Stalna primena teorije o dva kamiona ustaša

Stalna primena teorije o dva kamiona ustaša
<http://bigportal.ba/stalna-primena-teorije-o-dva-kamiona-ustasa/>


Objavljeno u: Komentar nedelje
<http://bigportal.ba/kategorija/komentar-nedelje/>

29 Novembar, 2013 Petak u 9:20



Problem hrvatskog društva, odnos prema ustaštvu, leži u činjenici da
ogromna većina tog društva misli da Hrvatske kao samostalne, nezavisne
države ne bi bilo bez ustaškog pokreta. Takav stav prožima hrvatsku
inteligenciju, takav stav se odavno ne skriva, uprkos ustavnom određenju da
je Hrvatska utemeljena na antifašizmu



Ništa se tu promeniti neće, Hrvatska i dalje klizi u prostor u kojem
dominira mržnja, netolerancija prema svakoj posebnosti, naročito srpskoj.
Hrvatsko društvo je poraženo, hrvatska inteligencija po ne zna se koji put
pokazuje da je njen stepen intelektualne slobode baždaren na liniji srpskog
prefiksa i svake srpske imenice. Hrvatska uzmiče pred ustaštvom koje se po
toj državi širi kao magla. Niko ga ne zaustavlja, niko se ne opire zlu i to
ćutanje moglo bi da se pretvori u nešto veliko i opasno.

Ko brani čast Hrvatske Sve informacije koje stižu iz Hrvatske govore da
tamošnji Srbi – ono što je od njih ostalo nakon genocida u Drugom svetskom
ratu i etničkog čišćenja u prvoj polovini devedesetih – žive u danonoćnom
strahu. Ko god od Srba ima mogućnost da se iseli iz Hrvatske, taj beži
glavom bez obzira. Atmosfera stvorena divljanjem sledbenika Ante Pavelića
pretvara Hrvatsku u sigurnu kuću za sve kojima je Srpstvo, kakav god oblik
da ima, prva, najveća i najslađa meta. Državne deklaracije o slobodnom,
demokratskom društvu spaljene su u Vukovaru, Zagrebu, Udbini, Zadru, Rijeci…
Ko danas brani čast Hrvatske? Ko se isprsio pred Šimunićem, Tompsonom,
Stožerom za hrvatski Vukovar, raznim udrugama dragovoljaca… ko stoji ispred
te gomile šovinista i pokušava da stvori kakav-takav privid da je Hrvatska
nešto drugo od onoga što zaista jeste? Tri novinara i jedan pisac. Malo za
selo, kamoli za jednu državu. Svi ostali ćute. Boris Dežulović, nekada
novinar „Ferala", očajan što je skoro sam, što jedini u hrvatskoj javnosti
aktuelne pojave naziva pravim imenom, odlazi korak dalje i današnje ustaše
naziva običnim kukavicama. Izaziva ih, stiče se utisak da bi se umesto
pisanja najradije potukao.
Podsetilo me to na ocenu koju sam čuo od Gorana Babića, hrvatskog
književnika, izgovorenu u kafani početkom devedesetih. Glasi: „Nema sa
ustašama razgovora, tu samo sila pomaže, ustaša ćuti, iza leđa drži nož i
čeka trenutak da ga upotrebi, vi Srbi to nikada nećete shvatiti a mojim
Hrvatima će doći u glavu tek kad krenu na njih, na one koji nisu ustaše".
Upravo to gledamo; ustaše su devedesetih, po drugi put u pedeset godina,
napravile svoju državu, zauvek rešile srpsko pitanje u njoj, izgubile vlast,
potom je delile sa drugima a sada čine sve da sami zavladaju kabinetima na
Gornjem gradu. Jedino međunarodna pozicija Hrvatske, njeno članstvo u
Evropskoj uniji, sprečava ustašiju da se obračuna sa onima koji im, u
hrvatskom nacionalnom korpusu, nisu po volji. Koliko je ovih drugih?
Sramotno malo, sudeći po onome što vidimo, čujemo i čitamo.
Fudbaler Josip Džo Šimunić je za 24 sata na Fejsbuku skupio 150.000
sledbenika. Protiv njega su Boris Dežulović, Miljenko Jergović, Zoran Pusić,
Jelena Lovrić i poneki novinar. Svi drugi ćute; ni jedne tribine u Zagrebu,
protesta na otvorenom, peticije sa potpisima uglednih ličnosti hrvatskog
društva, političkom vrhu, da se nešto poduzme. Ćuti Hrvatsko društvo
književnika, Hrvatsko društvo sociologa, ćute borci za ravnopravnost. To
ćutanje objašnjivo je, između ostalog i kroz nazive institucija,
organizacija, političkih stranaka, nevladinih grupa, javnih privrednih
sistema u Hrvatskoj… Svi oni imaju hrvatski prefiks. Slažem se sa ocenama da
je to proisteklo iz neke vrste kompleksa ali se, sigurno je, nikada neću
složiti sa dodatkom da su takvi kompleksi bezopasni. Ne, u ovom slučaju oni
su centralni generator sa svojstvom samoobnavljanja.

Decu uče da mrze..Hrvatska, na primer, ima: Hrvatsku radio-televiziju,
Hrvatsko novinarsko društvo, Hrvatski nogometni savez… Srbija ima Radio-
televiziju Srbije, Udruženje novinara Srbije, Fudbalski savez Srbije… da ne
idemo dalje, pošto u Srbiji osim Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpske
književne zadruge i Srpskog narodnog pozorišta (u Novom Sadu) skoro ništa
drugo nema srpski prefiks.
Svega nekoliko dana nakon Šimunićeve demonstracije ustaštva na stadionu
Dinama u Zagrebu, nešto još gore dogodilo se na stadionu Hajduka, u Splitu.
Sve vreme utakmice Hajduk – Osijek gledaoci su uzvikivali „Za dom-spremni" i
„Ajmo, ajmo ustaše". Split se još jednom potrudio da pokaže kako od onog
otvorenog, nekada projugoslovenskog, slobodarskog grada nije ostalo ništa,
osim zgrada u kojima danas žive poštovaoci lika i dela ustaških zločinaca. U
Splitu je i dalje – doduše, nije više gradonačelnik – Željko Kerum, čovek
koji je pre tri godine u samo jednoj rečenici objasnio negativan odnos
Hrvata prema Srbima: „Tako smo odgajani", kazao je. Savršeno tačno. Ustaštvo
je stvar odgoja, mržnja prema drugoj naciji posledica porodičnog i
društvenog delovanja. U Hrvatskoj decu uče da mrze Srbe; u Hrvatskoj je
mržnja prema Srbima sastavni deo folklora, društvenog stava, civilizacijskog
dometa. Mržnja prema Srbima u Hrvatskoj nikada nije odbačena kao društveno
neprihvatljiva, ona se u „objašnjenjima" uvek svodi na „incident
ekstremista", „uspaljenih budala koje ne znaju šta rade". Hrvatski nogometni
savez jedan je od rezervnih ustaških položaja.
Nedavno preminuli predsednik tog saveza, Vlatko Marković, javno je govorio
da su mu ustaše draže od partizana a sadašnji šef HNS, Davor Šuker slikao se
pre neku godinu na grobu Ante Pavelića, u Španiji. Imate tu fotografiju na
internetu. To ga je, pretpostavljam, i preporučilo za sadašnju funkciju.
Onaj umno poremećeni cirkusant, Zdravko Mamić, uz Šukera ključni čovek
hrvatskog fudbala, godišnje bar tri puta iskaže šovinizam prema Srbima.
Posle se pravda da ga nismo razumeli, da je kontekst bio drugačiji, da među
Srbima ima prijatelja više nego cela hrvatska vlada…i slične gluposti. Srbi
mu uvek poveruju.



Da je samo ćutanje hrvatske inteligencije pred ustaštvom jedini problem, ni
pola jada, ali ta inteligencija čini sve da obesmisli svaku kritiku ustaštva
a kritike te vrste u Hrvatskoj, rekoh, svedene su na nekolicinu ljudi. U toj
priči nema boljeg primera od Dražena Lalića, profesora sociologije i
politologije na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti. Reagujući na
intervju koji je Igor Mandić nedavno dao „Večernjim novostima", Lalić, u
Hrvatskoj inače svrstan među pripadnike političke levice, kazao je da Mandić
izmišlja jer, veli ovaj profesor, ustaša u Hrvatskoj nema već 70 godina. Ove
što divljaju po Vukovaru i širom Hrvatske Lalić vidi kao male grupe
šovinista. Sličnu postavku, u stalnoj hrvatskoj minimalizaciji ustaštva i
zločina, imao je i Miroslav Krleža. On je, ako se sećate, ponavljao da je u
Hrvatsku ustaštvo uvezeno iz Hercegovine, u dva kamiona sa spuštenim
ceradama.

Ustaštvo i državotvorna ideja Može li Hrvatska da se obračuna i ako može,
na koji način, sa ustaštvom? Imaju li Hrvati uopšte potrebu da se oslobode
ustaštva? Koliko je ova strašna ideologija odvojiva od hrvatske državotvorne
ideje? Nije li u celoj priči presudan strah kod većine Hrvata da bi konačni
obračun sa ustaštvom značio i poraz hrvatske državotvorne ideje jer, nemojmo
da se zavaravamo, većina Hrvata misli, a to su pokazala i istraživanja
javnog mnjenja, da je ustaški pokret najzaslužniji za stvaranje hrvatske
države, i one prve i ove druge. Istina, za „endehaziju" kažu i da je bila
nedemokratska, netrpeljiva prema Srbima, ali da je bila država, hiljadu
godina sanjana hrvatska država. Uostalom, Tuđman je tu definiciju postavio
na samom početku političke krize u bivšoj Jugoslaviji. On je igrao otvorenih
karata.
Mogući odgovori na ova pitanja nisu poznati ni hrvatskoj ni evropskoj
javnosti, ako Evropu uopšte interesuje Balkan, pre nego što na tom prostoru
bukne neki sukob, autonoman ili izazvan u cilju interesa velikih sila. Za
odgovorima traga hrvatsko društvo, ne zato što hoće, već stoga što snagu
inercije nadirućeg ustaštva nije moguće izmeriti bez bliskog susreta,
sudara.
Koliko je to izvesno u bliskoj budućnosti? Hoće li hrvatska levica, kakva
god da jeste, uzmicati ili ući u sukob koji je neminovan. Taj sukob zauvek
treba da reši dilemu da li je Hrvatska u osnovi, fundamentu, ustaška ili
nije ustaška država.


<http://www.pecat.co.rs/2013/11/stalna-primena-teorije-o-dva-kamiona-ustasa/
> Piše: Ratko Dmitrović za pecat.co.rs

Čepurin: U politici kao i svuda postoje majmuni

Čepurin: U politici kao i svuda postoje majmuni

27.11.2013 14:28

 

BEOGRAD - Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je danas da Rusija prihvata stratešku orijentaciju Beograda prema evrointegracijama, ali da za Moskvu postoje "crvene linije", da to ne poremeti odnose sa Rusijom i da ne pristupa NATO savezu.

Gostujući u beogradskoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost, ruski ambasador u odgovoru na pitanje bivšeg gradonačelnika Cetinja Aleksandra Aleksića, koji je pitao da li se može zaustaviti priključenje Crne Gore NATO, kazao je da "u politici kao i svuda postoje majmuni".

"Da li ste videli medijsku anketu o popularnosti stranih političara u Srbiji? Ako niste, onda Vam neću reći ko je prvi. A pretposlednji je taj na kojeg ste verovatno mislili. To je kao moda. Najpre to neko radi svesno, a onda se pojavi mnogo njih koji trče za njim nadajući se banani", objasnio je Čepurin.

On je ponovio da je NATO atavizam prošlog veka, istakavši da u prethodnom odgovoru nije mislio ni na koga konkretno, nego da je to načelna ocena, kao i da bi bila "ludost" da Srbija pristupi NATO.

Tokom predavanja studentima Čepurin je više puta ponovio da svi imaju "maštu" koja pada u vodu u sudaru sa realnošću navodeći primer Ukrajine koja se po njegovim rečima sa realnošću susrela kada je trebalo da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom.

"Stekao se utisak da će svake godine iz EU u Ukrajinu pristizati desetine milijardi evra, a zapravo je bilo reči o jednoj milijardi za sedam godina. A šteta od prekida slobodne trgovine sa Rusijom bila bi stotinu puta veća", istakao je Čepurin.

On je ocenio da se takve stvari obično dešavaju u zemljama koje su u teškom položaju, kada je "velika privlačnost zapadnog centrizma", navodeći da je slično bilo u Rusiji u poslednjoj deceniji prošlog veka.

"Ako kažemo da ćemo od sada da budemo kao Nemci, to je san. Ali u životu to nije tako. Videli smo na primeru Ukrajine. U svakom slučaju Rusija kaže, to je bila odluka Ukrajine. Protiv toga smo da se na Kijev vrši pritisak", kazao je Čepurin.

Ruski ambasador istakao je, navodeći primer Čečenije, da sve separatističke snage mogu da opstanu samo uz pomoć iz inostranstva i ponovio da "prijatelji kažu: Kosovo je Srbija".

Čepurin je rekao da Rusija prihvata odluku suverene Srbije da joj je prioritet priključenje EU, ali da to ne bi trebalo da komplikuje odnose sa Rusijom niti sa Evroazijskom unijom koja bi trebalo da bude proglašena 2015. godine.

"Za nas je jedino neprihvatljivo da bilo koji oblik integracija remeti naše odnose, recimo naš bezvizni režim. Kada je ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno bio u Beogradu, na svim sastancima mu je potvrđeno da se Srbija ne priključuje NATO savezu", istakao je Čepurin.

Zaključujući predavanje on je ocenio da je privatizacija NIS-a bila uspešna i da Srbija ne bi imala ekonomskih teškoća ukoliko bi imala pet takvih kompanija.

Početak izgrađe Južnog toka kroz našu zemlju koja je "energetsko čvorište regiona", prema njegovim rečima bi trebalo da donese Srbiji dobit ne samo od tranzita gasa, već i od skladištenja, pokretanja gasnih elektrana i drugih oblika industrijske proizvodnje.


Skrinšot video Tanjug

 

http://www.tanjug.rs/mobile/novost.aspx?newsID=107662

Строго поверљиво признање Косова

Строго поверљиво признање Косова

понедјељак, 25 новембар 2013 13:35

 

Мајкл Девенпорт и Ивица Дачић: Влада од нас крије и да постоји тајна

Преговорачка платформа о придружењу Србије Европској унији је тајна, а ову изненађујућу информацију саопштио је шеф европске делегације у Србији Мајкл Девенпорт. Потврда стиже и од премијера Ивице Дачића који жали што се не може утицати на преговарачки оквир Уније. Аналитичка јавност, међутим, сумња да Брисел излази у сусрет Београду који у ствари таји да на путу ка ЕУ Србију чека признање Косова.

Дачић признаје да не зна како ће коначни текст изгледати, јер како објашњава у фази је усаглашавања и чланице ЕУ дају амандмане. Појашњава да је реч о преговарачком оквиру ЕУ и да и Србија треба да направи преговарачку платформу.

"То није документ, већ приступ 28 чланица ЕУ и начелног је карактера. Раније сам коментарисао да нису добри неки амандмани Немачке, или је то био 'нон пејпер', пре него што су постали амандмани који кажу да би Косово требало да буде услов за звршетак преговора о сваком важном поглављу", рекао је премијер Дачић.

Кључ је Бриселски споразум

Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију истиче да је имплементација Бриселског споразума за сада кључ напретка Србије на путу ка ЕУ, док ће нормализација односа с Косовом бити праћена и током преговора. Он критикује Србију што блокира учешће косовских званичника на неким скуповима, као и због "милитантне" реторике дела српских званичника.

Политички аналитичар Душан Јањић је пре више од месец дана за "Вести" тврдио да је немачко-британски документ стигао у Владу, али да га српски челници крију. Он сада указује да скривањем истине српска власт на неки начин уцењује и стране политичаре, па Девенпорт на овом фону говори да платформа није јавна.

"Преговори Хрватске са ЕУ ниједног момента нису били тајна, па је кључ одлуке наших власти хоће ли или не у ЕУ и зашто им смета да народ зна шта је платформа, већ се на крају све ради на препад", каже Јањић за наш лист.

Он подсећа да док Србија ради "испод жита", Хашим Тачи сваки детаљ преговора износи пред скупштину. Јањић тврди да немачко-британски амандман подразумева нормализацију односа Београда и Приштине као предуслов за улазак у ЕУ, као и да чим преговарачки оквир буде прихваћен, престаје неутралност ЕУ и неће бити никакве користи од пет чланица ЕУ које Косово не признају.

Професор Факултета политичких наука у Београду Слободан Самарџић такође сумња да је тајност наметнула власт у Србији, указујући да је сваки детаљ из преговора са ЕУ био јаван, па сада одједном постао тајни.

"Приступни преговори су по дефиницији отворени, а и грађани морају да буду упознати са судбином земље. То што платформа неће бити позната јавности наводи на сумње да постоји нешто везано за Косово", каже Самарџић.

Далеко је конференција

Текст платформе биће тема међувладине конференције, а Ивица Дачић очекује да ће она бити одржана најкасније до краја јануара 2014. Душан Јањић, међутим, тврди да је Србија навукла и бес најутицајнијих чланица ЕУ које су убеђене да са својом српском листом на северу Косова хоће да легализује паралелизам институција.

"Док се то не рашчисти и док се не дефинишу одвојено политичка и техничка питања о Косову, неће бити те конференције", каже Јањић који тај скуп очекује у фебруару или марту.

Он подсећа да се крајем јуна чуло да се ни у једном преговарачком поглављу не може напредовати ако се не испуне захтеви о Косову и тумачи да може бити и нових услова.

"Мешају нам се у сваки део унутрашње политике, па траже и црно испод нокта. Сателитска и вазалска влада им ништа неће одбити, али им је непријатно да то јавно кажу нацији, па сумњам да су страни политичари тиме што платформа неће бити јавна изашли у сусрет нашим политичарима на власти", закључио је Самарџић.

Д. Декић (Вести); Фото: Бета, Влада Србије

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/23522-dacic

ZAŠTO SU SVE SRPSKE VLASTI KRILE GENOCID NAD SRBIMA?

ZAŠTO SU SVE SRPSKE VLASTI KRILE GENOCID NAD SRBIMA?

nedelja, 24 novembar 2013 02:32

I kraljevska vlada i komunisti zataškavali podatke o zločinima ustaša u Drugom svetskom ratu. Istinu znali i saveznici i srpski ministri u londonskoj vladi, ali su je prećutkivali

Hrvatska pojačava svoj advokatski tim koji će pokušati da dokaže da je Srbija nad njom izvršila genocid, uprkos pomirljivim porukama iz Beograda. Srpski istoričari kažu da ovo nije prvi put da Zagreb dugotrajnim parničenjem pokušava da sakrije odgovornost za najsistematičnije etničko čišćenje u 20. veku, u kome su Srbi potpuno izbrisani sa teritorija na kojima su vekovima živeli kao autohtono stanovništvo.

- Srbi još nisu svesni da su doživeli genocid, jer su skrivali zločine nad samima sobom zbog Jugoslavije. Moramo već jednom da deidelogizujemo istoriju i prestanemo da predstavljamo stvari s pozicije komunističke jugoslovenske ideologije, koja je bila pobednička, ali posle Drugog svetskog rata. Inače ćemo ponoviti katastrofalnu grešku koja je učinjena tada prikrivanjem zločina genocida u NDH da bi se ponovo stvorila „bratska zajednica" - upozorava akademik prof. dr Vasilije Krestić.

On podseća da je prvi izveštaj o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj sačinila Srpska pravoslavna crkva, prikupljajući izjave od izbeglica koje su se od aprila 1941. kao reka slivale u Srbiju. Prognanici su svedočili o najužasnijim ubistvima, prekrštavanjima u katoličanstvo pod pretnjom smrću, progonima i pljačkama.

- Ta svedočanstva su ne samo rasturana po raznim arhivima po naređenju komunističke vlasti, već su bacana u smeće. Ja sam za Arhiv SANU kupio gomilu tih potresnih ispovesti od ljudi koji prekopavaju otpade - otkriva Krestić.

Sinod SPC je jezive podatke o stradanju Srba u NDH sažeo u memorandum koji je već u julu 1941. predao nemačkom vojnom komandantu Srbije. Uprkos očajničkim molbama da se srpski civili zaštite, odziva nije bilo, iako su nemački obaveštajci potvrđivali zločine.

- Ustaše su primorale desetine hiljada Srba da pređu u katoličku veru. Onim pravoslavcima koji su se tome protivili masovno je prerezano grlo - ovo treba shvatiti doslovno - ili im je sva imovina oduzeta i onda su bez ičega proterani iz zemlje - napisao je dr Eugen Gerstenmajer 24. septembra 1941. u izveštaju nemačkom ministru spoljnih poslova Ribentropu.

Ugledni beogradski lekar dr Miloš Sekulić je zato 28. septembra 1941, rizikujući život, u jugoslovensku ambasadu u Carigradu doneo svedočanstva zločina u NDH. Memorandum SPC je telegrafski prosleđen u London.

- U depešama iz Carigrada grozote pogroma u Hrvatskoj i Bosni prevazilaze sve što se može zamisliti. Računaju broj žrtava na 300.000. Simović umesto užasavanja primećuje: „Ko je brojao?". Ali i da je triput manje, to je strahota. Krnjeviću (hrvatski ministar, prvi zamenik premijera) se u diskusiji otela i odbrana hrvatskih vojnika - zabeležio je zgroženi ministar Milan Grol.

Hrvatski ministri jednoglasno su tvrdili da su podaci o srpskim stradanjima netačni i zlonamerni, a da bude još gore, pridružuje im se i deo Srba u vladi. Na primer, dr Branko Čubrilović zapisuje: „Što se više studirao izveštaj SPC o pokoljima Srba, uviđalo se da u njemu ima pored tačnosti i izvesne zlonamerne tendencije". Oni traže da dr Sekulić dođe u London i lično svedoči o stanju u zemlji.

- Danas je poznato da su srpski ministri koji su bili protiv memoranduma bili na vezi sa službama Velike Britanije i SSSR. Njihova ideološka ubeđenja bila su jača i od zdravog razuma. Nisu ih menjali ni kada su stradali članovi njihovih porodica - kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina.

On naglašava da je istog trenutka kad je Memorandum SPC stigao u London započela perfidna igra zataškavanja i diskreditovanja podataka o genocidu nad Srbima.

- U tom špijunskom trileru učestvuju i Britanci, Sovjeti i Nemci, u potpuno neočekivanim ulogama. Postoje indicije da je časni oficir Vermahta pukovnik Fon Rajsvic dostavio predstavnicima SPC fotografije ustaških zločina, jer nije želeo da na Nemačku padne ljaga za takve nečovečnosti. Istovremeno, saveznici, Britanci i Sovjeti, savetuju kraljevskoj vladi da se o zločinima nad Srbima ćuti jer „Jugoslavija mora da opstane po svaku cenu" - kaže dr Đurić.

Istoričari podsećaju da je dr Sekulić od Carigrada do Londona, zbog neuobičajene sporosti britanske birokratije, putovao skoro mesec dana iako je imao status savezničkog diplomatskog kurira sa važnim dokumentima.

Dok je dr Sekulić čekao britanske vize u Africi, hrvatski političari napisali su pamflet kao odgovor na memorandum SPC.

- Rudolf Bićanić, ministar u kraljevskoj vladi, pripremio je kontramemorandum po nalogu Vatikana, otkrio je kasnije hrvatski ministar Ilija Jukić. Bićanić je poslao svoje tumačenje srpskih podataka i Amerikancima. Za zverstva je okrivljivao Nemce, Italijane i ustaše i pravdao nezavisnu Hrvatsku kao izraz težnji hrvatskog naroda potlačenog pod „batinaškim" srpskim režimom. Tvrdio je da je memorandum SPC iznesen iz Srbije uz pomoć Nemaca, koji žele da izazovu razdor u izbegličkoj vladi. Tu tezu su prihvatili i neki srpski političari, kao ministar Sava Kosanović, koji kaže: „Ovaj memorandum je jedan od najuspelijih akata Gebelsove propagande" - navodi Đurić.

Zahvaljujući Arhivu SANU, „Novosti" su imale uvid u izveštaj o putovanju koji je napisao dr Sekulić.

- Stigao sam u Bristol 1. novembra ujutro. Na moje veliko iznenađenje nisam odveden predsedniku vlade već u neku zgradu opkoljenu žicom i čuvanu od naoružanih vojnika. Odveli su me kod jednog mladog gospodina koji je dobro govorio srpski. On mi je izjavio da je Englez i da je dugo živeo u Zagrebu i radio u engleskom konzulatu - zabeležio je dr Sekulić.

Beogradski lekar uzaludno je protestovao zato što ga saslušavaju i što mu je oduzeta diplomatska pošta koju je nosio.

- Pošto sam prenoćio u toj zgradi, kojom prilikom mi nisu dali ni najosnovnije stvari, onaj isti „Zagrepčanin" pozvao me je i rekao da sama slobodan i da mogu da idem u Kingston haus gde se nalazi predsednik Kraljevske vlade - piše dr Sekulić.

Srpski ministri u vladi bili su užasnuti Sekulićavim svedočenjem, ali su ćutali jer je general Simović pretio da neće dozvoliti da mu „velikosrbi" rasturaju Jugoslaviju. Krajem novembra na konferenciji za štampu Simović pred više od 200 novinara zabranjuje dr Sekuliću da govori o sadržaju memoranduma tvrdeći da „to može da rasturi Jugoslaviju".

- Ipak, zahvaljujući Mihailu Pupinu i Jovanu Dučiću, podaci o masovnim ubistvima, progonima i nasilnom pokatoličavanju iz Memoraduma SPC ugledali su svetlo dana u SAD, u listu „Amerikanski Srbobran". Međutim, odmah je usledio kontranapad od strane bana Šubašića, hrvatske emigrantske štampe, ali i od srpskih levičarskih listova. Njima je koordinirao Stevan Dedijer, visoki funkcioner Komunističke partije Amerike, brat Titovog biografa Vladimira Dedijera - objašnjava dr Đurić.

On navodi da je originalni memorandum navodno nestao 1944, kad su komunisti uzeli vlast u Beogradu.

- Dokumentacija koju su pravili Komesarijat za izbeglice Tome Maksimovića i Srpska pravoslavna crkva, gde je najvažniji posao obavljao akademik Radoslav Grujić, posle rata je rasparčana u arhive Jugoslavije, Srbije, Udbe, Maršalata, a nešto je ostalo i u Sinodu, ali nikada nije publikovano. Grujić i Maksimović, najzaslužniji za spasavanje izbeglica i dokumentovanje zločina, proglašni su saradniciima neprijatelja i oduzeta su im sva građanska prava - kaže dr Đurić.

Za razliku od njih, ljudi koji su se borili protiv memoranduma, Ivan Šubašić, Rudolf Bićanić, Branko Čubrilović, Savo Kosanović, Dušan Simović u Brozovoj Jugoslaviji ostaju uzorni građani koji obavljaju značajne političke i akademske funkcije.

KONTRAMEMORANDUM
- Ima indicija da su dolazak Dr Sekulića u London sprečavale britanske obaveštajne službe povezane s Vatikanom. Kao i da su neki nemački oficiri o memorandumu javili svojim poverljivim ljudima koji su bili naklonjeni Vatikanu. Ove indicije idu u prilog tvrdnji da su iz Vatikana naručili kontramemorandum - smatra istoričar dr Mihailo Stanišić.

PAPA PIJE XII: PAVELIĆ DOBRONAMERAN
Saveznici su znali istinu o genocidu nad Srbima, napominje akademik Dragoljub Živojinović.
- Amerika je bila neutralna sve do decembra 1941. i preko svojih konzularnih predstavništava i biznismena dobijala je podatke o zločinima u Hrvatskoj. Ruzvelt je verovatno pod utiskom tih izveštaja jednom prilikom javno rekao da Jugoslavija ne treba da se obnavlja i da Srbija treba ponovo da bude samostalna. Međutim, kasnije je promenio stav. Britanski otpravnik poslova u Vatikanu jednom prilikom upitao je papu Pija XII zašto ne osudi zločine u NDH, a ovaj je odbio optužbe protiv Pavelića rečima da je on „dobronameran čovek" - kaže akademik Živojinović.

POP DRAGANIĆ PRIZNAO ZLOČINE
Masovne zločine u NDH, koje su demantovali hrvatski ministri u kraljevskoj vladi u egzilu, potvrdio je viskopozicionirani katolički sveštenik dr Krunoslav Draganović, organizator „pacovskih kanala" kojima je hiljade ustaških i nacističkih zločinaca pobeglo u južnu Ameriku.

- Kad sam doznao za mnogobrojna i teška dela u više mesta u zemlji, najviše protiv srpskog elementa, smatrao sam svojom ljudskom i kršćanskom dužnošću izneti te stvari pred dr Pavelića kao šefa države i šefa ustaša, te odlučno zatražiti da te strahote prestanu... „Čast hrvatskog naroda je ukaljana, nevino prolivena krv vapije za osvetom. Jadni hrvatski narod koji će sutra plaćati ono što se dans čini u njegovo ime" - zabeležio je Draganović u dnevniku iz 1941. nedavno otkrivenom u Beogradu.

Autor Boris Subašić
Izvor Večernje novosti, 23. novembar 2013.

 

A. Hodžić: Ocena da su izbori demokratski vređa inteligenciju

A.Hodžić: Ocena da su izbori demokratski vređa inteligenciju

22.11.2013 | 13:08 | Politika | KIM | komentara: 0

"Ovi izbori su iznuđeni briselskim dogovorom dva premijera i narod na severu nije bio spreman za njih. Ocena da su novembarski lokalni izbori bili demokratski vređa inteligenciju", rekla je gostujući u emisiji "Dogovor!? izbori" Adrijana Hodžić.

Podeli ovaj članak sa:

Šefica Administartivne kancelarije Vlade Kosova za sever i kandidatkinja za gradonačelnicu Severne Mitrovice u prvom krugu izbora Adrijana Hodžić je u emisiji TV Centar „Dogovor!? izbori" istakla da je tokom kampanje i na sam dan izbora bilo mnogo neregularnosti i pritisaka zbog čega građani, kako je kazala, nisu bili srećni.

„Slušamo izveštaje kako su izbori protekli u najboljem redu, kako nije bilo problema. To vređa inteligenciju prosečnog građanina, da ne pričamo o visoko obrazovanim ljudima koji se odlično razumeju u politiku. Važno je da se zna da su ljudi učestvovali na izborima protiv svoje volje".

Hodžićeva kaže da, prema njenim saznanjima, tokom premeštanja izbornog materijala iz Kosovske Mitrovice do Kosova Polja, kao i tokom prebrojavanja glasova, nije bilo manipulacija.

„Svako ima pravo na sumnju, naročito ako ona dolazi od onih koji su skloni manipulacijama. Informisana sam da su kutije bile u vozilima OEBS-a, da je konvoj pratila EULEX policija i da se na mestu gde se brojanje glasova odvijalo sve kako treba, fer, korektno i transparentno", kaže Hodžićeva ističuću da je odluka da se glasovi broje u Kosovu Polju doneta jer niko nije mogao da garantuje bezbednost u Severnoj Mitrovici tokom večeri".

Hodžićeva je čitav izborni proces nazvala kontrolisanom demokratijom i istakla da bi bilo mnogo poštenije da je Vlada Srbije samo imenovala ljude na vodećim pozicijama.  

„Do nedavno se govorilo „nikako u kosovske institucije, nećemo dozvoliti kosovske izbore", a onda imate situaciju u kojoj se sve menja. Nije sve to na prekidač. Jednostavno, Vlada Srbije je trebala da imenuje ljude, da se izbegnu izbori zbog kojih su građani imali mnogo neprijatnosti. Moji mitrovčani takve probleme nisu zaslužili", rekla je Hodžićeva.

Adrijana Hodžić je ponovila svoj ranije izneti stav da u drugom izbornom krugu neće javno podržati nikoga od kandidata koji se nadmeću za mesto gradonačelnika Severne Mitrovice, jer kako kaže „građani moraju glasati po savesti".

U emisiju, koja je prvi put emitovana uživo iz studija TV Centar u Čaglavici, je bio pozvan i kandidat Samostalne liberalne stanke za gradonačelnika Severne Mitrovice u prvom izbornom krugu Dimitrije Janićijević. Iako je u sredu popodne prihvatio da učestvuje u novom izdanju „Dogovor!? izbora" sinoć se nije pojavio u našem studiju, niti je odgovarao na telefonske pozive iz naše redakcije tokom popodneva.

http://vimeo.com/80051877

 

http://www.radiokim.net/vesti/politika/ahodzic-ocena-da-su-izbori-demokratski-vredja-inteligenciju.html

Борислав Стефановић: Медијским спиновањем власт прикрива предају Косова и Метохије

Борислав Стефановић: Медијским спиновањем власт прикрива предају Косова и Метохије

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/medijskim-spinovanjem-vlast-prikriva-predaju-kosova-i-metohije.html

SRBIJA OSLOBODILA ALBANSKE ZLOČINCE: Trojica ubica odgovorni za smrt 80 Srba!

SRBIJA OSLOBODILA ALBANSKE ZLOČINCE: Trojica ubica odgovorni za smrt 80 Srba!

 

15 Nov 2013 - 08:39

 

Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu oslobodilo je trojicu pripadnika „gnjilanske grupe" bivšeg OVK kojima se na dušu stavlja zversko mučenje i ubistvo više od 80 Srba! Iako je prošle godine „gnjilanska grupa" osuđena na ukupno 116 godina zatvora, Apelacioni sud usred Beograda presudio je da su oni nevini?!

Oslobođenim pripadnicima bivšeg OVK Agušiju Memišiju, Satoniju Hajdariju i Sametu Hajdariju preksinoć je priređen svečani doček u Preševu: na trgu se okupio veliki broj građana, a bivšim osuđenicima je dobrodošlicu među prvima poželeo Orhan Redžepi, bivši komandant OVPMB. Na sve strane su se vijorile albanske zastave, a Albanci koji su uhapšeni pre pet godina u spektakularnoj akciji policije izjavljivali su da im je ovo najsrećniji dan u životu.

Na ovakvu skandaloznu odluku suda reagovao je odmah i ministar pravde Srbije Nikola Selaković. Oglasio se na Tviteru, rekavši da je zatečen presudom.
- Apelacioni sud u Beogradu doneo je oslobađajući presudu. Zatečen sam. Za detalje pitajte sudije koje su presudile - napisao je Selaković.

Portparolka Apelacionog suda Mirjana Poljić objasnila je da je Odeljenje za ratne zločine tog suda donelo rešenje da se trojici pripadnika OVK ukine pritvor i da se odmah puste na slobodu, imajući u vidu da je tokom pretresa odlučeno da im se prvostepena osuđujuća presuda preinači i da se oslobode optužbe. Ostali pripadnici „gnjilanske grupe", kako je kazala, nisu ni bili u pritvoru u vreme donošenja odluke.

Istovremeno, u Udruženju porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM kažu da je ovo najveći šamar i najveća nepravda koju su ikad doživeli. Nekako su, kažu, „progutali" oslobađajuće presude Haga, ali to nisu očekivali od Beograda jer, kako ističu, niti je zadovoljena pravda za žrtve, niti će njihove porodice imati satisfakciju.

- Pogotovo što je u pitanju 40 dokazanih ubistava i masakriranja, likvidacija više od stotinu Srba, za koju su i sami pripadnici OVK priznali da su je počinili, kao i brojna silovanja i zlostavljanja - kaže Gordana Đikanović iz ovog udruženja.
Đikanovićeva tvrdi da je na suđenju problem bio to što je 20. jun 1999. uzet za datum do kada su trajali sukobi na KiM jer se tada srpska vojska i policija povukla s Kosova, ali ne i OVK.

Kasacioni sud je zato odredio da su svi zločini počinjeni do tada - ratni, mada se OVK rasformirala krajem godine, a za tih šest meseci počinjeno je više od 90 odsto zločina (ukupno 3.500) nad nealbanskim stanovništvom - kaže Đikanovićeva.
Podsetimo, 11 pripadnika „gnjilanske grupe" OVK prošle godine je osuđeno na 116 godina zatvora. Šestorica pripadnika te grupe su oslobođeni, a nekoliko njih nalazi se u bekstvu.

Kurir

- See more at: http://vijesti.in.rs/region/srbija-oslobodila-albanske-zlo%C4%8Dince-trojica-ubica-odgovorni-za-smrt-80-srba#sthash.53rbLNuQ.dpuf

 

http://vijesti.in.rs/region/srbija-oslobodila-albanske-zlo%C4%8Dince-trojica-ubica-odgovorni-za-smrt-80-srba