Емил Влајки: Политика рационалног холокауста

Политика рационалног холокауста

 

Емил Влајки

среда, 26. мај 2010.

Пријетећа политика холокауста у свјетским размјерима везана је за постмодернизам који је сутон, почетак краја „златног периода" модернизма За­пада (наравно, ради се о погоршању ситуације обичних грађана, а не владајућих слојева чија се богатства увећавају). Наука техника и технологија, посебно ин­форматика и аутоматизација, су се толико развиле, да су масе људи, добрим дијелом припадници средњих класа, постали „сувишни" унутар тржишних односа. Развој информатике и сервисних услуга не могу компензирати одстрањивање радне снаге из индустрије и пољопривреде. Поред свега, помјерање капитала Развијених према бившој Источној Еуропи и неким азијским земљама ('делокализација') гдје је радна снага (једнако стручна као и западно-еуропска) далеко јефтинија а пореске олакшице знатне, доводи до прогресивног пораста незапослености и пролетаризације пучанства на самом За­паду. Социјални систем „златног периода" капитализма ('држава благостања') се, рекли смо, урушава, буџети држава су све тањи, а основна филозофија живота постаје нео-либерализам, еквивалент за социјал-дарвинизам чија је суштинска мисао да јачи и способнији (достојније) преживља­вају и, углавном, управљају осталима. Ево што је Маркс прије 150 година про­фет­ски написао на тему пролетаризације живља на Западу, антиципирајући „друштво без рада": „Узмимо, да је производност индустрије толико узнапредовала да, умјесто двије тре­ћине становништва као раније, сада само једна трећина судјелује у материјалној производ­њи...Ове двије трећине које више не раде, састоје се дијелом од посједника профита и ренте, дијелом од непроизводних радника (посебно) непроизводних политичких радника. Могло би се претпоставити да се, са изузетком служинчади, војника, морнара, нижих чиновника, метреса, коњушара, кловнова и жонглера, ови производни радници налазе углавном на вишем ступ­њу образовања него ранији непроизводни радници и, нарочито, да су се намножили лоше плачени умјетници, музичари адвокати, љекари, учитељи, проналазачи, итд". (К. Марx, Теорије о вишку вредности, И, п. 152., Просвета, Београд, 1970) Пораст незапослености услијед пребрзог развитка науке, технике и технологије и делокализација, морално и материјално обезврјеђује становништво Запада које губе идентитет и наду. Све већи број живи од „социјале" која је све рестриктивнија. Расту ксенофобија, расизам и криминал. Структуре на власти, не желећи икакве радикалне промјене, покушавају преко палијативних политика одржати статус qуо погубних тржишних односа, али им то све теже иде од руке. Полицијске снаге и репресија расту, информатизација друштва и са­бласна контрола електронских комуникација деградира човјекову судбину. Све у свему, показује се да тржиште није више у стању регулирати цјелокупну производњу живота и његово одвијање. Иако се у читавом свијету буди свијест о мрачњаштву нео-либерализма и протести расту, за сада још нема неке велике кохе­рентне идеје као што су били кршћанство и марксизам, ни адекватног социјал­ног покрета, који би радикално повели Запад према људскијој будућности. Политички процеси који прате ове трендове су, такођер, за већину људи зас­трашујући. Власт се концентрира у рукама свјетске олигар­хије састављене од врхова (супра)националних институција и транснационалних корпорација која је на орве­ловско-хакслијевски начин у стању контролирати већину човјечанства. Очито је, да се у слиједећих неколико стољећа актуелни, смишљени холокауст, чије су жртве у овом часу највећим дијелом становници земаља у развоју, знатно учврстити као метод и узроковати погибију све већег броја пролетаризираних маса које ће прак­тично бити незапослене и овисит ће о милости политичих, војних, административних, идеологијских, финанцијских и полицијских моћника. Једино ће врхунска наука бити слободна, али ће број људи у том домену бити све мањи а приступ све ексклузив­нији. Што се тиче насиља, оно ће, у оквиру реченог, планираног холокауста, по­при­мити крајње драстичне облике на нивоу индивидуалног и групног сукобљавања. Али за разлику од досадашње хисторије гдје је људска врста тражила најадекватнији пут за саморазвитак доводећи себе често на ивицу самоуништења (на примјер, при­јетњом нуклеарног сукоба), ова врст насиља бит ће, у том смислу, безопасна, док ће институционалне форме насиља владајућег свјетског поретка бити крајње ра­ционалне. То значи да неће бити ратова који ће доводити човјечанство у питање али ће зато „локални ратови" и криминал бити стимулирани, а истовремено и брутално спријечавани. Највјеројатније је, да ће се аранжирати они војни сукоби који ће укупну популацију одржавати на бројчано прихватљивом нивоу док ће индивиду­ални и групни злочини, у оваквој перспективи, чинити додатне корекције службеној злочиначкој политици. Тако ће развитак све ирационалније рационалности и даље убирати свој крвави данак али, од сада, без страсти, крајње смишљено и програмирано. (Из књиге: Емил Влајки, Међународни односи постмодернизма, Литтера, Бања Лука, 2010.)

 

Пристигли коментари (17)

Донирајте НСПМ

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/politika-racionalnog-holokausta.html

VAC OČEKIVAO ZAHVALNOST

OČEKIVALI ZAHVALNOST

Izvor: Pravda, 21.06.2010; Strana: 9

 

Nemačka medijska grupa VAC saopštila je da je „odlučila da okonča svoj angažman u Srbiji i da se postupno povuče iz zemlje". Naljutili se što im Tadić nije dao „Novosti.", kad im je već Đinđić dao „Politiku". Pa Ve da se povuku... U znak zahvalnosti Nemačkoj što je pomogla puč u Beogradu 5. oktobra, pokojni premijer poklonio je „Politiku" Bodi Hombahu. Nova firma, sa osnivačkim kapitalom od 50 hiljada nemačkih maraka, preuzela je iz „Politike AD" sve što je vredelo. Tako je male akcionare prevarila i ostavila ih bez para, podsmehnuvši se radu zaposlenih i novcu koji su godinama ulagali u akcije. Onda je VAC prodao distributivnu mrežu, hiljadu šesto kioska, ugasio „Radio Politiku" pa „TV Politiku", u tom je „Politika" ostala bez zgrade, a akcije bez vrednosti. Sada se VAC dostojanstveno povlači, nema više šta da se opljačka, još jedan stub srpstva je polomljen, zadatakje ispunjen, „Politika" više ne postoji. VAC i Politika, čiji su većinski vlasnici država i javna preduzeća, vlasnici su po 50 odsto preduzeća „Politika novine i magazini", izdavača dnevnog lista „Politika". VAC je vlasnik i 55 odsto novosadskog „Dnevnika", a preostali udeo od 45 odsto ima kompanija „Dnevnik Holding", čiji je osnivač Skupština Vojvodine. U ovom zvaničnom saopštenju upadljivo nigde se ne pominju mali akcionari „Politike" koji su opljačkani, kao ni koliko vredi jedna akcija „Politike". Glavni urednici dnevnih novina „Večernje novosti", „Blic" i „Pres" upozorili su nedavno Vladu Srbije da Stanko Subotić Cane i nemačka korporacija VAC pokušavaju da preuzmu kompletno tržište štampe u Srbiji. Dobro ste se setili. Ali, kasno ste se setili. Ti kiosci, o kojima pričate, oteti su „Politici". Taj VAC, koji je pokušao i vas da usisa, prvo je usisao „Politiku", onomad kada je staru damu pokojni premijer poklonio Bodi Hom' bahu, u znak zhvalnosti što su Švabe pomogle puč i promenu vlasti. A zgodno je bilo: em daš lep poklon, em srušiš jedan stub srpstva... Em ubiješ najvećeg konkurenta... Sa osnivačkim kapitalom od komičnih 50 hiljada maraka, osnovano je novo preduzeće, u koje je prebačeno sve što vredi, da se prevare mali akcionari „Politike". Njima je ostala „Politika" AD i u njoj sekretarica i fikus. Takvu pljačku svet nije video, pa ni ovi urednici, dok i njima nije zaigrala mečka.

Autor: GORAN KOZIĆ

 

IZ DIPLOMATSKOG UGLA ..Neobavještajci

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Neobavještajci

 

Za Crnu Goru i Srbiju krajnje aktuelna, nedavno objavljena knjiga "Neobavještajna rovarenja obavještajaca", autora Milana J. Mijalkovskog i Veselina B. Konatara, otkriva genezu, cilj i rezultate neobavještajne djelatnosti velikih sila, prosto rečeno – njihovu subverzivnu djelatnost niskog intenziteta, koja dovodi do spolja dirigovanog samorazaranja suverenih država. Cilj je ideološko, kulturno i političko preobraćanje napadnute države radi anuliranja njene nezavisnosti i podređivanja interesima SAD, koje su od 1912. do danas izvršile 85 oružanih agresija bez odobrenja svog Kongresa.
Autori argumentovano dokazuju da su u tom cilju "vrećama novca unošenim u SRJ i SCG finansirani tzv. demokratska opozicija, televizija B-92, Otpor, itd." Onima koji su pristali da ruše svoju zemlju poklanjani su oprema za elektronske medije, kompjuteri, male štamparije. Za njih su organizovani tajni sastanci u Crnoj Gori i seminari u Budimpešti. U tim prljavim operacijama Amerikanci i Britanci su bili glavni koordinatori, a Evropska unija i posebno Njemačka su brinule o finansiranju takvih neobavještajnih rovarenja. Britanska ambasada je nadgledala dopremanje novca i opreme za tzv. nezavisne medije (str. 248) još od 1990, što jasno kazuje da uzrok agresije na SRJ nijesu bili kosmetski Šiptari. Godinama smo primjenjivali najočiglednije oblike političkog rata, napisao je Tim Maršal u knjizi "Igra sjenki" (izdanje TV B92), čiji navodi su opširno predstavljeni u knjizi Mijalkovskog i Konatara, dajući tužnu sliku naših ljudi koji su upali u neobavještajnu mrežu neprijatelja svoje države i služili joj do mjere da su bitno pomogli da agresori ostvare i svoju zadnju namjeru, koju su imali od samog početka, još od 1987, da bombarduju SCG i razbiju je na beznačajne feude.
Može poštenog čovjeka utješiti nada da će agresori do kraja ispoštovati svoju strategiju primijenjenu protiv SCG: "Države i pojedinci, žrtve neobavještajne (subverzivne) delatnosti najčešće kasno postaju svjesni posljedica. Protok vremena, kao veoma važan faktor, čini svoje i otuda sve države agresori primjenjuju rigorozna pravila zaštite tajnosti specijalnih operacija kada ih izvode, uklanjajući za sobom tragove i potirući dokaze. (str.32)." To bi moglo da objasni najavljeni brzi odlazak Gospodara i njegove svite s političke scene, jer treba "ukloniti tragove i potrti dokaze". U Srbiji su takvi "igrači" već neutralisani. Na primjer, Vuk Drašković nema više nikakav politički značaj, mnogi "prvoborci" 5. oktobra su odstranjeni s javne scene, strijeljan je, nažalost, Zoran Đinđić, i to po nalogu onih koji se bave "neobavještajnim rovarenjem obavještajaca" po Beogradu i Podgorici. A ko se više sjeća Dragoljuba Mićunovića, Vesne Pešić, Žarka Koraća, Momčila Perišića?

Stara posluga evroatlantista u Crnoj Gori i Srbiji mora da ode, jer je u planu njihovih neobavještajnih obavještajaca vrijeme za nove, još nekompromitovane sluge, a među njima i vjerske službenike: "... i religija je ušla u politiku... Kombinovanje politike i religije, projektovano i podgrijavano u kuhinjama obavještajnih službi velikih sila, u cilju izazivanja i upravljanja krizama, uspješno se ostvaruje u današnjem vremenu. (str.19)." Jedan od onih koji se kandidovao za ulogu novog sluge evroatlantista je muftija Muamer Zukorlić, jer je srpska Raška već na njihovom dnevnom redu, a na njegovom još od protjerivanja turskog okupatora.

Mijalkovski i Konatar su otvorili osinje gnijezdo agresora genetski modifikovanih u domaće evroatlantiste koji već odavno zuje.

Da li mi to čujemo?

(Autor je bivŠi generalni konzul SRJ u Bariju)

PiŠe: dragan mraoviĆ

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-06-17&clanak=235323

Apel UN-u: Ispravite izveštaj o Srebrenici!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/61417/Apel-UNu-Ispravite-izvestaj-o-Srebrenici

17. 06. 2010. 22:03h | Srna

Apel UN-u: Ispravite izveštaj o Srebrenici!

*Beogradski Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku uputio
je apel generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu da unese naknadne ispravke u
izveštaj svog prethodnika iz 1999. godine, u kojem su navedene
neutemeljene tvrdnje i monstruozne optužbe na račun Srba iz BiH u vezi
sa ratnim zločinima u Srebrenici.*

U tom izveštaju od 15. novembra 1999. godine navedeno je da se nad
muslimanskim stanovništvom Srebrenice jula 1995. godine "desio užasan
masakr, nakon što je Srebrenica pala pod opsadu srpskih snaga", i da su
opisane "scene nezamislivog divljaštva".

U izveštaju se navodi da je u dokazima haškog tužilaštva opisano "da je
hiljade ljudi ubijeno i zakopano u masovne grobnice, da je stotine ljudi
zakopano živo, da su muškarci i žene klani i sakaćeni, deca ubijana pred
očima majki, te da je jedan starac bio prisiljen da pojede jetru svog
unuka".

Beogradski Institut navodi da je temeljno proverio sporne tvrdnje iz
ovog izvještaja i nesporno utvrdio da su one potpuno neosnovane.

Utvrđeno je da je izmišljen starac koji je prisiljen da jede jetru svog
unuka, kao i ubijanje dece pred očima majki, sakaćenje i klanje
muškaraca i žena, zakopavanje živih ljudi, te da je broj poginulih
muškaraca, branilaca Srebrenice, značajno uvećan, a nije još ni konačno
utvrđen.

Institut apeluje na generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna da u interesu
istine unese naknadnu ispravku u ovaj izvještaj u delu koji spominje ove
neutemeljene navode i napominje da ti navodi nisu dobili potvrdu u
činjenicama ni nakon 15 godina.

"Ukoliko to iz bilo kojeg razloga nije izvodljivo, Institu traži da Ban
Ki-Mun izda nalog Sekretarijatu UN da tretira ovo obraćanje Vama kao
dokument UN i da ga distribuiše svim korisnicima Izveštaja iz 1999.
godine", navodi se u apelu Instituta.

Institut navodi da su neutemeljene tvrdnje bezbroj puta ponavljane u
medijima i dokumentima mnogih država, kao i da izveštaj generalnog
sekretara UN, iako obuhvata period od 1993. do 1995. godine, nijednom
nije pomenuo srpska stradanjana području Srebrenice.

Institut dodaje da u tom izveštaju nije našla mesta ni nesporna
činjenica da je od 9.390 meštana srpske nacionalnosti u opštini
Srebrenica, posle muslimanskih napada od maja 1992. do februara 1993.
godine, ostalo samo njih 860, što u procentima iznosi devet odsto.

U izveštaju generalnog sekretara se ne pominje ni memorandum o zločinima
nad Srbima u istočnoj BiH (Bratunac, Skelani, Srebrenica) u periodu od
aprila 1992. do aprila 1993. godine, koji je u junu 1993. godine predat
nadležnoj službi Saveta bezbednosti UN.

Ovaj deo izveštaja generalnog sekretara UN iz 1999. godine bio je
preuzet iz izjave Fuada Rijada, sudije Haškog tribunala, koja se
nalazila u saopštenju za štampu ovog suda od 16. novembra 1995. godine
povodom proširenja optužnice protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Beogradski institut je svoj apel uputio i predsedniku generalne
skupštine UN Ali Abdusalamu Trekiju i predsedavajućem Saveta bezbednosti
UN Klodu Heleru.

Generalni sekretar UN od 1997. do 2006. godine bio je Kofi Anan.

__._,_.___

Odaju počasti ideologu NATO bombardovanja

http://www.alo.rs/vesti/28191/Odaju_pocasti_ideologu_NATO_bombardovanja

Bruka i mazohizam Beogradskog univerziteta
Odaju počasti ideologu NATO bombardovanja

Sreda - 16.06.2010

Profesor američkog Prinston univerziteta Majkl Volcer, koji je žustro
zagovarao bombardovanje Srbije, danas će na inicijativu Fakulteta
političkih nauka u svečanoj sali Rektorata dobiti počasni doktorat
Beogradskog univerziteta!

Redovni profesor Univerziteta u Beogradu i bivši predsednik Srpskog
filozofskog društva Milan Brdar i profesor Portland stejt univerziteta u
SAD Aleksandar Jokić najoštrije su protestovali zbog tog čina.

- Dotični laureat se u svojim angažovanim tekstovima, poput mnogih
američkih autora, investirao za politiku svoje vlade, a da se pri tom
nije proslavio ni filozofski, ni logički, odnosno argumentativno.
Naprotiv, reč je o političkoj zloupotrebi filozofije - napisali su
ogorčeni profesori.

Profesor Brdar kaže za „Alo!" da je težina stavova koje je iznosio
Volcer bila velika.

- Volcer je to pisao u naučnim časopisima, kao filozof i to ima veću
težinu nego kada nešto slično kaže običan čovek - kaže Brdar. On kaže da
na ovaj način Srbije ponižava sebe na zapanjujući način.

- Pozivati u goste ljude spremne da vam 1992. ili 1999. saspu bombe na
glavu, a deceniju kasnije da vam se smeškaju u lice dok ih kitite
počastima, predstavlja zapanjujuć slučaj samoponižavanja i mazohizma, na
koji bi morali da reaguju svi koji još imaju nacionalnog dostojanstva i
samopoštovanja - kaže Brdar.

Na Univerzitetu u Beogradu su nam samo poručili da je rektor dr Branko
Kovačević na službenom putu, a sekretar Srpskog filozofskog društva
Slađana Rajić kaže da ona ne bi komentarisala protest dvojice profesora
i da će o tome da se konsultuje sa predsednikom društva.

Na FPN bez komentara

Nadležni sa Fakulteta političkih nauka, na čiju će inicijativu Volceru
da bude dodeljen počasni doktorat, juče nisu mogli da komentarišu
protest profesora Brdara i Jokića niti da objasne zašto su rešili da
odlikuju nekoga ko je navodno poznat po antisrpskim stavovima.

- Sutra ćemo izdati saopštenje i povodom dodele doktorata i povodom
protesta - kratko nam je poručila Sanja Milosavljević iz PR službe FPN-a.

R. F.

„Седморица из Сребренице“

Александар МЕЗЈАЈЕВ

 

„Седморица из Сребренице"

 

Поклон трибунала предстојећем шабашу убица сребреничких Срба

Изрицање значајних међународних судских пресуда, уприличено поводом неког «датума», у последње време постало је традиција. Поводом «јубилеја» догађаја у Руанди, званих «геноцид Туца», Међународни трибунал за Руанду осудио је на доживотну робију већину својих оптужених. «У част» 65-годишњице Велике победе над фашизмом Европски суд за човекова права донео је одлуку, којом је партизан-антифашиста В.М.Кононов проглашен злочинцем. Сваког лета, са приближавањем нове годишњице такозваних «догађаја у Сребреници» (11. јула), Међународни трибунал за бившу Југославију изриче своје пресуде «о делима геноцида», као да на тај начин приноси жртву у част годишњег празника шабаша, који приређују убице српског народа Сребренице, који се представљају као «жртве српског геноцида». Међутим, овог пута поклон Међународног трибунала за бившу Југославију је и најиздашнији: по први пут је трибунал одједном осудио седморицу оптужених (у медијима је процес означен као «Седморица из Сребренице» (Srebrenica Seven). 10. Јуна судско веће МТБЈ изрекло је своју пресуду у највећем, икада до сада одржаном, судском процесу у МТБЈ. У овом процесу судило се командантима војних јединица армије Републике Српске Вујадину Поповићу, Љубиши Беари, Драгу Николићу, Љубомиру Боровчанину, Радивоју Милетићу, Милану Гверу и Винку Пандуревићу. Процес је трајао четири године (од јула 2006.). Судска пресуда припремана је дуже од годину дана (одбрана у процесу окончана је марта 2006. године). Сви оптужени су проглашени кривим и осуђени на две доживотне робије и 90 година затвора.

И, тако је изречена друга у историји МТБЈ пресуда о проглашењу геноцида у Сребреници. Двојица оптужених проглашени су кривим за извршење геноцида. Пре тога је за скоро седамнаест година рада МТБЈ кривима за извршење геноцида проглашен само један оптужени – генерал Радислав Крстић. С тим у вези треба се подсетити, како је утврђен «геноцид у Сребреници» у пресуди МТБЈ генералу Крстићу. Ево завршних речи председавајућег судије А.Родригеса: «Генерале Крстићу, устаните...Суд може поверовати у то, да одлука о убијању хиљада цивила није била ваша одлука. Могуће да је ту одлуку донео неко други. Али сте ви, свеједно, криви, генерале Крстићу!» Ко не верује у тачност цитата, може проучити излагање судије Родригеса у оригиналу (1) Дакле, како се види из тих речи, суд не само да није утврдио постојање намере у чињењу оптуженог, него чак ни лице које је, тобоже, издало наређење за извршење злочина. Шта је било утврђено? Па ево шта: «Ви сте седели поред Младића и чули сте са каквим је тоном он разговарао са представницима холандског батаљона и босанске заједнице..» или «Нема никаквих доказа да сте ви издавали та наређења, али како се може поверовати у то, да ви то нисте знали!» (2)

А сада о доказима у процесу „Седморици из Сребренице". Ево, на пример, како су утврђиване чињенице о кривици В.Поповића: „Сведок Д.Ердемовић (3) је изјавио, да је видео „неког потпуковника". Судско веће сматра, да је тај потпуковник био Поповић. ...Сутрадан је Поповића видела како разговара телефоном са неутврђеним „босом" и чула како говоре о „плану А". Судско веће сматра да је „план А" значио убиство" (4) То је цитат из пресуде, коју је прочитао председавајући судија К.Агиус...

У нарочито сложеној ситуацији били су пуковник Беара и потпуковник Поповић, које су теретили за заверу са Ратком Младићем „лично", а такође, што је још опасније, са генералом Р.Крстићем, јер је Крстић већ осуђен и издржава казну. Управо је пресуда генералу Крстићу послужила као правни „основ" за све касније пресуде у МТБЈ. Сада нико од оптужених за геноцид није могао да оспорава саму чињеницу геноцида, већ само да се брани по принципу „ја ништа нисам знао" или „ја тамо нисам био". Пресуда генералу Крстићу била је основ и за одлуку главног судског органа ОУН – Међународног суда, у којој се „геноцид у Сребреници" третира као чињеница, коју је констатовао међународни тибунал. И мада је Међународни суд ОУН био дужан да утврди ту „чињеницу" самостално, он то није учинио, што је и разумљиво, јер већина судија Међународног суда су грађани оних истих држава из којих је и већина у Међународном трибуналу за бившу Југославију.

Треба истаћи да је у значајној мери пресуда „Седморици из Сребренице", заправо, пресуда Радовану Караџићу. Ево цитата из пресуде: „У марту 1995. године председник Р.Караџић је издао Директиву Врховној команди бр. 7, у којој је формулисан злочиначки план за напад на регионе који су се налазили под заштитом ОУН, са циљем да се примора цивилно становништво Сребренице и Жепе да напусте та подручја".

Приликом квалификовања догађаја у Сребреници као геноцида, МТБЈ је поново био принуђен да прибегне фалсификовању. На пример, у судској одлуци се говори о, тобоже, „утврђеном" броју погинулих 5336 људи (и додаје, да их „може бити чак 7826" – збиља, оригинална формулација за судску одлуку?). Међутим, приликом анализирања конкретних предочених доказа испоставља се да је бројка од пет хиљада - митска бројка, и да је резултат процене неких експерата. Уосталом, тако висок ниво доказа је схватљив, јер је бројка од седам хиљада, уз помоћ медија,одавно већ постала „утврђена чињеница" и навођена је као таква на највишем нивоу, укључујући и председника САД, и лидере европских земаља НАТО. Према томе, извршење „политичке наруџбине" овде је више него очигледно.

Пред изрицање пресуде председавајући судија је посебно подвукао, да се пресуда односи искључиво на седморицу оптужених, и никог више. То је лаж. Од сада ће у „аналима" међународне историје бити записано: „Међународни трибунал је изван сваке разумне сумње утврдио, да су „српске снаге", армија Републике Српске извршили следеће злочине: геноцид, убиства, кршење закона и обичаја рата, нечовечно поступање, прогон, насилно пресељење и терор према цивилном становништву..." Као што видимо, пресуда је формулисана тако да је свима осталима јасно: осуђени су председник РС Р.Караџић и командант армије РС, генерал Р.Младић, осуђене су све „српске снаге" које су стале у одбрану од уништења, осуђена је армија Републике Српске, која је бранила Србе у Босни од започетог од стране бошњака геноцида, а то значи да је осуђен српски народ. Свако ко покуша оспорити то – чак на основу мањкавости саме судске пресуде - ризикује да заврши у затвору. Ми смо већ писали о томе, да су у Босни и у низу земаља Европе донети закони, који квалификују као преступ „покушаје оспоравања случајева геноцида, које утврде међународни судови". И ти закони функционишу. Буквално је пре неколико дана председник адвокатске асоцијације Међународног трибунала за Руанду (МТР) П.Ерлиндер ухапшен у Руанди због оптужбе за „негирање геноцида". Чак ако оставимо по страни ту чињеницу да је геноцид Хуту против Туца у МТР био фалсификован, делатност П.Ерлиндера је професионална делатност адвоката. А то како се Трибунал за Руанду односи према својим адвокатима показује чињеница, да су власти Трибунала једноставно прећутале одговор на то хапшење! Званични захтев (и само то!) поднет је тек две недеље касније, након што је П.Ерлиндер, тобоже, покушао да у ћелији „изврши самоубиство". (Узгред речено, сада су руандске власти против П.Ерлиндера поднеле додатну кривичну пријаву због покушаја самоубиства!). Не треба сумњати у то да се власти трибунала за Руанду чак радују оном што се догађа П.Ерлиндеру – он је им је превише крви попио указујући на оне правне мањкавости и отворене фалсификате, који су уграђени у основу „утврђивања геноцида у Руанди"! Међутим, не сме се заборављати да је Апелационо веће трибунала за Руанду оно исто веће као и за трибунал за бившу Југославију, па је покушај уништења шефа адвокатске асоцијације МТР веома транспарентна порука свима који се осмеле да се боре за утврђивање истине у крвавим конфликтима на територији Руанде и бивше Југославије. Поред осталог, у пресудама „о Сребреници".

_________________________

(1) Види: Radislav Krstic becomes the first person to be convicted of genocide at the ICTY and is sentenced to 46 years imprisonment, ICTY Press-Release, 2 August 2001, // Званични сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: www.icty.org. Пресс-релиз № OF/P.I.S/609e

(2) Исто.

(3) Искусни читалац добро познаје ту личност која је сведочила у више од десетак судских процеса у МТБЈ. У замену за давање лажних изјава Ердемовићу су «опростили» убиство више од 1200 људи. Лажност изјава Ердемовића доказао је Слободан Милошевић, али је Ердемовић наставио да прелази са процеса на процес и лаже.

(4) Види пресуду Тужилац против В.Поповића и других од 10. јуна 2010. године, // Званични сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610summary.pdf

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3099

Veliko Buđenje - Spartak protiv Bilderberga

Pogledajte ovaj fascinantni govor, prevedeno je...

June 08, 2010

Međunarodni Monetarni Fond, Ujedinjene nacije, Svetska Banka i Svetske Središnje Banke su stvorili dužnički zatvor za svakoga na ovoj planeti kroz njihov monetarni i financijski sistem baziran na novcu-dugu. Spartak je najpoznatiji vođa pobune robova svih vremena. Bilderberg Konferencija 03-06 juna - Sitges, Španija: Fascinantan govor Spartaka ispred policijskih snaga za ukidanje monetarne okupacije nacionalnih valutnih sistema ispunjenih novcem-dugom:


http://www.youtube.com/watch?v=oba_5zNc_8A&feature=youtube_gdata