ВАТИКАН КАО ПРОПОВЕДНИК НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕДКА

Олга ЧЕТВЕРИКОВА | 10.11.2011 | 00:01

„Арапско пролеће" које је прерасло у крваву „арапску јесен" уопште није крило  злослутне црте тог новог социјалног поретка, чију су градњу од самог  почетка кризе представници слуга светске финансијске елите активно призивали тврдећи да ће „са њим свет изаћи другачији". Саркози, Атали, Кисинџер и Со – сви су једногласно упорно натурали исту мисао: ако не буду формирани органи за светску контролу, свет ће да потоне у хаос. Међутим, ако бисмо  ту мисао превели са „мондијалистичког" језика, она може да се схвати овако: уколико свет не буде признао органе контроле читавог света – направићемо му хаос. У условима најјачих социјалних потреса, наплашено саблашћу  свеопштег насиља, човечанство ће бити принуђено да се сложи са уплитањем „наднационалног" арбитра који је себи даодиктаторска овлашћења. Стварно, већ је трећа година како ми констатујемо непрестану дестабилизацију ситуације у свим деловима света, која се врши уз помоћ профињених метода. Она за сваки регион бира посебне, најефикасније инструменте рушења, спремне да ударају по најболнијим местима. Циљ тих провокационих  потреса, катаклизми, криза, побуна и ратова је да се, постављањем где треба управних елита нове формације, које представљају производе западних специјалних служби, домогну сачуваних националних актива који ће допасти наднационалној врхушки, тако да концентрација капитала и власти заврши у рукама изузетно уског круга људи. Већ нам је отворено показано и језгро „светске владе" – „комитет 147" што, очигледно има двојак циљ. Са једне стане, та информација треба да натера човечанство да верује да је свет већ под контролом и да назад нема повратка („Велики брат те прати!"), то јест деморализациона улога. Са друге, то омогућује организовање локалних побуна које, носећи чисто протестни карактер (као, на пример, покрет „Освоји Вол-Стрит", који финансира Џорџ Сорош [1], а користи Обама у борби против републиканаца)  не могу да доведу ни до каквих стварних промена. Зато се уз њихову помоћ ситуација узбуркава управо до мере која је потребна „врховима", и при којој тема о „наднационалном" арбитру  стиче невероватну актуелност. То јест – ради се о провокационој улози која омогућује лопову да гласније од свих виче: „Држ'те лопова!" Сами процените: узнемиреном човечанству показују  главне светске шпекуланте, а затим њихови сопствени идеолози почињу да захтевају да се направи одговарајући орган контроле тих светских шпекуланата, који ће дозволити овим последњим да под новим именом потпуно потчине себи цео свет. То јест: дешава се специјална операција, и то у светским сразмерама. А онда се,  као главно идеолошко обезбеђење, поново на арену пушта Ватикан (као претеча очекиваног „арбитра") који ауторитетно изјављује да је неопходно да се формира светска централна банка и наднационалне политичке институције, јер националне институције нису у стању да изађу на крај са кризом. Као личност од поверења, верна  кругу Ротшилда, Ватикан послушно пева њихову песму, коју је још 2009. године певала једна друга особа од изузетног поверења, протеже  Ротшилда – Гордон Браун, уочи састанка „двадесеторице": „За свет нам треба „нови правац"… Ми схватамо да у сфери, кроз коју теку светски финансијски токови, не можемо изаћи из настале ситуације помоћу чисто националних власти: требају нам органи власти и инстанце светског надзора које би пратиле да делатност финансијских институција које постоје на светском тржишту, буде за нас потпуно отворена". Очигледно је да руководство Ватикана ни само није схватило колико је његов положај понижавајући. Имајући под собом скоро 1,5 милијарди католика, осветљавајући својим  „безгрешним" ауторитетом важне економске форуме и терајући да му, као најсветијем монарху, руку љубе највиши посетиоци, који и долазе да му се поклоне, римски папа, ипак, остаје само слугањски извршилац воље најјаче светске финансијске мафије. Та улога Ватикана је постала посебно уочљива са почетком „арапских револуција". После зверског  убиства Моамера Гадафија и његовог сина Мутасима, које су америчке тајне службе предале племену мисурата [2], да их растргну његови ратници, Ватикан је, у процени ситуације, послушно пришао лагеру земаља-агресора. „Вест о смрти пуковника Моамера Гадафија затвара изузетно дугу и трагичну фазу крваве борбе за свргавање режима чврсте руке и притиска. Тај драматични догађај још једном тера на мисли о неизмерној људској патњи којом мора да се плаћа јачање и крах сваког система који није заснован на поштовању људског достојанства, већ углавном на јачању власти. Али зато сада, пошто је либијски народ избављен од даљег насиља, изазваног духом реванша или освете, он треба да се нада да нови владаоци могу одмах да почну неопходан процес смиривања и обнове – уз свеопште учешће, на основу правде и права; и уз међународну заједницу која ће  за обнову земље пружити богату помоћ".[3] Нема ни једне речи о зверствима НАТО-а, ни о варварском убиству. Могућности су само две: или су информационе службе Ватикана потпуно парализоване, тако да немају појма  о томе шта се дешава у Либији, или је варварско понашање разбојника за Ватикан нормална ствар. Али  - оно прво је, наравно, искључено. Ватикан није осудио агресију НАТО-а: после Гадафијевог убиства, већ 20. октобра, он је такозвани „национални прелазни савет" Либије  почео да посматра као законитог представника либијског народа. Истини за вољу, Ватикан је  и пре тога контактирао нове либијске власти. Конкретно, апостолски нунциј у Либији Томазо Капуто, чија је резиденција на Малти, већ је имао сусрете са Махмудом Џибрилом, који је изабран за председника прелазног савета. Наведена позиција Свете столице говори о томе да она отворено подржава варварске методе глобалне  трансформације света  коју врше антихришћанске снаге. А то исказује и његов истински однос и према исламу, и према хришћанству. Тиме што се јавно изјаснио за „осавремењивање" и „европеизацију" ислама, захтевајући од њега више толеранције, Ватикан се у пракси солидарисао са његовим најрадикалнијим круговима, исламистичким ратницима и једноставно - разбојницима-главосечама, који се крију иза исламске вере, али немају никакве везе са њом. А можда римски папа управо тако и схвата „реформисани" и „европеизирани" ислам? Али ту се долази до још једног, још озбиљнијег питања. Подржавајући радикални ислам, Света столица наноси удар локалним хришћанима, за које „арапско пролеће" прети да се претвори у „ледену зиму". То јест он свесно жртвује хришћане арапског света ради помоћи реализацији америчког геополитичког пројекта „Велики Блиски Исток". Да подсетимо, да у земљама Блиског Истока и Северне Африке живи око 20 милиона хришћана, од којих су три четвртине у Либану, Сирији, Ираку, Јордану и Египту. После америчке агресије на Ирак, као резултат прогона локалних хришћана,  њихов број се смањио са 800.000 на 450.000. После „арапских револуција" скоро све локалне хришћанске општине, пре свих оне у Египту и Либији, су се нашле у опасном положају. То признају и сами ватикански посленици, на пример, руководилац Папског савета „Правда и мир", кардинал Питер Тарксон, који је изјавио да у резултату преврата у Либији хришћанима те земље може да запрети опасност, зато што се  испоставило да и у Ираку и у Египту нове власти нису способне да заштите своје грађане од напада екстремиста и притиска радикалних исламиста, тако да су хришћани принуђени да масовно напуштају те земље.[4] Иста ситуација чека Сирију и Либан. Још 5. септембра у току сусрета Н.Саркозија са маронитским патријархом Антиохијске Цркве и читавог Истока овом последњем су саопштили да због планиране за новембар интервенције у Сирији како би се обезбедило да на власт дођу „браћа-муслимани", источни хришћани више ту не могу да остану и  треба да се припремају за излазак из земље и премештање у Европу. И карактеристично је да се западна католичка штампа, уместо да подржи хришћане Истока, она, напротив,  окомила на маронитског патријарха и његове изјаве, усмерене против међународне интервенције због смене режима у Сирији, окривљујући га за „заверу" са „Асадовом диктатуром". Како је у вези са тим у свом интервјуу новинару Тјери Мејсану изјавила игуманија сиријског манастира Светог Јакова А.-М. Де ла Круз, „разочарана сам католичком штампом, која слепо прати линију понашања коју диктирају светске газде и која понавља као папагај оно што до миле воље шире најтиражнија средства за масовно информисање… а нико не схвата да ми тонемо у тоталитаризам много огољенији и опаснији него што су то ситни ауторитарни режими, које намеравају да уклоне". „Савез „браће-муслимана" са Западом, - затим је рекла, - је скандал и за хришћане, и за муслимане који не желе да религија доминира световним законима. Западне државе то подржавају зато што им је потребан систем  који ће им дозвољавати да, прикривајући се верношћу религији, потчињавају  масе. Они се плаше хришћана који, у складу са јевангелским учењем слободном вољом бирају Добро или Зло и сами одговарају за своје мисли, речи и поступке, за разлику од муслиманског фундаментализма.[5] Ватикан не само да о томе ћути, већ се из све снаге труди да повлађује остварењу злочиначког курса западних држава. Пошто се претворио у марионету финансијских корпорација, он је међу моралним људима Запада који мисле својом главом изгубио чак и привид духовног ауторитета. Тако да било какав савез са том нимало светом столицом претвара њене чланове у саучеснике лицемерне политике ватиканских јерарха са дуплим аршином. [1]  http://www.reuters.com/article/2011/10/14/us-wallstreet-protests-origins-idUSTRE79C1YN20111014 [2]  См.: http://www.fondsk.ru/news/2011/10/22/k-ubijstvu-muamara-kaddafi-linchevanie-i-lozh.html   http://news.argumenti.ru/world/2011/10/131826 [3]  http://www.radiovaticana.org/rus/Articolo.asp?c=531258 [4]  http://www.km.ru/v-mire/2011/10/22/voina-v-livii/v-vatikane-vyrazili-obespokoennost-sudboi-liviiskikh-khristian [5]  http://www.voltairenet.org/fr

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/11/10/vatikan-kao-propovednik-novog-svetskog-poredka.html

 

http://www.pravda.rs/2011/11/06/skot-tejlor-kosovo-ne-sme-da-bude-nezavisno/

 

Скот Тејлор: Косово не сме да буде независно

ТЕМА ДАНА | 6. НОВЕМБАР 2011. | 18:55

---

ОТАВА – Приштина и даље зависи од стране помоћи, војници Кфора патролирају улицама, а администрацију надгледају међународни посматрачи, тако да Косово није независно, без обзира на једнострано донету декларацију независности и нову заставу, тврди Скот Тејлор, канадски ратни извештач и уредник војног часописа „Есприт де корпс".

 

 

Више пута сте рекли да Косово не би смело да буде независна држава. Зашто то мислите?

- С око два милиона становника, Косово је било сиромашна покрајина Србије. Грађани су морали да плаћају специјални порез, којим су се покривали комунални трошкови и социјална издавања. Једноставно, оно нема довољно ресурса за одржавање инфраструктуре, ефикасне полиције и судова да би опстало као независна држава. Осим тога, независност Косова заснована на праву на самоодлучивање и везана за етничку припадност веома је опасан преседан, који може довести до даље насилне дезинтеграције Балкана.

Када су се Албанци жалили да се крше њихова људска права, НАТО је бомбардовао Србију, а када се крше права Срба на Косову, који зато месеце проводе на барикадама, НАТО им прети силом и даје ултиматуме. Шта су разлози за те двоструке стандарде?

- Невероватно је како је памћење људи краткотрајно. Да медији преносе слике српских снага безбедности како булдожерима и сузавцем нападају Албанце, то би био разлог за међународну интервенцију. Сада, када трупе Кфора спроводе такву акцију, нико осим Срба не доводи у питање то лицемерје. Још један пример двоструких стандарда је чињеница да Републици Српској није дозвољено право на самоопредељење какво су добили Албанци на Косову.

Много сте писали о Агиму Чекуу и његовим злочинима док је био официр хрватске војске и касније командант ОВК. Како се осећате када видите да он као министар косовских безбедносних снага потписује декларацију о сарадњи са НАТО-ом?

- Извођење Чекуа пред лице правде подрива самопрокламовани морални ауторитет НАТО-а, којим је оправдана интервенција на Балкану. Његови злочини су међу најбруталнијим, а он и даље није оптужен и има довољно моћи да води војску. Све док он не буде кажњен, крв његових жртава је на рукама његових ментора из НАТО-а. То је срамота за све канадске војнике који су сведоци његових злочина и који су покушали да спрече покољ Срба.

У извештају Дика Мартија премијер Косова Хашим Тачи је описан као шеф организације налик мафији, која је продавала оружје, дрогу и људске органе. Да ли је скландалозно то што чланови терористичких организација могу да постану политичари и партнери многих светских лидера?

- Одмах по завршетку НАТО интервенције, многи посматрачи упозоравали су да није добро да се избори одрже одмах. Савет је игнорисан и, наравно, само ратне вође и нарко-босови могли су да организују политичке партије. Дакле, косовски Албанци изабрали су криминалце, дали им моћ, и тако створили криминалну државу. Они контролишу полицију и војску, као и новац. То је криминални свет из снова, и за то је крив НАТО.

Као извештач са Балкана скоро две деценије, рекли сте да се рат на терену знатно разликовао од оног црно-белог рата, описаног у западним медијима. Зашто?

- Од избијања сукоба, Хрвати и Босанци, а касније и Албанци, користили су моћне америчке фирме за односе са јавношћу како би спиновали рат. Западна публика није знала ништа о историји и географији, па је било веома лако Србе представити као агресоре. Примера ради, мапама је представљено како Срби нападају и заузимају велике делове хрватске, босанске и албанске територије. Нико није објашњавао да Срби на тим просторима живе стотинама година. До данас нико није оспорио тврдњу да су Срби агресори, па чак и када се призна да су Срби највише убијани и протеривани из својих домова, за њих нема сажаљења.

Колико сте медијских манипулација видели на Балкану и широм света?

- Превише да бих могао и да их набројим. Све, од лажних сателитских снимака који наводно показују масовне гробнице на Косову, лажирања такозваног масакра у Рачку, тврдњи да Садам има оружје за масовно уништење, до најновијих фалсификованих вести да је Гадафи убијао мирне демонстранте како би се оправдала НАТО кампања против Либије.

Како је уопште могуће манипулисати толиким медијима и ко стоји иза тога?

- Кључ за медијску манипулацију је незнање западних гледалаца и људска природа, која дозвољава људима да демонизују непријатеља. У време бомбардовања Југославије, Канађани који нису никад упознали Србе, научили су да их мрзе само због гледања вести. Једна од мојих комшиница питала ме је како уопште могу да издржим живот уз Србе (за време бомбардовања). Она је рекла да једноставно мрзи Србе и затим ме питала да ли Срби носе турбане. Вероватно је помешала Србе и Сике, али није је било брига све док их бомбардујемо.

Да ли ће истина о сукобима у бившој Југославији бити откривена?

- Нажалост, истина је откривена у великој мери, али није ништа учињено да се та истина представи јавности. Чини се да увек има нових ратова које треба спиновати, а људи не воле да се суоче са тим да су у њихово име почињени злочини. Лакше је прослављати „победу", а победници су ти који пишу историју.

А. Ивановић

Интернет је лако злоупотребити

Извештач сте више од две деценије. Колико су интернет и друштвене мреже промениле и мењају начин извештавања са светских ратишта?

- Лично, веома мало верујем било каквим вестима које стижу путем друштвених мрежа. Летос сам у Либији био сведок тога како је НАТО једноставно блокирао интернет и телефонски саобраћај у зонама под контролом Гадафија. То је омогућило побуњеницима и НАТО-у скоро потпуну контролу објављиваних информација. Како се технологија развија, јача и моћ контроле пропаганде. Млади се данас превише ослањају на интернет као на извор информација, па их је лако преварити.

Зли су људи, не народи

Извештавали сте са многих ратишта. Какве су сличности и разлике ратова на Балкану, у Ираку, Авганистану и Либији?

- Сваки рат је различит, због различитих културних и економских прилика у региону. Једна ствар је заједничка свим људима који су се сукобили са НАТО-ом, без обзира на то да ли су у питању Срби, Авганистанци или Либијци, а то је шок када виде колико их западни медији демонизују. За мене је мистерија како у свету, где је могуће слободно путовати и добијати много информација, и даље можемо да верујемо да постоје зли народи. Признајем да има злих људи на свету, али ниједан народ се не може сматрати злим.

САД наоружале муџахедине

Тврдите да сукоби у Југославији имају везе са Ал Каидом?

- Много је доказа да је амерички Стејт департмент наоружао и довео у Босну муџахедине, који су помогли распад Југославије. Приликом потписивања Дејтонског споразума, скоро 2.000 исламских бораца добило је босанско држављанство. У јеку борбе 1993. Осами Бин Ладену дат је босански пасош у Бечу, јер је послао око 300 бораца Ал Каиде да помогну босанским муслиманима.

 

Goran Petronijević «Ranjenici dovezeni na Markale»

«Ranjenici dovezeni na Markale»

 

VestiOnline - 08.11.2011 16:15

Šef tima odbrane bivšeg predsjednika RS, Radovana Karadžića, Goran Petronijević kaže da je poseban tim koji se bavio istragom događaja iz februara 1994. godine na pijaci Markale u Sarajevu, nedvosmisleno dokazao da je riječ o muslimanskoj manipulaciji, te da za to postoje i živi svjedoci.

  Petronijević:   Veoma pažljivo smo se bavili slučajem Markale i u istrazi smo nedavno došli do nekolicine ljudi, koji su navodno ranjeni tokom eksplozije za koju je optužena srpska strana. Ali, ti ljudi su nam priznali da su zapravo ranjeni na drugim mjestima, nekoliko dana ranije i da su na pijacu dovezeni iz bolnice Koševo.

  VESTI: Ti ljudi će se pojaviti i u Hagu da to posvjedoče?  

  Petronijević:   Većina se i dalje plaši za svoj život, ali učinićemo sve da se barem neki od njih budu potencijalni svjedoci, odnosno dođu u Hag i svjedoče. Međutim, sve i da to odbiju, sakupili smo dovoljno neoborivih dokaza da je u pitanju jedna od najvećih medijskih manipulacija u dvadesetom vijeku koja je zataškavana u vrhu najmoćnijih država svijeta.

  VESTI: Šta je to zataškavano?   

Petronijević:  Na suđenju ćemo demontirati ovaj slučaj do najsitnijeg detalja. Ali, jako je zanimljivo da se zvanična verzija o broju nastradalih kosi sa brojem nastradalih sa snimka Markala odmah poslije eksplozije. Pritom, neko će morati napokon da objasni kako je moguće da tadašnji predsjednik Francuske, Fransoa Miteran u svom dnevniku napiše da mu je i tadašnji generalni sekretar UN Butros Butros Gali rekao da su muslimani fabrikovali incident na Markalama, a da zatim niko ne zna kako je nestao izvještaj francuskih vojnika koji su prvi došli na lice mjesta.

 VESTI: Dokle ste stigli u istrazi oko Srebrenice? 

Petronijević: U dosadašnjoj istrazi smo otkrili imena više stotina muslimana koji su uredno evidentirani kao srebreničke žrtve, njihove porodice primaju po 500 konvertibilnih maraka na ime šehidskih penzija, a oni su živi i zdravi. Većina i dalje živi u Bosni, ali ima i ljudi koji su po Americi, Njemačkoj, Švajcarskoj. Ne mogu da kažem da li smo i sa kim od njih razgovarali, ali je dovoljno reći da će biti jako zanimljivo pratiti suđenje Karadžiću.

VESTI: Odbrana generala Mladića nedavno je dobila spisak sa imenima svih žrtava Srebrenice?

Petronijević: Ma oni nisu dobili ništa. Dobili su spisak koji smo i mi ranije dobili i u kome su uglavnom nepotpuni podaci s kojima ne može da se uradi ništa. Pa te liste navodno ubijenih u Srebrenici su očigledan primjer manipulacije, jer niko ne može da me ubijedi da pred kraj 20. vijeka nije bilo moguće da se sazna kako se neko tačno zove, ko mu je otac, koji mu je matični broj.

VESTI: Priča o živima na spisku ubijenih u Srebrenici nije nova?

Petronijević: Naravno da nije nova, ali je uglavnom smatrana kao srpska provokacija ili abolicija jednog zločina. Novo je to da je sve više muslimana koji isto to tvrde, a mi ćemo raskrinkati ovaj slučaj kako bismo eliminisali krivično djelo genocida iz optužnice. U krajnjem slučaju, valjda je cilj i Haškom tribunalu da se utvrdi prava istina o broju stradalih, ali i broju strijeljanih u Srebrenici tog jula 1995. godine.

VESTI: Nedavno je i Jasuši Akaši rekao da nije bilo informacija ko je ispalio granatu?

Petronijević: Sasvim je moguće da će se i on pojaviti na suđenju Karadžiću, jer planiramo da izvedemo oko 500 svjedoka, mahom ljudi koji su odlučivali i znali pravu istinu. Jer i Radovan Karadžić i mi, kao njegovi saradnici, jedino što želimo jeste da se napokon sazna prava istina o ratu u Bosni. Ta istina je važna zbog žrtava i njihovih porodica, ali i zbog daljeg suživota naroda u Bosni. Markale i Srebrenica su dvije najveće manipulacije tokom rata i kada njih raskrinkamo Karadžić više neće imati puno posla kako bi se odbranio.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Ranjenici-dovezeni-na-Markale-114004.html

PRVI KANAL RUSKE DRŽAVNE TELEVIZIJE: KONTROVERZE O SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA

PRVI KANAL RUSKE DRŽAVNE TELEVIZIJE: KONTROVERZE O SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA

utorak, 08 novembar 2011 11:35

Zašto je Miloševićevo telo prevezeno u mrtvačnicu tek 8 sati posle smrti?

MARKO MILOŠEVIĆ (govori ruski): „Nastojimo da se na nivou Organizacije ujedinjenih nacija razjasni činjenica da je jedan čovek, želim da budem konkretan, izgubio život zbog njihove krivice. Hajde da ne koristimo grube izraze - ubijen ili nije ubijen – ali su upravo oni za njega bili odgovorni, a bila su preostala samo 32 radna sata do kraja suđenja. Od 66 tačaka optužnice - nije bila dokazana ni jedna, tako da je jasno da im je veoma odgovaralo da njega više nema. I, on je umro"

Kanadski advokat KRISTOFER BLEK kojeg je angažovala Miloševićeva porodica: „Iz dokumenata koji su meni dostupni, nije jasno da li je među personalom tribunala i pripadnicima zatvorskog obezbeđenja vođena bilo kakva istraga koja bi isterala na čistinu - ko je Miloševiću, zašto i kada davao rifampicin, a takođe - zašto mu nije na licu mesta bila ukazana pomoć kada je bio pronađen ujutro, i - zašto je Miloševićevo telo prevezeno u mrtvačnicu tek osam sati posle smrti".

Miloševiću nije dozvoljeno da se leči u Rusiji jer su se plašili da će ruski specijalisti - već pri prvom pregledu - naći u njegovom organizmu tragove onoga što je Hag želeo da sakrije

Zašto je trag na vratu glavnog svedoka u predmetu Milošević, lidera hrvatskih Srba Milana Babića, primetno uži od kaiša kojim se on navodno udavio u zatvorskoj ćeliji?

Zašto se general Mladić, koji je ovog leta izručen Tribunalu i koji leži u zatvorskoj bolnici sa dijagnozom „upala pluća", za svaki slučaj ispovedio i pričestio?

Voditelj PETAR TOLSTOJ: Vraćajući se glavnoj temi poslednjih nedelja – ubistvu pukovnika Gadafija – sada, kada ga sa neobičnim slavljenjem, praktično likujući komentarišu zapadni političari, treba se prisetiti kako su tokom poslednje decenije završavali svoje živote oni koji su bili proglašavani za neprijatelje demokratije u svetu.

Ukoliko su u početku još pokušavali da im nekako i sude, pa suđenje nije uspelo, njih sada jednostavno ubijaju. Bez istrage i suđenja, kao Moamera Gadafija.

Setimo se, u ovom kontekstu, nesrećnog pokušaja UN da formiraju međunarodni tribunal u Hagu. To je sud koji može godinama da drži u ljude zatvoru, a da pri tome protiv njih ne podnosi optužnice, sud koji već sumnjiče za namerno nehumano postupanje sa zatvorenicima koji umiru ne dočekavši da im sudije ponude dokaze da su krivi.

Temu će nastaviti Jevgenij Baranov

(Na špici piše: Oni su napisali ubistvo).

BARANOV: Ove nedelje se saznalo da je porodica bivšeg predsednika Jugoslavije, Slobodana Miloševića, odlučila da ponovo pokuša da istraži okolnosti njegove čudne smrti.

Prošlo je više od pet godina otkako je, u martu 2006. godine, Milošević iznenada umro u haškom zatvoru Sheveningen u kojem optužene drži Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju.

MARKO MILOŠEVIĆ: „Tek sad smo izdejstvovali da dokumenti i žalbe koje smo podnosili budu uzeti u obzir, pa zato sve počinje iznova. Šta konkretno želimo da iznudimo? Nastojimo da se na nivou Organizacije ujedinjenih nacija razjasni činjenica da je jedan čovek, želim da budem konkretan, izgubio život zbog njihove krivice. Hajde da ne koristimo grube izraze - ubijen ili ne ubijen – ali su upravo oni za njega bili odgovorni, a bila su preostala samo 32 radna sata do kraja suđenja. Od 66 tačaka optužnice - nije bila dokazana ni jedna, tako da je jasno da im je veoma odgovaralo da njega više nema. I, on je umro".

BARANOV: Istragu će voditi grupa kanadskih pravnika čiji je jedan deo svojevremeno bio u međunarodnoj grupi za odbranu Miloševića. Po rečima Kristofera Bleka, advokata iz Toronta koji će biti na čelu ove istrage, cilj porodice nije pozivanje na odgovornost bilo koga konkretno. Cilj je tribunal kao takav.

BLEK: „Svi haški zatvorenici su pod istragom mnogo godina, mnogi od njih su pomrli u tom zatvoru od bolesti ili su izvršili samoubistvo, a ponekada nije uopšte bilo jasno kako i zašto umiru. U Hagu sudski procesi traju po pet, deset, trinaest godina, jednostavno zato što - kada ih hapse - protiv tih ljudi ne postoje nikakvi dokazi, nema optužnica. Stoga se čitavo vreme posle lišavanja slobode i troši upravo na to da se iskompiliraju i napišu optužnice protiv njih, otuda i tolika kašnjenja. Uz garancije ili kaucije ih ne puštaju na slobodu. Čak i kad vide da umiru".

BARANOV: Milošević je umro od infarkta – to je nesporna činjenica. Sporno je, a i sada nakon deset godina podleže istrazi ono što je tada dovelo do tog „infarkta".  U rukama lekara Margarite Šumiline je fascikla sa natpisom „Milošević". To je istorija njegove bolesti ili, ako hoćete, hronika jednog ubistva, Tu hroniku je ona sastavila nekoliko meseci pre smrti predsednika–zatvorenika i njihovog poznanstva u haškom zatvoru.

ŠUMILINA: „On je bio veoma umoran. Veoma umoran. Stari čovek. Prosto izmučen".

BARANOV: Doktor medicinskih nauka Margarita Šumilina u jesen 2005. godine bila je angažovana da u svojstvu eksperta uradi procenu zdravlja Slobodana Miloševića. Još pre susreta sa njim, ona je – na osnovu rezultata magnetno rezonantne tomografije - postavila veoma ozbiljnu dijagnozu koju je, nakon ličnog pregleda, potvrdila i sa zaključcima podnela Haškom tribunalu.

U njenoj fascikli - crno na belom - napisano jeda će se odsustvo odgovarajućeg lečenja po Miloševića katastrofalno završiti. Postoje  u predmetu i ukoričeni zaključci haških nadrilekara: svi nabrojeni simptomi odgovaraju životnom dobu optuženog i zato ne predstavljaju problem. Osim toga, među dokumentima u fascikli je i originalni spisak lekova koje je Milošević uzimao. Taj spisak je sačinio zatvorski lekar. Kako kaže Margarita Šumilina, uzimanje ovih lekova moralo je da dovede do poboljšanja stanja obolelog, ali se to nije dogodilo. I, što je najčudnije, u Miloševićevim analizama  nisu nađeni produkti razlaganja tih preparata, kao da ih on uopšte nije ni uzimao.

PITANJE: „Da li je tačno da je Milošević strahovao da ga truju? I, zašto je sve vreme insistirao na ruskim lekarima?

ŠUMILINA: „Znate, svaki razumni čovek – kad uvidi da ga leče, a da njemu biva sve gore – počne da shvata da `lečenje` ne pomaže. Jel tako? A ako lečenje ne pomaže, još pri uzimanju tolikog broja preparata – šta to onda znači? Tako nešto, u najmanju ruku, i mora da izazove nepoverenje".

VODITELJ: Kao što je poznato, lečenje u Rusiji - za koje je Milošević molio Tribunal - bilo je odbijeno, uprkos garancijama ruske vlade i svetski poznatog kardiohirurga Leonida Bokerije, koji je ukazivao da će kratko, ali kvalifikovano lečenje, Miloševića postaviti na noge. Tri dana do smrti, čim se upoznao sa rezultatima svojih analiza,  Milošević iz zatvora piše ruskom Ministarstvu inostranih poslova: „U ovim mojim redovima je poslednja nada na spas".

„Tokom suđenja je vođena zlonamerna kampanja protiv mog zdravlja" – piše on. „U mojoj krvi je nađen veoma jak lek koji nikada nisam uzimao".

BARANOV: Miloševiću nije dozvoljeno da se leči u Rusiji jer su se plašili da će ruski specijalisti - već pri prvom pregledu - naći u njegovom organizmu tragove onoga što je Hag želeo da sakrije. Pre svega rifamicin – antibiotik kojim se, između ostalog, leči lepru. A to je lek čiji neželjeni efekti su i u tome što  je smanjivao efikastnost lekova koje su haški lekari prepisali Miloševiću.

BLEK: Iz dokumenata koji su meni dostupni, nije jasno da li je među personalom tribunala i pripadnicima zatvorskog obezbeđenja vođena bilo kakva istraga koja bi isterala na čistinu - ko je Miloševiću, zašto i kada davao rifampicin, a takođe - zašto mu nije na licu mesta bila ukazana pomoć kada je bio pronađen ujutro, i - zašto je Miloševićevo telo prevezeno u mrtvačnicu tek osam sati posle smrti".

BARANOV: Kakvi god bili uspesi kanadskih pravnika, stanje stvari je tako da je realna istraga u odnosu na Haški tribunal moguća samo u slučaju ako to odobri ili naloži Savet bezbednosti UN. Osim SB, koji nije baš u potpunosti na zakonit način ni osnovao Tribunal daleke 1993. godine, nad Haškim pravosuđem niko nema vlast. Rusija odavno izražava sumnju u efikasnost i transparentnost Tribunala, ali ipak shvata da su zahtevi za njegovo zatvaranje osuđeni na veto u SB, pa za sada ostavlja to pitanje otvorenim.

VITALIJ ĆURKIN, stalni predstavnik RF u UN: "U uslovima kada se rad tribunala otezao, mi smo više puta inicirali da se razjasni zašto toliko dugo radi. Jer,  to je veoma skup mehanizam. Troškovi su u periodu njegovog najvećeg rada premašivali 200 miliona dolara godišnje. Stoga smo ukazivali:  nije vreme da se časno podvuče crta ispod rada Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju?

BARANOV: Haški tribunal je trebalo da okonča svoje kontroverzno delovanje još 2010. godine. Sada je njegov mandat produžen do 2014. g. Ostatak vremena, ukoliko bude političke volje,  dovoljan je da se dobiju odgovori na mnoga pitanja.

Zašto je lečenje Miloševića dovelo do smrtnog ishoda?

Zašto je trag na vratu glavnog svedoka u predmetu Milošević, lidera hrvatskih Srba Milana Babića, primetno uži od kaiša kojim se on navodno udavio u zatvorskoj ćeliji?

Kako se dogodilo da već devetu godinu šef srpskih radikala, Vojislav Šešelj, robuje u zatvoru čekajući presudu?

Ko je predavao imena zaštićenih svedoka optužbe protiv albanskih glavoseka onima koji su te svedoke likvidirali?

I na kraju: zašto se general Mladić, koji je ovog leta izručen Tribunalu i koji leži u zatvorskoj bolnici sa dijagnozom „upala pluća", za svaki slučaj ispovedio i pričestio?

Prilog možete pogledati OVDE

 

Preveo Goran Šimpraga
Izvor Fakti, 07. 11. 2011.

 

Неуспео амерички ангажман на Балкану

08. 11. 2011 13:57 | Doug Bandow | The American Spectator |

(Фото: РТС)

Њујорк – Балкан је један од највећих неуспеха САД, а Авганистан једини сукоб који је био неопходан. Међународне снаге на КиМ (Кфор и Еулекс) наставиле политику Запада да „Срби увек губе", пише амерички часопис.

Крај Хладног рата уклонио је најважнију препреку на путу САД да постане империја и после тога ниједна земља није чешће ратовала од Америке. Ипак, једини сукоб са одређеним степеном неопходности био је Авганистан и потрага за Ал Каидом. Ниједна од ових авантура се није завршила нарочито добро.

Један од највећих неуспеха Вашингтона јесте Балкан који нема никакав геополитички значај за Европу и требало је да буде препуштен европским чланицама НАТО-а. Ако су они, као што је говорио Ото фон Бизмарк, сматрали да Балкан није вредан костију ниједног померанског војника, онда Америка свакако није имала разлоге да се тамо меша.

Ипак, пре нешто више од десет година, Вашингтон је бомбардовао Србију која нити је напала, нити је претила било којој чланици НАТО-а. Западне нације, које су вековима водиле огорчене борбе на саму помисао сецесије, кренуле су у рат како би подржале независност територије КиМ.

Статус КиМ, историјски српског, али са већинским албанским становништвом, остаје нерешен. Београд одбија да прихвати ампутацију 15 одсто своје територије, Русија блокира улазак КиМ у Уједињене нације, а већина земаља света, укључујући пет чланица Европске уније, одбија да призна независност КиМ. Недавно је избило насиље на северу КиМ, где српска већина остаје лојална Београду.

Нажалост, међународне снаге, како Кфор под командом НАТО-а, тако и европска цивилна мисија Еулекс, наставили су политику Запада „Срби увек губе".

Када се пре две деценије распадала Југославија којом су доминирали Срби, немачка влада је тај процес убрзала преурањеним признавањем одметничких република Словеније и Хрватске.

Авај, признање без гаранције за велику српску заједницу у Хрватској довело је до крвавог рата када су Срби хтели да се отцепе од Хрватске. Резултат је био сукоб у којем је Америка подржала хрватску већину и обучавала хрватску војску која је починила ратне злочине и етничко чишћење великог обима.

Запад жмури на једно око

Вашингтон је, такође, употребио ваздушну силу да одржи на окупу Босну којом доминирају Муслимани, упркос жељи Срба и Хрвата да се отцепе од ње. Та вештачка земља и даље остаје европски протекторат, којим влада високи представник чији је главни посао да угуши сваки став народа који је супротан вољи његових господара у Бриселу.

Савезничке симпатије према онима који су желели да избегну територије са српском већином наставиле су се према Македонији, Црној Гори и КиМ. Неоспорно је да је Милошевићева владавина била сурова, али је почињено више него довољно злочина да би они били тек тако занемарени. Запад је константно жмурио на једно око када су Србе убијали и расељавали.

То нигде није било тако очигледно као на КиМ. Иако су америчке дипломате назвале Ослободилачку војску Косова, која је касније осумњичена за продају органа српских затвореника „терористима", савезници су потиснули сваку гадљивост и позајмили побуњеницима своје ваздухопловство бомбардујући и убијајући стотине и хиљаде српских цивила, вероватно исто онолико колико је настрадало Албанаца током две године герилског ратовања пре интервенције НАТО-а.

Албанска већина тада је применила некадашњу српску бруталност протеравши четврт милиона Срба, Рома и неалбанских муслимана. Почетком године, Парламентарна скупштина Савета Европе признала је да је савезничка интервенција „довела до бројних кршења људских права и није пружила трајна решења за суштинске проблеме".

Назови земља и паралелне структуре

Потом су уследиле године застоја, крунисане неуспелим преговорима у којима су савезници одлучили да КиМ мора да буде независно, а једино о чему се може разговарати јесу детаљи српске капитулације. Одбијање Београда да попусти критиковано је као опструкција и КиМ је 2008. године прогласило независност.

Назови земља добила је лоше оцене на међународној сцени, а Савет Европе напао је њеног премијера да предводи организацију „налик мафијашкој". Није изненађење то што Срби који живе у Косовској Митровици, северно од Ибра, не желе да буду део државе са већинским албанским становништвом. Они су задржали државне структуре повезане са Србијом и настаљају да се супротстављају власти у Приштини.

Вашингтон и Брисел остају тврдоглави. Запад је одредио границе КиМ. Од Срба се очекује да раде оно што им се каже и да се препусте милости оних који су оптужени за трговину људским органима и сакаћење српских затвореника због профита. Шта ако су неки од људи у Приштини исти они који су као герилци убијали Србе? Или исти они људи који су 2004. године подстакли други круг насиља над прогоњеним мањинским становништвом.

Немачка канцеларка Ангела Меркел недавно је одржала предавање Београду о неопходности да призна КиМ, ако жели да уђе у Европску унију. Иако пет чланица ЕУ одбија да призна КиМ, канцеларка Меркел инсистира да Србија потпише своје сопствено распарчавање како би добила место у Бриселу.

Готово исто толико категорична је била и Европска комисија која је објавила нови извештај закључивши да ће „Србија бити у позицији да у средњорочном периоду преузме обавезе чланства".

Међутим, ту постоји једно важно „али". Београд треба да сарађује „активно са Еулексом како би Еулекс могао да обавља своје задатке у свим деловима КиМ". Комисија је додала: „Све снаге треба да одиграју своју улогу у смањивању тензија на северу КиМ и омогуће слободу кретања људи и робе". То значи предавање српског севера КиМ у руке владе коју они никада нису прихватили.

Статус КиМ је недавно добио на хитности. Београд је 2008. године ставио ембарго на промет робе са КиМ. Овог лета, шиптарске структуре су одлучиле да се освете забранивши промет српских производа, чак и на север. То је подразумевало ширење нелегалних шиптарских структура ка централној Србији како би се онемогућила српско-српска трговина. Тамошњи Срби одговорили су постављањем барикада, а предложили да ће их уклонити ако Кфор и Еулекс престану да превозе шиптарске службенике службенике на север.

То је био разуман захтев. Бивши амерички дипломата Џерард Галучи напомиње да је мандат Кфора мировна мисија, а не политика. Кфор „треба да спречи безбедносне проблеме и обузда или поништи провокације као што су политички трикови шиптара". Али сада је мисија НАТО-а, погрешно названа мировном, „иступила из мандата Савета безбедности УН одлуком да спроведе захтеве институција у Приштини", објашњава Галучи.

Кфор тврди да он, једноставно, жели да унапреди „безусловну слободу кретања", али оно што је заиста мислио јесте наметање владавине Албанаца над Србима. Заправо, неки западни званичници надали су се да ће решити проблем на другачији начин.

Један бивши командант Кфора, француски генерал-пуковник Гзавије де Марњак, истакао је да су у просеку Албанци млађи од Срба тако да ће „бити нека врста биолошког краја овдашњим проблемима јер, знате, један од народа ће једноставно нестати".

Међутим, то значи чекање. Да би убрзао процес, Кфор је бацио сузавац и бибер-спреј на српске демонстранте претворивши се у де факто шиптарске снаге.

http://www.vaseljenska.com/vesti/neuspeo-americki-angazman-na-balkanu/

Mara Knežević Kern - Elijen je stigao

Извор : магазин „ПЕЧАТ", бр.190 од  04.11.2011.

 Мара Кнежевеић-Керн

 ЕЛИЈЕН ЈЕ СТИГАО

 Екипа независних истраживача, међу којима је и Кенди Грифин из „Моргелонс рисрч груп", тврди да Моргелонсов синдром није болест, већ процес: „Ради се о специфичној форми присилно усмерене еволуције људских генома - фетусној фази трансхуманизма, спроведеног над људским бићима широм планете... Значајну улогу у експерименту играју кемтрејлси - уз чију помоћ се моделира природно окружење и сва жива бића". Медицинска асоцијација ЦДЦ негира постојање болести, да би -непосредно пре „експлозије" Моргелонса у Америци - послали писма лекарима широм земље, с лажном информацијом да се „суочавају са учесталом појавом ДОП-а (Delusions of Parasitosis)", кријући из неког разлога праву истину.

Опис „болести" подсећа на сценарио из научнофантастичног романа, у којем се елијен учаурен у људском организму буди, преузимајући контролу над целим организмом. Жртве Моргелонсовог синдрома није напао ванземаљац - да би их трансформисао у нову врсту - већ бактерија створена људском руком, с непознатом наменом и још нејаснијом сврхом.

Угледни професор молекуларне физике и ћелијске механике Виталиј Цитовски, скенирао је електронским микроскопом мутирајућа влакна смештена под кожом пацијената, као и она истиснута на површину, закључивши да се ради о синтетичким влакнима непознатог састава - различитог од свега што су природа и људска рука до сада створиле. Идентична влакна пронађена су у узорцима слузи, настале таложењем аеросола на лишћу после прелета кемтрејлса, што их недвосмислено доводи у везу са Моргелонсом.

Истраживач Карником је у Мексику открио да се у идентичном узорку налазе и сасушена црвена крвна зрнца људског порекла. У филаментима је откривена хибридна животна форма са елементима за ауторепродукцију - што је чини сличном бактерији, али је - за разлику од бактерије - издржљива на екстремне температуре и понаша се као „archea". Филаменти имају гране и пупољке изкојих избијају „младице", па многи сматрају да се ради о трансбиологији (форма која се сама умножава из хибридних форми).

БАКТЕРИЈЕ ИЗ ГМО Једна од жртава Моргелонса, Енглескиња Каролин Картер, напустила је Велику Британију „суочена с инертношћу и незнањем похлепних и лењих практичара", да би се преселила на Кипар. „Замислите да приметите на свом телу црне мрље из којих клијају плава влакна, а затим приметите исту појаву на зрну пиринча - ја сам то видела - и није било могуће разликовати их!", каже Картерова, описујући несносне физичке и психичке болове којима је годинама изложена.

Лабораторијски налази су - код свих доступних болесника - открили присуство агробактеријума - бактерије широко распрострањене у процесу генетске модификације биљака (ГМО). Виталиј Цитовски тврди да се ради о болести изазваној генетски модификованим организмима и да смо сведоци остварења најцрњих слутњи о могућим последицама по људски ДНК, изазваним уношењем ГМО кроз храну (ГМ пољопривредни производи), преко одеће (ГМ памук) и путем респираторног система (пестициди и кемтрејлси).

ЦДЦ је далеко од очију јавности започела испитивања заражених узорака још 2007, штоуказујеначињеницуданаучницинешто скривају у вези са пронађеним беживотним неорганским структурама, које су - на волшебан начин - уз помоћ лудих научника почеле да се покрећу.

Трагајући за природом кемтрејлса - за које је непобитно утврђено да се користе за „сетву смрти" - авио-стручњак Марк Меккендлиш је открио да се у узорцима налазе наноматеријали непознатих својстава, апелујући на јавност у Америци и Европи да заустави тајне недозвољене активности.

Иако је ИАСА признала постојање облака створених људском руком, називајући их „џет цирус" („jet cirrus"), многи још увек с неверицом прихватају могућност да их њихова Влада немилице засипа опасним материјама, саучествујући у глобалном експерименту „на ивици науке".

Софија Смолсторм (Sofia Smallstorm), аутор филма „Од кемтрејлса до псеудоживота: тамна страница синтетичке биологије" („From Chemtrails to Pseudo-Life: The Dark Agenda of Synthetic Biology"), снимљеног октобра 2011. године у Калифорнији, дала је допринос разумевању ове материје једним од најпотреснијих - научно поткрепљених - докумената о повезаности кемтрејлса и Моргелонса. Ове облаке без кише Софија је назвала (према формацијама у које се групишу) - „Cirrus uncinus" и „Asperatus", описавши њихово деловање на ваздух који удишемо, тло и воду коју пијемо. Кад се комешајућа влакна (испуштена из авиона) нађу изнад самог тла стварају својеврсну „олују сувих честица", видљиву у ноћима без ветра („Dry particle storm"). Овако испуњен ваздух више није неутралан, што проузрокује небројене пропратне појаве.

Софија је снимила и облаке у облику „отварача за флаше", из којих се на земљу спуштају честице формирајући водонепропусну скраму, облажући лишће, стабла и корење, да би после вишемесечног излагања кемтрејлсима дрвеће - услед недостатка влаге - почело да умире. Широм Калифорније може се запазити паучинаста бела скрама која убија биљке.

СУПЕРИНТЕЛИГЕНЦИЈА ИЛИ РОПСТВО У Софијином филму могу се видети узорци четири типа вишебојних токсичних влакана, с различитом структуром (минерали и стене ) - који се под кожом пацијената преплићу и згушњавају у неку врсту „ткања" или разгранатих форми, чији изданци под притиском пробијају површински слој коже, избијајући у виду разнобојних синтетичких трепљи, невидљивих голим оком, У почетној фази пацијент осећа несносне болове „као да под кожом мили на стотине мрава", али су незаинтересовани лекари уместо детаљног испитивања пацијентима давали лекове за умирење, приписујући њихово понашање психичким сметњама. Каролин Картер се жали да нико ништа није предузимао ни кад су влакна почела да се пробијају кроз кожу, изазивајући црвенило и болне отоке, да би се на крају формирала нека врста гуштерове коже.

Званична медицина још нема одговор, али су независни истраживачи закључили на основу присуства сувих црвених крвних зрнаца у филаментима, да се ради о високософистицираној технологији, уз шокантно откриће да промене у неживом ткиву наговештавају његову способност да производи сопствена крвна зрнца. Највероватније је у питању нанотехнологија, „наука у повоју која се бави могућностима да се из најситнијих честица - од самог дна - изграде незамисливе структуре". Софија претпоставља да се - као резултат експеримената - у нашем телу одвијају ланчани процеси и да је код људи са Моргелонсовим симптомима дошло до одбацивања страних тела, што указује на опасност да остала већина заражених људи интегрише нанопроизводе у организам, несвесни насталих промена.

Ширећи познате границе науке на сцену већ ступа синтетичка биологија - укључујући у поље истраживања генетику, радијацију, роботику, нанотехнологију, вештачку интелигенцију, информациону технологију... У фебруару 2011, „Тајмс" је објавио да ће 2045. године човек постати бесмртан. Брак између човека и технологије објављен је на дан Св. Валентина, уз егзалтирани наговештај да ће се човек трансформисати у „нешто ново, нешто боље!" Ову идеју промовише НАСА (преко „Гугла"), тврдећи да ћемо уз помоћ нанотехнологије и роботике, „поправљајући" генетику, моћи да контролишемо процесе у свом организму до нивоа молекула. Предвиђен јеи „развој мозгаухуманоидну машинуса високом интелигенцијом" - само није речено ко ће држати даљински управљач.

У филму „Трансцендент мен", један од научника који намеравају да се играју Бога говорећи о суперинтелигенцији робота спомиње и вештачке крвне ћелије. Софија сматра да је то још једна копча за разумевање тајне Моргелонса. У сваком случају, аутори „Трансцендент мена" интензивно раде на трансформацији Хомо сапиенса у Хомо еволутуса, припремајући коначно разврставање преостале популације на елиту и раднике - чији ће мождани процеси бити патентирани, лиценцирани и контролисани!

Ту је и нова грана науке - метабиологија, а за њом долази синтетичка биологија, чији заговорници комбинују генетику, роботику и нанотехнологију са вештачком интелигенцијом, у жељи да створе хибриде природних форми и инжењерингом створених ткива.

Један од водећих трансхуманиста Реј Курцвејл (Ray Kurzweil), у књизи „Ближи се посебност врсте" („The Singularity is Near"), објављеној 2005, предвиђа развој ГНР (генетик/нанотехнолоџи/роботике), најављујући амбиције његовог тима: „Ако ме питате да ли Бог постоји, рекао бих - још не". Уколико их не зауставимо, Хомо еволуција ће нас неизбежно и незадрживо увести у постхумано доба, а ми ћемо постати технолошки хибриди... или нешто што више нико неће моћи да контролише.

 

Bez Cenzure: Ljubodrag Duci Simonović, Dejan Lučić i Nikola Aleksić

Bez Cenzure: Ljubodrag Duci Simonović, Dejan Lučić i Nikola Aleksić

http://www.youtube.com/watch?v=52T0B5ThGJ0&feature=share

Недавно су на зрењанинској КТВ Телевизији, у оквиру емисије "Без Цензуре" коју води и уређује Мирослав Виславски, гостовали Љубодраг Симоновић Дуци, Дејан Лучић и Никола Алексић.

Тема емисије била је: "Хемијски трагови и глобална кретања". Заправо, тема о запрашивању и тровању са неба разним хемијским супстанцама, билаје само повод да се отворе суштински проблеми целог човечанства, свих народа, свих држава, које системски у свим државам генерише капитализам и нови светски поредак.

Свако од гостију говорио је из свог угла о овој проблематици. Међутим, оно што је очигледно и кристално јасно, то је Дуцијев став да се сви народи света требају борити против капитализма као једног свеопштег тоталитарног система деструкције, који у овој помахниталој фази прети да уништи цело човечанство!

У свој овој борби, најбитније је код свих грађана и народа света, да у свој борби против капиталистичке пошасти, доминантан фактор буде еколошка априористичка свест! То значи, не треба чекати да капитализам загађивањем прво уништи природу, воду, земљу, ваздух, а самим тим храну, па тек кад то људи констатују, да се боре против тог свеопштег загађивања, јер онда ће бити касно!

Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да ти је дете умрло од леукемије услед последица дејства осиромашеног уранијума НАТО злочинаца, јер онда ће бити касно!

Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да је сва вода загађена, да су извори загађени, што је врло могуће, јер све ово наведено генерише капитализам као тоталитаран поредак деструкције у циљу стицања профита и моћи.

Дакле, упоредо и истовремено, у свим борбама радника, грађана и народа за своја права и слободу, водиља треба да буде доминантна еколошка свест, борба свих људи и народа света за очување животне средине у природном незагађеном облику: ваздух, земља, вода, будући да ако се ови основни елементарни чиниоци здравог природног живота загаде, све остало борбе, ван ове основне, биће узалудне.

Ако све ово капитализам уништи, загади, ако се хранимо загађеном храном, радиоактивном храном, храном натопљеном пестицидима, ГМО храном, ако пијемо загађену воду... џабе је тада било којој нацији да се бори за своју националну слободу, џабе је тада радницима да се боре за своја радничка права, за веће плате, јер ће као људска бића бити издегенерисани, изгубљени за живот, живот ће изгубити сваки смисао...!

 

http://www.youtube.com/watch?v=52T0B5ThGJ0&feature=share