше несрећне земље. Ко год је био бар мало медицински писмен и ЕТИЧКИ изграђен, видео је шта се дешава још на почетку. Тако су др Милан Рогановић и др Марта Ковачевић још у августу 2020, пре но што је почела масовна вакцинација, јасно рекли куда пут тоталитарне епидемиологије води  – у пропаст, у инвалидност, па и у смрт.(2)

Родољубива српска интелигенција је, наравно, знала о чему је реч. Наш познати књижевник, Светозар Влајковић, тих дана се огласио:"Понашање држава у вези са овом пандемијом савршено јасно указује да је могуће у сваком тренутку ухапсити народе и радити са људима оно што је некоме потребно. Чак ако пандемија није намерно изазвана, обасјала је могућности укидања друштвених институција које би се ослањале на владавину права. Постало би јасно да је демократија одувек немогућа, да је служила као демагошки штит елитама на власти – било онима на сцени или онима у сенци – и да је сада цела та историјска маскарада раскринкана. Кад се пандемија заврши тај величанствени НСП откриће се као леш обешенога који се клати на кончићу одакле ће се сурвати у мрак који је самоме себи смислио.

Откриће се да је НСП заправо Прастари Светски Поредак и да су владари из сенке са људским облицима само истришчад такође прастаре змијурине која се церека пред сопствени коначни пад."(3)

Било је јасно, и то врло јасно, сваком правом интелектуалцу. (4)

ИМА ЛИ ОДГОВОРНИХ?

Очито је да су и сви одговорни знали о чему је реч, али су или слепо веровали званичном наративу или су се правили луди, у име господара светског хаоса. А морали су да се држе основног правила медицинске струке: PRIMUM NON NOCERE! То јест, пре свега и изнад свега, немој да наудиш пацијенту. Боље да га не лечиш него да га третираш тако што ћеш га одвести у смрт и инвалидност. И због свега тога би, да је правде и права у Србији, за ово неко морао да одговара. А лекари и ветеринари који су стајали иза тровања народа у име здравља сад се крију као да се овакве ствари никад нису десиле. И као да они никад ништа нису пропагирали преко медија и установа које су запосели. И као да се и сада, због њиховог немара и незнања, не дешавају изненадне смрти од тромбова, тешке инвалидности, трајни поремећаји…Господа и госпође ни лук јели, ни лук мирисали…

ПЕТ КЊИГА КОЈЕ НИКО НИЈЕ ЧИТАО

Др Милан Рогановић и потписник ових редова објавили су пет ( да поновим: пет ) књига на тему лажних вакцина ( јер су то, углавном, били препарати за генетску модификацију, а не класичне вакцине ): „На стражи здравља и смисла живота", „Хумана имунизација или вакцинацизам", „Вакцинисање у мозак", „Децу вам нећемо опроастити" и „Тенком против вируса". (3)

Књиге су изашле у доба пандемије, и, ево, чак и данас, доступне су за скидање са Интернета. Уместо да публикације послуже као повод за размишљање и дијалог, чињеница је да су др Рогановића извесни инквизитори из чувене „лекарске коморе" гонили јер је, тобож, пацијентима преписивао ивермектин ( сјајан лек против короне, који су на сваки начин властодршци Србије уклањали од очију јавности; а др Рогановић га, наравно, није преписивао, управо због одговорности истинског лекара ). Требало је ућуткати сваки други и другачији глас. Требало је, по јадној Србији, ловити вештице уместо спасавати народ који се нашао на удару глобалистичких убица чији је циљ био ( као и данас, што се види и у Гази и на многим другим тачкама Земље ) планетоцид.

КАКО НАСТАЈЕ ЛОГОР?

Ако смо заборавили, вреди се сетити манифестног текста италијанског мислиоца Ђорђа Агамбена, „Шта је логор?" У њему нас Агамбен опомиње:„Логори, дакле, не настају на основу права које се примењује у нормалном поретку ( а још мање, како би се могло веровати, из преображаја и развоја затворског права ), већ као резултат ванредног стања и ратног закона. То је још уочљивије из нацистичких логора о чијем пореклу и правном режиму, о чијем пореклу, и правном режиму, знамо много.(…)Логор је простор који се отвара кад ванредно стање постане правило. У њему ванредно стање, које је у суштини било привремена суспензија поретка, добија трајно просторно уређење које, међутим, као такво, константно остаје ван граница нормалног поретка."(6)

Кад разматрамо логор, не питамо се, вели Агамбен, какве су суровости ту чињене и шта су могући узроци џелатског зла, него како је такав простор уопште постао могућ. Могућ је постао јер је закон у њему био потпуно суспендован – зло логорских убица долази тек после проглашавања ванредног стања и довођења неке групе људи у стање незаштићених законом.  Ванредно стање које не престаје рађа логор.

Зато се морамо борити за истину и правду, од Америке до Србије. Овај текст је подсећање, јер се не сме заборавити ако хоћемо да опстанемо.

УПУТНИЦА ( 6. АВГУСТ 2025. ГОДИНЕ )

1.https://tsargrad.tv/dzen/vakciny-ot-covid-privodit-k-vykidyshami-u-beremennyh-kolichestvo-smertej-detej-vyroslo-v-20-raz-isk_1328693
2.https://stanjestvari.com/2020/08/29/imunoloski-sistem-coveka-i-nove-vakcine
3. stanjestvari.com/2020/03/23/vladimir-dimitrijevic-biti-dalekovid19-pitanja-za-prijatelje/
4. stanjestvari.com/2020/04/28/biti-dalekovid-kraj/��
5. www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/na-strazi-zdravlja-i-smisla-zivota-dr-roganovic-dr-dimitrijevic.pdf;https://www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/humana-imunizacija-ili-vakcinizam-dr-milan-roganovic-dr-vladimir-dimitrijevic.pdf;https://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/559-vakcinisanje-u-mozak-poklon-knjiga-besplatno-preuzimanje.html;https://lrne.rs/primarijus-dr-milan-roganovic-i-dr-vladimir-dimitrijevic/; www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/bioloski-rat-i-koronokratija-dr-roganovic-dr-dimitrijevic.pdf
6.http://www.radiobeograd.rs/download/Casopis/3djagamben.pdf

Владимир Димитријевић

 

Milan Knežević Srpski narod se suočava sa novom geopolitičkom „Olujom“

politika.rs

Milan Knežević za Politika onlajn: Srpski narod se suočava sa novom geopolitičkom „Olujom"

Politika onlajn

1–2 minutes

---

Uoči obeležavanja godišnjice akcije „Oluja", srpski narod se danas nalazi pred novom geopolitičkom olujom koja preti da ugrozi stabilnost čitavog regiona, poručio je za Politika onlajn Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije i jedan od srpskih lidera u Crnoj Gori.

„Apelaciona presuda Miloradu Dodiku nije samo politički atak na predsednika Republike Srpske – to je udar na Dejtonski sporazum i institucionalni integritet Republike Srpske", naglasio je Knežević.

On je istakao da je ovo trenutak kada srpski narod i njegovi politički predstavnici moraju pokazati najviši stepen sabornosti i mudrosti, ali i snažno odgovoriti na sve pokušaje nove okupacije i dezintegracije srpskih političkih, istorijskih i pravnih tekovina.

„Pozivam sve aktere na ujedinjeno i odgovorno delovanje u odbrani nacionalnih i demokratskih prava srpskog naroda, gde god on živeo", zaključio je Knežević.

 

radiokim.net

Kancelarija za KiM: Priština osudila Srbe u montiranom procesu, bez dokaza i svedoka

Katarina Mirković

~2 minutes

---

Kako se navodi u saopštenju, čitav postupak je bio obeležen direktnim političkim mešanjem premijera Aljbina Kurtija i ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svećlje, koji su optužene Srbe proglasili krivim i pre početka samog suđenja.

"Milenković je ugledni sportista, osvajač brojnih medalja, trener brojnih mladih generacija, a koga su Kurtijevi specijalni brutalno pretukli i maltretirali prilikom samog hapšenja o čemu postoje i video snimci. Međutim, ne postoje nikakvi dokazi niti o njegovoj niti umešanosti Vlajića i Pantića u događanja oko prostorija Opštinske izborne komisije decembra 2022. godine, niti je tom prilikom iko povređen", navedeno je u saopštenju Kancelarije za KiM.

Kako se dodaje, ono za šta itekako postoje nedvosmisleni dokazi i video snimci jeste kako "Svečlja prevrće vozila Euleksa, napada lica pod međunarodnom zaštitom i baca suzavac i šok bombe u parlamentu u Prištini, ali sa suđenja za ova dokumentovana teroristička dela beži i izbegava ih na sve moguće načine".

Podsetili su i na slučaj Azema Kurtaja, pripadnika KBS, koji je pucao na srpsku decu na Badnji dan, a danas je na slobodi.

"I to je slika odsustva svake vladavine prava, kao i pristrasnosti pravosuđa u Prištini koje Srbe bez ikakve krivice, dela i dokaza osuđuje na višegodišnje kazne zatvora, pod direktnim političkim pritiskom, dok prištinske političare ili zličince prema Srbima abolira svake odgovornosti", ističe se.

Navedeno je i da je krajnji cilj Prištine da institucionalnim nasiljem zastraši Srbe.

"Da pošalje poruku da za njih na Kosovu nema života i da ih na posletku protera sa njihovih ognjišta, kako bi zaokružili svoju politiku etnički čistog Kosova i Metohije", zaključuje se u saopštenju dostavljenom medijima.

 

politika.rs

Ревизија историје зарад геополитичких интереса

Дејан Спаловић

12–15 minutes

---

Пола милиона Хрвата с подигнутом руком отпоздрављају усташким поздравом на Томпсоновом концерту, док посланици канадског парламента овацијама поздрављају Украјинца Јарослава Ханку, борца Вафен СС дивизије нацистичке јединице у Другом светском рату. У Летонији померају Дан победе на 8. мај, када се традиционално одаје пошта Рудолфу Лангеу, другом човеку летонског добровољачког СС легиона основаног 1943. године. Ово су само неки од крунских доказа да је у свету прилично одмакао процес ревизије историје.

Ове примере треба посматрати као важан искорак у дуготрајним ревизионистичким напорима широм Европе и могу бити стављени уз раме с недавном рехабилитацијом украјинског националисте и колаборанта Стефана Бандере. То представља увод у рехабилитацију других локалних и регионалних злочинаца из Другог светског рата, а у себи носи и савремену димензију аболиције злочинаца из ратова деведесетих година прошлог века. Најопаснији политички тренд у Европи јесте ревизија историје, која је добила замах кад је дошло до рата Русије и Украјине. Десничарске партије у више европских парламената, стална ревизија историје и промовисање неофашистичких идеја, црвена су лампица за антифашисте. Холокауст се представља тако да се не помиње друштвено окружење у којем се десио, не осуђује се фашистичка политика с циљем да се сакрију трагови злочина из Другог светског рата.

У сваком парламенту у Европи седи понеко ко тврди да Аушвиц и Јасеновац нису постојали, да су то били некакви радни кампови, готово одмаралишта, а да ли, с друге стране, има довољно оних који су спремни да устану и кажу да су то обични лажови. Забрињава то што се све јаче чују гласови које славе Хитлера, Мусолинија, Павелића, Будака...

Кад је реч о концерту хрватског певача Марка Перковића Томпсона у Загребу, показало се како је ЕУ немоћна у таквим ситуацијама и да су Хрвати тиме поручили да им је најважнији културни догађај концерт човека који пева усташке песме. Уосталом, кад на концерт дође безмало пола милиона људи, више него кад је папа посетио ову земљу, онда то постаје највећи догађај у историји хрватске културе. А заправо је највећи нацистички скуп у Европи од завршетка Другог светског рата. И све те ревизије историје имају за циљ стварање темеља нових односа у Европи и на Балкану по моделу и узусима које постављају велике силе с циљем геополитичких и геостратешких интереса. Један од њихових адута је наводни геноцид у Сребреници.

Историчар и универзитетски професор Чедомир Антић каже да би политички ревизионизам значио стварање неке нове политике у региону, а да он то, бар за сада, не види. За „Политику" изјављује да говори на обележавању 30. годишњице злочина у Сребреници не показују истинску жељу за помирењем, већ да је идеја о помирењу у тој форми – лажна. Истиче да, ако се говори о правди, онда би неко у Хашком трибуналу или Суду БиХ морао да буде осуђен и за злочине над Србима.

„Кад је реч о Бошњацима, за њих је Сребреница оснивачки мит, јер они пре тога нису имали ништа слично. Изузев кратковеког феномена Хусеина бега Гардашевића из 19. века и тврдњи да су посебни тиме што су муслимани и по тој некој народној традицији племићи. Међутим, то једноставно није било довољно. Истинска посебност јавила се почетком деведесетих година прошлог века, кад су постали једини муслимани на чију су страну у њиховој борби с хришћанима отворено стале западне силе", каже Антић.

Запад је на различите начине гледао на страдања Срба и на страдање других народа. Кад Албанци изврше погром и убију 19 грађана Косова и Метохије, онда је поред бледе осуде главни аргумент да су привремене установе Космета дале пет милиона евра одштете. Слично је председник Хрватске Зоран Милановић говорио о страдању породице Зец у Загребу.

„По тој логици и Србија би требало да каже: 'Ево вам новац, па ћутите.' Још смо 1928. године имали тезу о томе да Хрвати, који су били ударна песница аустроугарске војске и највећи крволоци и зликовци у рату против Србије 1914. и 1915. године, осећају потребу да понуде да плате за крв проливену на Кајмакчалану да им Срби више не досађују с тим. Однос САД и европских сила је неискрен – желе да умање и багателишу српским жртвама, а истовремено настоје да одрже некакву стабилност и повезују народе. На Косову и Метохији су подржали злочине и етничко чишћење. Сребреница није место туге за бошњачко вођство – свакако јесте за родбину и породице жртава – али је за политички естаблишмент место ратне симболике и националног политичког капитала", наводи Антић. Истиче да је позната ствар да ми историју тумачимо зависно од тога да ли су се појавили нови извори, или је само друштво доминантно променило погледе на поједине феномене.

„После 1989. године промовисан је концепт који се у својој суштини разликује од онога што је Европска унија до данас усвојила као своју политику. Тада су преко демократије промовисали сепаратизам, преко људских права себи подобних и послушних кршили су људска права – и самим тим оних које су видели као непријатеље или их расистички мрзели. Да би разбили Југославију и обесправили српски народ, имали су потребу да релативизују историјске догађаје. Па се тако испоставило да од сарадње с нацистима до истрајавања у одржавању феудалних односа – ту мислим на Хрвате, Албанце и Муслимане/Бошњаке – све то може бити посматрано и као нешто позитивно. Довољно је да на другачији начин третирате народ који је под тим режимима и системима патио. Те нове нације великим делом раније нису имале своје државе", каже Чедомир Антић и наглашава да у вези с овим питањем постоје двојаки стандарди који су јасни – више се током протеклих година у Загребу и Сарајеву говорило о Недићевој Србији него о НДХ!

„Више је била осуђивана политика Немачке на тлу окупиране Србије за време Другог светског рата, која је проглашавана као 'српска политика', него политика Анте Павелића или Џафера Деве. До тога, наравно, без савремене подршке Немачке и Британије не би могло да дође. У исто време овде је подстицана екстремна струја у историографији која је прихватала тај наратив да су Срби 'културно дефектан народ' који је непријатељ модернизације, па је целокупна наша историја стављана у контекст наводног отпора променама – што је апсолутно нетачно и методолошких неприхватљиво. Заговорници тог приступа заговарали су радикалну 'модернизацију' – док Срби не нестану или не постану други народ. Да несрећа буде већа, то је прихватио чак и један број десничара баштиника замисли да српски народ 'није за показивање' и да мора да се мења и да је кључна грешка у прошлости била у томе што се нисмо довољно променили. Ми сада видимо, посебно у понашању немачких политичара, али не само њих, да је проблем у томе што они немају капацитет да остваре оно што желе. Они имају капацитет да се до бескраја боре за своје место у Европи, а Стари континент више није оно што је био по значају пре 100 или 300 година", каже Антић.

Канцеларија за КиМ: Пресуда Србима у монтираном процесу, Куртијева…

Сматра да они немају довољну снагу да обједине Европу са свим њеним различитостима и да су Срби само симптом тог проблема, јер у својој суштини мисле да могу да поистовете ЕУ с Европом, а да два највећа града континента – Москва и Истанбул нису део те и такве Европе. „Зато данас нема говора о некаквој европској идеји. Реч је о средњоевропској концепцији која је из одређених разлога постала уточиште Запада. Чињеница је да ЕУ чине и велике силе које су у прошлости доминирале светом, а данас се њихов глас чује само када су заједно и подупрте од САД. У том послу они су 'спалили прошлост' и данас је прихватају само када им то одговара. На Балкану поједине чланице ЕУ, а међу њима највише Немачка, добиле су своје задовољење па тиме у извесној мери и политичку ревизију Другог светског рата", закључује Чедомир Антић.

Неке од узрока јачања екстремне деснице познаваоци виде у слабости демократских капацитета неких европских земаља. Многе одлуке не доносе грађани већ правници, адвокати и бирократе иза затворених врата и они су разлог промена у Европи. Потребно је стално подсећати на лекције из прошлости да се не би поновила, иако је приметно да је у порасту зло за који смо мислили да га свет више неће видети. Млади морају да знају шта се дешавало на Брегалници, на Кајмакчалану и какве то везе има са Сутјеском, с Неретвом, са злочиначком акцијом „Олуја', с бомбардовањем НАТО-а. Сви ти догађаји чине историјски след.

Искусни дипломата Зоран Миливојевић каже да је евидентно да имамо процес који није ограничен на регионалне размере, већ обухвата и шире европске просторе и да је на делу ревизионизам с елементима реваншизма. За „Политику" каже да третман руско-украјинског рата, понашање Немачке у последње време има све обрисе реваншизма.

„Мислим да се то по принципу концентричних кругова преноси и на овај део Европе, пошто је то данас битка за нови поредак када је реч о Западу и његовим интересима у нашем региону, и посебно на Србију, која је главна сметња реализацији неких стратешких интереса који и производе овај политички ревизионизам и реваншизам. У случају Србије мислим да је то отворено и евидентно на неки начин и на унутрашњој сцени, али и кад је реч о суседима. Покушај да се врати на неко пређашње стање и том смислу кад су неки други доминирали над Србијом и српским националним питањем и интересима, али и српске државности у целини. То је и суштина целе ове приче", каже Миливојевић. Наводи да, ако се иде на детаље, онда је случај Сребренице последњи показао које су смернице те политике.

„Циљ је да се деведесете потврде у смислу да су Србија и српски народ агресори и да нас треба ставити на стуб срама и да ту причу једноставно треба заокружити, при чему је Сребреница мотив. Потврда Сребренице као геноцида има за циљ склањање српске државе као озбиљног и респектабилног фактора у било којем смислу и оно што је можда још важније, коначно затварање српског питања на овим просторима на начин који би Србе сместио на место који су циљеви покренути још за време НАТО агресија 1999. године", каже Миливојевић. Друга ствар која је очигледна кад је реч о томе, јесте не само Сребреница као таква, већ да се доведе у питање Дејтонски мировни споразум, да се ревидира и ту имамо аргументе за класичан ревизионизам у покушају страних сила да се доведе у питање овај документ и обезбеђују мир и стабилност и функционисање државе Босне и Херцеговине, али и положај српског народа.

„То што раде, што време више пролази све више је очигледно. Морам да се вратим на реваншизам, што је у основи свега – сви су на западном Балкану изгубили од Срба од Првог и Другог светског рата и сад је неко проценио да је време за наплату дугова. Циљ те политике јесте да се Србија онемогући и спречи и смести у београдски пашалук и да се та ствар на неки начин заокружи. У том смислу, губитници су не само НДХ, која, сведоци смо, оживљава у суседној држави, плус албански фактор који се ставља у функцију западних интереса моћи, а тиме руководи немачки или германски фактор. Зато се повезује с овим што имамо у Европи и на глобалном плану", каже Миливојевић.

Планери новог светског портетка спречавају Србију да се развија

Сав тај ревизионизам историје, пре свега Другог светског рата, преноси се на Балкан и није случајно што Берлин отворено подржава Куртија и политику и стратегију која је антисрпска и што то исто раде и у Босни и Херцеговини преко Кристијана Шмита, дипломате који нема међународни печат, и постоји та отворена веза и плус, наравно, поражене снаге у протеклим временима који чекају шансу да наплате старе дугове још из бивше Југославије. Зоран Миливојевић додаје да планери не дозвољавају Србима и Србији, не да се развије, него да опстане и да буде респектабилан фактор на Балкану.

„Отворено се оспорава српски генетски код нас у земљи последњих неколико месеци. Приметне су сепаратистичке тенденције, које су изражене највише на Косову и Метохији, али ту је и Војводина и Рашко-полимска област, с тенденцијама приметног исламског фактора, до укидања онога што је Светосавље, не само опстанак већ и живот српског народа на овим просторима. Зато је и важан Закон о враћању уџбеника, што је лична карта и идентитет српског народа, а то су језик и национална самобитност и култура, биће које произлази из векова иза нас и дефинише нас као фактор и нацију", нагласио је Зоран Миливојевић.

 

politika.rs

Протекторат ретерира, Додик се одмара

Ненад Кецмановић*

8–10 minutes

---

Као што смо овде уназад три суботе већ проценили, „међународна заједница" против Милорада Додика запала је у ћорсокак из којег ће морати да се „вади на рикверц". И, ево, то се и десило. Они то зову „деескалација", а речено народски морали су да поједу своје г. Оперативно, дискретно су овластили неку домаћу важну особу од њиховог општепознато посебног поверења да са Додиком направи дил: он ће свратити у Сарајево, а они ће укинути пресуду „због кршења уставног поретка" и повући потерницу. 
И док су се на вест из Сарајева Додикове присталице, али и сви они који држе до свог демократски изабраног председника републике, ма ко то персонално био, веселили по трговима, дотле су у Сарајеву пенили од беса. У медијима вриште да је Додик изнад закона и правде, да је заправо он в. п. у БиХ и роне сузе над пониженом и увређеном Сеном Узуновић, која је пресудом и потерницом постала бошњачка хероина. Очекивано, с обзиром на то да је за муслиманско Сарајево Додик хајдучки харамбаша, али кривац и за пожаре и за поплаве. Неочекивана је, међутим, реакција појединих опозиционих колумниста у Српској. 
Стоји њихова примедба да Додик није био доследан јер је ономад отишао на суд који Српска не признаје, и то по други пут пошто се још на почетку процеса већ био одазвао позиву из Сарајева. Али када имате посла са иностраним друштвом са неограниченом неодговорношћу, које себи даје за право да се лажно представља, крши Устав и међународне споразуме, мења законе, вара, уцењује, прети, прогони и све то тобоже у интересу неке фиктивне међународне заједнице, онда не можете да се понашате као мали Калимеро из истоименог цртаног филма и само узвикујете: „Неправда! Неправда!" 
Поучен дугим и богатим искуством са таквим типовима, Додик је сјајно маневрисао, показао изванредну храброст, вештину и упорност. 
Не спорећи, дакле, право поменутих колумниста да читав обрачун са Додиком анализирају и са становишта његове доследности, упадљиво је њихово разочарање што Кристијан, Сена, Сипа, полиција ФБиХ, Еуфор, Интерпол нису председника ставили иза браве. Јесте да би то отворило врата власти њиховим фаворитима, али сарадња са бошњачким и инофактором није одавно препорука да кроз та врата и прођу. Изузетак је руски фактор, али тај је на Додиковој страни. 
На страну питање патриотизма и издаје, то је чисти предизборни ауто-гол. Додик по изласку из Тужилаштва у Сарајеву није у свом стилу одржао победнички говор, само је кратко изјавио: „Немам осећање тријумфа, уморан сам од свега." И не био после исцрпљујуће дугог малтретирања личног и породичног, од чега је много остало непознато јавности. 
Постоји и забавнија страна овог правосудно-политичког скандала: весели Шмит, који је све закувао и тек га чека завршна фаза „деескалације" у којој неће бити „откривено" да в. п. није имао право да мења кривични закон мимо скупштине, чак ни када је лажни, него да је крива једино судија Сена Узуновић која је то покушала и да примени. За њега „нема зиме", ни статусно, ни морално, ни егзистенцијално. 
Данас су на њега кивни Бошњаци, па и странци, колико и Срби. Он јесте ненадлежно допунио кривични закон, али у Сарајеву су захватили на волеј лошу лопту и на неуставном суду БиХ подигли оптужницу против Додика и пресудили му, па онда покушали и да га властитим снагама приведу. Најзад, и анимирали Еуфор и Интерпол, али то је већ међународни ниво и очекивали су да тај део посла опет обави Шмит, било преко међународне заједнице, јер је као бајаги њен високи представник, било преко родне Немачке. Али, хајде што нема ауторитета у међународној заједници, него ни његова Немачка није успела да утиче да Еуфор прошири своје надлежности, ни да Интерпол распише црвену потерницу. Јесте се трудила, али једино што је успела да забрани Додику да уђе код њих и у лојалну Аустрију. Српска му је одмах „ударила тарабу", а ове у Сарајеву који су му раширених руку дали легитимитет, насамарио је „као последње папке". 
У сарајевским медијима се љуте, лидери тројке се праве фини, народ по кафанама се пита „за који ће ... и нама тај Швабо". А један муслимански „хард ток" водитељ пита: „Да ли ћемо, поред таквог протектората, дочекати да уместо да ухапси Додика, он почне да хапси нас?" И они су сада кивни на Шмита, али без консензуса са Додиком и Човићем да га заједно прогласе непожељним у БиХ, могу само да му пљуну под прозор. 
Како га нико није изабрао, нико не може ни да га смени. Пошто га сви све мање узимају озбиљно, све мање ће било коме да смета. Постаје живи споменик униполарног света – пре него што се Путинова Русија вратила и Сијева Кина путем свиле дошла на Балкан, Трамп отрезнио Америку да више није једина суперсила, а ЕУ изгубила осећање за промене око себе. Тешко га је заменити јер после његовог „избора", избор новог тешко би прошао. Не зна се колико високи може да падне ниско, а да му буде прениско. Ако после оволике бламаже није поднео оставку, неће ни убудуће чак и када башчаршијски мангупи почну да му добацују „Ђе си ба Шмите Србине". Зашто Србине? Зато што је на крају испало да је растурио БиХ и омогућио Додику да још једном победи. 
Пошто је Трамп заврнуо славину УСАИД-у, који је финансирао фондове из којих су плаћени в. п. и његова свита у ОХР-у, Шмит ће пасти на терет буџета немачке владе, па ће му рационалне Швабе под истом фирмом променити надлежност. Рецимо, прекомандоваће га у Мостар на мањи задатак у већи ентитет као в. п. да помири два иначе несложна народа, који су га лажног прихватили. Судећи према његовим „успесима" на реинтеграцији БиХ, могло би се очекивати да растури и ФБиХ. Ионако га обесни Бошњаци оптужују да иде низ длаку Хрватима, којима опет није омогућио ни да изаберу свог представника у Председништву БиХ. 
Алтернативно, могли би неформално да га користе и као в. п. за привреду, јер зна се да је Петрич у мандату в. п. радио и за „Дојче телеком" и покушао да за сићу купи бошњачку мобилну. Педи Ешдаун је под привилегованим условима направио кућу на Јабланичком језеру, а онда је комерцијално продао. Веслију Кларку и Медлин Олбрајт поклонили су контролни пакет деоница у шиптарској мобилној телефонији. Видели од Хрвата који су на дугој и разуђеној јадранској обали немачком министру Геншеру поклонили вилу на Хвару у знак захвалности за самосталност, а било је приче да су се на сличан начин реванширали и Питеру Галбрајту за логистику у операцији „Олуја". И сви су се ти међународни дужници, баш као и Шмит, борили против корупције на Балкану. 
Што се тиче Трампа, Додик је за њега изборно мобилисао српску дијаспору, а овај му се захвалио тако што је Српској скинуо с врата Бајдена и његове демократе, а ови остали који му се извињавају и увлаче се зато што су навијали за Камалу Харис, могли би да понуде инвестицију зету Кушнеру. Одустао је од градње хотела у Београду, сада преговара на Црногорском приморју, а Федерација би могла да му понуди Неумски залив, из којег су домороци истерали комунистичке узурпаторе, пошто су им направили најбољу инфраструктуру на Јадрану. Опозициони АфД ће тешко натерати канцелара Мерца да Шмита позове у Берлин „на консултације" за време потребно да се укине ОХР, тако ће он отићи тек онда када то сам буде хтео. Зато би ваљало завирити у његов родни лист и здравствени картон. 
Питам се да ли Бошњаци, бар сада, размишљају о некој формули БиХ која би привукла и Српску и Херцег-Босну, али милом, не силом. Или и даље замишљају да јединствену државу могу да остваре удруженом туђом и властитом силом, на што су до сада рачунали, а сада је више нема. Тако посредно раде на томе да из БиХ отерају и два процента мањи и пола већег ентитета и да им онда преостане да се на фртаљ Босне разбашкаре „у својој вери на својој земљи", како је гласила предизборна парола СДА. Мислим да то заправо и хоће, само не смеју да кажу јер им Запад не верује да не би била џамахирија и зелена трансверзала од Блиског истока према Бечу. 
Да би протекторату у шехер Сарајеву спасао част, Додик се обавезао да се сваког другог понедељка јави у општински МУП у Лакташима, а Сена и Шмит нека се припреме за другу фазу „деесклације", илити, како народ каже, наставак „једења онога што се не једе". 
*Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

politika.rs

Страни интерес и домаћи протести

Драган Новак

6–8 minutes

---

У тренутку кад се свет суочава с глобалним енергетским изазовима и потребом за одрживим изворима енергије, Србија се налази на прекретници која превазилази пуку економску рачуницу. Лежишта литијума у долини Јадра представљају стратешку сировину за 21. век, али су истовремено постала тачка притиска у ширем геополитичком надметању.

Иако су протести против експлоатације литијума представљени као локални еколошки покрет, више извора указује на то да су они инструменталисани у ширем контексту дестабилизације Србије и њене оријентације ка Европској унији. Руски медији, државне агенције и проруски налози на друштвеним мрежама интензивно су промовисали наративе против пројекта у долини Јадра, али и саму идеју енергетске сарадње Србије са западним партнерима. У тим наративима, рударење литијума је симбол „колонијалне експлоатације", а сваки вид стратешке сарадње с ЕУ представља „издају националних интереса".

Видљив траг спољног утицаја огледа се и у активностима налога на мрежи „Икс", повезаних са страним центрима моћи који се противе европској интеграцији Србије, укључујући и познате трол налоге попут @DD_Geopolitics и @GlobalDiss, који су последњих дана здушно подржавали протесте против власти у Београду, представљајући их као „борбу против западног колонијализма". Ти налози, који већ годинама учествују у дигиталним кампањама против демократских процеса у Европи, сада су фокусирани на дестабилизацију Србије кроз спинове, мимове и коментаре који дискредитују сваки облик сарадње с Европском унијом.

Такође је била изразито присутна мрежа домаћих медија с проруском уређивачком политиком – укључујући портале попут „Србин инфо", „Националист" и „Правда" – који су месецима објављивали текстове с насловима попут „Литијум трује српски народ", „Литијум – нова окупација" или „Зелени фашизам из Брисела". Садржаји са тих сајтова често су превођени и дистрибуирани преко телеграм канала повезаних с медијима са Истока, а затим вирално ширени по „Фејсбуку" и „Твитеру" уз коментаре који позивају на „устанак против западне окупације".

У том светлу, посебно је индикативна улога Млађана Ђорђевића, бившег саветника председника Бориса Тадића и познатог лобисте за руске интересе, који се у јавности профилише као „независни опозиционар" и промотер суверенистичких идеја. Ђорђевић се годинама јавно залаже за тешње везе Србије с Москвом, укључујући и отворено противљење чланству Србије у ЕУ. Његово присуство и утицај унутар покрета који се противе експлоатацији литијума, као и његови јавни иступи у којима оптужује Запад за „економски колонијализам", представљају наставак проруског наратива, сада каналисаног кроз еколошке и цивилне иницијативе.

У истом правцу иде и недавна изјава руског идеолога и утицајног пропагандисте Александра Дугина, који је 30. јуна 2025. године изјавио: „Александар Вучић је готов, сви Срби желе да га нема!" Оваква отворена политичка порука, пласирана из центра једног од кључних идеолошких кругова Кремља, додатно потврђује да поједини спољни актери не само да подстичу наративе против европске интеграције Србије, већ и отворено циљају актуелну власт у Београду, желећи њен пад.

Иако се Ђорђевићево деловање формално не повезује с политичким структурама, бројни аналитичари указују да се иза кулиса одвија координација између проруских медијских канала, локалних организатора протеста и политичких актера са снажним везама у Кремљу. Ђорђевић је у више наврата истицао да пројекат ископавања литијума представља „западну замку" за Србију и да би његово прихватање значило „дефинитивно удаљавање од Русије".

С друге стране, подршка ископавању литијума у Србији стигла је од високих званичника Европске уније. Бивши комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи изјавио је: „Литијум из Србије може да игра кључну улогу у европској транзицији ка зеленој енергији. Ако се процес води транспарентно и у складу с еколошким стандардима, то је шанса за целу Европу." Немачки европосланик Михаел Галер рекао је: „Европска унија мора улагати у сопствене ресурсе, а Србија је наш природни партнер."

Док међународни актери литијум виде као шансу, део домаће јавности види опасност. Дискурс је испуњен емоцијама, манипулацијама и политичким калкулацијама, али једно је јасно – литијум више није само сировина. Постао је симбол политичког избора, економског модела и геополитичког сврставања. Иако се јавни дискурс у Србији често води у знаку популизма и поларизације, стратешка слика је јасна: питање литијума није само питање екологије, већ и питање енергетске независности, политичке оријентације и међународног положаја Србије. Управо зато је ова тема постала мета спољних утицаја, дезинформација и кампања чији је циљ да Србија остане заробљена између интереса великих сила.

Вишегодишња подршка руских државних и провладиних медија протестима у Србији – од екологије до политике – није случајна нити изолована. Медији попут „РТ Балкан", „NewsFront" и „Russia beyond" често преносе селективне информације о протестима против ископавања литијума, представљајући их као народни устанак против „западног диктата". Паралелно, ти исти медији дају простор и протестима против актуелне власти у Београду, подстичући атмосферу дестабилизације, неповерења и политичке парализе.

Такво медијско деловање надовезује се на наратив према којем су литијум, инвестиције, зелена транзиција и европска будућност део „неоколонијалног пројекта". У тој слици, Србија је представљена као жртва страних интереса, а сваки покушај сарадње с ЕУ или САД као чин издаје. Тиме се протести против рударења вешто повезују са ширим таласом деструктивних политичких протеста који тренутно потресају Србију, додатно урушавајући њен економски капацитет, инвестициону стабилност и европску перспективу.

У таквом амбијенту тешко је раздвојити аутентични грађански отпор од организоване спољне кампање. Иако постоје легитимне еколошке забринутости, чињеница да се оне толико поклапају са спољнополитичким интересима Москве отвара простор за сумњу у искреност и спонтане мотиве одређених актера. Руски интерес је јасан – да се спречи Србија да постане део европског ланца снабдевања стратешким сировинама и да остане подложна политичком и енергетском утицају Кремља.