KAD AMERIKANCI ŠIRE DEMOKRATIJU ILI KOME POMAŽU NA IZBORIMA U SRBIJI

LJILJANA SMAJLOVIĆ: KAD AMERIKANCI ŠIRE DEMOKRATIJU ILI KOME POMAŽU NA IZBORIMA U SRBIJI

četvrtak, 01 mart 2012 23:05

Ostaje nam da tumačimo da li su SAD nezainteresovane za ishod izbora u Srbiji ili prikriveno utiču na rezultate političkog procesa

 

 Jeste li znali da američkim organizacijama koje „šire demokratiju" po svetu zakoni SAD zabranjuju da streme uticanju na ishod političke utakmice u zemljama u kojim deluju? 

Verovatno pojma niste imali. Po svoj prilici, ne znate ni da li u zakonima vaše bivše jugoslovenske republike postoje odredbe koje strancima zabranjuju da kupuju politički uticaj na domaćem terenu? I ako postoje, niko ih nikad i nigde ne pominje, barem otkako je zapadni svet na vašu zemlju okačio etiketu demokratske države. Demokratska vlast je na našim prostorima po definiciji prozapadno nastrojena vlast, a takva vlast javno gotovo nikad ne postavlja pitanje zapadnog mešanja u domaće političke poslove. Izuzeci – poput saopštenja Koštuničine vlade povodom pretnji bivšeg nemačkog ambasadora u Srbiji Cobela da bi Srbija mogla da izgubi i Vojvodinu bude li se mnogo brecala oko gubitka Kosova – samo potvrđuju pravilo. 

E, pa u Egiptu je vlast još u previranju, ni tamo ni 'vamo, zbunjena oko toga da li važeće zakone da primenjuje čak i na američke grupe i građane ili da što pre menja propise kako bi se uklopila u ono što su američke organizacije već počele da rade na njenom terenu. Tu dilemu tamo upravo rešavaju i, dok ovi redovi budu štampani, s kairskog aerodroma će put Vašingtona već odleteti specijalno iznajmljeni avion koji od srede čeka na pisti da vrati kući sedam Amerikanaca koji su se sklonili u Ambasadu svoje zemlje u Egiptu kako bi izbegli hapšenje pod optužbom da su „u saradnji sa CIA nastojali da manipulišu egipatskom revolucijom u interesu SAD i Izraela", u okviru grupa koje nisu imale licencu da deluju u Egiptu. Jedan od Amerikanaca je sin Obaminog ministra saobraćaja.  

EGIPAT SE SAGINJATI NEĆE Amerikanci tvrde da je optužnica politizirana i da su njihove organizacije (poput IRI, NDI i Fridom hausa) u Egiptu radile isto što, bez ikakvih pravnih i političkih posledica, rade po mnogim zemljama u kojim SAD šire demokratiju. Na optužnici se nalazi i nekoliko državljana Srbije zaposlenih u američkim neprofitnim organizacijama (koje još zovu i nevladinim organizacijama, ali ih Kongres SAD finansira federalnim sredstvima). Suđenje je počelo u nedelju i odmah je odloženo za dva meseca, a sva trojica članova egipatskog sudskog veća podneli su isto veče ostavke navodeći da je na njih vršen politički pritisak da za optužene Amerikance ukinu zabranu napuštanja zemlje. Amerikanci ne osporavaju da je prekršeno slovo egipatskog zakona, ali ističu da je i Mubarakova vlast godinama tolerisala ove grupe, kao i da egipatske nevladine organizacije takođe ne deluju u skladu sa zakonom.  

Nema preteranog razloga za brigu o pojedinačnim sudbinama američkih i srpskih građana umešanih u ovu priču. Na ovaj ili onaj način, i za jedne i za druge će se verovatno pobrinuti lično Hilari Klinton. Optuženi su na suđenju delovali veoma opušteno, a „Njujork tajms" je zabeležio da su neki za vreme postupka ćaskali mobilnim telefonima sa prijateljima iz sveta. Predsednica lokalnog ogranka Fridom hausa nije mnogo obraćala pažnju na suđenje: u rukama je držala knjigu koju je pomno čitala, ali tako da su kamere mogle da zabeleže da je posredi delo Džordža Orvela iz španskog građanskog rata „Omaž Kataloniji". Američka štampa je svejedno zamerila Egipćanima što su optužene podvrgli istom „poniženju" kakvo je doživeo i Mubarak na svom suđenju (optuženička klupa nalazi se u nekoj vrsti železnog kaveza), a posebno je komentarisan „novi talas egipatskog nacionalizma", izazvan američkim pretnjama da će suspendovati milijardu i po dolara pomoći Egiptu ako spor prijateljski ne bude okončan. Citiran je posprdni komentar jednog univerzitetskog profesora na račun toga što je sud podlegao američkom pritisku, aludirajući na prethodnu premijerovu izjavu da se Egipat „saginjati neće": „Je li moguće? Odem da pojedem salatu i po povratku otkrijem da se Egipat sagnuo?" 

BEZ GOTV KAMPANJE Najveća kriza u egipatsko-američkim odnosima od Kemp Dejvida navela je ipak i neke Amerikance da razmišljaju o tome da li programi širenja demokratije, koji podrazumevaju da američki stručnjaci obučavaju strance demokratiji, glasanju, anketama, upotrebi predizborne propagande itd., izazivaju otpor prema Americi ili rađanje simpatije. Nisu samo Amerikanci ti koji veruju da između pada Berlinskog zida i arapskog proleća postoji neprekinuta nit i da je sve što se dešava „zapisano" u superiornosti američkog političkog modela. U Kairu novinari opsedaju ambasadora Srbije pitanjima o tome „šta će se iduće kod nas dešavati", jer su mnogi poverovali da je revolucija izvedena po istim američkim uputstvima koja su sledili i „otporaši" iz Srbije, pa će i nastavak da izgleda slično. 

Poslednja, zasad nepotvrđena vest iz američke ambasade u Srbiji glasi da američke nevladine organizacije koje kod nas šire demokratiju uoči ovih parlamentarnih izbora neće organizovati neke od predizbornih obuka i akcija na koje su nas navikli od dvehiljadite godine. Primera radi, ne planiraju se zasad velike aktivnosti na povećavanju izlaznosti (Get Out the Vote, GOTV kampanje) na izborima. Zapadne nevladine organizacije u prošlosti su sebi pripisivale u pozitivne rezultate visoku izlaznost na izborima protiv Miloševića. Pravdale su te aktivnosti činjenicom da je glasanje važno demokratsko pravo i da kampanjom za izlaznost „ne utiču na rezultat izbora", što im njihovi zakoni svakako zabranjuju. 

Međutim, veća izlaznost je 2000. godine išla na ruku opoziciji više nego režimu. Da li bi i ovog puta, kada je nezadovoljstvo veliko, veća izlaznost više pogodovala opoziciji? Amerikanci, po svemu sudeći, misle da na ovim izborima nije potrebno da se trude da povećaju izlaznost na izbore u Srbiji. Njihovo je pravo da svoje novce troše kako hoće. Nama ostaje da tumačimo je li to znak njihove nezainteresovanosti za ishod izbora u Srbiji, ili prikriven, ali legalan način da utiču na rezultate političkog procesa. I da, ovaj put i nečinjenjem, daju podršku Borisu Tadiću. 
 

Nezavisne

 

Bitka za vlast po svaku cenu

Bitka za vlast po svaku cenu

Jedno je jasno: političke partije u Srbiji nisu povele bitku za opravak Srbije i izlazak iz krize, već bitku za osvajanje ili ostajanje na vlasti po svaku cenu i samo radi vlasti.

Motivi opozicije su razumljivi što ne znači i da su spasilački. Ali, ponašanje vladajuće koalicije, posebno Demokratske stranke je - samoubilačko. I to niko u toj stranci ne primećuje ili ne želi da shvati. I oni iz razumljivih razloga.

Javna glasila svakodnevno i sve glasnije ukazuju na greške koje su počinjene u svim oblastima našeg društva, posebno u privredi. Sve su upornija ukazivanja da nešto - i šta - nije u redu u sudstvu, u tolerisanju bogaćenja političara, u zataškavanju mutnih radnji u privatizaciji (uništavanju) srpske privrede, srpskih banaka... Ali vrh DS ne reaguje na ta prozivanja. Najveći „ustupak" je bio ovih dana kada je jedan od uticajnijih predsednika opština iz redova DS zatražio da stranka prizna greške i izvini se biračima za počinjene greške i naveo kao primer da je stranka pogrešila što nije obavestila svoje glasače (valjda i sve građane Srbije) o približavanju svetske ekonomske krize.

I to bi bila jedina greška DS koja je pomenuta! Kakva glupost i neinteligentna predizborna poruka. Naravno glasnogovornik predsednika stranke g-đa Trivan po običaju neinspirativno podržava verbalni zahtev da stranka bude odgovornija prema glasačima ali ne nagoveštava ništa konkretno: koje su to greške koje se pripisuju Demokratskoj stranci a koje će SD ispraviti.

Naprotiv, čelnici DS najavljuju da će izaći pred svoje birače i građane Srbije sa pozitivnim rezultatima delovanja DS na vlasti. To je očigledno pogrešna strategija imajući u vidu krajnje nezadovoljstvo građana stanjem zemlji. Naravno da se u Srbiji štošta izgradilo, ne znamo tačno gde se nešto i poboljšalo. Ali, ostaje teška optužba za sunovrat srpske privrede i društvenog sistema i standard građana za šta nije kriva svetska ekonomska kriza, već srpski političari i partije.

Logično je da i DS treba da podseti šta je dobro urađeno u poslednjih 4 godina. Ali je isto tako logično da bi znatan, čak naglašeniji, deo predizborne delatnosti DS morao da bude priznanje sopstvenih grešaka i informisanje o planovima da se te greške isprave, onemoguće njihovo ponavljanje i jasan projekat dubokih reformi koje će izvesti Srbiju iz krize na put stabilnog napretka i istinske demokratije. Podrazumeva se da su za nove projekte i novu politiku potrebni i novi kadrovi neopterećeni greškama partije i pojedinaca u njoj. (Mada narod ne govori o greškama već o nečem drugom.)

Samo pod takvim uslovima DS bi mogla da očekuje podršku širih slojeva građana. Ostajanje na ideji o ubeđivanju građana da je stranka radila dobro uz poneke greške, je put ka gubitku na izborima. Posle neuspeha biće kasno što će se javiti čelnici DS da su pogrešili što nisu priznali greške i sve što se pod greškama podrazumeva i sačinili projekat oporavka Srbije na drugačijim osnovama od danas postojećih.

U pitanju, naravno, nije sposobnost shvatanja pravih problema u Srbiji, već nespremnost da se lična korist i privilegije vlasti žrtvuju za dobro naroda.

Čedomir Cvetković, Beograd

 

BEOGRAD SE OBRAČUNAVA SA KOSOVSKIM SRBIMA

ANA FILIMONOVA BEOGRAD SE OBRAČUNAVA SA KOSOVSKIM SRBIMA

sreda, 29 februar 2012 08:49

Pregovori između Beograda i Prištine postali zaobilazni manevar sa ciljem da Priština i njeni međunarodni pokrovitelji dobiju ono što nisu u pregovorima 2006-2007.

U periodu od 18. do 25. februara 2012. godine došlo je do ofanzivne operacije na Srbe sa severa Kosova. U prvoj etapi, od 18. do 23. februara, operaciju su vršile snage američke vojske NATO zajedno sa kontra-diverzivnom grupom KFOR-a, koji su kod administrativnog punkta KPP Jarinje likvidirali srpske barikade. Snage NATO/KFOR-a su bile snabdevene oklopnom tehnikom, buldožerima i specijalnim sredstvima za rasterivanje demonstranata i brojčano ih je bilo mnogo više nego Srba, koji su branili barikade.

Osim toga, posle višemesečne zabrane, snage evropske policijsko-civilne misije EULEKS su dobile slobodu kretanja po severu Kosova. Da podsetimo: zabrana je bila uvedena pošto je 9.12 2011. godine u predgrađu Kosovske Mitrovice, u toku sukoba zaštitnika barikada sa KFOR-om i EULEKS-om, ubijen mladić, Srbin, Savo Mojsić. Međutim, docnije su održani pregovori predstavnika međunarodne zajednice i Srba sa severa Kosova koje je vodio okruga Kosovska Mitrovica R.Nedeljković(više srpskih lidera sa severa Kosova nije učestvovalo u tim pregovorima). Zaključen je „džentlmenski sporazum" po kome je EULEKS dobio slobodu kretanja, pod uslovom da ta misija ne prevozi albanske carinike na KP Brnjak i Jarinje, a srpske barikade će ostati dok se sa KP ne skloni „albanska carina". Nisu bili predviđeni nikakvi mehanizmi kontrole. Kako su Srbi rekli: „mi oficirima verujemo na reč". Međutim, predstavnici EULEKS-su izjavili da nikakav dogovor i nije postojao! [1] Verovati u reči evropskih službenika znači biti naivan i dozvoliti da te naivno prevare, jer je očigledno da one ništa ne vrede. Rezultat tih pregovora je bilo samo to, da je misija EULEKS-a sporazum jednostavno anulirala! Tako je EULEKS, praćen KFOR-om, dobio pravo da se slobodno kreće po teritoriji severa Pokrajine. Cilj EULEKS-a je da pomogne Prištini u funkcionisanju organa policije, pravosuđa i carine.  Očigledno je da je samostalan rad „državnih institucija" Prištine ili u principu jednostavno nemoguć, ili da ga arhitekte „projekta Kosovo" nisu ni predvideli!

23. februara je počela druga etapa operacije. Napad na sopstveno stanovništvo sa severa Pokrajine zvanični Beograd je preduzeo iz dva pravca: diplomatskog i policijsko-represivnog. Prvi se sastojao u tome da se na pregovorima po pitanju predstavljanjaKosova na regionalnim forumima Beograd složio sa tim, uz uslov da naziv same pokrajine dobije neobičnu formulaciju: „Kosovo*". Baš tako: Kosovo sa fusnotom, u kojoj se kaže da „taj naziv ne određuje pravni status Kosova i da je u skladu sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti" . Što je protivurečno samo sebi. Rezolucija 1244 Pokrajinu prenosi na privremeno upravljanje međunarodnoj administraciji, do određivanja statusa Pokrajine - kao rezultata pregovora. (Pregovori su održavani od 2006. do 2007. godine i završeni su potpunim neuspehom. Na njih je Priština odlazila sa samo jednom rečju: „Nezavisnost!" Tako da status pokrajine nije ni određen). Međutim, odluka Međunarodnog suda govori o tome da akt o prihvatanju deklaracije o nezavisnosti nije suprotan međunarodnom pravu (tj. ovde je došlo do zamene teze – pitanje nelegitimnosti jednostranog proglašenja  nezavisnosti Međunarodna zajednica je zamenila pitanjem o prihvatanju deklaracije o nezavisnosti). Međunarodna zajednica je odluku Međunarodnog suda jednostrano protumačila kao podršku nezavisnosti Prištine. Upravo na taj aspekt je i sama Priština  obratila pažnju, smatrajući da je priznanje njene nezavisnosti od strane Srbije gotova stvar.

Tako su pregovori između Beograda i Prištine, započeti u martu 2011. godine i nazvani „tehnički" u stvari postali zaobilazni manevar sa ciljem da Priština i njeni međunarodni pokrovitelji dobiju ono, što nisu uspeli u pregovorima 2006–2007. god.

Na unutrašnjem planu Beograd je postigao sledeće „uspehe": dogovor o slobodi kretanja (usmeren protiv barikada Srba), predaja Prištini kompletne dokumentacije matičnih knjiga, dogovor da Kosovo dobije carinske pečate (koje imaju pravo da poseduju samo države), dogovor o uzajamnom priznanju univerzitetskih diploma (osim što to znači međudržavni karakter, to će olakšati i dalje odvajanje Albanaca sa juga Srbije – iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa -  jer bise stanovnici tih opština obrazovali u Prištini, tako da bi se i jug Srbije čvršće vezivao za Kosovo, kao i dogovor o zajedničkom upravljanju graničnim prelazima.

Sa međunarodnog aspekta, rezultat poslednje runde pregovora je taj da sada Kosovo može da učestvuje u radu 36 regionalnih međunarodnih foruma, da potpisuje ugovore i da govori u svoje ime (do sada se umesto Prištine potpisivala Organizacija UN). Priština računa da će uskoro da otvori svoju kancelariju u Beogradu. Od tog trenutka počinje i proces ubrzanog i zvaničnog uključivanja Kosova u međunarodne organizacije. Da podsetimo da je 88 zemalja već priznalo Kosovo, i da se pasoši Kosova priznaju u 155 zemalja, među kojima su i Kina i zemlje EU, čak i one koje ne priznaju Kosovo kao državu.

Bez obzira na težnje srpske koalicije na vlasti da se pregovori prikažu kao uspeh srpske diplomatije na polju zaštite srpskih nacionalnih interesa, može se konstatovati: Tadić je od priznanja nezavisnosti Kosova de-fakto prešao na priznanje de-jure! Zahvaljujući tome će njegov režim dobiti status kandidata Srbije u EU, što postaje njegov najjačiargument na predstojećim izborima. U razgovoru sa autorom članka, zamenik Skupštine Saveza srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić je naveo da je, da bi dobio kakdidaturu za EU, Boris Tadić žrtvovao jednu petinu teritorije svoje zemlje.

Ne ostavljajući obračun sa sopstvenim narodom  „za posle" zvanični Beograd je 23. februara započeo i sa neverovatnim merama prikazivanja sopstvene lojalnosti neprijateljima srpskog naroda: srpski specijalci i žandarmerija (!), u punoj ratnoj opremi  i sa maskama zauzeli su tzv. međuzonu ka KP Jarinju i Brnjaku od strane uže Srbije (Jarinje i Brnjak su jedan od drugog udaljeni oko 100 km), uništili barikade i blokirali alternativne puteve koje su Srbi koristili kada su iz centralne Srbije prelazili na Kosovo. Tako su Srbi naterali Srbe da pri prelaženju koriste  isključivo ta dva kontrolna prelaza, koje su zauzeli NATO/KFOR  i kosovska carina i policija. Lokalne Srbe koji su čuvali barikade srpska žandarmerija je prinudila da se raziđu, ne dozvoljavajući da barikade obnove. U toj zoni su postavljene i patrole srpske žandarmerije. Ima podataka da od Srba koji prelaze preko kontrolnih prelaza  kosovska carina traži da pokažu pasoše.

Kosovska policija je odmah sprovela akciju u Kosovskom Pomoravlju. Došlo je do pretresa i hapšenja onih na koje se sumnja da pripadaju MUP-u Srbije. U toku akcije Srbi su bijeni, uključujući i decu, a šestogodišnjem detetu su stavljene lisice – u gračaničkoj bolnici je njemu docnije morala da bude ukazana medicinska pomoć.

Ofanziva na Srbe sa severa Kosova traje i vodi se na dva fronta – od strane Prištine i od strane zvaničnog Beograda, ali iza postupaka ta dva marionetska režima stoje jedne iste geopolitičke marionete.  Srbi sa severa Kosova preživljavaju  samo zahvaljujući sopstvenom jedinstvu  i čvrstoj nameri da se bore do poslednjeg. Srbi sa severa KiM ne samo da su sagradili preko sto barikada, kojima su se ogradili od „prištinskih vlasti", već su napravili i alternativne puteve kojima je centralna Srbija povezana sa severom Pokrajine. Ali više ni otkuda ne mogu da očekuju pomoć. Pitanje isterivanja Srba sa severa Kosova tako što će im se onemogućiti da vode normalan život ili nasilno, od strane NATO snaga i kosovske policije, samo je pitanje vremena.

Marko Jakšić skreće pažnju da sadašnja vlast nema ovlašćenja da predstavlja kosovske Srbe, jer za četiri godine ne samo da nisu jačali, već su se sve više smanjivale srpske institucije na Kosovu. Prvo je Beograd Srbe odbacio na jug od Ibra tako što se složio sa jedinstvenim srpskim spiskom za učestvovanje na prištinskim izborima i u institucijama prištinske vlasti; Beograd se nije pobunio ni kada je Priština izmenila administrativne granice u samoj Pokrajini i  formirala na Kosovu nove opštine. Tom merom su Srbi južno od Ibra, podvlači Marko Jakšić, bačeni pravo u zube prištinskih institucija. Tako je demarkacionu liniju  sproveo ne neko drugi, već upravo režim koji je na vlasti u Srbiji, odbacujući Srbe južno od Ibra izvan granica srpskog nacionalnog jezgra, i tako ih osudio na neminovnu asimilaciju. Sada je ta linija pomerena prema granici koja deli Srbiju od Kosova.

A dalje, Priština namerava da čini sledeće: da rasformira srpske opštine na severu Pokrajine, da sistem zdravstva i obrazovanja prenese sa severa Pokrajine na ugovornu upravu Prištine i Beograda, pri čemu „njih treba da finansira Priština". Likvidiranje onoga, što predstavlja ostatke srpske državnosti na Kosovu – to je bio uslov da Srbija dobije status kandidata za EU.

Marko Jakšić kaže da su se „sadašnje zajedničke akcije NATO-KFOR-a, Tačijeve policije i policije Srbije" slile u 10-mesečnu borbu Srba na barikadama. Ako je u vreme Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice kod nas manje ili više postojala nacionalna linija u odnosu na Kosovo, sada je sve gotovo. Kosovo je dobilo carinske pečate – to je priznanje de-fakto, sadašnji dogovor o učestvovanjuKosova na regionalnim forumima – priznanje de-jure!"

Važno je prisetiti se i malo istorije:  

Ne samo Srbija, već i sve ostale balkanske i evropske zemlje treba jasno da shvate: delovanje „albanskog faktora" se neće završiti sa Kosovom. Da bi se ostvarili široki geopolitički projekti postoje dve stvari. Prva je – ideologija. Doktrina „Velike Albanije" obuhvata Albaniju, teritorije zapadne Makedonije, juga Srbije, grčku oblast Čameriju, Kosovo, deo Crne.

Stvarnost je sledeća:

„Prvi stepen": Albanija je nezavisna država.

„Stepen drugi": Kosovo je faktički nezavisno.

„Treći stepen": Albanci iz zapadne Makedonije predstavljaju većinu sa tako zastrašujućim demografskim perspektivama da više ne može da se govori o tome da će albanski faktor da osvoji samo taj deo, jer on može da dobije čitavu Makedoniju.

Za sada - na najnižem, „četvrtom nivou" su delovi Srbije, Grčke i Crne Gore, kod kojih dolazi do puzećeg osvajanja u lokalu, na licu mesta" – preko lokalnih organa vlasti, iseljavanja nealbanskog lokalnog stanovništva, razvoja mreže narkodilera. Da li će se svi Albanci sa Balkana brzo ujediniti u jednu državu, ili će proces agresivnog osvajanja tuđih teritorija od strane „albanskog faktora" da se otegne – pokazaće vreme. Ali, kako je rekao jedan albanski starešina: „Pokret za nezavisnost Kosova, to je bura, koja će sve na svom putu da počisti. Pokret za ujedinjenje je tih vetar. Nije važno da li ćemo biti u istoj državi kroz dvadeset ili sto dvadeset godina. Alah će sačekati. On je večan!"[2]

Drugi neophodan instrument su – oružane snage. Udarna snaga realizacije čitavog albanskog separatizma bila je Armija za oslobođenje Kosova (alb. UČK), koja je na granici dva veka vršila diverzivno-terorističke vojne operacije, mučila i maltretirala civile. Rad te armije potpada pod najteže prestupe u međunarodnom pravu koji se odnose na ratne zločine, ali istraga njihove delatnosti od strane međunarodnih institucija uopšte nije preduzimana. MTBJ za zločine u toku lokalnih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije je osudila 2 Albanca na ukupno 19 godina zatvora! Posle završetka agresije NATO na SRJ, UČK nije razoružana. Ona se prvo pretvorila u tzv. Korpus za zaštitu Kosova, na čijem čelu su bili „autoritetni" borci Agim Čeku i Sulejman Selejmi. Mladi Albanci u imali obuku u KZK prema normama NATO-a. 2009. godine KZK je promenio naziv u Snage bezbednosti Kosova (SBK). Prema zvaničnim podacima koje je praktično nemoguće proveriti, one se sastoje iz ličnog sastava u kome je do 5.000 ljudi. Udarni korpus SBK predstavljaju Policijska služba Kosova i specijalne jedinice ROSU. To su sve ofanzivne jedinice, trenirane, po informacijama kojima raspolažemo, od strane turskih i zapadnih vojnih instruktora. Osim toga, reorganizovane albanske bande, koje su naoružane po poslednjoj reči tehnike i odevene u uniformu kao bajagi policijskih snaga, imaju  najsnažniju moguću podršku – vojnu bazu SAD Bondstil i baze KFOR/NATO.

Narko-kriminalna kvazidržava Kosovo poseduje sve instrumente za dalje jačanje. Posebno je opasno to, što ruku pod ruku sa „nezavisnom Prištinom", samoubilačkom za Srbe, režim Borisa Tadića i međunarodna zajednica preko NATO/KFOR-a i EULEKS-a integrišu sever Pokrajine u sastav „Republike Kosovo".

Zaključak Marka Jakšića je potpuno jasan: „Izdao nas je Beograd, Boris Tadić zajedno sa ministrom MUP-a, Ivicom Dačićem. Ne možemo da se istovremeno borimo i sa međunarodnom zajednicom, a Priština u njenim rukama predstavlja samo instrument, i sa svojom vlašću. Ne možemo da se borimo sa nožem u leđima, koji je Srbima Kosova zabio Beograd. Sva je nada, - kaže M.Jakšić, - u ovogodišnje izbore, u smenu režima i formiranje nacionalne vlade, koja će biti sposobna da sprovede strategiju povratka Kosova u Srbiju. Samo nova vlada može da anulira ogroman broj sporazuma koji su označili nezavisnost Kosova, sa međunarodnim faktorom. Sva nam je nada samo u to!" – zaključio je Marko Jakšić.

Ali Srbi Kosova nemaju nameru da sede prekrštenih ruku. Međutim, glavni problem ostaje Beograd: Boris Tadić namerava da scenario arhitekata „Projekta Kosovo" dovede do kraja. Ukoliko se njegov kurs stvarno nastavi – Srbi Kosova su zaista osuđeni na propast.

__________
Napomene:

[1] http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Bilteni/Srpski/bVesti_s.html

[2] http://www.republika.co.rs/308-309/09.html

Izvor Fond strateške kulture, 28. 02. 2012.

 

Београд-Приштина. Споразум у стрипу.

 

27.02.2012, 16:12

 

© Коллаж: «Голос России»

Београд се договорио с Приштином о учешћу Косова у релгионалним форумима и пожурио је то да назове „дипломатском победом Србије". Косово ће се сада потписивати испод споразума у своје име, приштинске власти се надају да ће у перспективи отворити своју канцеларију у Београду. Зато ће у напомени уз таблицу Косово стајати да овај натпис не одређује статус Косова и да одговара резолуцији 1244 СБ УН, као и мишљењу Међународног суда у Хагу у косовској декларацији независности.

И све то захваљујући не само дипломатским, већ и дизајнерским талентима делегације на челу са Бориславом Стефановићем и Едитом Тахири. Јер страшно је замислити шта би било да се стране нису договориле какав фонт да се користи у тој самој напомени. Очигледно, превише буквално схвативши формулацију „дијалог о техничким питањима", Београд и Приштина озбиљно су спорили да ли Тамс њу роман или Хелветика Болд? При томе косовска делегација, предлажући Комик санс, који је настао, да подсетимо, ради имитације фонтова који се обично користе у стриповима, изгледа да је гледала на ствари много реалистичније.

Артемиј Лебедев, познати руски дизајнер, коментаришући фотографију на којој је неко полагао цвеће на споменик првом председнику Русије, изразио се о недостацима слова на споменику на следећи начин: Ја бих такође таквом слову И положио цвеће. Добро је било слово. Штета што је умрло.

Нажалост, цвеће сада желимо да положимо сваком слову параграфа Устава Србије, у којем се Косово назива неодвојивим делом земље. Опозиција и прекорева власти да су склопиле споразум који противречи главном документу државе и формално признаје независност Косова.

У ствари, договор Београда и Приштине отвара широки простр за фантазије: на пример, у току регионалног форума српски премијер Цветковић стеже руку косовском колеги Тачију, против којег је 2008. године МУП Србије покренуо оптужницу за злочин против уставног поретка и безбедности земље.

Мишљење историчара слависте и међународног аналитичара издања Правда.ру Вадима Трухачева.

Овај споразум је још једа корак ка признању Косова од стране Београда. Очигледно, фрау Меркел која је у августу прошле године путовала у Србију и притискала на власти земље, постигла је своје – господин Тадић по ко зна који пут попушта њеним захтевима. Мени је тешко да схватим да ли је српски лидер свестан да се на Косову ствар неће завршити. Плашим се да су на реду Војводина и Санџак. Чиними се да ће Србија на крају крајева добити статус кандидата за ступање у ЕУ, само питање је у којим границама ће ући у ЕУ. И неће ли бити скупља дара него мера?

Како се и очекивало, споразум је наишао на одобрење Запада. На пример, Амбасада САД у Приштини позвала је све демократске снаге Ксоова да подрже постигнути споразум са Београдом. Неки предтавници „демократских снага" са ентузијазмом су се одазвали на овај позив: овог викенда у неколико села око Гњилана приштинске специјалци су пребили седморо Срба, између осталог старца, задржали су 4 старадника МУП Србије и ставили лисице 16-годишњем дечаку. Српска опозиција директно повезује пораст напетости на Косову са договорима постигнутим у Бриселу, који пружају још већу слободу властима самопроглашене републике.

http://serbian.ruvr.ru/2012_02_27/67002386/

Србија бомбардoвана јер је Рудолф Шарпинг лагао (видео)

Србија бомбардoвана јер је Рудолф Шарпинг лагао (видео)

понедељак, 27 фебруар 2012 20:47 блиц

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=sy9JZk8GBlw

За бомбардовање Србије 1999. године одговоран је тадашњи министар одбране Немачке Рудолф Шарпинг јер је лажно представио побуњенике Ослободилачке војске Косова (ОВК) као цивилне жртве, рекао је члан мисије ОЕБС-а Хенинг Хенш у исповести пред камерама.

"Србија је бомбардована због лажи тадашњег министра одбране Немачке Рудолфа Шарпинга", преноси портал "Вестионлајн" тврдње Хенша који је био сведок договора после којег је уследила НАТО агресија на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Сведок посматрач ОЕБС-а лично је присуствовао увиђају у Ругову, где се десила борба између српских полицијских јединица и припадника ОВК.

Ваздушни удари на СРЈ трајали су 78 дана, а окончани су у првој половини јуна 1999. године потписивањем Кумановског споразума.

 

Beograd nas izdao!

Komentara 39

30

Većina Srba na severu Kosmeta smatra da je potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine izdaja srpskog naroda na severu Pokrajine koja će se vrlo brzo manifestovati hapšenjima srpskih lidera i masovnim seobama, mnogi veruju da će sporazum doneti probleme ne samo Srbima na severu i uopšte na Kosovu već i u Srbiji.

- Ovo nije obična izdaja, ovo je veleizdaja, nešto gore od Vuka Brankovića. Imamo pouzdane informacije da je jedan od savetnika predsednika Srbije za bezbednost dogovorio hapšenja policajaca u Gnjilanu, a da će potom uslediti pretresi kuća, šikaniranja i hapšenja i na severu Kosmete i to ne samo srpskih policajaca već i predsednika opština, lidera partija i uglednih Srba koji se ne slažu sa izdajom, koje Priština smatra paralelnim strukturama i koji se protive postavljanjem granice U Jarinju i Brnjaku - kaže Bojan Jakovljević, predsednik Pokrajinskog odbora Srpske napredne stranke i ugledni biznimen iz Leposavića.

  - Moguće je da odmah neće nasrnuti na sever, jer se boje reakcije naroda, ali vrlo brzo svi mi ćemo biti na udaru Tačijeve policije koja ima  podršku i iz Beograda. Narod je uplašen i zabrinut, većina veruje da je sve definitivno izgubljeno, kad krenu premetačine kuća i hapšenja uglednih Srba, sa ciljem zastrašivanja ostalih, krenuće i masovne seobe - ističe Jakovljević.

  Malo je Srba na severu Kosmeta, osim nekih članova DS-a i SPS-a koji smatraju da će sporazum doneti nešto dobro srpskom narodu. Takvi, uglavnom, slepo slede politiku svojih partija i odbijaju da bilo šta komentarišu, jer se boje reakcije svojih komšija i prijatelja koji u većini i koji drugačije misle.

  Slaviša Ristić, predsednik opštine Zubin Potok ocenjuje da je reč o "popuštanju pred ucenama EU".

  - Ako je dozvoljeno Kosovu da samostalno nastupa na svim forumima na isti način kao i država Srbija, onda to praktično znači da je Srbija prihvatila da za stolom ima drugu državu bez obzira na fusnotu gde se kaže da taj dogovor neće ni na jedan način prejudicirati status Kosova. Nije bitno šta će pisati, već suština da će se Kosovo predstavljati na međunarodnim forumima, ako ne eskplicitno, onda implicitno priznavanje nezavisnosti Kosova - kaže Ristić.

 

Euleks na strani Prištine Predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić kaže da ne postoji zvaničan dogovor Srba i Euleksa o slobodi kretanja, već samo sporazum sa Kforom da se u njihovim kolonama omogući prolazak vozila Euleksa za smenu svog osoblja na administrativnim prelazima. - Predstavnici Srba su insistirali na razgovoru sa Euleksom, jer se problem sa tom misijom mora odvojeno gledati od problema sa Kforom. Prema njegovim rečima najveći problem nastao je zbog jednostranog delovanja Euleksa, jer je stao u stranu Prištine. Plaše se i srpske policije Ko nije hteo preko Jarinja, na Kosovo je juče mogao da prođe i alternativnim pravcima iznad punkta ili deonicama Raška - Tresava - Lešak i Novi Pazar - Rogozna - Banjaka. Srbi na severu očekuju da će srpska policija i Žandarmerija vrlo brzo zatvoriti i ove pravce i da će, hteli ne hteli, Srbi sa severa morati na jarinje i Brnjak gde ih, između ostalih, čekaju i Tačijevi policajci i carinari.  Dodvoravanje Evropi Zvonko Mihajilović, predsednik srpske opštine Štrpce, ocenjuje da je postignuti sporazum "potez u dodvoravanju međunarodnoj zajednici". - Svo to dodvoravanje samo ne bi li Srbija dobila kandidaturu za EU. Dodatno nam komplikuju život, ocenjuje Mihajilović ističući da je ipak "najgori sporazum o slobodi kretanja gde svi Srbi moraju da poseduju dokumenta koje izdaje tzv. Republika Kosovo".

Po ko zna koji put on ističe da Srbi na Kosmetu ne žele da žive u državi u kojoj ih ne priznaju.

- Albanci su već na Jarinju i u Brnjaku, već upozoravaju da se mora plaćati carina, malo dalje u međuzoni stoji srpska policije i čuva Jarinje kako Srbi ne bi napravili barikadu, definitivno ovo je državna granica, prodati smo za kandidaturu i ostavljeni na miolost i nemilost Tačiju i njegovoj policiji - kaže Milan Radojević iz Kosovske Mitrovice, koji je juče prošao preko Jarinja da bi video šta ga ubuduće čeka.

I Srbi južno od Ibra misle da sporazum zapravo predstavlja nezavisnost Kosova na mala vrata, a da fusnote ne znače ništa niti da će taj dogovor ikako poboljšati njihov život.

  - To je korak po korak prema priznanju nezavisnosti Kosova. U našim životima neće biti nikakvog poboljšanja. Živimo kako živimo. Naš život je jedna ravna linija, samo ako se sve to dogovori biće veći minus nego plus. Ako Priština uđe u te institucije, oni su onda kao posebna država i nema nazad - kaže Miloš Tockić, meštanin Štrpca, dodajući da je njegovoj porodica i prijatelji iako žive u srpskoj enklavi daleko od centralne Srbije ne žele da prihvate "bilo kakav korak ka kosovskoj nezavisnosti".

  Slično i lokalni političari negodovali su na "kompromisnu" odluku srpskog pregovaračkog tima.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/205734/Beograd-nas-izdao

Војислав Коштуница - Србија данас у Бриселу понижена

Војислав Коштуница - Србија данас у Бриселу понижена

http://www.youtube.com/watch?v=O-70DWdFo14&feature=youtu.be

 

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да је данас у Бриселу Србија понижена и натерена од ЕУ да буде саучесник у стварању независне државе Косово.

„Власт слави што ће добити кандидатуру и што је постигнут споразум са албанским сепаратистима", рекао је Коштуница агенцији Бета након што су делегације Београда и Приштине у Бриселу постигле споразум о регоналном представљању Косова и интегрисаном управљању прелазима.

Коштуница је оценио да ће према том споразуму албански цариници и полицајци успоставити границу између Србије и Косова.

„На регионалним скуповима сепаратисти ће бити представљени, како кажу, фуснотом у којој се, поред Резолуције 1244, наводи и мишљење Међународног суда правде по коме независност Косова није кршење међународног права", казао је Коштуница.

Он је навео да је тим споразумом ЕУ успела да заједно са властима у Београду нанесе „тежак ударац српском народу и српској држави" и да данас нема „слободног човека у нашој земљи који се не осећа пониженим".

„Српски народ на Косову треба да зна да смо данас изгубили и да смо данас поражени, али исто тако треба да зна да је суштински цео српски народ уз њих и да ће Косово и Метохија, док год је на снази садашњи Устав, бити део Србије", рекао је лидер ДСС.

Коштуница је оценио и да је штетност противуставних споразума потписаних са албнаским сепаратистима најбољи доказ зашто Србија треба да прогласи политичку неутралност и скине са себе бреме пристиска и уцена ЕУ.

http://www.youtube.com/watch?v=O-70DWdFo14&feature=youtu.be

Војислав Коштуница - Facebook:
http://www.facebook.com/dr.vojislav.kostunica