KONACNO: VOJVODINA KAO PREDUSLOV ZA EU!

 KONAČNO: VOJVODINA KAO PREDUSLOV ZA EU!

nedelja, 05 avgust 2012 00:24

Šausberger: Pregovori sa EU se mogu usporiti zbog Vojvodine

„Ako bi Vojvodina postala krizno žarište, uticalo bi to na mir čitave Evrope"

Direktor Instituta evropskih regiona Franc Šausberger izjavio je da se pristupni pregovori Srbije sa EU mogu usporiti ukoliko dođe do "problema sa Vojvodinom".
„Autonomna Pokrajina Vojvodina je posebna multietnička regija za koju se Evropa uvek interesuje. Ako bi ona postala krizno žarište, uticalo bi to na mir čitave Evrope, a da i ne govorim o tome koliko bi to bilo štetno za približavanje Srbije Evropskoj uniji", rekao je Šausberger u intervjuu za sutrašnji novosadski „Dnevnik".
Dodao je da se EU ne meša u pitanja unutrašnje strukture Srbije, ali je ocenio da će u slučaju odluke Ustavnog suda Srbije o osporavanju pojedinih nadležnosti Vojvodine postojeća prava, koja su građena na principu supsidijarnosti i koja regulišu prava manjina, „izgleda biti smanjena".
„A tu se radi o osnovnim principima Evropske unije. Zbog toga je EU veoma zainteresovana kako će nova Vlada Srbije reagovati na odluku Ustavnog suda. Ako nova vlada smanji postojeću autonomiju Vojvodine, onda se ona u ovom pitanju nedvosmisleno nalazi na putu nazad, u Miloševićevu eru", kazazo je Šausberger.

On je izrazio čuđenje što je Ustavni sud doneo takvu presudu tek nedavno, iako je Statut Vojvodine na snazi već dve godine.
"Ova činjenica nije do sada smetala Ustavnom sudu. Odjednom, nakon političke promene, potezom pera se smanjuju prava Vojvodine. Od toga se ništa dobro ne može očekivati", ocenio je Šausberger.
Prema njegovim rečima, bio bi „smešan postupak" ukoliko Vlada Srbije naloži ukidanje kancelarije Vojvodine u Briselu.
„Danas gotovo svaka regija poseduje svoje predstavništvo u Briselu. Osim toga, kancelarija Vojvodine je u zgradi Misije Republike Srbije. Traženje da se ta kancelarija zatvori bio bi izuzetno loš signal za Evropsku uniju", rekao je Šausberger.
Dodao je da su Vojvodina i Kosovo dva „totalno različita" pitanja za EU. „Vojvodina i Kosovo se ne mogu i ne trebaju upoređivati, prevelike su razlike između njih", kazao je Šausberger.

http://www.slobodnavojvodina.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1252%3Akonano-vojvodina-kao-preduslov-za-eu&catid=1%3Avesti&Itemid=50

Косово, консензус, капитулација

Косово, консензус, капитулација

петак, 27 јул 2012 10:57

Пише: Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ

„Треба нам консензус о Косову". Ову реченицу је небројено пута пре и после избора за председника изговорио Томислав Николић, а потом и његови сарадници, почев од Марка Ђурића па до Александра Вучића, који је, после повратка из САД додао да нас очекују „болна решења".

Ја сам, наравно, увек за консензус – око Косова и иначе. (Узгред речено, „консензус" је само у извесној мери модернија и политички коректнија реч за ону вечно призивану, а ретко присутну „српску слогу".) Дакле, хоћемо консензус, треба нам консензус. Али – чији и о чему консензус? Говоримо ли о консензусу јавности или о консензусу политичких странака тренутно заступљених у парламенту? Говоримо ли о консензусу у условима када нам се, готово свакодневно, објављује, потура и спинује како је Косово „терет" којег је најбоље да се што пре ратосиљамо (па се тако, на пример, чувеном писцу у уста ставља лажна изјава о томе како Косово треба „цивилизовано предати") и када се у новинама и на телевизијама са националном фреквенцијом свакодневно емитују вести и извештаји у којима се функционери приштинских инситуција већ рутински и редовно, без ограде и наводника, именују као председник Косова, „косовски премијер", „косовска влада". А угледна српска новинска агенција се званично се обраћа Новој српској политичкој мисли са дописом да њиховим вестима нипошто не мењамо смисао на тај начин што наведене институције и функције приштинских званичника стављамо под наводнике!?

Заиста нам треба консензус. Макар као што је грчки по питању Македоније. Или македонски по питању свог имена. Или хрватски по питању „домовинског рата" или границе са Словенијом. Или кипарски по питању северног Кипра. А до консензуса се може доћи само отвореним разговором у коме мора бити места и за ставове и ствари који нам се се не допадају. При том не мислим да је аутоматски „издаја" то ако у новој влади уместо министарства за Косово и Метохију имамо „канцеларију" за КиМ – мада би за тај потез ваљало понудити неко објашњење. Не мислим ни да су аутоматски јеретичка или издајничка размишљања која позивају на „разграничење", „корекцију границе" и „историјско помирење", а што су мање-више само еуфемизми за стару идеју о подели Косова. (Мада шеф државе ипак мора бити малчице опрезнији и уздржанији од колумнисте или неодговорног опозиционара када о тим стварима говори.)

Ипак, прича о „консензусу", а нарочито о „болним решењима" која нас чекају у вези са Косовом, може имати јанусовско лице. Наиме, може бити одговоран апел за решавање најтежег државног проблема, али може бити и маневар да се на брзака, док траје „одисај" због формирања нове владе, док трају постизборна еуфорија и депресија на једној и другој страни, док се присталице победника радују, бивша власт налази у пометњи, а остали свет одмара од политике и мучне и дуге полугодишње изборне кампање, да се, дакле, у том интерегнуму одраде неке од најнепријатнијих ствари из вашингтонске и бриселске „косовске агенде" са којом су и због које су Филип Рикер и Филип Гордон долазили у Београд, Ивица Дачић ишао у Берлин, а Александар Вучић у Вашингтон. А, тренутак је у том погледу готово идеалан. Демократе ће још неко време бити забављене о свом јаду, а и иначе не би – чак и пре Тадићевог руковања са Хашимом Тачијем, а поготово после тога – смели ни хтели ту много да таласају. ЛДП, странци, НВО-исти, западни амбасадори и мањинци би, разуме се, били одушевљени. Дакле, остаје само црква, донекле ДСС, десетковани радикали и понеки усамљени интелектуалац, а они ни у боље време нису успевали да артикулишу озбиљнији отпор.

У том светлу, вреди подсетити како је и бивша влада управо током свог првог лета, односно непосредно након формирања, прихватила Еулекс и вратила повучене српске амбасадоре у земље које су признале Косово. У том светлу било би добро знати шта су то нови српски званичници изјављивали и обећавали својим саговорницима по Вашингтону, Берлину и Београду. И у том светлу је прича о „сто дана" које, тобоже, треба дати влади пре него што је почнемо критиковати само прича за малу политичку децу, или, пак, за нормална друштва, где не прети опасност да се најважнија државна питања преламају преко колена и решавају испод жита, кришом од јавности и грађана.

Дакле, да резимирамо. Транспарентност – свакако! Консензус – апсолутно! Али никако и нипошто под опасном паролом – опасном баш зато што садржи и зрно истине – о томе како су „они претходни" све забрљали, упропастили и издали припремати терен за даље брљање, предају и издају. Није довољно само понављати да „никада нећемо признати Косово", него треба видети и шта се конкретно чини у вези са тим, шта ће бити са српским институцијама на северу КиМ, шта ће бити са судом, безбедношћу, финансијама. Јер, капитулација је капитулација, без обзира да ли је мастило којим се потписује црвено, жуто или плаво.

Посебно велики притисак ће бити на Николића, коме се већ, као нека врста додатног охрабрења да повуче "храбре потезе" поводом косовског питања, спремају ласкава поређења са великим конзервативним претходницима – Де Голом који је својевремено напустио Алжир, или Ричардом Никсоном који је направио велики гест отварања према комунистичкој Кини. Зато треба одмах рећи јасно и гласно: онај ко „препусти" Косово и Метохију неће постати никакав „српски Де Гол" – што је, узгред речено, још један перфидан спин којим се одрицање од историјског и симболичког језгра националног идентитета пореди са Де Головим повлачењем из једне, истина, веома важне француске прекоморске колоније – већ само „српски Квислинг", са великим и малим словом. Уосталом, да би се било Де Гол треба најпре бити истакнути генерал, ратни херој и ослободилац, па тек онда, евентуално, размишљати о „болном решавању" тешких националних питања.

Дакле, не треба нам никакав „Де Гол", никакве „цивилизоване предаје", „храбра решења" и сумњиви експерименти. Ево им разорене привреде, културе, курса динара, корупције, задужености и трговинског дефицита – па нека ту егзерцирају своју памет, храброст и „болна решења". А Косово нека оставе на миру – тачније, нека се труде да не погоршавају ствар, нека не чине нове и једностране концесије косовској државности, нека задрже међународноправни статус кво, а коначно решење нека „кукавички" оставе за неко друго, можда, боље време и боље наследнике. Не знам да ли је то храброст или кукавичлук, али знам да је то, у датим околностима, разуман, патриотски и државотворан приступ. Који може бити „болан" само ономе ко је, далеко било, поменимо то само као невероватну хипотезу, некоме негде, рецимо, у замену за подршку око формирања владе, обећао да ће у најскорије време „решити Косово".

Уколико, пак, таквих обећања није било – утолико боље. И утолико ћемо сви лакше доћи до оног заиста неопходног консензуса о којем говоре председник и његови сарадници. (НСПМ)

http://www.srpskenovinecg.com/stav/15406-djordje-vukadinovic

НОВА СИГУРНА ВЕЗА САД ЗА НАСТАВАК РАДА У СРБИЈИ

НОВА СИГУРНА ВЕЗА САД ЗА НАСТАВАК РАДА У СРБИЈИ

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 26.07.2012 | 21:04

Још генерални секретар УН Бан Ки Мун није успео да заврши преговоре у Београду и Приштини, а из срца новог руководства Србије је стигао нов, сумњив „импулс" у вези са процесом регулисања косовског проблема. В.д. председника Српске напредне странке и бивши кандидат за градоначелника Београда Александар Вучић је, пошто је изненада одлетео у Вашингтон и тамо обавио разговоре у америчком Стејт-департменту изјавио да Србија мора да „изврши обавезе које је преузела", а које се односе на претходне договоре, постигнуте уз посредовање Европске уније са албанским властима Косова. Према његовим речима, сви учесници преговора Београда и Приштине, морају да „прецизно одреде" шта значи израз „паралелне институције" које постоје на северу Косова.Као што се зна – ту формулацију користе Запад и лидери косовских сепаратиста у односу на косовске Србе , тако да чињеницу да је користи српски функционер, не може, а да не натера да се замислимо1 . Шта више, Вучић је Србима обећао да ће убудуће догађаји у вези са преговорима бити „још болнији" и да треба да се очекују горе него што је сада. У садашњем контексту овакав сценарио подразумева међународно-правно одустајање Србије од Косова, које ће бити запаковано у облику равноправног пакета - споразума са албанским сепаратистима. Треба подсетити да је пре тога не било ко, већ баш нови председник Србије Томислав Николић лично, јасно изјавио да је неопходно да се пажљиво проанализира цео комплекс споразума који су током 2011.године потписале делегације Београда и Приштине. Пошто је победио на председничким изборима као кандидат Српске напредне странке, он је вратио својој странки обавезе вође и привремено их пренео на Вучића. Када је средином јуна посетио Брисел, Николић је изјавио да би желео да „поново проучи" садржину постигнутих споразума, заједно са оним, који дозвољавају да Косово самостално учествује на међународним форумима, и који одређују начин заједничке контроле административне границе са Косовом. „Ја ћу да подржим све споразуме који не крше конституционо уређење Србије и не наносе штету њеним становницима" – обећао је Председник. Према његовим речима - он је успео да од руководства Европске уније добије уверавања да ЕУ „неће од нас (Срба – П.И.) да захтева да званично признамо Косово, али захтевају да побољшамо односе са Приштином. Што се тиче обнављања преговора са Приштином, председник Николић је констатовао да би желео да до тога дође „до краја ове године"2. Са своје стране, највиши чиновници ЕУ су после сусрета са новим српским лидером били врло коректни у својим изјавама. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је позвао Београд да „игра позитивну и конструктивну улогу и на речима, и на делу". По његовим речима „даља нормализација односа са Косовом остаје битни захтев" како би Србија могла да започне преговоре о пријему у Европску унију3. Исто такве изјаве су се зачуле и од шефа Европске комисије Жозе Мануел Барозуа. Међутим, обојица су се уздржали од конкретизације својих захтева у вези са садржином преговорног процеса. Тим чудније и хаотично изгледају обавезе које је објавио једнострано Вучић, дојучерашњи заменик Николића у напредњачкој странки, чији садашњи статус њему не омогућује да иступа у име државе са таквим изјавама које задиру у далеку будућност. Како је познато, односи двојице наведених српских политичких функционера, омогућују да се желе многа побољшања. Нове компликације су у то унеле тешке дискусије које су трајале читавог јуна о саставу коалиције на власти и подели министарских портфеља. Коалициони споразуми који су постигнути су омогућили да Вучић од самог почетка добије место потпредседника. Међутим, информације којима сада располажемо дозвољавају да се прогнозира заоштравање политичке борбе између две, по свој прилици, најамбициозније фигуре у новој српској влади: Александром Вучићем и премијером Ивицом Дачићем. Овај други је још пре годину дана, као заменик председника владе и министар унутрашњих послова у кабинету Мирка Цветковића, огласио план за решавање проблема Косова тако што би покрајина била подељена на српски и албански део, због чега су се најозбиљније узнемирили Американци – архитекте пројекта косовске независности. Није случајно секретар за штампу државног департмана САД Викторија Нуланд, пошто је Николић ступио на дужност председника, пожурила да изјави да је циљ Вашингтона да види Србију како „ живи у миру са Косовом"4. Тако да се садашње благе изјаве и обећања, ако не и речи покајања, Вучића које су дошле после преговора у америчком спољнополитичком надлештву потпуно слажу са сценаријом по коме ће Вашингтон у будућој политичкој борби да подржи не само Николића, већ и Дачића. Овај последњи је већ недвосмислено омогућио да се схвати да себе сматра за великог заштитника српских национално – државних интереса, већег него оба председника, и бивши – Борис Тадић, и садашњи – Томислав Николић. „Ја сам већи националиста него Тадић и Николић. Они су евро-фанатици" тако је ту скоро изјавио Дачић5. Што се тиче Томислава Николића он, по свој прилици, мора врло брзо да одреди своје приоритете и концепције – посебно у ономе што треба да представља политичке приоритете Србије и заштиту њених национално-државних интереса. Његове прве изјаве у вези са регионалним проблемима, међу њима о немању стварних доказа за квалификацију догађаја у Сребреници 1995 год. као „геноцида" или потребе да се другачије протумаче догађаји у вези са распадом Југославије (укључујући и ситуацију у вези са Вуковаром) дају наду да се сматра да је Србија почела, најзад, да се повлачи од досадашње линије самобичевања и предаје позиција због врло ефемерних вредности евроинтеграције6. Јасно је да „нови курс" Николића не може да буде по укусу архитеката „Новог светског поредка" из Брисела, а посебно из Вашингтона. Има разлога да се претпостави да су после пораза Бориса Тадића Американци као особу која ће да спроводи њихове геополитичке интересе у Србији изабрали Александра Вучића, врло вешто играјући на његову амбициозност. Место потпредседника владе садашње коалиције на власти је практично идеално за плетење политичких интрига и лобирање интереса ових или оних. Довољно је да се присетимо Млађана Динкића – потпредседника и министра за економију у претходној српској влади. Он је уложио заиста невероватан напор како би уништио руско-српске уговоре из области енергетике, радећи у интересу како САД и ЕУ, тако и конкретних енергетских компанија суседних земаља – између осталог Аустрије и Мађарске. Међутим, Западу није било тешко да пронађе новог кандидата који ће заузети његово место. Примедбе: 1 http://www.tanjug.rs/novosti/52103/utvrditi-sta-ko-smatra-paralelnim-institucijama.htm 2 DPA 141535 GMT Jun 12 14.06.2012 19:35 3 DPA 141408 GMT Jun 12 14.06.2012 18:09 4 AFP 121917 GMT JUN 12 5 REUTERS 1854 120612 GMT 6 REUTERS 1529 150612 GMT

http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/26/nova-sigurna-veza-sad-za-nastavak-rada-u-srbiii.html

ИЗДАЈА НАЦИЈЕ: Или зашто је Борис подметнуо Србима „ сребренички геноцид“

ИЗДАЈА НАЦИЈЕ: Или зашто је Борис подметнуо Србима „ сребренички геноцид"

Вести | 25.07.2012 | 15:03

Пише: Миодраг Новаковић   МОСКОВСКА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА- ЗАШТО НЕ ТРЕБА ВЕРОВАТИ ХАГУ… У Москви је 22 и 23 априла 2009  одржана научна расправа у организацији Руске Академије Наука- Института за Словенске студије, под називом: „Деловање Хашког трибунала (ICTY) за бившу Југославију- његови резултати, сфера и ефикасност деловања".  На тој конференцији је  учествовао и „Сребренички Историјски пројекат"- невладина организација из Холандије… На конференцији је учествовало више од 30 научника (историчара, правника, форензичких специјалиста, демографа и других стручњака) из Русије, Америке, Србије, Републике Српске, Бугарске, Велике Британије и Холандије.  Они су урадили детаљну и стручну анализу рада Хашког трибунала, која је указала на пристраност и необјективност трибунала (посебно са аспектом на „Сребреницу")-  и дошли до следећих налаза:

 

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/25/izdaia-naciie-ili-zashto-ie-boris-podmetnuo-srbima-srebrenichki-genocid.html

Hrvatska kriva za masakr srpskih staraca

Hrvatska kriva za masakr srpskih staraca

J. Knežević | 21. jul 2012. 19:31 > 20:50 | Komentara: 28

Hrvatska je odgovorna za ubistvo devetoro civila srpske nacionalnosti koji su u selu Varivode 1995. godine likvidirani na kućnim pragovima, saopštio je je Vrhovni sud Hrvatske, čija presuda predstavlja presedan

ZAGREB - SPECIJALNO ZA „NOVOSTI"

VRHOVNI sud Hrvatske u najnovijoj presudi potvrdio je da je za zločine u Varivodama, dva meseca posle Oluje, kada je ubijeno devet građana srpske nacionalnosti, odgovorna Republika Hrvatska.

Žalbu Vrhovnom sudu podneo je Jovan Berić, kome su ubijeni roditelji Marija i Radivoj, žaleći se na presude nižih sudova u Kninu i Šibeniku, koji su odbili odgovornost Hrvatske za zločine počinjene posle Oluje. Vrhovni sud je sada presudio da je Hrvatska kao država zakazala u zaštiti bezbednosti svojih građana. Sudije smatraju da je nad srpskim žrtvama izveden teroristički čin i to iz političkih pobuda. Bila je to poruka Srbima da odu iz Hrvatske i da se više ne vraćaju jer bi mogli da dožive istu sudbinu.

 

Što se dogodilo u Varivodama i ko je izvršio stravični pokolj ni danas se tačno ne zna. Istrage koje su provedene nisu dale rezultata, a mnogi su tvrdili da i nije bilo prave volje da se otkriju krivci. Vrhovni sud Hrvatske sada je jasno ustvrdio da je u septembru 1995. izvršen pokolj u Varivodama, a da je pri tome ubijen i bračni par Berić. Vatrenim oružjem nepoznati počinitelj ili počinitelji su ih ubili u dvorištu njihove kuće. Istog dana, 28. septembra, ubijeni su i drugi stanovnici Varivoda koji su srpske nacionalnosti, sve stari ljudi koji nisu selo napustili nakon Oluje. Većina ih je ubijena ili u dvorištima ili u samim kućama gde su živeli.

Za nijednu žrtvu nije ustanovljeno da je bila u vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji vojno aktivna ili se politički angažovala za bilo koju stranu.

- To je događaj koji ima obeležje terorističkog akta - ustvrdio je predsednik veća Vrhovnog suda dr Ivan Kaladić.

 

ODŠTETE ZA POKOLJ

UKINUTE su i presude koje je pre doneo sud u Šibeniku i Kninu i traži se novo suđenje. Žrtve pokolja dobiće i odštetu, bez obzira na to što do sada nije ustanovljeno ko je ubistva počinio. Ova presuda je pravni presedan u odnosu na dosadašnju sudsku praksu u Hrvatskoj.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:389491-Hrvatska-kriva-za-masakr-srpskih-staraca

Francuski svedok o Srebrenici prebegao u Belorusiju sa dokumentima‏

Mozda ce izaci na videlo ko je bio spijun u srpskim redovima...
 

Mladić nije znao za Srebrenicu!

srebrenica - 71210 - 30.06.2012 : Mijat Sokolac -  ⁽⁰⁾

Juče, 28. juna u Minsku, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odeljenje za strance Belorusije odobrilo je politički azil T. D., majoru francuske vojno-obaveštajne službe DRM.

Odmah je u javnost saopšteno da je sa sobom doneo dokaze o dogadjajima u Srebrenici i o tome da je masakr nevinih ljudi organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM, a preko paravojnih formacija koje su bile direktno pod njihovom kontrolom, a Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nije imao nikakvu kontrolu, niti bilo ko iz Glavnog Štaba VRS. U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi. Predočio je i kompletne spiskove ljudi iz te jedinice, zvane "Škorpioni", kao i pisane naredbe, koje su davane komandantu ove jedinice. Major T. D. je spreman da svedoči na suđenju Ratku Mladiću i ostalima optuženim za zločin u Srebrenici i dokaže da su pripadnici te jedinice, koja je bila pod njihovom kontrolom, CIA i MI6 ubili više od 4500 ljudi, a po njihovom naređenju i instrukcijama. Postojao je plan, ako VRS pokuša da spreči ovaj masakr, da se izvrši atentat na samog generala Mladića, čak se i navodi ime osobe, koja je bila u neposrednom Mladićevom okruženju i koja je to trebala uraditi.

Kaže da ostali poginuli, do cifre od 6000 ljudi jesu oni koji su probali pod borbom da se probiju do Muslimanske teritorije i oni jesu stradali u sukobima sa jedinicama VRS. Naser Orić i svi komandanti Armije BIH u tom delu istočne Bosne su bili pod stalnom kontrolom ovih obaveštajnih službi. Poseduje dokumenta, oko 70 Orićevih izveštaja dostavljenih operativcima DRM i uzvratnih naređenja i uputstava. Holandski bataljon koji je bio stacioniran u Srebrenici, unapred je upozoren da ništa ne preduzima, što su oni i uradili.

Po tvrdnji majora T. D. koji je u ono vreme bio poručnik i deo grupe u DRM (francuska vojno-obaveštajna služba) zadužene za Bosnu, ovakav njegov postupak nema za cilj da zaštiti generala Mladića niti bilo koga iz VRS, već da majkama, sestrama i porodicama u Srebrenici kaže istinu o tome, ko je i zašto pobio njihove najmilije i da nije mogao dalje da živi sa tim teretom na sebi.

Istina o o 'genocidu' u Srebrenici

srebrenica - 71198 - 30.06.2012 : Dragisa Postin Mladenovac -  ⁽⁰⁾

Molim vas da obratite pažnju na tekst iz lista "Dani" iz 2000 godine.

Radi se o tekstu "Komandant gladne vojske" o Naseru Oriću i njegovoj izjavi o pogibiji muslimanskih vojnika od aprila 1992-1993. Ovih 2000 muslimana poginulih u napadima na srpska sela u okolini Srebrenice, su ušla u brojku o 8000 poginulih u "genocidu".

Odlomak - izjava N. Orica;

"Cijena takvog ratovanja je bila zastrašujuce visoka: od aprila 1992. do aprila 1993. poginulo je više od 2. 000 ljudi, najvećim dijelom vojnika. Orić je privatno govorio kako gubi najbolje vojnike, a na dženazama, redovitim poslije svake operacije, bio je vidno potresen, kazat će njegovi poznanici, a ne jednom je i zaplakao. Kao što će plakati i kad je Srebrenica pala. "

 

http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_srebrenica_forum.html

Округли сто: Суђење генералу Младићу

Округли сто: Суђење генералу Младићу. Поглед руског правника, стручњака за међународно право Александра Мезјајева

 

Вера Жердева, Григориј Соколов

13.07.2012, 22:51

 

Photo: EPA

Тема данашњег округлог стола ће бити делатност Хашкго трибунала, тачније суђење генералу Младићу. Делатност овог међунаордног правосудног органа изазива много противречних реакција. Али када се оптуженима погоршава здравствено стање, напетост расте. На памет пада судбина Слободана Милошевића, који је преминуо у току судског процеса при помало двосмисленим околностима. О томе како се одвија суђење генералу Младићу данас ће говорити познати руски правник, стручњак за међународно право Александар Мезјајев.

Округли сто води Вера Жердева.

Какав је ваш утисак са суђења генералу Ратку Младићу?

Ја пре свега оцењујем овај процес као правник, зато немам толико утиске, колико правне закључке. Међународни трибунал за бившу Југославију стално тврди да се његова суђења одвијају на највишем нивоу, и у суштини они постављају стандард међународног правосуђа. То не одговара истини, и то се још једном испољава у случају генерала Младића. Суђење покушавају да започну у тренутку када одбрана није спремна. Особненост суђења у трибуналу је то што све информације поседује тужилаштво, а чак судије добијају информације само од тужилаштва. А тужилаштво сва документа одбрани не предаје. То траје већ више од годину дана. При томе суд одлично зна да одбрана није добила сва неопходна документа. Ипак, они форсирају почетак процеса.

А о каквим документима је реч?

Реч је о свим документима, почев, рецимо, од изјава сведока. Ради се о томе што је на пример у случају генерала Младића пријављено од три стотине сведока само неколико људи који ће сведочити непосредно у судници. Замислите да је 99% изјава сведока писмено. И ове изјаве се не предају одбрани. На који начин можете да се припремите за унакрсна испитивања у таквим околностима? Али управо на то је и срачуната дата ситауција. Тужилаштво одлично зна да су оптужбе против генерала Младића фалсификоване. Могу одговорно о том да говорим, зато што су поводом Сребренице већ вођена суђења. И ми смо видели како су се припремали лажни сведоци. Како је те сведоке једним ударцем збрисао Слободан Милошевић на унакрсним испитивањима, како ови лажни сведоци падају на суђењу Шешељу, суђењу Караџићу. Зато у принципу ситуација када се минира могућност ефикасног унакрсног испитивања прилично је логична: ако одбрана добије сва документа на време, сви сведоци ће бити неутралисани на унакрсном испитивању.

Дозволите следеће прецизирање. Узимали смо интервју од правног саветника генерала Младића Миодрага Стојановића, и он је сам рекао да је приликом разматрања случаја генерала Младића трибунал увео својеврсни ноу-хау: једне сведоке испитују у судници, други дају писмену изјаву, а сами не присуствују у судници. То ствара проблем одбрани?

Заиста, оно што се дешава у Хашком трибуналу је својеврсни ноу-хау, где се примењују двоструки стандарди испитивања сведока. Од 300 сведока само 5 је прјављено као они који ће сведочити у судници. Сви остали су они који су дали писмене изјаве. И управо текстови писмених сведочења не дају се на време одбрани. Тачније, оно о чему сам већ говорио.

Следећи моменат: наступио је сведок Дејвид Харланд. И мада он није имао ни војно образовање, ни образовање у области политике, он је сведочио управо о тим питањима. Док га је испитивало тужилаштво – судије уопште нису реаговале, никаквих проблема није било. Чим је почела да поставља питања одбрана, судије су одмах почеле да прекидају један за другим и да говоре: зашто питате за мишљење тог сведока? Нама су потребне чињенице. Тачније ето вам двоструки прилаз. Када тужилаштво испитује сведока, он, не поседујући одговарајуће компентенције, изражавас своје мишљење, суду је то дивно. Чим се за мишљење сведока занима одбрана, то је већ погрешно, то ничим не помаже суду, како они тврде.

Између осталог на суђењу ће углавном иступати такозвани „професионални" сведоци. Они трче са суђења на суђење. То су врло добро утренирани људи. При томе до такве мере да ридају од прве до последње минуте свог сведочења. Што смо например видели у понедељак и уотрак када је мушкарац сведок плакао непрекидно. Мада, по неким тренуцима који ми нису измакли, видео сам да је сведок у ствари одлично себе контролисао. На пример, то је било приметно по непосредним одговорима суду. Тачније, постоји правило да ма ко да поставља питање, или тужилаштво, или одбрана, одговара се на њега суду. Али чак када се сведок подсећа на то, све једно он за пет минута на то заборавља и прелази на природни поредак комуникације. Јер када те питају, логично је да одговараш управо оном ко те пита. Овај сведок за два дана ни на тренутак није заборавио да треба да одговара судији. Или још један пример: пауза између питања и одговора. То је невоља трибунала. Тамо све преводе! Ако сведок говори брзо, квалитет превода се погоршава. Најважније је да се не праве паузе. Ако су поставили питање, треба сачекати да га преведу, затим одговарати. Ипак колико год да на то подсећаш сведока, узалуд. После три минута он заборавља и почиње да одговара одмах. Ипак овај уплакани два дана сведочења ни на секунду није заборавио да сачека.

А да ли бисте могли да наведете његово презиме?

То је Еделвин Пашић. Он је сведочио и на суђењу против Радослава Брђанина и против Момчила Крајишника.

Да, управо су се на сведочења тог сведока позивале новинске агенције. И између осталог ако на суђењу важну улогу игра емоционалан компонента, да ли је по вама случајност или подударнсот што је суђење против генерала Младића обновљено управо 9. јула, када се припрема помен жртвама Сребренице и нареднго дана тамо се сахрањују остаци погинулих?

Између осталог, није сасвим тачно говорити о томе да ће тамо помињати жртве Сребренице. Тамо ће помињати само муслиманске жртве. Зато што када се говори „жртве Сребренице", из неког разлога се заборавља на то колико је било убијено Срба. Ово питање као да се искључује из разматрања. Али у целини, ви сте сасвим у праву. То је био шоу. И уопште имајте у виду да се сада овај процес налази у такозваном првом сегменту. Укупно ће бити пет сегмената, од њих 4 сегмента одговарају групама оптужбе. Рецимо, други сегмент ће бити за општине, трећи за таоце, и тако даље. А први сегмент овде није везан непосредно за неку оптужбу, они га називају прегледним. Он је у ствари чиста пропаганда. И зато нема сумње да је све то приређено поводом одговарајућих датума, карте је било потребно резервисати две недеље унапред. Имајте у виду, да бисте посетили трибунал, треба да добијете карту. Све је направљено по законима позоришта. Наравно, први сведок је требало да отвори позоришну сезону на одговарајући начин. Зато чак ако и поверујемо да је сведок заиста био тако плачљив, тужилаштво је одлично знало да је то психолошки неуравнотежен човек. И оно га није случајно узело за првог човека. Тим пре ако се пажњиво погледају његова сведочења, овај свеодк није дао никаква сведочења непосредно против генерала Младића. Он је давао прилично примитивна сведочења о томе да је видео тенкове, да су на тенковим биле звезде петокраке. Али петокраке су симоблика ЈНА! Југославија у то време се још није распала и у њеној армији су служили представници свих нација. Ипак сведок све време тврди: српске снаге, српске снаге... Мада је онда био дете и мало шта је схватао. Тачније, сведок је иступио у улози глумца. Доброг глумца треба рећи. И морам да признам да је представа на отварању сезоне успела.

И уједно у јавној свести дејства југословенске армије су била изједначена са дејствима спрских формација.

Наравно. Мада овај сведок није могао да да никаква убедљива сведочења о томе. Буквално после неколико дана сви ће заборавити на тај процес. Нико неће узимати карте. Сала ће бити празна. Сећам се како сам седео сам у судници на суђењу Слободану Милошевићу. Сам! При томе поред мене није било чак ни представника штампе. Они су писали своје репортаже према записима са Интернета. Никога није било у судници! На првим таквим заседањима тамо је пуна сала. За неколико дана нема буквално никог. Зато је сасвим јасно да је прво заседање било чисто пропагандно.

Уз то првог дана обично се слушају питања тужиоца. Тачније, ликовање такорећи те стране. А другог дана је унакрсно испитивање. А на унакрсном испитаивању које је између осталог блиставо извео адвокат генерала Младића Бранко Лукић, желим то да подвучем, сведок се збунио. Тако ће бити са сваким сведоком. Тако је увек. Навешћу вам следећи пример. Када је иступао сведок Ратко Марковић на суђењу Милошевићу, он је првог дана давао врло озбиљна сведочења против Милошевића. Штампа је просто ликовала. Изашли су огромни коментари по обиму. Они су заузимали велико место на Интернету. Другог дана десило се сасвим неочекивано. Сведок је на самом почетку заседања изјавио: све што сам јуче говорио је лаж. Мене под мучењем терају да дајем лажна сведочења против Слободана Милошевића. И шта ви мислите, каква је била реакција штампе? Они уопште нису о томе писали! Једноставно су прећутали.

И хајде да дотакнемо питање здравственог стања генерала Младића. Шта мислите, то као се води ово суђење, емоционална обојеност заседања могли су да провоцирају погошање здравственог стања?

Мислим да је то наравно такође могло да провоцира, зато што знате да је било неколико инцидената када су из публике биле провокације против генерала Младића, гестикулирали су и слично. Али не мислим да је то главни разлог. Главно је што је генерал Младић тешко болестан. Ми наравно немамо право да говоримо о његовом здрављу. То је забрањено правилима трибунала. И ја ћу рећи само то што је већ процурело у штампу: он је преживео неколико можданих удара и инфаркта. И у тој ситуацији заседања суда су врло опасна за људе у таквом стању. Зашто? Зато што треба бити све време напет. Ја сам памтим како сам седео у Трибуналу пет сати заседања и како бих се концентрисао, морао сам врло озбиљно да се потрудим. И негде до 12 сати почела је да ме боли глава. Носио сам већ са собом таблете против главобоље, зато што није лако пратити сваку реч. А за човека његовог стања то је, рекао бих, чак врло опасно. И уз све то, обратите пажњу, заказали су му петодневну радну недељу. Пет заседања недељно. Ни један оптужени, чак ни здрав, није подвргнут таквом режиму. Рецимо суђење Караџићу је протицали три, максимум четири пута недељно. Оибчно три пута недељно. Процес против Станишића и Симатовића је одржаван два пута недељно, потшо је Станишић болестан и тамо су судије изашле у сусрет. Зато сматрам да је у значајној мери суд провоцирао ово тешко стање, без обзира на то што је одбрана молила суд да пређе на блажи режим. Тим пре што се у другим процесима то чини. Али председавајући судија и друге судије су одбиле да то учине. Сматрам да је то била директна провокација да се погорша здравствено стање оптуженог. Без обзира на то што се понекад чини да се Младић једноставно искључује, тим пре што му чак ни реч не дају. Сетите се када је покушао да се изјасни, а нису му давали, чак су га изводили из суднице. Ипак оптужени мора свесно да се налази у сали. Он мора да разуме све зато што управо он даје инструкције адвокату. Адвокат не делује по сопственој вољи. Он испуњава инструкције оптуженог.

Хвала велико, Александар Борисович. А ви сте тренутно у Казању. Како пратити процес?

Углавном, наравно, пратим преко Интернета. Воде се не сасвим директни, али преноси. За сада се овај процес преноси, мада има и затворених заседања. Мислим да ће она ускоро почети. Али ту се ништа не може. У таквим случајевима чак када се налазиш у судници, тамо се спуштају завесе, искључује звук, и шта се дешава са друге стране „акваријума" (зашто акваријума, па зато што се налазите иза стакла), више нико не зна. Дешава се да звук однекуд иде, а дешава се да и звук искључују. Шта је тамо, ко је тамо? Мада понекада неки стручњаци спроводе истраживања, од мрвица праве информације и заиста се појављују занимљиве чињенице. Тако да се процес, наравно, може пратити преко Интернета, али понекада сам у Хагу и непосредно и, како се каже, посматрам кроз стакло.

Хвала велико, Александре Борисовичу.

Увек ми је драго да сарађујем са вашим радијом. Желим да вам се посебно захвалим на оном ставу који сте заузели. Нажалост, нема много наших медија који покушавају да дођу до истине. Врло често просто преносе западне медије. Тако да сам увек спреман да са вама сарађује. Много успеха у свим вашим подухватима!

У оквиру Округлог стола разматрано је суђење генералу Младићу. Водитељ Вера Жердева је разговарала са стручњаком за међународно право Александром Мезјајевом.

http://serbian.ruvr.ru/2012_07_13/Okrugli-sto-sudjenje-generalu-Mladicu-pogled-ruskog-pravnika-Aleksandra-Mezjajeva/