Мирослав Лазански

Јариње у Вијетнаму

Као да сањам и гледам на ТВ-у призоре из вијетнамског рата, када је моја генерација због таквих слика протестовала на улицама југословенских градова против Јенкија

Зелени шатори на пропланку оивиченом густом, још увек зеленом шумом на оближњим падинама брда. Између шатора бурад са горивом, одбачене и празне конзерве хране. Тешке инжењеријске машине офарбане у зелено брекћу у измаглици по изрованој земљи, између митраљеских положаја, приручних хемијских тоалета означених да су за ЛУРП, „патроле истуреног базирања", док војници развлаче бодљикаву жицу, полажу мине и подижу грудобране и насипе око логора. Слабашни сиви дим, као да су управо спалили пиринчана поља белим фосфором, а не бачени сузавац на Јарињу. Војничке су чизме жуте од прашине, униформе просто висе од маски, реденика, торбица, разних дневно-ноћних нишана. Неиспаване и уплашене очи испод шлемова тупо зуре испред себе, довољно је само погледати те очи, па да се схвати цела та косовска прича. А хеликоптери стално долећу и полећу. Амбулантна кола јуре неким путељком, оштре ране цивила погођених НАТО бојевим мецима 5,56 мм...

Као да сањам и гледам на ТВ-у призоре из вијетнамског рата, када је моја генерација због таквих слика протестовала на улицама југословенских градова против Јенкија. Америчка база у близини демилитаризоване линије, границе између Северног и Јужног Вијетнама. База која је требалo да прекине сваку комуникацију између два дела вијетнамског народа. У Сајгону је била власт Јужног Вијетнама, власт која је била призната од скоро целе Западне Европе и скоро свих других америчких савезника. У Јужном Вијетнаму је постојао отпор домаћим квислинзима и америчкој окупацији, то су биле јединице Вијетконга. Наравно да су оне добијале велику војну помоћ из Северног Вијетнама, који је био комунистички и као такав одмах и природни непријатељ САД. И наравно да је Северни Вијетнам добијао велику војну помоћ од Совјетског Савеза.

Да би затворили границу и прекинули путеве снабдевања ка југу, Американци су формирали базе уз демилитаризовану зону између два дела Вијетнама и почели су да бомбардују Северни Вијетнам. Вијетнамци су одговорили алтернативним путевима кроз Лаос и Камбоџу, кроз џунглу где су пролазили само пешаци са бициклима на којима је био терет. Била је то чувена Хо Ши Минова стаза. Доле на југу, у Сајгону амерички су генерали на специјалкама–картама грозничаво означавали које су алтернативне путеве блокирали, а које бомбардовали. Хо Ши Минова стаза победила је у том рату...

„Владавина права" на северу Косова, Косово као независна држава, царински печати и пратећа документација, шлепери са дозволама и без њих? Ми тражимо решење у дијалогу, шупљи ритам и езотерични рокенрол наше дипломатије, позиви на „уздржаност обе стране", ултимативно тражимо од НАТО-а и УН одговор на питање „ко је наредио ватру по цивилима", стално се заклињемо да никада нећемо признати независно Косово?

Иронија, цинизам, очај, презир Срба према Кфору, све је то Јариње. Играмо ли то гамбит са сопственим народом? Је ли онда Сајгон заправо Приштина, а Београд можда Ханој, јер Амери су увек Амери? Само још да Руси опет постану Совјети, и да се појави српски Хо Ши Мин. И онда побеђујемо. У филму? Можда?

Јер сада ће да изађе некакав надобудни капетан, попут Ајка Скелтона, портпарола НАТО-а у Напуљу, и да одговори на наше премудро питање, на које јел' те не знамо одговор: „Kо је наредио употребу ватре по цивилима на Јарињу". Лепо ће рећи да је то наредила команда Кфора. И шта ћемо онда? Хоће ли уследити наше ново питање: „A зашто сте то наредили". А капетан ће рећи: „Jер нам се тако може". Добро, неће рећи баш тим речима, али то је суштина. Шта ми желимо да постигнемо таквим бесмисленим питањима? Да грађани помисле како је у одговорима неко решење проблема?

Ми тражимо истрагу о пуцњави на Јарињу, а Запад не дозвољава истрагу о извађеним и продатим људским органима. Ми кажемо да је НАТО одговоран за те догађаје, наши пријатељи из НАТО-а кажу да је то истина. И грохотом нам се смеју. Шта ћемо да учинимо тим поводом? Ново обраћање Бан Ки Муну, који се није удостојио да каже ни реч о рушењу његовог плана од шест тачака о Косову? Или ћемо још више продубити војну сарадњу са НАТО-ом и ЕУ? Па ћемо послати наше официре на ратне бродове ЕУ да се боре против пирата у Индијском океану? То је војнички генијално смишљено, јер то ће ојачати наш углед у ЕУ. Извозимо безбедност у Индијски океан , штета што Јариње и Брњак нису на океану, могли би и они да увезу мало наше безбедности. Изненађено тврдимо да је Кфор изашао из свог мандата статусне неутралности. А тај Кфор чине јединице из земаља које су признале Косово, нису то војници са Mесеца. Узбуђујемо се око недавног наступа руског амбасадора у Београду, кад оно америчка екселенција у Београду, госпођа Мери Ворлик подсећа српске политичаре да српски Устав гарантује право на „параду поноса". Иако у Уставу пише и да је Косово Србија. Још само да Шеста флота интервенише због „параде поноса". Код њих је у војсци забрањено да се постављају таква питања учесницима „параде поноса" по формули: „ Не причај о томе, не питам те о томе". А нас овде подсећају на Устав.

Негде пре две године препоручио сам нашим политичарима на овим страницама да убрзано крену на курс алпинизма, јер ће на Косово морати да улазе козјим стазама. Не читају „Политику".

Мирослав Лазански

објављено: 01.10.2011

• пошаљите коментар
• коментари (62)

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Jarinje-u-Vijetnamu.sr.html

OTKAZIVANJE GEJ-PARADE ILI PRVA POBEDA SRBIJE NAD NJENOM ELITOM

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OTKAZIVANJE GEJ-PARADE ILI PRVA POBEDA SRBIJE NAD NJENOM ELITOM

petak, 30 septembar 2011 21:30

 

Nije razlog za slavlje, ali pobeda jeste zato što je naša vera od danas da jeste moguće, da energija postoji i da su procesi započeli


Ne bih preterivao, utoliko pre što smo preterivanjima skloni, tek držim da je otkazivanje gej-parade prva mala pobeda Srbije nad njenom političkom i društvenom elitom i da ta pobeda pokazuje da ima nade. Zašto?

Da se ne lažemo, nisu se oni uplašili nasilja. Podneli bi ga nekako, utoliko pre što su na nasilje izvežbaniji i nasilju vičniji od onih koje su svih ovih dana kroz svoje medije optuživali da im nasiljem prete. Oni su se uplašili da neće, kao prošle godine, moći da proglase huliganima sve koji se protive još jednom poniženju serviranom iz stranih ambasada zbog slamanja identiteta, u kome jeste sadržana iskra otpora mekoj okupaciji. Oni su se uplašili da ovaj put na ulicama neće biti samo besni klinci, već i njihovi očevi spremni i da prime i da podele batine i zatvor umesto svoje dece. Uplašili su se da će, ako budu morali da huliganizuju celu Srbiju, na kraju ostati samo jedno malo pusto ostrvo izolovano od svega onoga zbog čega suštinski postoji.

Naravno, nisu ni Dačić ni Đilas danas izašli ususret Srbiji kad su morali da kažu „ne" tolikim i toliko upornim stranim ambasadorima, rešenim da se u Srbiji ima dogoditi gej-parada, pa makar sve gorelo. Oni su svesni da u trenutku kad im se približavaju izbori nema nikakvog smisla da ostaju na tom ostrvu, kolikogod zlatno bilo, i da je glupo frontalno se suprotstaviti narodnoj volji. Samo zato su ambasadorima rekli svoje „ne", koje dakle nije nimalo istorijsko. Istorijsko je ono zbog čega se to desilo.

Zato je, zbog opasnosti od tog frontalnog sukoba Srbije i njene otuđene elite, o gej-paradi raspravljao Tadićev savet za nacionalnu bezbednost, isti onaj koji se nije sastao ni kad je NATO pucao u Srbe na severu Kosova, ni zbog drugih važnih događaja pre toga. Zato nam danas Čanak poručuje da je postao evroskeptik, zato nam se Boža Đelić preko novina žali kako mu oni Briselu vređeju inteligenciju i zato će nam sutra valjda Boris pokazati da neki ljudi imaju šum na srcu, a on Srbiju. Još samo da nam Boža, Čanak i on objasne zašto su sve ovo vreme oni vređali našu inteligenciju i zašto smo posle svake njihove priče bili siromašniji, poniženiji i beznadniji.

Pokazalo se i to da događaje uvek treba vrednovati po važnosti - naravno da je Kosovo važnije od gej-parade - ali ih, makar samo ponekad, valja vrednovati i po stepenu motivacije koju u narodu proizvode. Ona kap koja prelije čašu jednaka kao i sve koje su pre nje čašu punile, ali je i posebna po tome što je baš ona ta koja može da pokrene stvari i procese posle kojih ništa više ne ostaje isto.

Naravno, gej-parada nije bila prilika da se demonstrira odnos Srbije prema gej-populaciji, ali je bila prilika da se pokaže odnos prema režimu, koji je zloupotrebio grupicu profesionalnih pedera, a oni celu populaciju naših sugrađana samo zbog toga da bi Srbiji pokazali da mogu da joj urade baš sve što padne napamet njima i njihovim mentorima iz stranih ambasada. Oni koji su to prepoznali danas iz ovoga nose svoju malu političku pobedu, uz napomenu da će već sutra tu pobedu da im otmu ovi novopečeni zaštitnici Srbije, koji su danas pregrmeli rizik da im u nedelju policija otkaže poslušnost i koji bi sada, kako se približavaju izbori, svoj strah od juče tako rado konvertovali u svoj princip za sutra. Neka im te pobede oni, obuzeti sopstvenim preživljavanjem, nemaju pojma kakva ponornica huči ispod njih i kakva je sila pokrenuta među onima koji hoće promene.

Zato, ovo pobeda jeste, ali nije razlog za slavlje. Jer ceo njen smisao iscrpljuje se u tome da danas znamo ono što mnogi od nas nisu verovali. A naša vera je od danas da jeste moguće, da energija postoji i da su procesi započeli. I, što je najvažnije, znamo da naš glas vredi mnogo i da ga, kad dođe vreme, ne smemo prokockati jer se kockamo kućom.

Ako je moguće - a sad znamo da jeste - ostaje nam da širimo tu veru u koju su svoje zrnce peska ugradili i čitaoci „Novog Standarda". Zahvaljujem Vam na tome, uveren da je tek počelo.

 

http://standard.rs/vesti/36-politika/8542-eljko-cvijanovi-otkazivanje-gej-parade-ili-prva-pobeda-srbije-nad-njenom-elitom-.html

Uništavanje Srba na Kosovu - najveća sramota čovečanstva

Komentara 16

88

 

Potpredsednik Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda Emil Vlajki smatra da ovo što se danas događa srpskom narodu na Kosovu predstavlja nastavak dvadesetogodišnje demonizacije Srba, ističući da je to najveća sramota koju čovečanstvo u ovom času doživljava.

"Oni su praktično savremeni Jevreji zatvoreni u koncentracione logore najužasnije vrste fašističkog totalitarizma koji se ispoljava u obliku humanizma, ljudskih prava i sličnih stvari putem kojih nastoje opravdati svoje antisrpsko ponašanje. Na ovaj način se želi uništiti srpski narod, a Kosovo je najbolji primer za to", rekao je Vlajki večeras Srni.

 

Uništenje pod izgovorom zaštite ljudskih prava: Emil Vlajki

   

On je prisustvovao molitvenom skupu u hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci u znak podrške Rezoluciji 1244 i Srbima sa Kosova i Metohije.

Vlajki je rekao da je on potpredsednik Srpske, ali i humanista, jer je jednako branio prava arapskog sveta protiv zapadnog imperijalizma, dodajući da se nedavno saglasio i sa Hrvatima koji su tvrdili da je Haški tribunal politički sud.

  "Podržao sam Hrvate u BiH zato što žive u nenorlamlnim uslovima bošnjačke dominacije koja želi da ih praktično eliminiše u BiH", naglasio je Vlajki.

  Banjalučki odbor Srpske demokratske stranke organizovao je večeras na platou ispred Hrama Hrista Spasitelja molitveni skup i paljenje sveća u znak podrške Rezoluciji 1244 i Srbima sa Kosova i Metohije.

  Molitvenom skupu prisustvovali su funkcioneri, članovi i simpatizeri SDS-a, predstavnici nevladinih organizacija i mnogobrojni građani Banjaluke.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/168350/Unistavanje-Srba-na-Kosovu--najveca-sramota-covecanstva

Šiptarske ubice pobedile svedoke

Komentara 5

1

"Euleks je pokušao da zaštiti svedoka Agima Zogaja tako što ga je izmestio sa Kosova, i njegov otac, čitam u štampi, kaže da on nije želeo da ide iz kuće. Očigledno da ga nisu dovoljno dobro zaštitili. Plašim se i da pomislim kako bi prošao na Kosovu kad su ga i u Nemačkoj našli", rekao je Vladimir Vukčević, srpski tužilac za ratne zločine, za "Novosti".

 

Vukčević je ovako praktično odgovario na pitanje novinara - da li je logično da predstavnici međunarodne zajednice na KiM, "sakriju" ključnog svedoka u zemlju koja je bila "meka" za komandante i pripadnike OVK koje je on lično izveo na optuženičku klupu...

"Nestao" je još jedan zaštićeni svedok zločina komandanta OVK Fatmira Ljimaja. Sve teže će biti dokazati očiglednu krivicu...

- Za porodice žrtava Ljimajevih zločina to je veliki gubitak, jer je Zogaj jedan od ključnih svedoka događaja u Klečkoj 1999. godine. Euleks mu je dao status zaštićenog svedoka, navodeći u optužnici da je "svedok Iks", tj. Zogaj, učestvovao u zločinima - ubijao vojne zarobljenike, policajce, nanosio teške telesne povrede srpskim, ali i albanskim civilima. Sarađivali smo sa Euleksom, vodili smo istragu 2008. godine, poznati su nam zločini Fatmira Ljimaja i ostalih devet optuženih.

Da li ste se čuli sa predstavnicima Euleksa? Imaju li odgovor na pitanje kako se to dogodilo svedoku koji je dobio tako visok stepen zaštite?

- Stalno smo u kontaktu sa njima, jer sarađujemo u nekoliko predmeta. Iako kosovski pravni eksperti tvrde da Zogajeva smrt neće ugroziti postupak, jer su iza njega ostali zapisani iskazi i snimci, ovo je svakako težak udarac za pravosuđe Euleksa. Obistinile su se, nažalost, moje sumnje da Euleks nema adekvatne mehanizme zaštite svedoka. To je tvrdio i Žan-Šarl Gardeto kada je dan posle Dika Martija izašao za govornicu Saveta Evrope i rekao da je zaštita svedoka na Kosovu najgora na Balkanu.

Nije li logično da služba za zaštitu prati svaki korak svedoka, bez obzira na to u kojoj je državi?

- U pravu ste. Šta god da je uzrok Zogajeve smrti, to nije smelo da se dogodi čoveku koji je imao taj status.

Kako se uopšte dogodilo da je ubijeno tridesetak potencijalnih svedoka ratnih zločina na KiM, a da je isto toliko uspelo da izbegne smrt?

- Nama se jedan svedok juče javio telefonom iz jedne strane zemlje i rekao da odustaje od svedočenja koje je trebalo da bude ovih dana. Njegov iskaz bismo koristili i u drugom, takođe veoma važnom "kosovskom predmetu" zločina nad srpskim civilima. Podsetiću vas na primere likvidacije 42 svedoka u predmetu "Dukađini". Sve to utiče veoma negativno na naše istrage, koje se tiču sudbina nestalih na Kosovu, na istragu o trgovini organima.

 

Ubistva zaštićenih svedoka su opomena svima nama Da li su sigurni zaštićeni svedoci u našim postupcima za ratne zločine? - Kod nas su problemi druge prirode, iako oni mogu da uzrokuju tragičan ishod. Bojim se da je sudbina ubijenog svedoka Vukojevića u predmetu ubistva premijera Đinđića bila tiha opomena svima nama. U nekoliko slučajeva, kao što je "Ćuška", "Leskovačka grupa" našli smo se u položaju arbitra između Jedinice za zaštitu svedoka i samih svedoka. Svedoci Bojan Zlatković, Jovan Golubović, Slobodan Stojanović su se oglašavali u medijima, sa salvama optužbi na račun Jedinice i Tužilaštva. Ono što njima mora da bude sasvim jasno jeste da su pravila stroga: svedoka koji je pod zaštitom niko ne sme da ugrozi, pogotovo ne oni koji ih štite, ali isto tako oni ne bi trebalo da idu po teretanama i da se hvale prijateljima da su u programu zaštite.

Hrvatski državnici opet satanizuju naše pravosuđe posle ustupanja optužnice za genocid nad Srbima u Vukovaru...

- Ukoliko Sabor usvoji ovaj predlog Vlade, regionalna saradnja bi jednom, faktički političkom odlukom, bila vraćena na početak. Pravosuđe bi ustuknulo, politika je jača, i to je veoma loša poruka. Ratni zločinci bi opet mogli da trljaju ruke, bili bi sigurni u granicama svojih novostvorenih država. Princip nekažnjivosti bi u Hrvatskoj pobedio princip pravde. To je civilizacijski nedopustivo, ma koliko bila u toku predizborna kampanja.

Bivši zamenik vojnog tužioca i istražni sudija, koji su pokrenuli taj predmet, kažu da je bilo dovoljno dokaza za najteži zločin. Zbog čega okrivljeni nisu ovde procesuirani, već su danas u Hrvatskoj samo još veći heroji?

- Ne bih da ocenjujem odluke bivšeg zamenika vojnog tužioca i istražnog sudije. Predmet "Šeks i ostali" bio je razmatran na sastanku delegacije srpskog i hrvatskog pravosuđa u Zagrebu. Dogovorili smo se tada da ćemo sve predmete iz perioda vojnog pravosuđa "pročešljati" i vratiti u okvire Sporazuma o ustupanju dokaza iz 2006. godine. Evropski pravni standardi propisuju univerzalnu nadležnost i naš Zakon o suđenjima za ratne zločine to je i usvojio.

Turski tužilac traži 171 godinu robije za lekara Jusufa Sonmeza, koji je optužen za trgovinu ljudskim organima. Kada će naše ili Euleksovo pravosuđe izvesti ostale "Sonmeze" pred sud?

- Očekujem da će to biti u razumnom roku i bez smrti ijednog svedoka.

Gde se krio Ratko Mladić svih ovih godina?

- Kod porodice i kod jataka, to je sada sasvim jasno.

Ima li tragova da je bio u vojnom objektu Karaš na Topčideru?

- Prema dosadašnjim analizama, Mladić je bio na drugom mestu. S obzirom na to da je tu reč o predmetu njegovih "jataka", ne mogu više od toga da kažem. Ali, spremni smo da podelimo naša saznanja sa porodicama ubijenih vojnika, jer imamo razumevanja za njihov bol.

A Goran Hadžić?

- Hadžić je manje bio privržen porodici, ali je svakako imao jatake.

Kada ćete pokrenuti postupke protiv njihovih jataka?

- Već smo ih pokrenuli. U okviru pretkrivičnog postupka u slučaju "Jataci Ratka Mladića" saslušano je 15 lica i preduzete su određene procesne radnje.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/168361/Siptarske-ubice-pobedile-svedoke

Тадићеви пријатељи ранили Србе бојевом муницијом

Вести | 30.09.2011 | 07:05

Дејан Мировић: Даме и господо новинари, хвала што сте дошли у овако великом броју на нашу конференцију за штампу. Наравно, основна тема ће бити ситуација на Косову и Метохији, нашој јужној покрајини. Желим да вас и српску јавност информишем да је делегација Српске радикалн е странке, на челу са потпредседником Красићем и генералом Делићем, посетила данас рањене Србе у болници у Косовској Митровици. Приликом разговора са њима потврђено је да је реч о голоруким цивилима који су рањени бојевом муницијом, калибра 5.56, што је НАТО калибар. Јасно је да су такозвани пријатељи садашње власти у Републици Србији, из немачког и америчког контигента, пуцали бојевом муницијом на Србе на Косову и Метохији. То је чињеница коју не треба посебно коментарисати. Она само показује колико је погубан тзв. европски пут Србије и колико је фарса то да су нам они пријљтељи. Јер, признаћете да је логично да пријатељи не пуцају бојевом муницијом у своје пријатеље и савезнике. Дакле, реч је о доказу да је тамо ситуација веома озбиљна и може бити још озбиљнија. Према нашим сазнањима, управо немачки контигент је довео средства и технику за разбијање демонстрација, укључујући и оклопна возила, водене топове итд. и спремни су да их у сваком тренутку употребе против Срба на Косову и Метохији. То су чињенице које доказују колико је ситуација озбиљна, па према томе, нема никаквог оправдања да се не усвоји захтев Српске радикалне странке да се одржи хитна седница Народне скупштине и да се кроз Уједињене нације искаже наш став, наравно, у садејству са јединим правим савезником Републике Србије, а то је Русија. Наши конкретни захтеви су хитна седница Народне скупштине, усаглашена позиција са Руском Федерацијом у СБ УН и саопштавање истине нашем народу да управо немачке и америчке трупе отварају ватру на наше грађане на Косову и Метохији.     Друга тема, мање значајна од ове, је скандалозни Предог ребаланса буџета који је дошао у процедуру Народне скупштине, где се у уводним деловима говори да су га написали експерти ММФ-а, што је катастрофа. То нам говори да ће се повећати издавања за око 65 милиона евра за стране камате, а да ће се смањити давања за здравство и социјалу. То је класичан буџет ММФ-а: што више пара ка њима, а што мање ка грађанима. Трећа ствар на коју бих хтео да скремен пажњу у име Српске радикалне странке је чињеница да се Републике Србија задужила за милијарду долара под лихварском и неповољном каматом од више од 7 одсто, а са друге стране, већ две године не може да се прикупи документација за узимање руског кредита за инфраструктурне пројекте у Републици Србији. То вам говори о двоструким аршинима који се примењују и који су кулминирали скандалозним нападом бившег саветника Зорана Ђинђића и Зорана Живковића, Ивана Вејводе, на руског амбасадора, али о томе већ знате детаље. Има ли питања? Новинар: Да ли сте контактирали неке странке да бисте формално поднели захтев за седницу Скупштине? Дејан Мировић: Ми већ имамо јавни позив странкама за које сматрамо да могу да искажу патриотски став. Наравно, не сматрамо да ту припада ова квазипатриотска странка господина који је штрајковао глађу, већ искључиво странке које сматрају да се ради о озбиљној ситуацији која може ескалирати. То је јавни позив, јавна чињеница да смо покренули процедуру. На њима је да се одреде. Мислим да је то њихова и грађанска и национална дужност. Ако немате више питања, захваљујем.     http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/2080

 

NATO isturio pravoslavce na Srbe!

Nova taktika komandanta Kfora erharda drevsa na prelazu Jarinje

NATO isturio pravoslavce na Srbe!

Petak - 30.09.2011

Može pet „koka-kola" da menjamo za vojnički obrok? - maše vojnik Kfora iza bodljikave žice na Jarinju i pokazuje pet prstiju, dok u drugoj ruci drži smeđi paket. „Pazi, bomba!", viču Srbi stacionirani na barikadama dok plastična kesa leti ka nama.

 

Pre tri dana Amerikanci su izrešetali bojevom municijom šestoricu Srba koji su branili kolegu i ranjene smeštali u sanitet, a pre dva su nas nemački vojnici Kfora preteći oterali puškama sa nasipa. Danas bi njihove kolege iz Jermenije i Grčke da se druže i očijukaju sa novinarkama iz Beograda.
- Eto kakve su vam ti iz NATO! Povukli Amere i Nemce iza, a isturili sad ove pravoslavne. Bar su naši, ako ništa drugo, krste se kako treba - opustili su se i barikaderi.
Cepam pantalone na bodljikavu žicu koja nas deli od jermenskih vojnika dok im dodajem konzerve soka.

- Sad mi NATO duguje jedne farmerke!
Keze se, šljašte zubi iza nasipa. Zagledaju se, zbunjeni. Kažu, dosadno im.
Jermenac Čok broji dane do povratka kući - 25. decembra.
- Odakle ste? Iz Beograda, a? Pa lepe su vam devojke ovde na Kosovu. Kad se vratim kući, ima da odletim u Srbiju, u centar Beograda da upoznam devojke. Majka mi je Ruskinja, volim slovensku lepotu - šeretski se smeje dvadesetdvogodišnjak u uniformi i priznaje da pogleda preko žice devojke koje dolaze na barikade. Na Kosovu je već četiri meseca, na Jarinju treći dan. Nudi cigaretu, oće i da upali, al' puška mu se klati o ramenu.
- Prvo skloniš oružje, pa možemo da pričamo - dobacujemo.
- Ne smem - maše rukama i pokazuje da ne brinemo.
- Neka, hvala, znam šta ste uradili pre tri dana.
- Nismo to mi, ako dođe do frke, povući ćemo se - pravda se Čok i ipak razoružava. Dodaje kolegi pušku, pretura po džepovima, vadi upaljač i na pakovanju vlažnih maramica ispisuje imejl da mu pomognemo da nađe devojku iz Srbije kad završi „misiju". Dok bi vojnici da nastave da ubijaju vreme sa Srbima na barikadama, u Kforovu bazu na Jarinju svakog trenutka sleću helikopteri i spuštaju materijal za utvrđivanje punkta.

 

Srbi brže grade puteve nego što ih Kfor ruši!

„Ne mogu oni da poruše puteva koliko mi možemo da izgradimo", kaže jedan od Srba, koji od srede ujutru zajedno sa još tridesetak ljudi teškom mehanizacijom za niskogradnju probija novi put nadomak Jarinja, koji treba da ih odvede do Rudnice.
Dok Srbi sa šest kamiona, bagerom, valjkom, drobilicom od utabane divlje staze prave prohodan put, nadleću ih i osmatraju helikopteri Kfora, a potom sleću u bazu.
- Mogu oni da zatvaraju puteve koji su im blizu punkta, jer se tamo osećaju zaštićeni. Na ovaj se ne bi usudili da udare, nepristupačan im je teren, nemaju nikakvu kontrolu! A iako udare, u okolini ima još petnaestak staza koje ćemo otvoriti - kaže šef smene dok bageri riju pored nas. Za upravljačem isti momak koga smo pre dva dana sreli na barikadama.
- Sve nam je to radna obaveza! Ko će da radi ako ne mi odavde - priča nam mladić i objašnjava:
- Ovaj je put praktičan jer ima oko 3,5 kilometara, pa je gotov za tri-četiri dana. Za sada ga nećemo asfaltirati, poslužiće i ovako.
U ovoj divljini radi se po 12 sati. Od sedam do sedam - dok se vidi. Čim im je Kfor zatvorio jedan postojeći alternativni put pored Jarinja, u utorak ujutru na teren je izašla nova smena barikadera da nasipa drobljeni kamen, koji se navlači iz okoline Leposavića i Zubinog potoka.
Dok pričamo s njima, stiže informacija da je Kfor probio jednu od barikada na postojećem alternativnom putu.
- Taj put smo već otpisali. Ma samo nek zatvaraju, mi ćemo da otvaramo! - najavljuju „radnici udarnici".

 

Nikolić i Vučić obišli ranjenike

„Bar ovde nema vojske", komentariše sa osobljem bolnice u Kosovskoj Mitrovici lider naprednjaka Tomislav Nikolić, koji je juče zajedno sa svojim zamenikom Aleksandrom Vučićem došao na Kosovo da obiđe Srbe ranjene u akciji Kfora.
Ispred bolnice se okupili simpatizeri SNS-a. Čuje se sporadični aplauz i pokoje "Tomo, majstore". Ipak, Nikolić nije došao ništa da popravlja već da u belom mantilu i hirurškim nazuvicama obiđe ranjenike. U sobi na odeljenju ortopedije Mladen Antonijević.
- Kako si momče, je l' se dobro držiš? - pita ga Nikolić, a mladić objašnjava kako je dobio metak u vilicu dok je ranjenog prijatelja pokušavao da smesti u vozilo Hitne pomoći. Pošto su ga ostavili da se odmara, Nikolić i Vučić obišli su i ostale Srbe povređene u pucnjavi.
- Imaš troje dece, izdrži zbog njih. Oni će te dići na noge - ohrabrivao je Tomislav Nikolić najteže povređenog Aleksandra Radunovića, koji se na pomen sinova zaplakao.
 

Rakiju ne odbijaju

Srbi na barikadama nekako su prihvatili „pravoslavce kforovce" iz Jermenije i Grčke. Čak su im juče i sendviče dobacivali da ih nahrane.
- Napravio naš čovek jutros sendviče sa roštiljem, pa bacili i njima. Uzeše momci, kad se zaleti komandant, pa ih natera da bace šta su dobili. Četvorica pospuštaše one sendviče, a jedan jede, ne je*e komandu... Kasnije, rakiju šljivu odbili nisu. Uzeše vojnici, komandanta nema na vidiku, pa šetaju flašu iz ruke u ruku, još se i krste pre nego se obrede.

 

Milica i Čok

- Ja sam Čok. Kako se ti zoveš? - predstavlja se uljudno Jermenac.
- Milica.
Vidim nešto im smešno. Svoj petorici iza bodljikave žice smeje se brk. Mrmljaju nešto na jermenskom, ništa ne razumemo.
- I šta je toliko zabavno?
- Pa ništa, kod nas je Milica naziv za policiju - kroz smeh otkriva Jermenac.

 

Ameri repetirali puške na reportere "Alo!"

Američki pripadnici Kfora i KPS-a zaustavili su juče oko 16.30 pod pretnjom oružjem voz na relaciji Kraljevo-Zvečan, dva kilometra od Rudnice, a reporterima "Alo!" i jednoj ruskoj novinarskoj ekipi zabranili da izveštavaju o ovom događaju!
- Pažnja! Pažnja! Ušli ste na zaštićenu teritoriju Kfora. Nije vam dozvoljeno da budete ovde. Napustite područje, raziđite se svojim kućama ili ćemo morati da reagujemo - sa repetiranim oružjem upozorili su desetak barikadera i članove naše ekipe vojnici NATO i nekoliko minuta kasnije propustili voz.

 

Milica Dakić

http://www.alo.rs/vesti/42124/NATO_isturio__pravoslavce__na_Srbe

Милорад Додик - Недопустива акција против косовских Срба

Милорад Додик - Недопустива акција против косовских Срба

Datum: 29.09.2011 23:00
Autor: В. К.

БAЊAЛУКA - Предсједник Републике Српске Милорад Додик упозорио је јуче да је употреба бојеве муниције према Србима на Космету од стране KFOR-а апсолутно неприхватљива и да изазива осјећај несигурности у цијелом региону.

- Мандат KFOR-а ни према једној одлуци или резолуцији није употреба ватреног оружја према цивилном становништву, које, у овом случају, вијековима живи на својим огњиштима, са којих не жели да оде - наводи се у писаној изјави предсједника РС.

Додик је нагласио да се међу Србима у РС послије оружаних акција KFOR-а на Космету осјећа узнемиреност, због чега је од међународне заједнице затражио да обустави акције на сјеверу Косова, којима се дестабилизује цијели регион.

Додик је подржао оправдане захтјеве Срба на сјеверу Космета и позвао их да без насиља одговоре на очигледну здружену акцију власти из Приштине и дијела међународне заједнице.

- Употреба силе од стране KFOR-а на сјеверу Космета је посљедица потпуно погрешног концепта стварања тзв. државе Косово, настале на криминалу и проглашене мимо свих међународних правила. Понижавање и цинизам који међународна заједница испољава према Србији и српском народу ескалирао је у конкретно насиље, које би могло да доведе до несагледивих посљедица - закључио је Додик.

Оцијенио је да ће се Европа суочити са новим егзодусом и потресима у цијелом региону, ако се акције међународне заједнице на Космету наставе у овом правцу.

- Враћање на стање прије кризе на граничним прелазима Јариње и Брњак интерес је не само српске и албанске заједнице на Космету, већ и цијеле међународне заједнице - поручио је Додик.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/64117/cir/Milorad-Dodik-Nedopustiva-akcija-protiv-kosovskih-Srba.html