in4s.net

Михољски збор: Бока неће ћутати – народ на протест против срамне намјере Владе

ИН4С

2–3 minutes

---

Михољски збор позива народ Боке, све честите људе и сродне организације да у дану када хрватски министар вањских послова Гордан Грлић Радман дође у Морињ – изађемо заједно и одлучно, храбро и истрајно, и не дозволимо да људски шкарт гази образ Боке и Црне Горе.

Позивамо све да се окупимо и јасно покажемо да се нећемо помирити са срамним, сулудим и по мир ризичним намјерама неодговорних људи у врху власти, који служе туђим интересима и потчињавају државу и народ једном злонамјерном Хрвату, стоји у саопштењу Михољског збора.

Прошло је више од петнаест дана од нашег обраћања Министарствима одбране и културе, као и Управи за инспекцијске послове. Тражили смо да држава покаже једнакост пред законом и уклони незаконито подигнуту таблу у Морињу. Два мјесеца након обећања високих званичника – ништа није учињено. Правда, очигледно, није иста за све.

Зато данас питамо: хоћете ли дозволити да Радман полаже вијенце и пали свијеће на мјесту гдје нико није страдао? Ко су ти људи? Нека нам наведу имена и презимена. Или ће се наставити са сервирањем лажи и извртањем историје, док жртве Лоре, прогнани Срби и убијени цивили остају без споменика и правде?

Истина није на табли коју су поставили Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић уз Радманово присуство. Истина је у злочинима над нашим народом, у прогону више од 300.000 Срба са вјековних огњишта. Зато поручујемо: нећемо дозволити да се на Морињу глорификују лажне жртве и да се наш образ понижава пред очима цијеле Европе.

У име народа Боке захтијевамо:
• Да се Кривокапић и Коњевић приведу правди као директно одговорни за изазивање мржње и подјела.
• Да се Радман прогласи персоном нон грата у Црној Гори.
• Да Влада и сви политичари престану са поклоничким понашањем које вријеђа достојанство народа.

Ако власт неће – народ хоће. Ми, народ Боке, окупићемо се и повешћемо акцију у одбрану истине и образа. То је наша дужност и наша обавеза.

Михољски збор

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

 

kosovo-online.com

Novi svetski poredak i balkanska perspektiva: Srbija između Moskve, Pekinga i Vašingtona

6–7 minutes

---

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Razvoj međunarodnih odnosa nakon Hladnog rata i pada Berlinskog zida otvorio je novu perspektivu sveta. Iako su granice ponovo crtane ratnim vihorima, centri moći ostali su isti – Moskva, Peking i Vašington. Na toj geopolitičkoj mapi poslednjih godina sve vidljivije mesto zauzima i Beograd, dok Brisel, London, Pariz i Berlin sve češće ostaju na marginama velikih procesa, bez jasne vizije i političkog uticaja.

Uprkos nestabilnostima, perspektiva konačnih dogovora zasnovanih na uravnoteženim odnosima i diplomatskim kompromisima ostaje otvorena. Temelj za to pruža i Povelja Ujedinjenih nacija, dokument koji ove godine obeležava osam decenija postojanja. Upravo u takvom trenutku jasno se postavlja pitanje na kojim će principima počivati nova globalna arhitektura i kakvu će ulogu u njoj mogu imati male države, poput Srbije.

Odgovore na to pitanje, barem delimično, nude političke poruke vojnih parada. U Vašingtonu je obeleženo 250 godina američke armije; Moskva je naglasila kontinuitet tradicije Crvene armije i pobedu nad nacizmom; Peking je podsetio na savezničku borbu protiv japanskog militarizma; dok je Beograd poslao poruku da Balkan više ne sme biti detonator tuđih interesa.

Parade, međutim, nisu samo predstave vojne moći. One su sofisticiran oblik političkog jezika. Svaka uniforma i svaka jedinica na centralnom trgu postaje poruka – saveznicima, rivalima i sopstvenim građanima. Tako Sjedinjene Države slave kontinuitet i snagu, Rusija se oslanja na istorijsko pamćenje, Kina podseća na savezništvo iz prošlosti, a Srbija pokazuje spremnost da bude faktor stabilnosti.

Poznato je da Rusija, Kina i Sjedinjene Države danas raspolažu nuklearnim arsenalima čija je razorna moć tolika da bi njihova upotreba uzrokovala nestanak čovečanstva. Kvalitet savremenog naoružanja nadmašuje maštu, ali istinska vrednost leži u sposobnosti da se vojna sila prevede u diplomatski kapital. Zato se u savremenom trenutku potvrđuje da diplomatija nije znak slabosti, već jedini mehanizam za očuvanje stabilnosti.

Papa Franja je još pre izbijanja ukrajinskog sukoba upozorio da je svet ušao u „fragmentarni treći svetski rat". Državni sekretar Svete stolice, kardinal Pjetro Parolin, tu je misao ponovio i za „Politiku", naglašavajući da se niz lokalnih sukoba pretvara u globalni konflikt. U tom kontekstu, susret Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci bio je trenutak zaustavljanja totalne konfrontacije.

U ovim okolnostima, Srbija sve otvorenije gradi položaj aktera koji vojnu neutralnost i diplomatsku fleksibilnost pretvara u prednost. Upravo zato se iz Brisela sve češće upućuju kritike i pritisci na Beograd, koji, za razliku od pojedinih evropskih prestonica, ima manevarski prostor i na Istoku i na Zapadu. Moskva i Peking su povodom osamdesete godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu sa visokim poštovanjem primili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čime je potvrđeno da Srbija baštini nasleđe zemlje koja je pružila snažan otpor silama Osovine i dala veliki doprinos rušenju nacizma i fašizma.

Ipak, današnji međunarodni odnosi pokazuju da se prema Beogradu češće primenjuju „argumenti snage" nego „snaga argumenata". U ovom kontekstu vredno je podsetiti se Ajnštajnove misli: „Snažnim državama nisu potrebni ambasadori – njihova snaga govori sama za sebe. Za male države pak od presudne je važnosti kako se izražavaju." Srbija je kroz svoju paradu i političke poruke naglasila da nikome ne upućuje pretnju, ali da je spremna na odbranu. Time je otvoren prostor za diplomatsku igru u kojoj kompromis postaje ključni instrument.

Upravo u ovom trenutku oblikuje se novi svetski poredak. Lideri poput Putina, Trampa i Sija svojim susretima i izjavama potvrđuju da kompromis nije znak slabosti, već jedini način da se obezbedi trajna stabilnost.

Kineski predsednik Si Đinping, na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju, podsetio je na pet principa kineske platforme mira: međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, međusobno nenapadanje, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamne koristi, mirna koegzistencija. Ovih pet tačaka, formulisanih pedesetih godina prošlog veka, danas dobijaju novi značaj. One nude globalni okvir za saradnju zasnovanu na ravnoteži i predstavljaju kontratežu hegemonističkim pristupima. Srbija u njima prepoznaje platformu koja joj omogućava da svoj položaj male države pretvori u aktivnu diplomatsku ulogu.

Balkan više nije pasivna periferija, već postaje deo procesa u kojem se kreira nova bezbednosna arhitektura. Srbija, sa osnaženom vojskom i aktivnom diplomatijom, potvrđuje da je nezaobilazan akter u regionu. Istovremeno, uloga SAD u evroazijskim procesima pokazuje da nijedna strana ne može biti potpuno isključena.

Nasuprot tome, Berlin, Pariz i London sve češće ostaju na marginama. Njihova politika, zasnovana na sankcijama i ratnoj retorici, pokazuje se nedovoljno delotvornom. Istovremeno, Beograd jača saradnju sa svim relevantnim akterima. Srbija, već prepoznata kao značajan akter u novom svetskom poretku, postaje interesantna i za SAD, što je pokazao i poziv američkog državnog sekretara da sa predsednikom Vučićem razgovara na marginama obeležavanja 80-godišnjice Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Jasno je da se novi svetski poredak ne oblikuje u Briselu. On nastaje na relaciji Moskva–Peking–Vašington. Srbija je, zahvaljujući istorijskom nasleđu i savremenim političkim odlukama, ušla u klub država koje imaju diplomatski značaj u njegovom kreiranju.

U narednim godinama odlučivaće se da li će svet izbeći totalni sukob i pronaći ravnotežu. Pet principa kineske platforme mira nude univerzalni okvir, dok Srbija pokazuje da Balkan može biti mesto stabilnosti, a ne detonator tuđih interesa. Beograd nije samo naslednik antifašističke tradicije, već i akter koji u novom multipolarnom poretku zna da spoji vojnu snagu i diplomatsku mudrost.

 

standard.rs

Srbi na KiM, prepušteni sami sebi

Слободан Иконић (Печат)

13–16 minutes

---

Svojevrsni paradoks nameće se ovih dana. Dok se Srbija svetu predstavlja uistinu veličanstvenom vojnom paradom, Srbi sa KiM proživljavaju aparthejd, očajni i razočarani u međunarodnu zajednicu, ali i u svoju državu

Dok Vojska Srbije paradira i pokazuje zavidnu snagu svojom opremljenošću, na koju nisu ostali imuni mnogi komentatori kojima Srbija baš i nije na srcu, na Kosovu i Metohiji, toj našoj rak-rani, Aljbin Kurti nesmetano napada i šikanira srpski živalj, očigledno bez imalo straha od prikazane sile u Beogradu. Ni ranije se nije trzao na nebrojena verbalna upozorenja, pretnje, pa čak i, reklo bi se, prazna zveckanja oružjem.

Ako krenemo unazad, što uoči parade i u danima njene pripreme i uvežbavanja, što i na njen sam dan, Albanci su nesmetano pokazivali animozitet prema Srbima, pretvarajući njihove enklave u aparthejd, a institucionalno im oduzimali jednu po jednu ustanovu preko kojih su bili vezani za Srbiju.

Već u nedelju, grupa vernika, koja se vraćala iz obilaska manastira na jugu Kosova, svratila je da obiđe i Crkvu Svetog Save u južnoj Kosovskoj Mitrovici, kada su doživeli kamenovanje autobusa. Nije to ništa novo, bilo je toga i pre, ali je sada učinjeno pred policijom koja obezbeđuje ovaj hram, da bi izgrednik ubrzo posle privođenja bio pušten. Hram Svetog Save zapaljen je i devastiran tokom martovskog pogroma 2004, a „Kosovska policija" ga čuva od njegovog obnavljanja, koje je završeno 2015. godine. U parohijskom domu crkve živi sveštenik Nenad Stojanović sa suprugom i četvoro dece i jedina su srpska porodica u tom delu grada.

Za razliku od ovog slučaja, ista policija je znala da uhapsi i zadrži Srbina koji je na sebi imao majicu s likom kneza Lazara. Treba li podsetiti da je i nova školska godina na KiM počela privođenjem dvoje maloletnika srpske nacionalnosti zbog navijačkih majica, i zbog čega su im napisane i kazne, čime se šalje jasna poruka da je Kosovo albansko i da nema prostora za izražavanje drugačijeg identiteta.

U severnoj Kosovskoj Mitrovici promenjeni su skoro svi nazivi ulica, a neke od njih će poneti imena Fana Nolija, Samija Frašerija, Zimera Džake, Fehmija Aganija, Elene Đike, Safeta Boljetinija, Avnije Košutove, Kadrija Kadrijua. Srpska lista saopštila je da je „nelegitimna skupština opštine Severna Mitrovica" na svom zasedanju donela odluku o preimenovanju čak 87 ulica u Severnoj Mitrovici. „Da se Vlasi ne sete" svoje ulice su severno od Ibra dobili Slavko Ćuruvija, Slaviša Lekić, Zoran Đinđić, Desanka Maksimović, Aleksa Šantić, Filip David…

Poslednji udari

Posebno je pogubna odluka Prištine, koja se već primenjuje, da će svi građani koji nemaju kosovska dokumenta biti dužni da se jave policijskim stanicama tri dana nakon ulaska na Kosovo, što znači da će značajan broj Srba iz centralne Srbije koji borave, školuju se i rade na KiM to moći da nastave samo ako budu registrovani i dobiju potvrdu „Kosovske policije". Svaki građanin koji bude zatečen bez boravišne dozvole ili potvrde iz policije, osim novčanih kazni, može se suočiti i sa deportacijom s „Kosova" i zabranom ulaska na određeni period.

Tek pet dana kasnije oglasila se Kancelarija za Kosovo i Metohiju sa ocenom da se radi o potezu čiji je cilj, kako je navedeno u saopštenju, „novi talas pritisaka i proterivanja Srba, po direktnom nalogu premijera Aljbina Kurtija". Direktor Kancelarije Petar Petković istakao je da će Beograd zahtevati od međunarodne zajednice da reaguje, upozoravajući da bi mere mogle imati „nesagledive posledice".

U severnoj Kosovskoj Mitrovici promenjeni su skoro svi nazivi ulica, a neke od njih će poneti imena Fana Nolija, Samija Frašerija…

Petković je dodao da, ukoliko EU i zemlje Kvinte ne zaustave sprovođenje ovih mera, Beograd će biti prinuđen da razmotri „adekvatan politički i pravni odgovor". Sve u stilu već pomenutih upozorenja, i pretnji. Na stranu što se u svim reagovanjima iz Beograda opisuju Kurtijev gest i njegove namere, što već i ptice na grani znaju, ali nema konkretnih protivmera, koje su morale odavno biti primenjene. A ima ih prilično, od poništavanja svih dosadašnjih ugovora iz nazovipregovora, do striktnih administrativnih i pravnih mera.

Inače, ne bi se Kurti tek tako usudio na suludi upad 150 albanskih policajaca s dugim cevima u KBC Kosovska Mitrovica, čime je nagovestio konačno poništenje poslednjih srpskih ustanova u Pokrajini – zdravstvenih i obrazovnih, samim tim i zaokruživanje kosmetskog aparthejda. Albanski premijer u ostavci pokušava da usred kampanje za lokalne izbore „igra" i na srpsku kartu, pa Srbima obećava da će ih braniti od države Srbije, Srba iz centralne Srbije kao i od, kako kaže, „ratnih huškača" iz Beograda.

Kliničko-bolnički centar u Severnoj Kosovskoj Mitrovici (Foto: kbckm.rs)

U najnovijoj poruci Srbima na srpskom jeziku Kurti je poručio da „dualizam" zdravstvenog i obrazovnog sistema „nije održiv", a da integraciju hoće da uradi sa samim Srbima. „Potrebni su inkorporacija i ujedinjenje. Ja to ne želim da uradim protiv vas ili bez vas. Tokom našeg sledećeg mandata, zajedno sa svima vama, uključujući i buduće gradonačelnike, radićemo na uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan i jedini sistem. Smatram da je moguće biti i legalan, punopravan, u sistem koji može funkcionisati mnogo bolje", doslovce je izjavio Kurti.

Dao je Kurti i neke naznake ko će biti Srbi s kojima i uz koje će „uklopiti" zdravstvo i školstvo na Kosmetu u njegov, albanski sistem. Posebno je spomenuo svog ministra Nenada Rašića, za sada nesuđenog potpredsednika skupštine tzv. Kosova, a kome je najveći kvalitet to što je u skupštini u Prištini poslednjih dana više puta ponovio da „priznaje nezavisno 'Kosovo'".

Ta borba oko potpredsedničkog mesta koje pripada Srpskoj listi još traje i u njoj se Kurti direktno suprotstavlja ustavnom sudu u Prištini, ali i manipuliše biračkim spiskovima u srpskim opštinama, kako bi dopisao albanske žitelje a smanjio broj Srba.
Iz Evrope su uglavnom zabrinuti, bez konkretnijeg delovanja, poput direktora za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Majkla Rajfenštula, koji je uputio poruku vlastima u Prištini da se uzdrže od „ciljanog delovanja prema zdravstvenim institucijama koje vodi Srbija".

Diplome

Kada je obrazovanje u pitanju, mnogo toga ostaje nejasno a Srbi sa zebnjom iščekuju. Pored školskih programa, koje bi kreirali u Prištini, tu je i pitanje diploma sa pečatom „države Kosova". Srbija je prihvatila da prizna albanske diplome, ali ne i one koje se nameću srpskim školama. To još nije zaživelo. Već se govori da su arhive ostale u školama koje su zauzeli Albanci. Kako kažu naši ljudi sa KiM, izađu oni u susret i nađu sve što ti je potrebno, ali na papir stave sporni pečat.

Da bi, valjda, podržali bezobraznu preporuku donedavnog izaslanika Nemačke za KiM Jensa Rodea, da obrazovni i zdravstveni sistem Srbije treba da se integrišu u institucije lažne države, pojavio se model za brisanje srpskog školstva u vidu „dobrih namera" baš nemačke organizacije – Evropskog centra za pitanja manjina (ECMI), koji je osnovala Vlada Nemačke, tako što bi se srpsko školstvo integrisalo u institucije lažne države po nemačko-danskom modelu koji je zapravo model saradnje između dveju država.

U očajanju, ostavljeni na milost i nemilost Kurtijevom režimu, Srbi molbe za pomoć upućuju Kvinti, misiji EU, Unmiku, Oebsu, Kforu, a Komitet za odbranu KiM, u svom saopštenju povodom upada Kurtijeve policije i pretnje da ukinu poslednje dve ustanove Srbije na KiM, primećuje da zdravstveni radnici sa skupa održanog nakon policijskog upada u KBC Kosovska Mitrovica pomoć traže od pomenutih međunarodnih institucija, samo ne i od majke Srbije.

Premijer tzv. Kosova obraća se na srpskom jeziku o integraciji obrazovanja i zdravstva u prištinski sistem, 18. septembar 2025. (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/KoSSev – Kosovo Sever Portal)

Shvataju, kako navodi Komitet, da ih je ona definitivno odbacila, pripisujući tu nacionalnu sramotu pre svega režimu, koji je, prema njihovom viđenju, korak po korak, predavao Pokrajinu i svoj narod albanskim separatistima a zarad jemstva Kolektivnog zapada datog vođi zauzvrat. To jemstvo, zaključuje Komitet za odbranu KiM, ticalo se osnovne svrhe režima – njegove neometane vladavine. Kosovo i Metohija – identitetski stožer srpskog naroda sa nadistorijskim značenjem za Srbiju i Srbe kao narod – postalo je samo ulog u igri moćnih i režima lišenog minimuma ljudskosti i časti.

Ako se pak ponovo dotaknemo parade, nije zabeleženo da je, pored niza organizovanih dolazaka građana širom Srbije, organizovan i dolazak Srba sa KiM. Poslednji put kada je to učinjeno, povodom mitinga vladajuće stranke u Beogradu, pre dve i po godine, Albanci su upali i zauzeli srpske opštine na severu KiM.

Ni posle parade, sumirajući utiske veličanstvene smotre, Kosmet nije pomanjan već se predsednik Vučić na Instagramu oglasio video-porukom: „Ovo je ponos Srbije. Na ovome smo zajedno radili, vojnici i građani, država i narod. Ovo je i opstanak i pobeda Srbije, koja hoće mir i prosperitet i ume da sačuva svoje dostojanstvo, teritoriju i budućnost. Ovo je naša snaga. Snaga jedinstva! Živela Vojska Srbije! Živela Srbija", istakao je predsednik.

Kurtijeva obećanja

S druge strane, Kurtiju nije smetalo da i pored toga što je već pet meseci u ostavci, sipa obećanja, namenjuje milijarde evra za odbranu, gradi mostove po Mitrovici, najavljuje zajedničke oružane formacije sa Vojskom Albanije, paktira sa Hrvatskom i Slovenijom (možda i sa Bugarskom) i – hapsi Srbe.

Nije tajna da u Prištini nameravaju da Kosovske bezbednosne snage (KBS) preimenuju u vojsku „Kosova", iako je to protivno rezoluciji 1244, pa čak i da uvedu redovan vojni rok, što bi tek predstavljalo veliki problem za Srbe i najverovatnije bi bilo još jedan razlog za njihov odlazak sa KiM.

Uprkos nedavnoj izjavi SAD da na neodređeno vreme obustavljaju strateški dijalog, zabrinuti zbog postupaka „Vlade Kosova koji su povećali tenzije i nestabilnost", Amerikanci su upravo pre nekoliko dana KBS-u isporučili još 50 oklopnih borbenih vozila.

Borbena oklopna vozila koja su tzv. KBS nabavile iz Sjedinjenih Američkih Država, 16. avgust 2025. (Foto: X/
U.S. Embassy Pristina)

„Danas mi je bila čast što smo zajedno s ministrom odbrane Ejupom Maćedoncijem, komandantom KBS-a, Baškimom Jašarijem i vojnim atašeom u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država na 'Kosovu', potpukovnikom Džonatanom Šavom, prisustvovali isporuci oklopnih vozila nabavljenih u SAD za KBS", napisao je Kurti na Fejsbuku, dodajući da je „ova izvanredna isporuka još jedan dokaz čvrstog partnerstva sa SAD, a ujedno i važan korak u jačanju odbrambenih sposobnosti 'Kosova'".

Očekuje se i isporuka već najavljenih američkih „džavelina". SAD su ranije tzv. Kosovu donirale 150 lakih oklopnih vozila „hamvi", dok je Priština kupila još oko 50.

Ko naoružava Prištinu

Uz SAD, Nemačku, Britaniju, važan snabdevač tzv. Kosova borbenim sistema je i Turska, koja je lažnoj državi već isporučila nepoznat broj sopstvenih protivoklopnih raketnih sistema – OMTAS, a Priština je od Ankare nabavila i ručne raketne bacače HAR-66, tursku verziju poznatog američkog M72 LAV (Light Antitank Weapon, LAW), koji se već nalazi u operativnoj upotrebi tzv. KBS-a.

Vojne veze tri zemlje potpisnice pomenutog pakta već su veoma razgranate. Hrvatski kontingent u KFOR-u je brojan, a hrvatski ministar Anušić je već rekao da će oni po potrebi poslati vojsku na teritoriju KiM ako bude zatrebalo. Među najavljenim zajedničkim vežbama članica pakta su svakako i one u kojima će biti uvežbavane procedure, kao i načini brzog reagovanja za prebacivanje trupa iz Albanije, Hrvatske na prostor KiM „u slučaju potrebe".

Nije tajna da u Prištini nameravaju da Kosovske bezbednosne snage (KBS) preimenuju u vojsku „Kosova", iako je to protivno rezoluciji 1244

„Svedoci smo vremena zaoštravanja bezbednosnih prilika na Balkanu jer nikada ti vojni sporazumi nisu bili predvorje mira nego, naprotiv i nažalost, obično su bili predvorje ili sumrak odnosa među narodima i državama i priprema za oružane, vojne sukobe", svojevremeno je komentarisao za RT Balkan potpisani sporazum general u penziji profesor Mitar Kovač.

On podseća da su odnosi između Albanaca i Hrvata generalno, odnosno između njihovih država i NATO tvorevine zvane Kosovo, počivali i počivaju na mentorstvu pojedinih vodećih zapadnih zemalja, Britanije i Francuske posebno, i da je sasvim moguće da je i ovaj sporazum čedo tog mentorstva.

Ministri odbrane Hrvatske, Albanije i tzv. Kosoba na konferenciji za medije povodom potpisivanja Deklaracije o saradnji u Tirani, 18. mart 2025. (Foto: MORH/ F. Klen)

General ističe i činjenicu da je vojni savez protiv Srbije u Tirani potpisan i pored toga što su postojale neke forme saradnje kao što je, „nažalost 'Otvoreni Balkan'". „Sada vidimo da je taj sporazum o saradnji i razvoju izigran i da se Albanija verolomno ponaša prema svim sporazumima i svemu postignutom u odnosima sa Srbijom.

S druge strane, gledajući istorijski aspekt, valja podsetiti na dobre odnose tzv. Velike Albanije iz vremena Drugog svetskog rata sa NDH kao prethodnicom Hrvatske. Obe su bile tvorevine nacističkih, fašističkih falangi u Evropi. Sada kada su globalisti dominantni na političkoj sceni EU, a i Evrope u celini, ove dve države a i lažna država Kosovo smatraju da je vreme da iskoriste te okolnosti, a protiv koga nego protiv Srba i srpskog naroda", objasnio je Kovač.

Pokazna vojna parada u Beogradu je, naravno, i odgovor na takva pregrupisavanja na Balkanu. Problem je što se takav odgovor uglavnom odnosi na Srbiju, ali bez ikakve naznake i na njenu južnu pokrajinu. Možda će pokazana sila dejstvovati u nekoj budućnosti i dole, na Kosovu i Metohiji, ako tamo tada još bude Srba.

Naslov, lekutra i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: Pečat

Naslovna fotografija: Tanjug/Ministarsto odbrane

BONUS VIDEO:

 

politika.rs

Кнежевић добио пуну подршку: ДНП одбија хрватске уцене

Политика онлајн

~3 minutes

---

На седници Председништва Демократске народне партије (ДНП) једногласно је исказана снажна подршка председнику Милану Кнежевићу и његовим досадашњим активностима, саопштено је из ове партије.

У саопштењу се истиче да све учесталији медијски напади на ДНП и њеног лидера само потврђују исправност политичке борбе, али и показују снагу партије која, према свим истраживањима јавног мњења, бележи значајан раст.

Председништво је посебно нагласило да Црна Гора на европском путу трпи, како је наведено, непримерене притиске, уцене и условљавања од стране Хрватске, што постаје регионални наратив усмерен против државних интереса.

„Свакодневна условљавања, ултиматуми, претње и територијалне претензије од стране државног руководства Хрватске, њених посланика, амбасадора, али и појединих црногорских политичара који су постали хрватска агентура у сопственој земљи, никако не доприносе побољшању добросуседских односа и европској будућности обе државе", наведено је у документу.

ДНП је заузела став да се Црна Гора мора снажно успротивити исплати било какве ратне одштете у случају логора Морин, све док Хрватска не исплати одштету породицама чланова никшићко-шавничке групе, који су, како се наглашава, зверски мучени и убијени у логору Лора.

Брод „Јадран" и Превлака

Посебно је усвојен закључак да школски брод „Јадран" ни под којим условима не сме бити предат Хрватској. „То би био незабележен чин националне капитулације", оцењује Председништво.

Истовремено, одбачена је и могућност уступања копненог и морског улаза на полуострву Превлака, на чему, како се наводи, агресивно инсистира званични Загреб.

У саопштењу се истиче очекивање да државни органи Црне Горе исказују пијетет и дубоко поштовање према војницима и резервистима Војске СФРЈ, који су се, на позив тадашњег државног руководства, одазвали да бране Устав и територијални интегритет заједничке државе.

„Ови људи нису били издајници нити ратни злочинци, већ патриоте које је позвала сопствена држава. Не можемо и нећемо прихватити њихову даљу стигматизацију, јер су својим патриотизмом и мученичким страдањем заслужили вечни спомен и бригу државе за њихове потомке", наглашено је у закључку.

ДНП је позвала представнике свих удружења учесника рата из 1991. године да заједничким закoнским иницијативама побољшају статус ветерана, како би добили место које им припада у друштву.

 

kosovo-online.com

Pavlović: Ključna stvar koju Kurti u poruci Srbima nije pomenuo je sloboda od straha

4–5 minutes

---

Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je za Kosovo onlajn da poruka koju je Aljbin Kurti na srpskom jeziku nedavno uputio Srbima na Kosovu nije umirujuća i da ona znači da oni više nisu ni manjina, već etnička zajednica i da moraju da se integrišu u zakone Kosova, da ne koriste podršku iz Srbije i da na izborima ne učestvuju Srbi koji zastupaju srpski interes. Ključna stvar koju Kurti nije rekao, prema Pavloviću, je „sloboda za Srbe - sloboda od straha".

On u tom smislu podseća na tajne spiskove, privođenja Srba zbog bedževa, natpisa na majicama na srpskom ili na engleskom, nezakonite pritvore od više meseci, presude koje su neutemeljene... 

Srbi, ističe, treba da očekuju nastavak te uporne izazivačke politike, a Kurti je poručio i da ima podršku međunarodne zajednice.

„Treba da očekuju i nastavak pokušaja na sve moguće načine, uz vidnu podršku zapadnih zemalja, posebno onih koji su stacionirani na Kosovu, da se potpuno zaokruži i cementira kosovska državnost, ali bez Srba, ili sa Srbima svedenim na neki beznačajni procenat i bez ikakve uloge", upozorava Pavlović. 

Povodom podataka koje je Kurti izneo o izgrađenih 138 i renoviranih 13 kuća, naš sagovornik kaže da je srpska imovina na Kosovu i Metohiji, upravo pod Kurtijem potpuno uzurpirana.

„Bilo bi idealno da je Kurti u tom obraćanju na srpskom uputio reči pomirenja i napravio plan o bezuslovnom masovnom povratku Srba na svoja ognjišta i da se onda ti Srbi, naravno, uz pretpostavku da se stvore ekonomski uslovi za život, vrate. Ljudi proterani 1999. godine i kasnije, sad su u već dobrim godinama. Druge generacije teško će se vratiti", konstatuje Pavlović. 

Uočava da je Kurti poručio da je Kosovo i Metohija po rastu bruto godišnjeg proizvoda među prvima u Evropi, čak šest odsto, ali da pritom nije rekao da je to entitet na američkoj i nemačkoj infuziji sa velikim donacijama. 

Kurti, kako kaže, govori o dualnim ili paralelnim institucijama, a pritom ne spominje „da je samo Kosovo paralelna državna struktura, parastruktura". 

Istorijski gledano, Pavlović, navodi da su Kosovu komunisti prvi put dali teritorijalnost, omeđili granice i dali prvo oblasnu, a kasnije i pokrajinsku samoupravu. 

„I Srbi i Albanci su, ne samo pod komunistima, nego i pre toga, naravno uz ekscese kao što su svuda, živeli jedni pored drugih. Bilo je problema, ali u suštini taj život je tekao. I sada dolazimo na to pitanje da dva od tri stuba srpskog bitisanja ili identitetskih tačaka na Kosovu, a to su crkva, obrazovanje, odnosno jezik, i zdravstvo, da se ti stubovi integrišu u nekakve kosovske institucije ili kosovske zakone", navodi ovaj istoričar. 

Kako ocenjuje, nije realno da se Srbi na Kosovu obrazuju na nekom drugom jeziku, posebno na nižim nivoima, i podseća da su Albanci pod Ibrahimom Rugovom napravili potpuno paralelni sistem obrazovanja od osnovnog do univerzitetskog.

„Oni su se školovali po raznim podrumima, garažama, medresama, džamijama... Tek je Milošević uz pomoć Rima uspeo da to pitanje nekako reguliše. Prema tome, bez saglasnosti Srba, to će biti još jedna nametnuta norma. Zapad koji permanentno žali, daće izjavu gde će žaliti, ali realnost je sasvim drugačija. To mora biti nekakav proces i voljna radnja srpskog naroda - da li želi da uči po nekakvim programima koji će biti napravljeni ne znam gde, pa će onda, na primer, iz istorije, srpska deca učiti da je Srbija izvršila agresiju na Kosovu, da su predstavnici OVK borci za slobodu, a da su njihovi predstavnici, heroji i junaci i moraće da obeležavaju određene datume ili da idu na spomen obeležja", ukazuje Pavlović. 

Školovanje na svom jeziku, napominje, tekovina je 19. veka i Srbi su to imali čak i u Osmanskom carstvu, uključujući Prizrensku bogosloviju, škole u Prištini, Skoplju i Tetovu što je nekada bilo Osmansko carstvo.

„Sve u svemu, ovo nije umirujuća poruka. Ovo je poruka za njegovo biračko telo i nekih Srba koji, razume se, kako vreme ide, iz životnih potreba nalaze za shodno da sarađuju sa režimom Aljbina Kurtija", zaključuje Pavlović.

Kurti se, podsetimo, 18. septembra obratio Srbima na Kosovu video porukom u kojoj je između ostalog rekao da želi što bolju saradnju sa srpskom zajednicom i da dualizam zdrastvenog i obrazovnog sistema nije održiv, već da je potrebna inkorporacija.

 

kosovo-online.com

Jeremić: Nemačka i EU koriste Briselski sporazum kako im odgovara

4–5 minutes

---

Bivši ambasador u Nemačkoj Zoran Jeremić ocenio je da Nemačka sledi politiku EU u kojoj se Briselski sporazum „koristi" samo u onim delovima u kojima im to odgovara. To je i razlog, ističe, različitih stavova unutar nemačke administracije po pitanju ingerencija ZSO i sudbine srpskog sistema zdravstva i prosvete na Kosovu.

Jeremić ističe da je do dolaska novog ministra spoljnih poslova Nemačke Johana Vadefula preovladavao jasan stav bivše ministarke Analene Berbok da Zajednica srpskih opštna ne sme biti „nova Republika Srpska na severu Kosova".

„Prećutno je i na sve načine ili tolerisano ili čak stimulisano izbegavanje i jasno definisanje oko ove teme. EU se isto nije posebno izjašnjavala, pa Nemačka nije nalazila za shodno potrebu da zagovara taj oblik koji je dogovoren u Briselskom sporazumu. Uglavnom to potvrđuje onu staru tezu da i EU i Nemačka Briselski sporazum koriste u onim delovima i onako kada im to odgovara", izjavio je Jeremić za Kosovo onlajn.

U samo pet dana iz Nemačke su mogli da se čuju različiti „tonovi" po pitanju srpskih institucija u zdravstvu i prosveti na Kosovu.

Najpre je 15. septembra direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet Evrope i Oebs u MSP Nemačke Mihael Rajfenštul pozvao Kosovo da se hitno uzdrži od napada na zdravstvene ustanove kojima upravlja Srbija, ocenivši kao zabrinjavajuće akcije koje su kosovske vlasti preduzele upadom u RFZO i Pio fond u Severnoj Mitrovici.

Nakon upada Kosovske policije u KBC i Dom zdravlja u Severnoj Mitrovici odlazeći ambasador nemačke na Kosovu Jorn Rode je poručio da integracija obrazovnih i zdravstvenih ustanova nikada nisu bile deo pregovora niti sporazuma u Briselu o formiranju ZSO.  

Jeremić kaže da je jednostavno objašnjenje ovakvih disonantnih tonova i da ga treba posmatrati u kontekstu.

„Ovo prvo tumačenje koje je bilo zamerka kosovskim vlastima da se ne petljaju u srpske obrazovne i zdravstvene institucije koje su došle iz nemačkog MIP-a, stiglo je od činovnika koji 'drži svesku' u tom poslu. Ova druga ocena nemačkog ambasadora na Kosovu je od direktnog involviranog činovnika u taj posao koji je prilično odgovoran za situaciju", naglašava Jeremić za Kosovo onlajn.

Precizira da je nemački ambasador Jorn Rode takođe i „poprilično zaslužan za neusvajanje ZSO".

„Uprkos različitim nemačkim insistiranjima, uvek je neka njegova uloga u pozadini bila takva da je tu Zajednicu srpskih opština odlagala, usporavala ili minimalizovala", ističe Jeremić.

Smatra da to „logički" treba posmatrati kao pokušaj Nemačke da ZSO bude svedena na najmanji mogući minimum, što je bila teza nemačke administracije koja je Rodea postavila za ambasadora u Prištini.

„U to vreme je to bila teza - ne želimo ZSO koja bi bila Republika Srpska na Kosovu. Iz te teze je nastalo ovo minimiziranje ZSO i tumačenje nemačkog ambasadora da je uključivanje zdravstvenih i obrazovnih insitucija Srbije izbegavanje dualizma. To nije tačno zato što je bilo dogovarano da takva institucija postoji u okviru ZSO. Pošto ZSO nema, nema ni takvih institucija, pa ni pravog tumačenja", kaže Jeremić.

Izjavu odlazećeg nemačkog ambasadora vidi i kao „manevar čoveka koji je poprilično držao prste u medu".

„Sada, kada odlazi, pokušava da se izvuče znajući da ponešto od svojih nastupa treba i da opravda", naglašava Jeremić.

Podseća da je Jern Rode postavljen za ambasadora u vreme dok je na čelu Ministarstva spoljnih poslova bila Analena Berbok, ali i „sasvim drugačija politika nemačke vlade prema Kosovu".

„Sada, u vreme novog ministra (Johana) Vadefula, formulisana je koncepcija koja se vraća na 'osnovne postulate' i verovatno je tu razlog u ovako različitom tumačenju jedne iste stvari", uveren je bivši diplomata.

Tvrdi, u pitanju su dve različite koncepcije odnosa prema Kosovu i dijaloga Beograda i Prištine.

Objašnjava da je ambasador Jern Rode „izvorno sprovodio" politiku Analene Berbok, a novi ministar spoljnih poslova Nemačke „još nije formulisao bilo kakvu koncepciju prema Kosovu, naročito ne Nemačku".

„On sada 'pliva' u okviru neke evropske koncepcije o Kosovu, a videćemo da li će se to negde dovesti u posebnu nemačku poziciju kada za to dođe vreme", kaže Jeremić.

 

politika.rs

Да ли Трамп суспендује дијалог или Куртија

Дејан Спаловић

9–12 minutes

---

Упорна и стрпљива политика какву је последњих десетак година водила Србија на својој територији која је у надлежности Уједињених нација, Косову и Метохији, дала је конкретне резултате. Америчка администрација, која је више пута поздравила спремност Београда за наставак дијалога, суспендовала је сваки стратешки дијалог са тзв. Косовом до даљег. То је значајна одлука која има импликације и на политичку сцену у јужној српској покрајини, чиме је екстремистичка политика Албина Куртија ударила о зид.

Политика председника Србије Александра Вучића на Космету се показала као једина реална. Због те политике од тзв. патриота Вучић је био на тапету, а сада се види да је то била вероватно једино могућа миротворна политика која је вођена и чији је циљ био сачувати мир и опстанак нашег народа на Космету. У тој дипломатској и политичкој борби, председник Вучић је често водио тешке разговоре трпећи озбиљне притиске дипломата из више западних центара моћи, али је успео да не само да сачува народ већ и да Србија добије дипломатску битку која траје више година.

Одлука Трампове администрације је веома важна јер би за собом могла да повуче и друге државе које су, попут Немачке и Велике Британије, отворено подржавале готово све Куртијеве шовинистичке поступке. То се може наслутити не само по објавама преко друштвених мрежа већ и у појединим интервјуима западних дипломата. На терену Курти већ годинама истискује српске институције, али оне и поред тога суштински не престају да раде.

(Фото: ЦЗДС)

„То што су САД одлучиле да суспендују сваки стратешки дијалог са Косовом до даљег је значајна одлука која има импликације и на политичку сцену на Косову. То је порука свим људима на Косову и Метохији да политика затирања српског присуства на Косову, политика против нормализације, политика једностраних потеза и ескалације нема подршку међународне заједнице", каже за „Политику" шеф српске дипломатије Марко Ђурић. Додаје да је то звоно за узбуну Албанцима који ће ускратити подршку Куртијевом режиму.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша каже да је очекивана реакција која стиже из Америке и за наш лист наводи да је спољна политика коју Србија води последњих десетак година на челу са председником државе Александром Вучићем једино могућа и да даје резултате. „Тај мирни тон на коме инсистира Београд је дао такав резултат, што је и очекивано, јер Србија ни у ком тренутку не жели и не изазива и не узнемирава да жели ратно решење проблема. Искључиво се бави миром, и жели да сва питања реши дијалогом. Показало се још једном да политика председника Александра Вучића има резултате", каже Демо Бериша.

(Фото: ЦЗДС)

Додаје да ће ова одлука САД имати консеквенце пред локалне изборе на Косову и Метохији. Подсећа да је на косметским изборима који су одржани 9. фебруара Ричард Гренел упутио поруку коју Албин Курти и његови најближи политички сарадници нису разумели, а то је да морају да поштују сопствене законе и да не смеју да крше свој тзв. устав. „И у том случају ово је била нормална реакција Вашингтона. Курти упркос напорима не успева да оформи ни скупштину па ни саму владу. Уз то, он је кршио све законе тако што је, када је изабран за посланика, обављао функцију премијера иако по тзв. уставу Косова то није могуће. Дакле, мора да да оставку или на једну или на другу функцију, а то није урадио. Он покушава да премости хаос који је сам направио на тај начин што интензивира нападе на Србе који се малтретирају и хапсе по етничком принципу. То је погрешна политика коју води и која га је довела у садашњу позицију", каже Бериша.

А каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да овај гест Америке – прекид разговора о стратешком дијалогу са властима у Приштини – јасно показује да ова америчка администрација нема разумевања за ту политику и оно што је у претходној администрацији било видљиво. За наш лист каже да САД недвосмислено наводе да не подржавају политику иза које стоје „Самоопредељење" и Курти. „То им не одговара ни политички ни идеолошки и то је сада сасвим јасно. Одлука САД је јасан сигнал да Курти не може убудуће да очекује никакву подршку САД тој политици. Друга ствар потврђује да за разлику од Бајденове администрације, у овом тренутку САД имају више разумевања и више респекта и за српске ставове, али и за српски корпус у целини. Инвестиције које је српска страна учинила у предизборној кампањи и током самих председничких избора и комуникација која је почела са овом администрацијом о стратешком дијалогу јасно показује промену САД према Србији и вољу и интерес Америке да са Србијом јаче и тешње сарађује у будућности него што је то до сада био случај укључујући и питање КиМ", каже Миливојевић.

(Фото: ЦЗДС)

Додаје да се враћамо на методологију коју је исказала на крају првог Трамповог мандата, то је да ће у решавању косовског питања користити политичке, дипломатске, али и економске механизме и да имамо повратак на ту врсту приступа. „Конструктивност, прагматизам и реалполитика су три става која САД овим потезом исказује према Куртију. То је кључна ствар и порука и Куртију, албанском фактору на Косову и Метохији, али и нама, пред локалне изборе да је дошло до промена. То је порука и Европљанима да се не може очекивати континуитет политике која је три и по године давала ветар у леђа Куртијевој политици – репресије, истеривања Срба и обезвређивања, да је та политика функционисала уз прећутну сагласност претходне администрације у Вашингтону усаглашене са ЕУ", наводи Миливојевић.

Одлука САД је интересантна последица зато што политички, безбедносно и дипломатски Приштина зависи од САД. Суспендовање њиховог стратешког дијалога показује да САД могу да преусмере или да више не посвећују довољно пажње Косову. И то онда доводи егзистенцију приштинске администрације у питање. Тога је свесна и Приштина као и чињенице да не постоји безусловна подршка САД и да ће се суспензија стратешког дијалога пре свега огледати на војне и дипломатске односе САД и тзв. Косова. Овакав развој ситуације може да допринесе изолацији Куртијевог покрета „Самоопредељење" од стране албанских опозиционих странака. Пред локалне изборе они ће бити охрабривани од стране САД да направе неки коалициони споразум и очекиваће да Вјоса Османи, ако планира да има следећи мандат, буде далеко сарадљивија у односу на вашингтонску администрацију.

Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да је одлука америчке администрације да прекине стратешки дијалог са Приштином узбуркала албанску јавност у јужној српској покрајини. За наш лист наводи да нема сумње да овим потезом званични Вашингтон шаље поруку Куртију да немају намеру да толеришу његове једностране одлуке које нису усаглашене са америчком страном.

„Курти је несумњиво био миљеник Бајденове администрације и уз то је имао снажну подршку на првом месту немачке, али и британске политике, тако да је те околности максимално користио како би спроводио своју репресивну политику на Космету са циљем да Србе протера или потчини својој власти. Нова, Трампова, администрација је овим потезом показала да неће бити настављач политике слепе толеранције, већ да ће инсистирати, као и у првом Трамповом мандату, на дијалогу између Београда и Приштине и Вашингтонском споразуму као досадашњем резултату у том дијалогу под Трамповим покровитељством. Узмемо ли у обзир тренутак у којем је та одлука Вашингтона донета, тек неколико недеља уочи локалних избора на Космету и у јеку политичке кризе изазване немогућношћу да се формира покрајинска влада након последњих избора на Косову и Метохији, ствари нам постају јасније. САД овим потезом дају ветар у леђа Куртијевим опонентима и слабе његову, како преговарачку позицију око формирања владе, тако и позицију његове странке уочи избора", каже Граовац.

(Фото: ЦЗДС)

Срђан Граовац: Европљани не могу да пруже заштиту од Вашингтона

Албанска јавност је несумњиво прозападно расположена, а посебно се негује култ савезништва са САД и добро разуме да све што су постигли дугују Америци и да би њихова позиција без те подршке била и економски, али и политички неодржива. Управо зато сваки сукоб са САД доживљавају као озбиљан промашај албанске власти, без обзира на то ко предводи администрацију у Вашингтону, што се свакако може одразити на Куртијев изборни резултат. Такође, овим се слаби његова преговарачка позиција у процесу формирања покрајинске владе, а јача улога опозиције. Међутим, Курти је свестан да је своју популарност међу сународницима градио на непопустљивости према Србима и одбацивању дијалога, а посебно обавезе да формира ЗСО. Свако попуштање у овом тренутку тумачило би се као слабост и лоше би утицало на рејтинг његове партије. Самим тим, Курти би могао пре да изабере стратегију минимализације штете коју му прекид стратешког дијалога са САД доноси, него што ће радикално мењати своју досадашњу политику.

„На крају можемо закључити да САД овим потезом нису дигле руке од Куртија, већ су му, пре свега, послале упозорење. Пред њим су сада два пута, усклађивање са плановима нове америчке администрације или оно што је већ једном прошао 2020. за време првог Трамповог мандата, а то је одлучан притисак и збацивање са власти. Као што га тада Европљани нису могли заштитити од Гренела, тешко да би то успели и у тренутним међународним околностима, у којима је очигледно да постоји висок степен неразумевања између званичног Вашингтона и његових европских савезника. Делује и да се у појединим утицајним европским престоницама, пре свих у Берлину и Паризу, показује све мање разумевања за Куртијеву агресивну политику", каже Граовац.