Јован И. Деретић: ИЗДАЈА НА ДЕЛУ

ИЗДАЈА НА ДЕЛУ

  

Ми смо на овом сајту изнели, у чланку од 3. августа, под насловом Косово и Метохија велеиздаја, прикривено деловање председника Србије Бориса Тадића на стварању шиптарске државе на Косову и Метохији. Све што смо рекли и претпоставили, нажалост, обистинило се и потврдило у последње три недеље.

 

Наиме, влада Србије, која у ствари и не постоји јер сву извршну власт обавља сам Борис Тадић, поднела је нацрт резолуције у Уједињеним нацијама. Тај нацрт се није позивао на резолуцију 1244 него на саветодавно мишљење Међународног суда правде, које је под притиском донето у корист Шиптара. Тако је та и таква резолуција већ напола признавала шиптарску државу у јужној србској покрајини. Онда ступа на сцену данас наш највећи непријатељ – Европска унија и министри иностраних послова Немачке и Британије који дефилују Београдом и траже да се та и таква резолуција повуче или потпуно измени. Немачки министар Вестервеле, који се убрзо потом оженио са својим љубавником педером, прети Србији да ће имати тешке последице у Рашкој области и у Војводини ако не пристане на њихову уцену. У Србији, сву власт је приграбио његов човек, џепни диктатор, Борис Тадић, и само тражи њему најпогоднији начин како да то спроведе. Одлази у Брисел на поклоњење и да најави капитулацију Србије. Прима га једна ружна енглеска баба која се зове Катрин Ештон и диктира му нову резолуцију. Тадић, евроунијати, и њихова режимска штампа, кличу великом дипломатском успеху, направили су резолуцију заједно са Европском унијом.

Ево те њихове резолуције:

 

 „Генерална скупштина,

          а) свесна циљева и принципа Уједињених нација;

          б) узимајући у обзир њене функције и овлашћења на основу Повеље Уједињених нација;

          ц) подсећајући на њену резолуцију 63/3 од 8. октобра 2008. којом се тражи од Међународног суда правде да да своје саветодавно мишљење у вези са следећим питањем: "Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?"

          д) примивши са уважавањем саветодавно мишљење Међународног суда правде од 22. јула 2010. о томе да ли је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом када је у питању Косово и након пажљивог разматрања истог, укључујући и питање о којима је дато мишљење;

          е) прима к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом када је у питању Косово,  као одговор на захтев Генералне скупштине;

          ф) поздравља спремност ЕУ да олакша процес диалога између страна. Процес диалога би сам по себи био фактор мира, безбедности и стабилности у региону. Овај диалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској унији и побољша живот људи.

Да извршимо кратку анализу. Ставови а) и б) не значе ништа, то је само придавање важности УН како би се оснажило оно што долази. У ставу ц) открива се у пуном светлу превара народа Србије и уместо: "Да ли је Декларација привремених  власти Косова у сукобу са међународним правом", што је разматрао Међународни суд правде, овде се мења у: "Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?" Овде се ради о замени текста, замени теза, о подметању нечег о чему се Међународни суд правде није изјашњавао. Можда је то све унапред договорено између Тадића и непријатеља Србије.

У ставу д) додаје се: „примивши са уважавањем саветодавно мишљење Међународног суда правде од 22. јула 2010. о томе да ли је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом..."

Овим се прихвата да је „саветодавно мишљење" правоснажна пресуда МСП. Став е) не говори ништа друго него само још једном потврђује став онога што је речено у претходном ставу. У ставу д) се признаје да је шиптарска држава на Косову легална и у складу са међународним правом па је као такву Србија признаје. Ставом е) се то још једном потврђује.

Затим долази до потпуне капитулације Србије где се у ставу ф) даје есклузивно право Европској унији да диригује будуће односе између Србије и државе Косово. У издаји се иде до краја, па представник Србије тражи од скупштине Уједињених нација да усвоји предложену резолуцију акламацијом, да се не би видело колико има држава које су противне тој противправној резолуцији. Изгледала би смешно да није трагична, изјава Вука Јеремића да Србија неће признати Косово, дата у тренутку давања признања. Тадић прима честитке свих србских непријатеља, весео и насмејан, као човек који је обавио свој задатак. Он који је по оцу Црногорац а по мајци Хрват, постављен ту да уништи Србију, има разлога да се радује.

Захваљујући Борису Тадићу и његовим евроунијатима, Србија је изгубила, надајмо се привремено, Косово и Метохију. Није осуђена сецесија, јавно смо признали да је то био легитиман чин. Одустали смо од разговора о статусу, прихватили смо оно што је донео МСП да је проглашење независности у складу са међународним правом, пристали смо да се проблем пренесе са УН на творце шиптарске независности. Србија је изгубила све досадашње пријатеље који су је подржавали и помагали. Изгубила сваки углед као једна озбиљна држава. Пример ругла и самопонижења! Србија се одрекла резолуције 1244, погазила свој Устав, одрекла се свог суверинитета и независности, и прихватила колонијално туторство Европске уније.

Портпарол Владе Косова, Краснићи, изјављује: „Никада се више неће причати о статусу. То је завршена ствар, а ми ћемо да водимо разговор као две добросуседне државе по питању струје, телекомуникација.."

Брисел: После разговора Тадића и Ештон било је јасно да постоји „обострана жеља да се Србија и ЕУ у Њујорку нађу на истој страни... Договор који је постигнут веома је јасан пример партнерских односа Србије и ЕУ и веома јасан показатељ европске перспективе Београда."

Тадић: „Резолуција не садржи признање независности Косова ни на који начин." Ваљда председник Тадић мисли да смо сви неписмени, односно идиоти.

Ештон: „После гласања у Генералној скупштини 9. септембра важна ствар је да ће моћи да почне диалог Београда и Приштине."

Самарџић: „Уместо да се за Косово и Метохију и даље боримо у Савету безбедности УН, на основу ове резолуције препушта се Европској унији да даје добре услуге Србији и Косову у развијању добросуседских односа."

Коштуница: „Власт је пристајањем на измењену резолуцију о Косову нанела велико зло и срамоту држави.  Наши пријатељи немају кога да бране, јер је сама Србија одустала да брани себе. Више од две године, нарочито од прихватања Еулекса, власт је заправо прикривени саучесник у процесу прављења лажне државе Косово."

Милан Ивановић, председник СНВ северног Косова каже: „Чека нас етничко чишћење."

Ештон: „Много је области за које је потребан договор и примена заједничких европских стандарда." Познато нам је како они примењују њихове стандарде када је Србија у питању.

Наш став је следећи: ова резолуција којом се признаје шиптарска држава на Косову и Метохији је донета у илегали, без знања и овлашћења народа и народних представника. Један човек не може сам да одлучује о томе, макар који положај имао у држави. Зато је за Србију и цео србски народ ова резолуција нелегална и необавезујућа. Србија придржава право да путем референдума, или у Скупштини, све ово поништи и одбаци.

Што се тиче агресије Европске уније према Србији, то је зато што мисле да у Србији више не постоји ни једна опозициона странка, нити организована политичка снага, која би могла да им се супростави. Чак штавише, они мисле да је у Србији све што је србско и родољубиво сатрто, и да нема више никога ко би био у стању да повуче обарач. Време ће показати да ли су у праву.

 

                                                                             Др Јован И. Деретић, Академик

(август 2010.)

http://www.serbijana.com/KiM/kim%20-%20izdaja%20na%20delu.php

KAKO SU U LIBIJI TERALI DRAKULU, A ISTERALI FRANKENŠTAJNA

DEJAN LUKIĆ: KAKO SU U LIBIJI TERALI DRAKULU, A ISTERALI FRANKENŠTAJNA

utorak, 25 oktobar 2011 10:55

Evo im današnje frankenštajnove Srbije sa kvislinzima u vrhu i narodnim kuhinjama na dnu, za primer i opomenu Libijski oktobar

Dođe, eto, i u Libiju Peti oktobar. Istina, sa dvadesetak dana zakašnjenja, ali na isto će im - bojim se - izaći. I jedan i drugi Oktobar stigli su na krilima bum-bum demokratije, stranih para i "domaće radinosti". I jednom i drugom Oktobru prethodila je "artiljerijska" priprema dum-dum humanizma.

U Srbiji, prvo je bio bum-bum Milosrdni anđeo i degradirani uranijum sa neba, a potom Peta kolona "otporaša" na zemlji. U Libiji, njihov Peti Oktobar stigao je 21. oktobra, posle 6.900 ispaljenih projektila odozgo i sa "otporašima" iz Privremenog nacionalnog saveta dole. U tom Savetu - gle čuda - svi govore engleski, a pola ih je stiglo iz Amerike i Britanije.

Da se razumemo: veliki broj Libijaca pleše sada ples oko Gadafijevog leša, siti autokratije duge četiri decenije - ali, bojim se da im neće trebati - kao Srbima - punih deset godina pa da i njihov Velja prokune dan kada se popeo na traktor.

Istina, Libijci su, potpomognuti bum-bum fašistima sa neba i dum-dum instrukcijama iz Imperije, završili glavni posao već prvog dana svog Oktobra. Oni nisu otezali da svog Miloševića otprave "demo(n)kratski" u Hag na vešala američke pravde; oni su to vladavinom prava, kalibra 6,9 mm. I pravo u slepoočnicu.

A, zato što su već prvog sata, u prvom danu bum-bum demokratije počinjeni ratni zločin, zločin protiv humanosti i zločin protiv običaja rata - sve to sa 6,9 mm, sa kratkog odstojanja i u glavu nenaoružanog civila, pa makar bio i Kaligula - nikome neće da bude ništa. Imperija je ovo, brajko!

I nikome, takođe, ništa neće da bude što je vrhovni "Otporaš" u Nacionalnom savetu izašao pred mikrofon i nije trepnuo dok je izgovarao megalaž da je njihov Milošević izginuo u unakrsnoj vatri koje nigde nije ni bilo. I gde će baš da izgine u unakrsnoj vatri koje nije bilo, baš sa metar odstojanja, baš revolverskim metkom i baš pravo u slepoočnicu!

Hoće li sada "Otporaš", Mahmud Džibril pred Međunarodni krivični sud zato što laže i što hoće da sakrije pucanj u Ženevsku konvenciju, sa 6,9 mm i kratkog odstojanja, a po famoznoj komandnoj odgovornosti? Neće. Imperija je ovo, brajko moj.

Ali, budimo realni. Ima dosta ljudi u Libiji koji, evo, plešu na Gadafijevom grobu. To nam nešto govori. Gadafi je već dugo živeo u balonu naduvanom iluzijom neprolazne moći. Porodični nepotizam bio je dojadio i Bogu i ljudima u Libiji. Ali, ma kakav da je Gadafijev kraj i ma koliko mu smrt bila "reljefna", to nije glavni naslov libijskog Oktobra. Naslov priče je takozvano Arapsko proleće koje Petlić u Jeliseju, Bolesnik nekadašnje imperije u Vajdhohu i Opsenar sa lažnim Nobelom u Vašingtonu, hoće da kidnapuju i pripitome u momentu kada im se mnoge stvari izmiču.

Libijski, pak, "otporaši" isključivo ujedinjeni u mržnji prema pokojniku, već su razjedinjeni u trci za kolačem vlasti. I ne znaju šta bi sa "pobedom", kakvu će Libiju da prave i šta će im bum-bum demokrati dozvoliti. U Nacionalnom savetu "spomeničari", na jednoj strani i oni koji su "četrdeset treće krenuli u partizane", na drugoj strani, već se hvataju za vratove. "Prvoborci", "Berberi" iz Zintana na zapadu zemlje traže, na primer, tri ministarstva mada ih je samo 50.000. Tripoli u kome ljuti džihadista, Belhadž drži komandu, hoće najveći komad. Bengazijanci sa istoka, odakle je krenuo ustanak, neće ni da čuju...

"Pobeda" izvojevana u režiji bum-bum demokratije i dum-dum vladavine prava, a sa barelom nafte u igri, nije vesela muzika za ples. Terali su Drakulu, a isteraće Frankenštajna. Evo im današnje frankenštajnove Srbije, sa kvislinzima u vrhu i narodnim kuhinjama na dnu, za primer i opomenu.

Izvor Vesti, 24. 10. 2011.

 

Slobodan put za KFOR i EULEKS uz garancije države

Zvečan: Slobodan put za KFOR i EULEKS uz garancije države

25.10.2011. 12:12

Predsednici četiri opštine na severu Kosova izrazili su danas spremnost da omoguće slobodu kretanja za EULEKS, ako državni vrh izdejstvuje garancije od te misije da neće prevoziti službenike kosovskih institucija.

Oni su na konferenciji za štampu u Zvečanu saopštili da traže garancije da EULEKS neće prevoziti kosovske carinike i raditi na uspostavljanju carina na prelazu Jarinje i Brnjak.

Predsednici opštine sa severa obavestili su komandanta Kfora Erharda Drevsa pismom da su spremni da u najkraćem roku obezbede slobodu kretanja za pripadnike te vojne misije.

"Nakon sastanka sa predsednikom Republike Srbije Borisom Tadićem predsednici četiri opštine sa severa Kosova su spremni da u najkraćem roku obezbede slobodu kretanja radi normalnog snabdevanja vojnika Kfora", navodi se u dokumentu.

U pismu Drevsu se predlaže da se tehnički detalji odrede na Koordinacionom sastanku 26. oktobra u Zvečanu, ili na posebnom sastanku.

Kad je reč o Euleksu, oni traže garancije da Euleks neće prevoziti kosovske carinike i raditi na uspostavljanju carina na prelazu Jarinje i Brnjak.

Predsednici opština su rekli da su od predsednika Srbije Borisa Tadića dobili punu podršku za mirne proteste i borbu za ostvaranje legitimnih ciljeva, kao i da nema razlike sa državnim vrhom Srbije u stavu da su kosovski carinici neprihvatljivi na prelazima Jarinje i Brnjak.

Oni su istakli i da među političkim predstavnicima Srba u ovom delu južne srpske pokrajine postoji jedinstvo.

Načelnik kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković je, na zajednickcoj konferenciji za štampu u Zvečanu, rekao da su predsednici opština dobili punu podršku predsednika Srbije Borisa Tadića za mirne proteste i borubu za ostvarenje legitimnih ciljeva.

On je istakao da su na tom sastanku razjasnjene mnoge nedoumice i dileme oko carinskih pečata.

Pregovarački tim prihvatio je izgled carinskog pečata, ali ne i carinike na prelazima Jarinje i Brnjak, rekao je Nedeljković, dodajući da je potvrđeno da su ova dva prelaza "nešto posebno, i da zahtevaju poseban dogovor".

On je dodao da su se predsednici opština složili sa predsednikom Tadićem da se ne treba konfrontirati sa pripadnicima Kfora i ostalim pripadnicima međunarodnih zajednica, te da treba nastaviti razgovore sa svim međunarodnim institucijama, i zahtevati od njih da poštuju rezoluciju UN 1244 i statusno neutralnost.

„Shodno svim preporukama koje smo dobili od predsednika Tadića uputili smo sinoć pismo komandantu Kfora Erhardu Drevsu", rekao je Nedeljković.

On je podvukao da nema podela među predsednicima opština na severu Kosova, i da jedinstvo nije narušeno, a građanima je poručio da mogu da imaju puno poverenje u državni vrh Srbije i svoje predstvanike na terenu.

„MI našu borbu mirno nastavljamo, građani treba da budu mirni i da se odazivaju na poziv na barikade do ostvarenja ciljeva, a osnovni cilj je da opstanemo na ovim prostorima i ostanemo u sastavu Srbije", podvukao je Nedeljković.

On je ponovio da barikade ostaju, i da je sloboda kretanja za Kfor podrazumeva samo propuštanje konvoja.

„Pripadnicima Kfora nudimo što je i predsednik Tadić u saopštenju izjavio: da omogućimo slobodu kretanja u cilju redovnog snabdevanja njegovih jedinica. Mi ćemo se na sastancima dalje dogovarati i o drugim opcijama", objasnio je Nedeljković.

Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić objasnio je, u vezi sa ranijom najavom da će biti zakazana zajednička sednica skupština opština severa Kosova, da je cilj bio da se upozna javnost sa sadržajem razgovora sa predsednikom Srbije, i da je odlučeno da se to učini putem konferencije za štampu.

„Nismo otišli u Beograd da pregovaramo, već da razmenimo informacije i vidimo i kažemo svoje mišljenje i čujemo poruke predsednika države u kom smislu može država da nam pomogne u pravednoj borbi za očuvanje Srba na ovim prostorima i naše pravo da živimo u državi Srbiji", rekao je on.

Ristić je naglasio da su Srbi na severu Kosova spremni da omoguće slobodu kretanja i Euleksu, koji do sada nije odgovorio na ispruženu ruku Beograda na bilo koji način, bilo kojom garancijom ili izjavom da je spreman da ne prevozi predstvanike kosovskih institucija.

„To je jedini razlog zbog čega smatramo da se nisu stekli uslovi za slobodu kretanja za Euleks", naveo je on.

Ristić je naglasio da je od državnog vrha Srbije traženo da obezbedi garancije od Euleksa da neće prevoziti službenike kosovskih institucija, niti nastaviti sa aktivnostima instaliranja kosovskih institucija na severu Kosova.

Ristić, takođe, podvukao da ne postoje nesuglasice ni među predstavnicima Srba na severu Kosova, ni među njima i državnim vrhom Srbije.

„Ne postoji razlog za bilo kakav razlog za nejedinstvo. Nije trenutak za političko delovanje, već trenutak za jedinstvo srpskog naroda, da bi zajedno sa svojom državom uspeli u nameri da ostvarimo svoj cilj", poručio je on.

Predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović rekao je da su predsedniku Tadiću preneli da je trenutno generator problema nerešeno stanje na Jarinju i Brnjaku, odnosno namera Euleksa da instalira carinu na tim prelazima.

„Očekujemo da će u periodu koji je pred nama Beograd sa Prištinom naći rešenje za Jarinje i Brnjak, i samim tim će nestati ove barikade, koje su pre svega uperene protiv kosovskih institucija i specijalnih jedinica kosovske policije Rosu, a ne protiv Kfora i Euleksa", dodao je on.

Ne može Euleks da prevozi kosovske carinike i radi na uspostaljanju carine, a da pre toga nije postignut sporazum sa Beogradom, poručio je Milović.

Prema njegovim rečima, cilj razgovora sa predsendikom Tadićem je bio da država dobije garancije od Euleksa da neće prevoziti carinike i neće instalirati kosovske institucije, pošto predsednici opština to nisu uspeli da dobiju od šefa Euleksa Gzavijea de Marnjaka.

Milović je ujedno i kritikovao „orkestrirane napade" iz Beograda pričama o balvan revoluciji, kriminalu, prihvatanju Ahtisarijevog plana, posebno pominjući s tim u vezi lidera SPO Vuka Draškovića.

„Imamo inforamcije da je kosovska vlada odvojila pozamašna sredstva da ova naša mirna i demokratska borba bude minirana, da se unese razdor i podela među nama. Siguran sam da u tome neće uspeti", naglasio je on.

Predsednik opštine Leposavić Branko Ninić pozvao je građane sve četiri opštine da nastave sa mirnom borbom u očuvanju svojih legitimnih zahteva, čuvanje svojih institucija.

Takođe je podvukao da ne postoji sumnja u jedinstvo.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić nije prisustvovao konferenciji za štampu zbog, kako je rečeno, neodložnog puta, ali je u njegovo ime govorio je predsednik Skupštine opštine Aleksandar Babincev, koji je izrazio zadovoljstvo što je dogovoreno da će u daljem dijalogu Beograda i Prištine učestvovati i predstavnici Srba sa severa Kosova.

U vezi sa dijalogom Beograda i Prištine Nedeljković je objasnio da će ispred opština sa severa Kosova učestvovati ljudi od struke, u zavisnosti od teme, a ne političari.

Na konferenciji za štampu politički predstavnici Srba na severu Kosova ukazali su da postoji i puno problema oko implementacija dogovora postignutih u dijalogu, na primer oko matičnih knjiga.

http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,12945

"Франкфуртер алгемајне": Косовски Срби зауставили НАТО!

"Франкфуртер алгемајне": Косовски Срби зауставили НАТО!

понедељак, 24 октобар 2011 22:02 Танјуг

 

Немачки аналитичар и стручњак за југоисточну Европу Михел Мартенс оценио је у тексту објављеном у франкФуртер алгемајне цајтунгу да су Срби на северу Косова изборили "малу победу", успевши да зауставе НАТО.

Под насловом "Мала победа Србије над Нато савезом" Мартенс је написао да "после најава да ће уклонити блокаде ... КФор није баш оставио утисак пробојне снаге".

"Српским вођама група у којима има неколико стотина људи успело је да зауставе Нато", пренео је Дојче веле.

Као разлог томе он је навео "малу политичку подршку" међународним трупама.

"Београд се до сада само условно показао способан и вољан да изврши притисак на Србе. Три од четири градоначелника на северу Косова где доминирају Срби припадају националистичким странкама које су у Београду опозиција ", оценио је он.

Закључујући анализу, Мартенс тврди да је власт на северу Косова само делимично у рукама изабраних политичара, а да "владају банде шверцера који лове у мутном".

 

Галоп „Тројанске коњице“

Галоп „Тројанске коњице"

 

Пише: Драган Милосављевић

18 октобар 2011

Вук Драшковић и Чедомир Јовановић Све што нам безочно отимају, Косово,Војводину, Санџак и југ Србије, (пре)даје се низашта, наводно за почетак преговора око пријема у ЕУ Дакле за фатаморгану Тадића „без алтаренативе". Када дође време, ову кулу од карата рушиће без напора државе са територијалним претензијама према српским просторима. Како је то већ најавила Мађарска. Имамо, дакле, прегршт необоривих доказа Србија је до грла у вучијим временима и има третман плена за прихрану неофашистичких и неоимперијалних апетита А иза тог глобалног концепта, чији је Србија полигон већ две деценије, ових дана стварањем „револуционарног„ хаоса преко Викиликса, подарује се и она незадовољна опљачкана Европа. Каква сличност са далеком 1968, када је рушен државотворац и последњи велики лидер Европе Де Гол под слоганом „ give peace a chance", дајте шансу миру.". Није него.   А управо се група овдашњих учесника тог првог глобалног циркуса некада маоиста и титоиста, сада новодемократа који контролишу спољну политику, кључни штампани медиј, дијаспору и цркву, приљежно „денацификују" Србију, легитимише да су до грла у улози асистента поробљивачке стратегије глобалне интернационале.   Иза пламених наслова на њиховим билбордима „људских права" фактички одобравају сецесије. На знак корбача својих ментора, политиком подршке фактичком парчању Србије у „име реализма" а аконто њеног до краја наизвесног уласка у Европу, ових дана прелазе у „галоп тројанске коњице".   Можда најбоља дијагностика самомржње ових ликова што „морају„ да живе као Срби и међу Србима, не кријући притом презир према традицији ове нације, према њеним коренима је недавна карикатура на насловници најстаријег листа на Балкану. Тамо је „довитљви цртач „док голоруки Срби бране Север Косова пред очима равнодушног Београда, приказао Косово и Метохију као спаљену рупу на карти Србије.   То стратиште и светилиште српске историје, прошле и садашње, описано је као место колективног фантомског жала за нечим сто је ампутирано. Не постоји. А ипак боли. То је екстаза цинизма постојећег режима који контролише медије и директно асоцира намерно и радосно на причање вица о „конопцу у кући обешеног". Рекло би се да је то школски пример понашања оних који уживају у патологији зла које чине, што дакако провејава и у коментарима њихових аналитичара, како у штампаним тако и електронским медијима.   Ипак, најупечатљивији лик тих (ново) крсташа западне алијансе, а улози парадигме новоевропејства је играч козарачког кола, шездесетосмаш, па индиго верзија Драже и својевремено заштитни лик опозиционог депоса, а од октобра кукавних „транзиционих„ ДОС владала Србије. Он данас набеђује Србе са севера Косова за агресију. Ни мање ни више, него их именује за нападаче на вазда „мирољубиви" и „мироточиви" НАТО .                                                                                                                                                           И гле, баш његову две деценије контраверзну биографију не обрађују Викиликс депеше. Нема у оптицају итекакао важног податка да је овај званично љути противник, а повремено коалициони партнер Милошевића, жестоко претио тим истим Шиптарима. Уочи бомбардовања 1998. гарантовао је ће на Косову иза сваког жбуна стајати његов комита и пуцати на агресоре.   Таквих салта има до миле воље у четничкој, родољубивој фази хронологије прве од две деценије, колико политички вук, сада у пригодном ЕУНАТО руну, од „комитске„ до проатланске, од кокарде до НАТО бусоле, пустоши по торовима српске политике.   Мада, наравно, изливи оперетског патриотизма, баш као шприцер, били су повремено пресецани (кад затреба) прагматизмом утирања пута ка сумињивим политичким иницијативама. Рецимо 1996. учешће у „интренационализацији питања Косова" у Валдорф Асторији" у друштву са Демаћијем, а под патронатом Олбрајтове. Или „визионарским„ предлогом исте године да се што пре укључимо у НАТО и амерички план за југоисточну европу. Ту секвенцу заокрета према агресору успешно је одрадио као други по реду, после Свилановића, министар послова спољних, а са унутрашњим погубним последицама.   „Свилени" сада прежива синекуру у ЕУРО хладовини, мудро обезбеђен са пристојне раздаљине. „Краљу тргова" како то тврде поједини аналитичари (на сајту Нови стандард) то не дају јер је наводно једном ногом пред оптужницом због неких неплаћених рачуна из „родољубиве" фазе своје политичке каријере..   А ми, опет са закашњењем, знамо да је тај НАТО пројект пропао још за Милошевића, који је у НАТО безуспешно, по изјави на ТВ Војводина једног од лидера СПС, хтео да уђе 1992. У Рамбујеу је сазнао од Ворена Кристофера, државног секретара САД;  да не постоји списак услова за интеграцју Србије на запад. Само празан лист на коме се може уписати сваког тренутка листа бесконачних условљавања. А управо то доживљавамо. У међувремену, Турска, преко зелене трансверзале, од Сарајева, преко Новог Пазара и Приштине, враћа се на Балкан.   Управо ових дана Турци мире, у улози незаобилазних посреднка, две исламске заједнице, очито плански ових година нахушкаване у политичко верском игроказу, ради стварања тензија у Санџку. Ту је да помогне тим западних амбасадора, радо виђен у Новом Пазару. Најављено је потписивање споразума о јединственој исламској заједници у Србији. Поред осталих, биће ту и потпис у име Турске, њеног верског поглавара Мехмеда Гомеза, па борбеног верског поглавара БИХ Мустафе Церића, а затим и „помирених" муфтија Зукорлића и Зилкића. У надзорној, шесточланој комисји за спровођење споразума о нечему што би требала бити унутрашња ствар Србије, биће и представник Турске. Ето нас корак по корак до резултата Декларације из Истанбула. А као идемо у Европу.   Такав правац догађаја могло би објаснити видно интерсовање и ДС и СНС за расплет у Санџаку. А за то је у припрећеној „интернационализацији" питања Санџака важан фактор милитантни лидер муслимана, који је својевремено додао гласове за мандат Тадићу, сада се смеши Томи.   Све то налик је црногорском сценарију брисања српства и отцепљења Црне Горе уз кључни допринос несрпских мањина политичким амбицијама атлантистичких партија, бивших комуниста. Њихова девиза је очување власти по цену даљег растакања српства и државе. Уосталом, никада Србију и нису доживљавали као своју домовину и државу. Иначе је не би делили по потреби грађанским ратовима, и оружаним и политичким .   Одрађује се њиховим доприносом и почетак пројекта румелизације Србије, као логичан наставак оног процеса из Њујорка 1966, када је са лидерима ГСС и СПС, под притиском  Мадлен Олбрајт, лидер СПО  покренуо ваљак историје у близини Кипа слободе, а на штету Србије и Срба. Практично тада је започело утирање пута ка будућој независности Косова. Били су ту присутни водећи кадрови из СПС, ГСС и НС. Ђиндић је мудро заобишао овај скуп, не желећи да остави сопствене отиске прстију у овој работи.   Чаробна реч за све сецесионисте, „интернационализација", са којом сад машу у Војводини и где им се привиђају уместо већинских староседелаца Срба, некакви Војвођани, нови југословени Србије, изговорена је још пре деценију и по.   Сада њене реалне консеквенце, сецесије, треба довести до краја у виду сценарија распада (кон)федерације већинског народа са мањинама у Србији, у чему су видимо присутни како ДС у Војводини, тако и Г17 кроз такозвану регионализацију Србије   За сада се у том послу као помагачи јавно легитимишу Будимпешта и Анкара, али у позадини конце вуче Берлин по принципима нове балканске Јалте. Али то, подсећа историја, није крај, већ почетак нечега што је присутно вековима и увек надвлада када је Србија слаба, подељена и још лишена савезника. Последњих десет година све иде предвиђеним редом наших непријатеља. Него, јер тај Демаћи из Њујорка ових дана у друштву једног „малађеца" аналитичара неког новог вука ваљда рече да је „Косово препрека у добрим односима Србије и Албаније". Да не верујеш.                                                                                                                                                            Лично се сећам излагања господина Демаћија у Дому омладине, тада госта „Београског круга", коме се аплаудрирало уз звуке сирена бомбардованог Беогарда. Заиста, биће материјала за писање историје какву свет још није запамтио. Историје како је „елита" термита, наводно проевропских, до кости оглодала сопствени народ и државу. Отварајући, притом , врата свакој вуцибатини и сецикеси којој се нешто прохтело од Србије. А ова им је дала своје гласове за демократизацију, поводећи се за певањем разноразних демо и брадатих сирена.   Тек ће анализе једног (лепог) дана, за које данас нема и медијског простора и воље међу посленицима проатлантистичког новинарства и историграфије, показати колико добрих трагова у селектованим извештајима и ЦИЕ о збивањима од 1963 до слома Милошевића, понуђених још пре Викиликса на интернету   У тим доступним материјалима је инетересантна и не баш за анализе занемарљива тврдња да су у сценарију „ усмеравања " Милошевића на позицију непопустљивог преговарача и тврдог противника мирног распада Југославије, главни ликови били кумови оперетског четништва. Бивши приљежни чланови СК са посебим задацима и добро пројектованом улогом.   Како тврде аналитичари ЦИЕ жестоки „национализам" новопечених четника и њихово кочоперно србовање са шубарама, кокардама и ножевима у зубима, увек радих да изађу пред камере ЦНН, ишао је дотле да су неки за појасом носили заденуте и „зарђале виљушке". Цела та армија, заједно са вођама булаићевских искарикираних команданата, остатака краљевске војске у отаџбини,  имала је задатак да Слободану наметне „патриотско" надметање око престижа тврдог и непопустљивог у догађању национално „пробуђене" Србије.   И, како тврди ЦИА, Милошевић је том изазову (који су жетоко за своје потребе демонизације целог српства користиле НВО), да буде баш толико радикалан колико је kazus beli за планиране потезе цепања Југославије, а потом Србије било неопходно, Немачкој , а потом Америци и Британији. У том контексту, новолансиране приче о родољибивом Ђнђићу који брани Косово, а пре тога је позивао НАТО, могу се читати и као дупло дно сличне технологије манипулације јавним мнењем за потребе избора.   Ништа другачије није ни са дублером чиче чије вешто манипулисање српским емоцијама везаним за полом краљеве војске, буквално сатрте сарадњом Тита и „његових Срба и запада, коме је наивна монархија била привржена, указујуе на исто британско америчко семениште паклених идеја одакле су потекле све велике операције над Србијом. Не заборавимо, притом , да су Американци преко 10.000 заробљених есесоваца спасили и укључили у свој послератни апарат ЦИЕ.   То доказује уосталом и британска кључна асистенција у хватању и пресуђивању правог Чиче.  Оног коме се потоњи министар вешто увукао под кокарду. Све док је њему и креаторима целе ове паклене балканске поморанџе то било потребно. Јер тешко да ће ико икада после учинка кумова у оживљавању оног и онаквог четништва и „војвода", какве смо гледали упарених са парапатриотским „тигровима", са легитимацијама страних и домаћих служби, више посегнути за монархистичким и традиционално српским патриотским адутима у одбрани Србије. Толико су темељно у овој дводеценијској кампањи намештаљки и колаборације они обезвређени.   Могло би се рећи да је заједно са 9. мартом 1991, који је Србију увео у паклену идеју да треба да је бране овакви „добровољци", гардисти, плаћеници, затвореници преобучених у униформе  патриота  (а синови официра ЈНА су први стругнули у Мађарску) коштао скупо. Јер, без таквог „регрутовања" олоша и криминалаца у „патриоте" са лажном моралном легитимацијом, готово би биле неизводљиве намештаљке наводне геноцидности целог српског корпуса. А неке су кулминирале играма око геноцида у Сребреници што је парламент са 126 климоглаваца  историјски неодговорно прогутао. Јер морао је то на страну интервенцију у политичком врху. Ради одбране фотеља и синекура.   А редом су сви српски наводни злочини од Меркала, Рачка , па до Сребренице били одрађени по наруџби ЦИЕ а у сарадњи са псима рата који лутају сртатиштима издате и разваљене Југославије. На којима су бивши комунисти сладострасно потпаљивали грађанске ратове. И притом делили плен, територије . Оне које су по цену 1.200.000 побијених Срба ослобођене  и одбрањене ратовима на Церу, Солуну, Кајмакчалану.     А четнички глумци, чланови јагњећих бригада са Равне горе, костимиране у светилиште спектакла и статисти те приче, добро припремљене у бироима завере, гурнути су у међувремену у неке сасвим нове представе јаловог странчарења и мутних комбинација. До суза комичних или тужних, како хоћете, у садашњем парламаентарном циркусу.   И гле чуда, овдашње реалности, сви медији редом „краља тргова" и бившег министра јадних послова, виде као пoлитичара јединог данас спремног да народу открије истину.Коју по реду ?

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=19686:galop-trojanske-konjice&catid=37:politika

Евроатлантски фијаско

Евроатлантски фијаско

 

Пише: Предраг Николић

22 октобар 2011

0 У борби Давида и Голијата на Космету, сасвим неочекивано, Голијат је почео да показује прве знаке нестрпљења. Иако је главнокомандујући снага Кфора, генерал Ерхард Древс, непрестано истицао да се за садашњу кризу мора наћи мирно политичко решење, НАТО је још једном посегнуо за насиљем над голоруким народом на северу Космета. Тзв. бибер-спреј очигледно јесте изазвао иритацију очију и дисајних путева српског народа окупљеног на барикадама, али ни за један педаљ није помутио одлучност народа да очува своје постојање и опстанак на древном огњишту и у сопственој држави. Србомрзачка политика Вашингтона и Лондона приближава се потпуном фијаску. Вероватно би, интимно, англосаксонски србомрсци најрадије видели још један масакр и калварију српског народа, али су свесни да је то у овом тренутку и оваквим међународним околностима потпуно неизводљиво. Кфор и Еулекс су, изигравајући војно-полицијске снаге приштинских криминално-терористичких структура, изгубили сваки легитимитет. Срби су се показали способним да проналазе нове алтернативне путеве, којим ће одржавати везу са матицом, много брже него што је Кфор, са свом својом менажеријом, способан да их затвори. Поставља се питање: шта је позадина Кфоровог и Еулексовог настојања да силом промене реалност и тако Србе са севера натерају у наказну приштинску „државу", при томе флагрантно кршећи статусну неутралност на коју су обавезни? Очито је да је пројекат, осмишљен у центрима „осовине зла" – Вашингтону, Бриселу и Лондону – те је потребно, насилним наметањем тзв. косовске царине, српски новац утерати у приштинску касу и том финансијском ињекцијом одложити неминовну смрт њиховог мезимчета. Разлог за нестрпљење је, свакако, и чињеница, сваким даном све очитија, да без пристанка Срба са Космета не може бити одрживог решења. То, чини се, задаје посебне бриге творцима тзв. косовске независности, јер притисак на Београд, за који се веровало да ће дати жељене резултате, остаје без ефекта. Срби са Космета напросто су схватили да, ако желе да опстану, не треба да се уздају у овакав Београд, ни да слушају савете који долазе из врха српске државе. Званични Београд, који истрајава на јаловим и мирољубивим саопштењима, не чинећи ништа да стварно заштити свој народ на својој територији, рапидно губи и подршку својих најоданијих присталица, чинећи могућност радикалних промена у Србији све извеснијом. То је, чини се, разлог највећег не само губљења живаца, већ и тешке главобоље Кфора и Еулекса. Измишљотине о наводним криминалцима и нарко-дилерима који су, наводно, зарад својих ситно-сопственичких интереса, направили таоце од народа на северу Космета, нису дале жељене резултате. Ступидарије у стилу Џејмија Шеја, које су пред српску јавност у режимским медијима данима понављали Вук Драшковић и Чедомир Јовановић, помогле су онима који су спремни на издају Космета да за себе нађу неко морално оправдање, али никог нормалног у Србији нису убедиле да је то пут којим треба ићи. Извор: Правда

 

Srbija 4. novembra predaje kontratužbu za genocid

Nema ruke pomirenja sa Zagrebom

D. MILINKOVIĆ | 21. oktobar 2011. 20:45 | Komentara: 12

Srbija 4. novembra predaje Međunarodnom sudu pravde u Hagu dopunjenu kontratužbu za genocid. Hrvati na spiskove svojih žrtava uneli više od 300 Srba

ODGOVOR Srbije na hrvatske argumente na našu kontratužbu za genocid je kompletno gotov, materijal se trenutno štampa i biće predat Međunarodnom sudu pravde u Hagu poslednjeg dana predviđenog roka, u petak, 4. novembra, saznaju "Novosti" u Vladi.

I pored dobre volje srpske strane da se pregovara o vansudskom poravnanju, hrvatska premijerka Jadranka Kosor uporno odbija dogovor o međusobnom povlačenju tužbi. Tako da je sve izvesnije da će sudije MSP najverovatnije za polovinu sledeće godine zakazati glavni pretres povodom tužbi za genocid.

Prema našim saznanjima, Srbija u rukama ima nekoliko "aduta" zbog kojih veruje da imamo dobre izglede u procesu pred MSP. Jedan od najjačih je haška presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine tokom "Oluje".

Takođe, srpski podnesak prilično je potkovan u delu u kom se pobijaju hrvatske optužbe na našu kontratužbu. Dok su Hrvati imali samo desetak primedbi na naše spiskove stradalih, naš pravni tim pronašao je više od 300 propusta na listama Zagreba.

PROCES MORA DA SE OKONČA DO JULA 2013. Proces pred MSP trebalo bi da se okonča, vansudskim poravnanjem ili presudom, do 1. jula 2013, što je privremeni datum koji je Brisel odredio za ulazak Hrvatske u EU. Kako kaže Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, Unija će izvršiti dodatni pritisak na Zagreb da se ovo pitanje reši, jer ne želi prijem nove članice koja ima problema oko tužbi i granica.

- Na spiskovima svojih žrtava, Hrvati su naveli i imena mnogobrojnih Srba koji su stradali u Gospiću i Osijeku. Takođe, oni su ekshumirali sva groblja u Krajini i sve pokojnike naveli kao žrtve genocida, kao da niko nije preminuo prirodnom smrću, pa na njima ima više od 20 stogodišnjaka - objašnjava za "Novosti" Savo Štrbac, šef "Veritasa" i član našeg pravnog tima pred MSP.

Srpski podnesak biće podeljen u nekoliko tomova i najverovatnije će imati više od 1.000 stranica. MSP će nakon toga Zagrebu dati dodatno vreme da prouči novu argumentaciju, eventualno odgovori, a zatim će zakazati ročište.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da je Srbija i dalje spremna da sva pitanja sa susedima rešava kroz dijalog i da je sada na potezu Hrvatska.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:350221-Nema-ruke-pomirenja-sa-Zagrebom