Претражи овај блог

петак, 20. август 2010.

Светозар Радишић: Pазбијaње СФРЈ објављенo 18. августа 1948. године у САД

Светозар Радишић, бивши ПР ЈНА

 

РАСКОМАДАНА ПЛАНЕТА

 

У овом првом делу разговора Светозар Радишић говори о свом војном искуству за време ратова у бившој Југославији, о Косову, о светским моћницима, владарима из

сенке и о осуди људскога рода на вечиту неслободу. Више о томе на сајту www.svetozarradisic.com , где се могу видети и његове књиге као на пример „Гушење истине", „Нестанак Великог Брата 2012", „Скривено мисаоно оружје", итд.

 

 

Који су били најтежи тренуци у Вашем послу, у којем времену Југославије? (за време Милошевића или после, за време присуства НАТО трупа, итд?)

 

ОДГОВОР: Када је неко посвећени официр, онда му најтеже пада немоћ. Ту немоћ сам први пут осетио када сам схватио да се распадају држава којој сам се заклео на верност и да ћу дати живот за њену одбрану и када се распада војска у којој служим свом народу. Реч је о СФРЈ и Југословенској народној армији. Био сам у Кабинету Савезног секратара за народну одбрану. Сваки дан сам имао утисак да се политичарима изнова пружа шанса да сачувају федерацију, а да они то не желе да искористе. Војници ЈНА су били гладни и жедни блокирани у касарнама у Словенији и Хрватској, а човек који је надлежан за одбрану, генерал Вељко Кадијевић, је само саветовао политичаре и није учинио ниједан потез да сачува част и углед својих војника. Будући да су око мене били Хрвати, Словенци, Македонци, муслимани и понеки Шиптар, било је тешко са њима и разговарати о судбини која је тако сурово стајала пред свима нама. Неравноправна одбрана од агресије НАТО-а није ни приближно психолошки била тешка. Једноставно знали смо да се боримо против најјаче силе на планети, да немамо шансе да се одбранимо, али смо чисте душе учинили са оним чиме смо располагали све што смо могли и знали. Што се тиче политичара, од Јосипа Броза Тита, преко Слободана Милошевића („и после Тита Тито") до садашњих глобалиста све је било провидно исто. Они су обављали процес транзиције из социјализма у капитализам и водили нас путем глобализације.

 

 

 

2. Шта сте радили за време ратова деведесетих? Шта се још не зна у јавности од свих тих друштвених прелома који су се збили на територији бивше Ју?

 

ОДГОВОР: У тих последњих десет година 20. века схватио сам да нам се приближава разбијање и распад СФР Југославије. Прве године провео сам у Титовој гарди и командовао практично најважнојом јединицом ПВО у ЈНА, која је обезбеђивала Јосипа Броза. Затим сам премештен у Кабинет Савезног секретара за народну одбрану, где сам са још неколико официра изучавао тзв. доктрине у оптицају. У Гарди су само потврђене моје искуствене стрепње (школован сам у Задру) да нас политичари воде ка рату, а у Кабинету су те стрепње поткрепљене документима, нарочито оним које смо добијали преко  адмирала Станета Бровета (заменик ССНО) из Скупштине СФРЈ и од руководстава република и намерно натурених покрајина. У јавности се не зна да су за разбијење СФРЈ постојали документи објављени у облику Директиве 20/1 објављене 18. августа 1948. године у Савету за националну безбедност САД и да су на списку земања за разбијање осим СФРЈ и пре ње биле СССР и ЧССР. Затим, грађанима није познато да је разбијање и уситњавање дражава у „бонсаи државе" први пут иницирано у чувеним „Протоколима сионских мудраца" и да је Бутрос Бутрос Гали изјавио да је намера „Планетарне елите" да ускоро на свету буде више од 400 државица. Бројни су документи за које грађани не знају, поменућу само још Правило КоВ САД ФМ 100 –5 (нема суверених држава) и теоријску основу Традоковог Памфлета 525–5, објављеног 1. августа 1994. године (TRADOCTraining and Doctrine Command), на основу којег су САД узеле у своје руке све светске процесе и креирање судбине света. Наравно, то су само документи, обични људи никада неће сазнати колико су њихове вође умешане у све процесе у којима они постају само опљачкана руља без трага слободе.

 

 

 

3. Је ли се шта могло спречити?

 

ОДГОВОР: Мислим да је одговор – не. Они који су смислили неслободу за све грађане света имају сву финансијску моћ и у својим рукама организације као што су НАСА, НСА (Агенција за националну безбедност САД), ЦИА, ДИА, ОЕБС, ММФ... Све те организације финансирају приватници – мегакапиталисти, а исто тако и све пројекте научне, школске, медијске, религијске...

 

 

4. Јесу ли ти ратови били „наручени" или спонтани?

 

ОДГОВОР: Сви ратови су планирани од настанка масонерије и породица попут династије Ротшилд. Дакле, од 1700. године наовамо. Алберт Пајк је према многим изворима детаљно разрадио три светска рата. Не само да се у ратовима зарађује највише и да су они најуноснији послови, уз продају наоружања и дроге, него је контрола људи све већа, тако да се ништа не догађа спонтано. Сви ратови су планирани, вођени и дозирани, а сврха им је владавина планетом из једног центра, односно да један човек (најимућнији) орвеловски царује планетом (у Библији га зову – Антихрист).

 

 

5. Шта сте радили за време НАТО напада 1999?

 

ОДГОВОР: Био сам главни и одговорни уредник општевојног теоријског часописа „Војно дело". Објавили смо три ратна броја за 78 дана (реч је о двомесечнику, а сада тромесечнику или шестомесечнику). У објављеним научним а патриотским написима довољно је података за будуће генерације, јер смо без страха написали све о времену у којем се налазимо. Мој период у „Војном делу" глобалисти су назвали националистичким. Било би ми јако жао уколико би уништили те примерке, или би им се случајно нешто догодило са њима, као што су (из)брисани моји ТВ и радио наступи на националним фреквенцијама у којима сам помињао демократе.

 

Је ли ЈНА била спремна да сачека Американце на копну? И које су још паравојне формације биле ангажоване у одбрану земље? И да ли су оне имале и друге циљеве, као нпр. Ратно профитерство, или....?

 

ОДГОВОР: Наших могућности у борби „прса у прса" су се плашили на Западу. У тој борби они би били много технички осетљивији, а психолошки веома угрожени. Да се то догодило, не би се писало о рату са дистанце и прецизном погађању невиних људи ракетама из „Шесте флоте", о коришћењу касетних бомби и муницији са „осиромашеним уранијумом", већ и о способности америчком, британског и друггих народа да сваки дан сахрањују своју децу коју су упутили на неке тамо Србе, за које нису знали и да постоје. Тзв. паравојне организације су биле свакако мање паравојне неко што су биле хрватске Зенге у време када је ЈНА била једина регуларна снага. Добровољци су у већини случајева, према Закону о одбрани, укључивани у ЈНА, а јединице као што су добровољци појединих странака су као јединице постале део Југословенске народне армије или тероторијалне одбране. Наравно, у рату су се догађале и инцидентне ситуације које нису увек и до краја контролисане и зато правни систем треба да рашчисти око тога да ли се неко огрешио о правне норме. Ратних профитера је било у свим сукобљеним снагама, као и антиратних профитера. Ови други су боље плаћени. Занимљиво је да су лоши и похлепни људи (Срби, Хрвати, „Бошњаци", „Црногорци"...) у свим срединама, савршено међунационално сарађивали, продавали и размењивали наоружање, опрему, храну и друге намирнице и тако стекли огроман капитал.

 

 

6. Шта вас је у војној каријери највише згрозило?

 

ОДГОВОР: Безосећајност политичара за сопствену војску, коју су трошили у ратовима, а затим хапсили потчињене генерале и послали непријатељима да им суде. У самој војсци (био сам приипадник ЈНА, ЈА, ВЈ и ВСЦГ): могућност да се високих положаја домогну улизице уместо зналаца и правих професионалаца.

 

7. За кога, по вама, Косово и Метохија предтавља највећи интерес већ одавно, и зашто? (за које државе, „Колумбија" на Балкану, за које циљеве, итд)?

 

ОДГОВОР: Претензије најмоћнијих похлепника на Косово и Метохију су разборите и логичне. Прво, пружила се прилика „владарима из сенке" да свој НАТО приближе Истоку и да изграде највећу базу на Балкану. Та база („Бонстил") је одскочна даска за даље овладавање Блиским истоком, а потпм продор према Кини, Индији, Јапану... Балкан је војно-стратешки најважнија тачка на планети. Друго, сви сателитски снимци и стари подаци показују да је реч о подручју са великим залихама најтраженијих руда. Није никакво чудо што су најмоћније снаге на свету гађале „осиромашеним уранијумом" просторе на којима живе Шиптари (Арнаути, Арбанаси, некадашњи Срби). Реч је о „чишћењу простора". Тамо се деца рађају са невиђеним дегенерацијама. Вероватно ће свет сведочити да су на тај простор насељене слуге „великог брата", будући да је технолошки могуће очистити сваки простор, чак и од уранијума. То што је Косово и Метохија расадник мафије, неморала, дроге, „белог робља", знали само да су бизнисмени узели ствари под своје и да ће убудуће одлучивати о том простору.

 

У овом другом делу разговoра наш саговорник износи своје ставове о САД и ЕУ и своје закључке о теоријама завере и светској манипулацији у

свим областима, а на крају објашњава шта би за све нас требало да значи Видовдан.

 

8. Ко је или шта сматрате да је највећи душманин човечанства у овом општем духовном тренутку у којем се налазимо? (и у које је по вама душевно стање света сада – декаденција, преокрет лествице вредности, итд).

 

ОДГОВОР: Ту не постоји само једна димензија. Постоје најмање две. Будући владар планетом (према Библији „Антихрист") свој успон заснива на вери и магији. Преко екуменистичког система и „Ње ејџ" покрета настојаће да обједини вернике под једну планетарну религију, тако што ће се брисати разлике између религија. У том процесу би требало да нестану хришћанство, ислам, будизам, јудеизам, сатанизам, паганизам... а да се религијска моћ обједини на Тргу Св. Петра у држави Ватикан. Тамо је трон владара вером. На другом трону је вођа масонерије, чији су ритуали (иницијације) засновани на староегипатској магији. Папа се хвали да бира главног масона, а масонерија да бира папу. Свеједно је ко ће превладати. Храм у Јерусалиму се већ гради.

 

9. Који су по вама најуродљивији начини манипулације данас, сем медија? Ко и чиме нам испире свест, и како се може одупрети онај који зна шта се збива у суштини?

 

ОДГОВОР: Све утиче на свест људи, односно на људску душу. Систем образовања и васпитања (дечија литература, школе, факултети, школске установе, посебно предавања из логике, математике и историје). Економија (новац, власништво, економске структуре и односи). Систем разоноде и забаве (музика, слике, филм, игре...). Савремене технологије геноцида (алкохол, наркотици, дуван, психотропна средства, генетски инжињеринг, невидљива технологија, електромагнетно оружје, клонирање, микрочиповање...). Проблем је у одљуђивању и отуђењу човека од човека, чак и у породици. „Испирање мозга" се догађа у свим наведеним системима, а постоји и непосредније: радом уређаја на фреквенцији на којој вибрира људски мозак (између 0,5 и 500 херца), уређајима какви су ХААРП, СИГИНТ, па чак и неки медицински електронски инструменти. Одбрана се мора заснивати на знању, организацији и мудрости – у процесу освешћивања. Тај процес је известан, мукотрпан, али још далек од обичног човека.

 

 

10. Писали сте о стратегијама и доктринама, о утицању на свест, мозак и душу људи. Ко то ради и који је крајњи циљ? (напомињем да ова питања постављам за ширу читалачку публике, лично неке од одговора знам, јер ме је одувек занимала „теорија завере")

 

ОДГОВОР: Проблем је на нивоу рашомона. „Теорија завере" не постоји, чак је та синтагма и језички некоректна. Међутим, будући да од постања постоје завере, све што је о њима написано зове се теорија о заверама. Та теорија постоји и веома је обимна. Непријатељи људског рода су толико трапави да ни основне формилације не успевају да усагласе и свашта изговарају и пишу. Претходно сам већ рекао да „Светска елита" ствара руљу (људи заглупљени пробраним информацијама), не би ли лакше (о)владала светом. Олдос Хаксли је рекао да ће људи бити срећни у својој неслободи, а при томе је говорио о утицају пилула које ће уносити у свој организам у припреми за „неоробовласнички поредак".

 

11. Има доста људи који данас на сва уста вичу да не постоји никаква теорија завере. Који је ваш коментар на то?

 

 

ОДГОВОР: Реч је о системцима. Они се углавном налазе у тзв. невладиним организацијама. Плаћени су да тако говоре, на основу Агенде за мир Уједињених нација. И ту организацију плаћа масонерија, односно „Светска елита" („велики брат", „мега финансијери"). Не треба им замерити, тако прехрањују породице, а више не знају. Као што у ратове шаљу само оне који немају избора, тако бирају људе за „прљаве послове" из оних групација које би остале без посла у свим другим проверама. То су људи који тврде да им није до политике, да су пацифисти и да је само важно да рата не буде. Волео бих да знам да ли су убеђени у то што пишу и говоре у медијима. Уколико тако мисле, мислим да им само Бог може помоћи, а већином је реч о безбожницима. Сусретао сам многе међу њима. Беже од разговора о било којој теми и само причају да је важно да своју децу изведу на пут. На какав пут?

 

 

12. Како гледате на Уједињену Европу, као Србин?

 

ОДГОВОР: Иако ће то деловати патетично, мени је њих жао и било би ми жао уколико са заувек укаљамо њиховим схватањима. С ким си такав си. „Уједињена Европа" (Увропска унија) успоставља по моделу Сједињених Држава, а САД су једна од најугроженијих земаља на свету, препуна бесправља, још увек расистичка а пред налетом је исламизације, хиспанолатинизације и африканизације. Европа је угрожена таквим Сједињеним Државама. Мегакапиталисти из САД не дозвољавају Европи да прогледа, не дају јој да се брани (да има своје оружане снаге), а претворени су наводно у мега-државу. Европски парламент је место „интелектуалног" хаоса и најбољи доказ да ниједна држава нема суверенитет, нити да грађани Европе имају личне слободе.

Сврха људског живота је слобода. Наш (српски) проблем је што нам не допуштају да будемо слободни и да сами одлучујемо о својој судбини. Када би Срби владали Србијом за неколико година бисмо стали на ноге и били потпуно независни, а најважније је да бисмо били узор свету да је могуће живети боље. Они из ЕУ су нам искрени непријатељи, окупирали су Србију и Србе и даље раде на њиховом уништавању. Не показују на ниједан начин да желе да сарађују, јер непрестано настављају бескрајни низ уцена. Наставили су рат и своју оружану агресију кроз неоружане облике агресије.

То што Србе скоро нико на планети није истински подржао платиће људски род убудуће. Све ће се догодити према космичким, неумитним законима „сетве и жетве" и онима који су ширили зло и „марионетској власти", која је саучествовала у уназађивању српског народа. Срамота је што демократама, које су навијале да се Срби бомбама и ракетама опамећују, нису помогли њихови сарадници (садашњи окупатори) да се бар неки мост у Србији њиховом донацијом или поклоном оспособи, или подигне. Још увек их чекају зграде Генералштаба, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, мостови... Наши споменици. Велики је грех садашње власти што нам споменике на ЕУ и НАТО претварају у нове грађевине, па нећемо имати шта да покажемо потомству. Чине то због себе, да не покажемо кога су (оп)служили.

 

 

13. На вашем сајту стоји антрефиле о Видовдану. Објасните нам зашто сте се тако емблематично осврнули на Видовдан.

 

ОДГОВОР: О Видовдану мислим оно што сам написао на сајту. Заиста мислим да је Видовдан више од мита и да је срастао са бићем српског рода. Будући да су Срби спојили паганског бога са Христом, тако што Светог Вида славе Хришћани, онда то добија нову димензију и уздиже се на ниво архетипа и симбола. Видовдан је важан за сваког Хришћанина јер је на тај дан Свети цар Лазар опредељењем за „Царство небеско" одредио судбину Срба до сада, сада и вероватно свевремено и ванвремено.

С научног становишта он је уткао у Србе веру, љубав и наду и спојио материјалну, енергетску, душевну и духовну сверу у космичку хармонију. Зато су многи Срби проблем за оне који би да покоре људе и учине их неслободним. Видовдански поглед на свет омогућава људима које је васпитавао Свети владика Николај Велимировић да буду изнад греха и изнад смрти, а рада су непоколебљиви и несавладиви. Велики Србин је рекао: „Бој се оног ко умије без голема мријет јада". Такви су видовданци.

 

 

www.temisvarskivesnik.ro

 

temisvarskivesnik@yahoo.com

 

novitemisvarskivesnik@gmail.com

10.август 2010.

четвртак, 19. август 2010.

Група Крајишника тужила америчку војну компанију МПРИ

Група Крајишника тужила америчку војну компанију МПРИ

четвртак, 19 август 2010 20:30 Танјуг

Description: Ел. поштаDescription: ШтампаDescription: ПДФ

 

Група Срба која је до 1995. године живела у Крајини тужила је америчку војно-консултантску фирму МПРИ, тврдећи је да је учествовала у геноциду и тражи милијарде долара одштете, пише данашњи "Вечерњи лист".

Према тврдњама тужиоца, приватна компанија је војно опремала хрватске војне снаге, подучавала хрватске официре и осмислила план операције "Олуја".

У тужби, написаној на 40 страна, сведоци наводе да је циљ "Олује" био "силом протерати мањинску етничку групу", а компанију МПРИ спомињу као "учесника у геноциду", пише хрватски лист.

* Фирму МПРИ основало је 1987. осам бивших официра америчке војске, а 2000. ју је купила компанија Л-3 Communications.

"Операција Олуја постала је највећа копнена офанзива у Европи од Другога светског рата, а као последицу је имала убиства и нехуман однос према хиљадама Срба, насилно протеривање 200.000 Срба из њихових вековних домова, пљачку и уништавање имовине вредне стотине милиона долара", наведено је тужби.

Група Срба је навела и да је тадашњи министар обране Гојко Шушак на састанку с представницима фирме МПРИ у октобру 1994. године, кад је с америчком компанијом наводно склопљен мултимилионски уговор, казао да "жели Србе истерати из Крајине".

Случај се води у федералном суду у Чикагу, пренео је "Вечерњи лист".

"Веритас" ће пружити помоћ Србима

Документационо-информациони центар "Веритас" ће пружити сву потребну помоћ крајишким Србима који су подигли тужбу против америчке војно-консултантске фирме МПРИ због учешћа у геноциду почињеног у операцији "Олуја", изјавио је данас председник те невладине организације Саво Штрбац.

"Учествовали смо у припремама тужбе", рекао је он у изјави Тањугу и објаснио да су први контакти успостављени пре годину дана, а тројица америчких адвоката посетила "Веритас" 17. новембра прошле године.

"Ми смо спона између крајишких Срба и америчког адвоктског тима и радо смо прихватили ову сарадњу", указао је Штрбац.

* Штрбац је навео да ће америчким адвокатима бити стављена на располагање сви докази које поседује "Веритас": спискови убијених и рањених Срба, евиденција о њиховом изгону, спаљеним домовима, уништеној и опљачканој имовини, током и после операције "Олуја".

"Према мојим сазнањима, прве тужбе покренули су Срби који су избегли у САД и постали амерички држављани, а којима је у 'Олуји' убијен неко од чланова породице", казао је Штрбац.

Он је поручио да ће касније уследити и тужбе чланова породица страдалих у "Олуји" који живе у Србији, Републици Српској и другим земљама за претрпљену душевну бол и накнаду штете за уништену и девастирану имовину.

Штрбац је навео да Србе прогнане из Крајине пред америчким федералним судом у Ццикагу заступа велика америчка фирма, која има на десетине адвоката и филијале у више земаља широм света.

Према његовим речима, адвокати од породица неће узимати новац унапред, већ раде на проценат, а у ову веома скупу грађанску парницу "не би ушли да не очекују да ће им се исплатити."

http://www.in4s.net/globus/78-globus/20494-2010-08-19-19-37-24

среда, 18. август 2010.

Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM

Administrativna podela KiM (levo) i replika nedicevske Srbije (desno) (Foto arhiva Glasa juga)

Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM

18.08.2010. 10:41

„Ne pristajemo na izdvajanje teritorija svojih opština iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo Republike Srbije, navodi se u tekstu „Deklaracije o nezavisnosti saveza opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija" u koju je KIM radio imao uvid.

„U svojstvu najvišeg organa lokalne samouprave građana Srbije na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija Savez opština Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (SAO KiM) kao izraz suverenog prava građana Srbije, koje predstavlja donosi Deklaraciju ", stoji u uvodu dokumenta koji je u osam tačaka obrazlaže stanje na Kosovu i Metohiji.

Između ostalog u deklaraciji se naglašava da se tekst isključivo odnosi na nezavisnost teritorija i opština iz sastava SAO KiM-a  od „tvorevine koju su njeni stvoritelji nazvali Republika Kosovo".

SAO KiM konstatuje da je tkz. Republika Kosovo proglašena 17. februara 2008.godine od strane „jedne grupe do tada građana Srbije koji su na sednici svog predstavničkog organa u Prištini tako odlučili usvajajući svoju tzv. deklaraciju o nezavisnosti Kosova".

„SAO KiM konstatuje da geografski pojam Kosovo i Metohija samim imenom ne može označavati istu teritoriju i da teritorija na koju pretenduje tzv. Republika Kosovo ne može po automatizmu biti čitava teritorija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavni deo teritorije Republike Srbije koji je kao geografski pojam jedini međunarodno- pravno priznat".  

SAO KiM konstatuje da su od 1999. godine pa sve do danas počinjeni nebrojani akti najgoreg nasilja prema pripadnicima, naročito srpske nacionalnosti, čiji vinovnici nisu pronađeni niti adekvatno kažnjeni za svoja zlodela.

„Nepopravljive su posledice strašnog, gotovo biblijskog, pogroma od 17. marta 2004. godine kada su građani Srbije, naročito srpske nacionalnosti brutalno prebijani i ubijani a njihova imovinma pljačkana i spaljivana dok je više od 100 sakralnih objekata SPC teško oštećeno i potpuno uništeno, među kojima i oni pod zaštitom UNESKO-a".

„Kao rezultat etničkog čišćenja nealbanaca i genocidnog ponašanja albanskih vlasti u Prištini, više stotina hiljada građana Republike Srbije nealbanske nacionalnosti proterano je sa svojih mnogovekovnih staništa. Njima je fizički onemogućen čak i pristup grobljima predaka koja se sistematski uništavaju sa očiglednom namerom da se uklone svi materijalni dokazi o postojanju nealbanaca na ovom prostoru. Na delu je i masovno albansko falsifikovanje opšte istorije u ovom regionu, koja se silom nameće i u školskoj nastavi".

SAO KiM ističe "da bez obzira na pojedinačna priznanja te države iz pragmatičnih razloga tzv. Republika Kosovo stvorena kao rezultat genocida prema nealbancima nema nikada pravo na međunarodno pravni subjektivitet jer je genocidna tvorevina".

SAO KiM konstatuje da teritorije svojih opština ne izdvaja iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo teritorije Republike Srbije.

http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,7454

Kолико кошта косовски додатак

Kолико кошта косовски додатак

Био је то политички потез са вероватно свесним кршењем закона, али јасним циљем да се народ задржи ту, на своме Косово

Сви медији су преко викенда објавили вест да је укинут косовски додатак на плате запослених на Косову и Метохији. Уставни суд је прогласио незаконитом уредбу владе из 2003. године. По тој уредби су уведене надокнаде за све прогнанике који су некада били запослени, негде у висини социјалне помоћи, али је и утврђен начин исплате зарада за оне који су остали да живе и раде на Косову и Метохији. Био је то политички потез са, вероватно свесним кршењем закона, али јасним циљем да се народ задржи ту, на своме. Био је то политички потез владе и у смислу поспешивања повратка, јер су многе породице и појединци одлучили да се врате у напуштене или разрушене домове, јер су имали боље услове за егзистенцију него негде у колективном центру. Па чак и они из градова који су продали станове за онолико новца колико су морали, па више не плаћају кирију јер су купили неки кров над главом за онолико колико су за свој стан добили, брзо су осетили фразу „Зидови се не једу...". Сналазили су се, конкурисали, писали молбе и налазили су посао у селима где су Срби остали.

Све док има деце–ученика биће потребни и професори. Све док има народа, биће потребни и лекари. Управо се због ове вести, а у резигнацији због свега преживљеног препричавају искуства од деведесет девете како је доктор Перинић порађао жене у запуштеној амбуланти, а докторка Зорица Ђорђевић проводила дане и ноћи крај породиља у грозници. Доктор Перић, млади хирург, спасавао је животе и тешком муком обезбеђивао пратњу Кфора за транспорт животно угрожених. Новац, упорност и истрајност довели су до тога да сада у Грачаници хирурзи обављају компликоване операције, порађају просечно од четири до шест жена дневно, имају трансфузију крви, функционишу лабораторије, рендгени, хитна помоћ, амбуланте у скоро сваком селу.

Тако је било. У ратној атмосфери отишли су они који су спасавали голе животе. Ови који су остали нису знали где би, јачи је био инстинкт за самоодржањем ту где јесу. Где је њихово. У марту 2004. поново страхоте и страдања. Никада нећу заборавити песму, тада девојчице Биљане Николић из Лапљег Села, која у својој песми описује како је тешко када те боли зуб, а струје нема, амбуланта је далеко. Или састав гимназијалке из Липљана која одбројава зимске дане у којима немају струју, а живот тече, и тако дан по дан негде преко педесет дана.

И у школу су кренула на време деца, те деведесет девете. Гимназијски професор из Приштине Воја Рашић који је остао у родном Добротину, са Војом Стојановићем из Градског саобраћајног предузећа успели су да набаве аутобусе и нафту и храбре возаче који су кружили по селима и довозили децу до школа. И сада, после толико година, многа деца у Сливову, Брњици, Ливађу, Гуштерици, Сушици, Чаглавици, Преоцу, Угљару, Батусу, Кузмину, Прилужју, Племетини, Бабином Мосту, у пет сати ујутру су на месту где чекају аутобус који ће их превести до Грачанице или Лапљег Села где су по три средње школе смештене у матичној сеоској основној школи. У почетку је било тешко обезбедити наставни кадар, али и професори су почели да се враћају, конкурси су профункционисали па су предавачи углавном компетентних квалификација. Као и свуда на свету и свуда у Србији, фамилијаризма има и неправилности има, али надлежни увек знају те појединачне случајеве.

Један јунак Добрице Ћосића, Тола Дачић у трећој књизи „Време смрти" каже: „Човек је као дрво. Где никне, ту је његово. И ту му је све...". Тај јаки корен се код Косоваца осећа снажно. Некога исцрпљеност од неизвесности, некога лакомисленост, некога похлепа за новцем тера до прода њиву својих прадедова. Много је оних који никада и ни за какве паре неће отуђити то што су наследили. Људи су се уморили. Не виде никакву стратегију државе, трпе велике притиске са свих страна. Још када су исечени мобилни телефони речено је у једном тренутку: „Учинићемо све". Више нико и не пита.

Ево сада и конкретних података колико износи косовски додатак. Запослени интелектуалац у локалној самоуправи (Скупштина града Приштине) има плату око 40.000 динара. То је оно што прима преко банке, значи свих сто педесет одсто. Административни радник са средњом школом и четрдесет година радног стажа прима 31.000 динара. Ако је то незаконит износ који треба смањити колики је износ плате по закону административног радника или интелектуалца у Скупштини града Крагујевца или Ниша или Београда?

Али ако буде укинута трећина плате, шта је могући след догађаја? Може бити повећан број породица које ће тражити социјалну помоћ. Када лекари потраже боље плаћен посао, народ ће остати поново на савести малог броја најупорнијих. Колико ће они моћи да издрже? Професионално, емотивно и морално. Према својој деци која расту у неслободи. Па када професори више не буду могли да поднесу трошкове кирије и сталних путовања, ко ће дати образовање деци најупорнијих.

Шта се заправо жели постићи смањењем плата запослених на Косову и Метохији? Вратићемо се на спорну уредбу владе из 2003. године. Доношењем те уредбе око стотину запослених у Привременом извршном већу и Скупштини Косова и Метохије, остало је на улици. Без минималца, без икакве надокнаде. Без икакве коначне пресуде радних спорова који се воде код наших судова. Сада у овој реорганизацији судства, да ли ће одлука Уставног суда о незаконитој уредби, покренути решавање појединачних и колективних спорова на ову тему?

Радмила Тодић-Вулићевић, Грачаница

објављено: 19/08/2010

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Koliko-kosta-kosovski-dodatak.sr.html

уторак, 17. август 2010.

Mujezinović otima srpske stanove

Mujezinović otima srpske stanove

Description: Štampa

 

Autor: Biljana Gagula   

utorak, 17 avgust 2010 19:02

Bivšim oficirima JNA ne pada na pamet da se odreknu svojih stanova, koji su ostali u gradovima širom Federacije BiH i na taj način ih prepuste pripadnicima Armije RBiH.

Ovo je poručio Jovo Vukobrad, predsjednik Stambene komisije Udruženja vojnih penzionera RS, koji je neprihvatljivom ocijenio izjavu federalnog premijera Mustafe Mujezinovića da bi u praksi bilo nemoguće primijeniti odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Đokić" na bar hiljadu stanova, koji su prije rata u BiH bili u vlasništvu Srba.

- Ne pada nam na pamet da uzimamo od onih koji su branili BiH i dajemo onima koji su je napadali, po cijenu bilo čega - kategoričan je bio  Mujezinović. Vukobrad kaže da je ovakva izjava federalnog premijera skandalozna, jer bi on trebao da se podjednako brine o sva tri konstitutivna naroda u FBiH, a ne da zastupa samo interese Bošnjaka.

Član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, Nebojša Radmanović, ocijenio da je stav premijera FBiH o neprovodivosti sudske odluke dio politike koja se vodi od rata i koja je antidejtonska, protivna međunarodnom pravu i suprotstavljena sudu u Strazburu.

- Mujezinovićev izjava grozan je primjer u 21. vijeku kako čovjek misli da se rješavaju pitanja i kako se uskraćuju prava ljudima koji to imaju po odluci Suda u Strazburu. Možete misliti kada bi se neko iz RS tako ponašao, kakve bi bile reakcije, pogotovo međunarodnih zvaničnika - rekao je Radmanović.
On je istakao da do ovakvog problema sa stanovima Srba nije trebalo ni da dođe, dodajući da se na ovom primjeru pokazuje različit pristup u BiH, jer je RS ispunila svoje obaveze u vezi sa vraćanjem imovine.

- Dok je u RS sve vraćeno, osim u neznatnom broju slučajeva koji su sada na sudovima, i tako potpuno ispunjen aneks o povratku imovine izbjeglim i raseljenim licima, u Sarajevu se to potpuno osporava. Sarajevo i FBiH osporavaju Ustav FBiH, koji ne funkcioniše kada su u pitanju Srbi i tendenciozno na taj način smanjuju srpsku populaciju u FBiH, a pričaju o multietničnosti - naveo je Radmanović.

Predsjednik RS, Rajko Kuzmanović, rekao je da se odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu moraju izvršavati, te da u tom smislu, nema načina da vlasti FBiH izbjegnu da provedu presudu ovog suda u slučaju "Đokić". Predsjednik RS uvjeren je da evropske institucije neće tolerisati ovakvo ponašanje i očekuje da utiču na predstavnike vlasti FBiH da ispoštuju odluku Evropskog suda za ljudska prava.

- Premijeru Mujezinoviću, bilo bi mnogo bolje da traži načine da postupi u skladu s odlukom suda, a ne da daje izjave koje su suprotne pravu i pravdi i Evropskoj konveciji o ljudskim pravima i slobodama - smatra Kuzmanović.

Predsjednik Narodne skupštine RS, Igor Radojičić, upozorio je da bi eventualna odluka Vlade FBiH da ne izvrši odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Đokić" mogla da proizvede iste ili čak veće posljedice nego predmet "Sejdić i Finci" i da bi moglo doći do međunarodne izolacije čitave zemlje. Radojičić je izjavu premijera FBiH ocijenio kao nepravičnu, ispolitizovanu i diskriminatorsku.

Staša Košarac, rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica RS, naglašava da su odluke Suda za ljudska prava provodive i da je dužnost institucija BiH da ih, kao takve, provedu.

Član Delegacije Parlamentarne skupštine BiH u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope, Mladen Ivanić, izjavio je da FBiH neće imati mogućnosti da odbije odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Đokić" i da će morati da je provede, jer je cijena njenog ignorisanja ogromna.
- Evropske institucije neće takvo ponašanje tolerisati. To bi moglo da dovede do potpune suspenzije u Savjetu Evrope i sasvim sam siguran da će federalni premijer, Mustafa Mujezinović, i drugi Mujezinovići takvu odluku morati da provedu i to veoma brzo - izjavio je Ivanić.

 

ĆURGUZ Na potezu visoki predstavnik

Visoki predstavnik u BiH treba da izrekne sankcije i mjere prema najvišim nosiocima vlasti FBiH i njihovim predstavnicima u zajedničkim organima BiH, kao što su Mustafa Mujezinović i Amor Mašović, koji opstruišu vraćanje vojnih stanova i traženje nestalih Srba u BiH, izjavio je predsjednik Boračke organizacije RS, Pantelija Ćurguz.

Ćurguz je rekao da je suština svih problema u BiH to što zvanični nosioci najviših funkcija vlasti FBiH i njihovi predstavnici u zajedničkim organima BiH smatraju Srbe agresorom na BiH.

- Svi koji dolaze na političke funkcije u FBiH imaju zadatak da realizuju projekat po kojem treba da izvedu zaključak po kojem su Srbi izvršili agresiju na BiH, zbog čega je veliki problem da pojedinac iz RS i sama Srpska ostvare bilo koje pravo koje im pripada u institucijama vlasti FBiH i zajedničkih organa BiH - zaključio je Ćurguz.

 

http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=8984:mujezinovi-otima-srpske-stanove&catid=18:u-fokusu&Itemid=153

понедељак, 16. август 2010.

ČIJE SU DŽAMIJE ?

ČIJE SU DŽAMIJE ?

 

- Povodom prisvajanja srpskih džamija –

U intervjuu za reviju PEČAT, koji prenosi sajt SERBSKA DIJASPORA, naš istoričar i eks-senator Republike Srpske Veselin Ðuretić kaže: « 38 starih džamija (na teritoriji Kosmeta) nisu
šiptarske nego osmanlijske ». Da možda nisu i pravoslavne crkve vizantijske, a katoličke vatikansko-italijanske?! Da možda nisu Srbi samo pravoslavci, a ne i muslimani, katolici ?! Koliko ja znam, Srbi su zvali Srpskom Majkom muslimana Mehmet-pašu Sokolovića! Ili možda ni Mehmet-paša nije Srbin?!
Ne kažem da na Kosmetu nema i po koja albanska (šiptarska) džamija (pogotovo iz XIX i XX veka!). Ne kažem da nema i osmanlijskih džamija (pogotovo iz prvih decenija turske okupacije!). Ali kažem i dokazaću vam da značajniji deo džamija Kosmeta su naše, srpske, izgrađene od naših, srpskih muslimana, pa su i služile nama, našim srpskim muslimanima. Među njima je i poznata džamija Srbina Sinan-paše Rotulovića, sred Prizrena, podignuta na temelima i građom svima dobro poznate srpske crkve Svetih Arhanđela.
I ne samo na Kosmetu! Širom teritorija, gde su živeli i žive Srbo-Crnogorci, Makedonci, Bosanci i Hercegovci, džamije su pretežno naše, srpsko-crnogorske, makedonske, bosanske i hercegovačke, naših muslimana. Ili su dve najznačajnije džamije Trebinja podigli Osmanlije?! Ko ne zna da je 1719. godine džamiju, na ime sultana Ahmeta III, izgradio u Trebinju Osman-paša Resulbegović, jedan čistokrvni Srbo-Crnogorac, a ne neki Osmanlija?! Ovaj Osman-paša je podigao i drugu džamiju Trebinja, nazvana njegovim imenom, čiju je izgradnju platio ne samo svojim zlatnicima, već i svojom glavom! Podigao je i nekoliko drugih džamija širom Hercegovine. On je poznat kao graditelj džamija, pa su ga za to angažovali i drugi, paše i veziri Bosne i Hercegovine. A kao on, gradili su džamije i ostali Srbi muslimanske vere, ne samo širom srpskih prostorija, već i van njenih, po susednim zemljama. Koliko za primer, spomenuću još i veleslavnog Ferhat-pašu Sokolovića.
Ali nije samo V.Ðuretić, koji poriče srpstvo džamijama. Impenjirani time su pre svega naši albanski "prijateli", koji - sve što ima muslimanski karakter - prisvajaju i proglašuju za albansko. Ja sam o tome već napisao jednu studiju, koju su mi objavili u reviji SVETIGORA Crnogorsko primorske Mitropolije.
Da imamo posla sa srpskim džamijama, a ne sa albanskim, niti osmanlijskim, evo vam i jedan očigledan dokaz iz našeg Ulcinja, gde albanska dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE
Uz dijasporu od 2001. godine
proglašava za albansko sve: jednog će dana proglasiti da su albanski i vazduh i nebo, i to dozvolom "crnogorskih" vlasti Mila Ðukanovića.
U Ulcinju postoji takozvana Džamija Namazđaha, izgrađena 1728. godine, kada je ovim gradom vladao Crnogorac Arslan III Resulbegović, kajmekam grada, a pripisuje se Sulejmanu Mujali. Džamija Namazđaha nazivaju je Srbo-Crnogorci ovog grada, sigurno na svom jeziku i od pamtiveka. Ovako je nazivaju i pripadnici albanske dijaspore u Ulcinju, naravno – prilagođavajući je njihovoj gramatici sa njihovim sufiksom: Xhamija e Namazgjahut. Namazđah na srpskom i Namazgjah na albanskom: albansko Namazgjah izgovara se Namazđah, bez i najmanje razlike od srpskog izgovora!!!
Što je ono NA? Na kojem je jeziku?!
Da bismo znali što je to NA i na kojem je jeziku, treba da znamo da se plac ispod te džamije naziva dan danas MEZÐAH. Ovo je tursko-persijska reč. Tako se taj plac nazvao od turskih okupatora Ulcinja. Od prilike znači nešto kao današnja reč MERKATO. Tu je do kasno bio centar ulcinjske pijace, tržnice. U zgradi, koja još uvek postoji, i dan-danas se prodaju prehranbeni artikli. Ta zgrada se od pamtiveka upotrebljavala za prodaju mlečnih proizvoda i ribe.
Onda, zar Džamija Namazđaha ne znači na srpskom "džamija koja se nalazi na mezđahu"?!
Čisto srpsko ime! Ovo, sa druge strane, znači da su toj džamiji dali ime oni koji u tom gradu govore srpskim jezikom, jer su je oni i izgradili, pa su je i upotrebljavali. Znači, nisu je izgradili ni Osmanlije, niti Albanci! Sledstveno – nisu je ni imenovali tako.
A albansko ime Xhamija e Namazgjahut zar ne znači da su ovi to ime uzeli od srpsko-crnogorskog stanovništva, sa njihovog, srpskog jezika?! Na albanskom jeziku ono NA nema nikakav smisao.
Pođite u Ulcinj i vidite ploču na toj džamiji! Tamo piše "Džamija na mezđahu". Ispod toga albanski sadanji prevod - "Xhamija në mezgjah". Ovo NË na albanskom znači NA. Ovaj doslovni prevod je sigurno učinjen od nekog albanskog intelektualca Ulcinja, a ne od mene!

Sa druge strane, kako je moguće da su je imenovali na svom jeziku Srbo-Crnogorci, ako su tu bili u većini Osmanlije, ili Albanci, kako se od nekih pretendira?!
Ime ove džamije nam svedoči da su u Ulcinju, bar do 1728. godine, kad je tako imenovana džamija, u većini bili Srbo-Crnogorci, da je u Ulcinju vladao srpski jezik.
Opet: ovo znači da su Albanci u Ulcinj stigli posle Srbo-Crnogoraca i da su, sve do kraja XVIII veka, bili u manjini.
Ovako stoji stvar i sa mnogim drugim džamijama. Evo da vam spomenem još i Šarenu džamiju u Tetovo (Makedonija). Ovo je čisto srpsko-makedonsko ime. Ali Sharena xhamija kažu i pripadnici albanske dijaspore tamo. Doslovno tako! Što znači na albanskom SHARENA? Apsolutno ništa! Da su je imenovali na svom jeziku, nazvali bi je "Xhamija e larme". Ono Sharena xhamija je pozajmica iz srpsko-makedonskog jezika, što znači da su je izgradili, imenovali i upotrebili Srbo-Makedonci muslimanske vere, oni koji su tu do kasno činili većinu stanovništva tog grada.


Ja se ne čudim Albancima, koji nastoje da sve srpsko-crnogorsko i makedonsko prisvoje i proglase za albansko. Ali ne mogu da se ne čudim Srbo-Crnogorcima i Makedoncima, posebno intelektualcima (i naročito istoričarima!), koji negiraju srpski karakter svega i svačega što ima muslimansku oznaku. Ne vide li oni u tome svoj sasvim antinaučni, pa i antinacionalni stav?!

Piše : Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13626

NATO

ZIDANJE SKADRA

 

NATO

 

Mnogo je razloga da jedna slobodna i demokratska država ne stupi u članstvo Sjevernoatlantskog saveza. Riječ je zastarjeloj, preživjeloj, militarističkoj i birokratskoj tvorevini. Njene vođe su iz brojnih razloga, od kojih mnogi ne samo da nikada nisu javno objelodanjeni, već i nemaju neposredne veze sa Balkanom, ratovali protiv Srbije i vodili politiku koja je u svojoj suštini milionima ljudi osporavala legitimna prava i širila srbofobiju u zapadnoj javnosti.


Nije zato ni čudo što je javnost Srbije, baš kao i javnost izvjesnih susjednih država u kojima u velikom broju živi naš narod, jako neraspoložena prema NATO-u. Nije iznenađenje što su demokratske i reformske vlade Srbije prihvatile ovaj nauk istorije i stav velike narodne većine. Tako je prije nepune tri godine Narodna skupština Srbije donijela jednu deklaraciju kojom je, između ostalog, proglasila i vojnu neutralnost.

Međutim, postoje li razlozi protiv ovakvog stava?


Najvažniji razlog je državni pragmatizam. Naime, zar poslije tri suštinski izgubljena rata nama Srbima nije jasno da ne treba da rasipamo dragocjene snage. Početkom devedesetih naša zemlja stala je na tri velika politička (ali i vojna) fronta. Naše političke elite su željele očuvanje jugoslovenske države. Srpski narod se borio za svoja prava (redovno upotrijebljen radi ciljeva elite koja je branila veliku i rasipnu birokratsku državu). Konačno ova najveća kolektivna, dijelom samostvorena, žrtva jugoslovenskog ekonomskog socijalizma, silno se zalagala za očuvanje socijalizma, ili makar za što kasniji dolazak kapitalizma. Elite su prošle na različite načine, ali da nije bilo Haškog tribunala, teško da bi im zaprijetilo bilo šta teže i strašnije od nekoliko godina boravka u opoziciji. Ljudi su izginuli, Jugoslavija je propala, srpski narod izgubio svoja prava i vezan za stub srama, a kapitalizam je stigao u gorem obliku nego što bi to ranije bio slučaj... Da smo bili spremniji da se odreknemo onih nerealnih ciljeva koji prevazilaze naš narod i državu, kao i ličnih interesa, da smo imali elitu makar i malo bolju od prosječnih građana, koja autoritet ne gradi samo na populističkoj popularnosti – možda ne bismo bili poraženi.


NATO je realnost Balkana. Uskoro će 1,7 miliona Srba, svaki peti koji živi u regionu, živjeti u državama članicama Sjevernoatlantskog saveza. Na Kosovu i Metohiji, svetim i dragim zemljama naše istorije, na kome živi 100.000 i treba da se vrati još 150.000 Srba i ostalih prognanih građana, upravlja NATO. Sve države uz granice Republike Srbije, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, ili su već stupile u Sjevernoatlantski savez ili će uskoro postati njegove članice. Dakle hiljadu kilometara unaokolo uspostavljen je veliki vojni prostor najmoćnijeg saveza na svijetu. Istovremeno, ekonomski uticaj država članica ovog saveza daleko je iznad ionako velikog političkog upliva na našu državu. Odatle i tuganjiva činjenica da čitav sponzorisan nevladin sektor i resorno ministarstvo u Vladi Srbije, otvoreno rade u prilog stupanju u NATO, a protiv neutralnosti koja je još uvijek zvanična i legitimna politika demokratske države Srbije.


Našoj državi dakle prijeti da bude izolovana, ucijenjena, izložena neprijateljstvu koje ne bi bilo samo motivisano nacionalizmima novih nacija, i interesima pojedinih naših susjeda. Zašto nam je potrebno neraspoloženje velikih sila sa kojima mi kao mala država nikada ne treba da na svoju inicijativu ulazimo u sukob. Treba samo pogledati kakva je politika Ruske Federacije prema NATO-u i regionu bivšeg Sovjetskog Saveza, pa shvatiti da nama pretiče oholosti, a nedostaje promišljenosti.

 

Naravno da nije na našim građanima da se neposredno i preko opredjeljuju oko tako nejasnih pitanja. Narodu treba predstaviti jednu složenu politiku kojoj su u interesu sigurnost, sloboda i prava cjelokupnog srpskog naroda. Kada budemo odlučivali u fokusu treba da nam budu Srbija, srpstvo i svi građani Srbije, ništa više. Ako su albanski staljinisti, koji su zbog svojih uvjerenja decenijama robijali, u interesu nacije poslije samo jedne vožnje od granice do Tirane postajali „liberalni-demokratiĆ koji će Ameriku doživljavati kao instrument Svevišnjeg, ne vidim zašto prvi ljudi Srbije ne mogu da prevaziđu interese svojih stranaka, vlasti ili frustracije iz 1999. godine. Na drugoj strani još manje mogu da prihvatim intelektualne i političke najamnike, koji iako građani i činovnici srpske države, već godinama suštinski zastupaju interese NATO-a u Srbiji. Svojim indiferentnim stavom, stalnim odlaganjima, naša država omogućava stvaranje generacija takvih stručnjaka, činovnika i političara.


Mene najviše boli poniženje našeg naroda. Da li bi Srbija mogla da pomogne da takav ishod u nekim slučajevima bude izbjegnut. U državama u kojima je obespravljen, ili tamo gdje je doskora bio progonjen, naš narod po pitanju NATO-a vodi borbu protiv većine ili pristaje uz nju svjestan da je Srbija zvanično protivna, a stvarno nezainteresovana. Logično je da srpske stranke u okruženju budu u opoziciji NATO-u. Upravo zato vlada Republike Srbije treba da i iz moralnih razloga jasno, iskreno i stalno obavještava legitimne predstavnike i ustanove srpskog naroda u regionu o svojim stvarnim namjerama kad je riječ o NATO-u. Naš narod koji živi u regionu na ovom velikom i važnom pitanju ne smije da doživi bilo kakav politički gubitak. Politika prema kojoj građanima treba govoriti jedno, raditi drugo, a onda čekati da protok vremena i sudar sa stvarnošću učini ostalo (oslobodi vlasti bilo kakve odgovornosti i moguće nepopularnosti) vodila je Srbiju stranputicom. Vrijeme je za drugačiju politiku Srbije.

 

понедељак, 16 август 2010 20:17 Чеда Антић

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-08-16&clanak=242981