Претражи овај блог

уторак, 28. октобар 2014.

Бамијех: Објавићу информације о Косову које ће изазвати потрес у ЕУ!

Бамијех: Објавићу информације о Косову које ће изазвати потрес у ЕУ!

28.10.2014 15:14 | Агенције

Приштина - Марија Бамијех, суспендована тужитељка Еулекса, изјавила је да ће објавити информације о мисији Европске уније на Косову које ће изазвати потрес у ЕУ, пише данас "Коха Диторе".

Марија Бамијех је суспендована након што је "Коха Диторе" објавила њене тврдње о корумпираности истакнутих званичника Еулекса.

Одлуку о суспензији је шеф Еулекса Габриеле Меучи потписао прије него што је лист објавио текст о корупционашкој афери.

"До сада нисам разговарала са медијима о било чему, али ако ме суспендују и уколико ми буде пријећено, имам право да се супротставим и објавим информације. Ако желе да ме претворе у новог Џулијана Асанжа, дјеловаћу на тај начин", рекла је Марија Бамијех.

"Коха диторе" наводи да је Еулекс на разне начине покушао да спријечи објављивање текста, те да је након достављених питања специјална савјетница шефа Еулекса тражила састанак и изразила жељу да види документа која посједује "Коха", а као услов да ће одговорити на њихова питања.

"Након одбијања рекла је да не може да нам помогне", пише лист, помињући и пријетње кривичним гоњењем, а за сутра најављује објављивање писма тужитељке Бами заснована на прислушкивању.

Тузитељка је, иначе, према писању "Кохе", прикупила конкретне материјалне доказе против двојице високих званичника Еулекса и Џонатана Ратела, бившег замјеника главног тужиоца Специјалног тужилаштва Косова.

http://www.glassrpske.com/novosti/srbija/Bamijeh-Objavicu-informacije-o-Kosovu-koje-ce-izazvati-potres-u-EU/166407.html




This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.


недеља, 26. октобар 2014.

ФИЛИМОНОВА: „Велика Албанија ће бити реалност за Србију“

ФИЛИМОНОВА: „Велика Албанија ће бити реалност за Србију"

Србија

19

0

22?

Велика Албанија, у којој ће бити Косово, није нешто што лебди у ваздуху, већ ће за пет година постати реалност за Србију.

Тако ће почети тотална албанизација балканског простора, а за српски народ период од наредних 25 година представља мрачну перспективу, рекла је у интервјуу Ања Филимонова, научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука и главна уредница интернет портала „Фонд стратешке културе на српском".

- Пројекат велике Албаније добио је некакав нови импулс. Изгледа да је Запад прошао прву фазу, она је завршена 2008. године, проглашењем независности Косова, а сада је фаза учвршћивања такозване „независности" и ширења на регион. То очигледно иде на неколико нивоа и у неколико праваца. На примеру југа Србије, односно општина Прешево, Бујановац и Медвеђа видимо како се полако али сигурно догађа то учвршћивање.

Да ли то треба да брине Србију?

- Оно што би требало да брине државни апарат Србије јесте учвршћивање које може да се одигра путем повезивања са образовним системом Албаније и Косова, укључујући и југ Србије, где се такође образују неки програми налик онима у Албанији и на Косову. Значи, сада је посебно угрожен југ Србије. Постоје и економски пројекти којима се југ Србије повезује са Приштином, а то укључује и заједничка заседања локалних управа са чиновницима такозване „Републике Косово". Пројекат велике Албаније остварује се и путем повезивања Косова и Албаније, што показује и свечано отварање ауто-пута. Границе између Албаније и Косова заправо не постоје. Само је питање времена када ће Албанија и територија такозване „Републике Косова" бити уједињене. Остаје да се види да ли ће то бити и формализовано, али ће се то фактички догодити.

Ко споља гура пројекат велике Албаније?

- Сви ми знамо да српска полиција нема никакав приступ Великом Трновцу, који је "чвор" за наркотике. Ту је реч о криминализацији српског простора и део пројекта велике Албаније. Није узалуд Запад стварао ову зону девијантног криминала, хаоса и ужаса. Они имају велики новац и инструменте, па само јака држава може да се томе супротстави. Запад инсистира да држава мора да буде слаба. Само јака држава ће елиминисати све ове опасности са којима се суочава Србија. Дакле, велика Албанија заједно са Косовом није нешто што лебди у ваздуху, већ ће за пет година постати реалност за Србију. Тако ће почети тотална албанизација балканског простора. За српски народ период од наредних 25 година представља мрачну перспективу, што је последица не само политике Запада већ и унутрашње српске политике која дозвољава доношење закона о националним мањима који су погубни.

 

ало.рс

http://www.srbijadanas.net/filimonova-velika-albanija-ce-biti-realnost-za-srbiju/




This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.


петак, 24. октобар 2014.

Марко Јакшић: Јахјага у Београду - пакт са ђаволом (ВИДЕО)

Марко Јакшић: Јахјага у Београду - пакт са ђаволом (ВИДЕО)

петак, 24. октобар 2014. | КМ Новине 0

 

У Београду смо недавно видели војну параду којом је Србија желела да се подсети своје победе над нацистичком Немачком. У другом плану су били други догађаји, актуелни и изузетно важни.

...

Паралелно са припремом и одржавањем поменуте војне параде "Корак победника" у Београду, којом је обележена годишњица ослобођења Србије у Првом светском рату и 70 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, организован је сусрет Трилатералне комисије у Београду који ће промовисати и спровести нека од начела управо фашизма и то на највишем државном нивоу у Србији. Једно од тих начела јесте и позив госпођи Атифети Јахјаги са Косова и Метохије, простора који је и због којег је зверски бомбардована читава Србија а онда и фашистичким методама прогнан и убијан углавном српски народ у овој покрајини. Њој је упућен почасни позив у коме се она ословљава са "председницом Косова". Таква титула је непостојећа а њена употреба у директном сукобу са законом и Уставом државе Србије као и са моралом сваког часног и поштеног Србина.

За лидера Срба са севера Косова, др Марка Јакшића, та посета значи још један корак ка велеиздаји Косова и Метохије на коју се власт у Србији обавезала.

"После потписивања Бриселског споразума, који значи сецесију Косова и Метохије а у коме је Београд учествовао и кумовао том договору, сада се креће у његову прмену и стварање још једна албанске државе на Балкану" рекао је Јакшић за КМ Новине.

Јакшић сматра да и посета председника Русије, Владимира Путина Србији служи за испирање љаге коју власт наноси на себе готово свакодневним дипломатским односима са такозваним властима непризнате творевине на делу своје територије.

Састанак Трилатералне групе, која се заснива на преузимању моћи над политиком, економијом, културом и вером организује њено представништво у Србији али такви, сматра Јакшић, не би имали никакву моћ да представници власти у Србији нису узели активно учешће у велеиздаји Србије.

 
Од предизборне приче да ће нам на самом путу ка Европској унији бити боље, а којом је актуелна власт дошла на ово место, једино смо добили још таквих прича са одлагањем датума активирања. Активна су само смањења социјалних примања, зараде и пензија, повећана незапосленост и државно дуговање, бројне штрајкове адвоката, пензионера, студената, просветних радника, полицајаца... Са првим хладним даном и готово 40.000 домаћинстава без струје...

У политици најјезивији су све учесталији званични сусрети српских власти са непризнатим и за бројне свирепе злочине над Србима оптужених представника шиптарских власти из јужне српске покрајине за које постоје докази да су шиптарске групе под вођством садашњих "политичара", а под НАТО окупацијом, отимале људе зарад узимања њихових органа и продаје на црном тржишту Запада и Турске.

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Ns_0N_PmRrs

 

http://www.kmnovine.com/2014/10/pakt-sa-jahjagom.html




This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.


четвртак, 23. октобар 2014.

Svi američki gafovi o Srbiji

Svi američki gafovi o Srbiji

Senator Kris Merfi kazao da je Putin razočarano napustio Beograd, iako je zbog te posete ruski predsednik četiri sata kasnio na sastanak sa Angelom Merkel

 

Ambasador Majkl Kirbi i senator Kris Marfi (Foto Tanjug)

Mislim da je Putin iz Srbije otišao razočaran, ocenio je američki senator Kris Merfi na kraju turneje po zapadnom Balkanu i time se svrstao u red američkih zvaničnika i diplomata koji u poslednje vreme šokiraju srpsku javnost izjavama sa lako proverljivim, a opet netačnim podacima o Srbiji.

Merfi je prošle sedmice došao u zvaničnu posetu Srbiji i to samo dan pre dolaska Vladimira Putina u Beograd na obeležavanje 70 godina od oslobođenja srpske prestonice. Prema preovlađujućoj oceni, senator iz Konektikata birao je tajming da pokaže da je Amerika i dalje veoma zainteresovana za ovaj region i pored toga što na Balkanu jača ruski uticaj, a Putin dolazi na vojnu paradu u Beogradu. Međutim, Merfijeva izjava kao da više pokazuje nezainteresovanost SAD za Beograd čim je moguće da on i drugi političari i diplomate, pa čak i Barak Obama, prave neverovatne greške kada govore o Srbiji.

Merfi kaže da je Putin verovao da će u Beogradu potpisati ugovor o izgradnji „Južnog toka", ali da je, pošto do toga nije došlo, srpsku prestonicu napustio razočaran. Ono što senator ne zna ili je zaboravio jeste da je Beograd potpisao već dva sporazuma sa Moskvom o izgradnji pomenutog gasovoda. Osim toga, Putin je zbog boravka u Beogradu četiri sata kasnio na sastanak sa Angelom Merkel u Milanu, pa je malo verovatno da bi, tako razočaran, ostavio nemačku kancelarku da ga satima čeka.

Međutim, to je tek poslednja izjava zbog koje bismo mogli da poverujemo da je Beograd sasvim ispao iz fokusa Vašingtona, pa saradnici i pisci govora američkih zvaničnika više ne proveravaju osnovne podatke o Srbiji pre nego što šefove puste pred novinare.

Američki ambasador Majkl Kirbi je pred dolazak Putina postavio pitanje zašto u Srbiju dolazi samo ruski predsednik kada su u oslobođenju Beograda učestvovali i stanovnici drugih republika bivšeg SSSR-a. Kirbi je tada kazao da je Beograd oslobađala i Treća ukrajinska armija i da je zbog toga u Beograd možda trebalo pozvati predstavnike Ukrajine. Njegovo pitanje iznenadilo je istoričare, koji su pojasnili da nije postojala nikakva Treća ukrajinska armija.

„Nije bilo ni prve, ni druge ni treće ukrajinske armije. Za vreme Drugog svetskog rata, Rusija je svoj front prema Nemcima nazivala po geografskim pojmovima, pa su tako, krajem proleća 1944, imali Lenjingradski, dva Pribaltička, Zapadni, Beloruski i četiri ukrajinska fronta", objasnio je tada za „Politiku" vojni istoričar Mile Bjelajac.

On je dodao da su 70 odsto armijskog sastava na Trećem ukrajinskom frontu činili Rusi, kao i da su Tolbuhin, Birjuzovi Ždanov bili Rusi.

Tokom leta, ambasador je kazao da nikada od srpskih zvaničnika nije čuo da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom. Kirbiju je promaklo da je premijer Aleksandar Vučić u više navrata izjavljivao upravo to: da Beograd poštuje integritet Ukrajine sa Krimom. Ambasada se kasnije izvinila i priznala grešku.

Činjenica je, pisalo je u saopštenju američke ambasade, „da su i premijer Aleksandar Vučić i prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u svojim izjavama podržali teritorijalni integritet svih zemalja članica UN, potvrđujući posebno podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine, uključujući Krim".

Kirbijeve izjave mnogi ne vide kao greške, već kao vid pritiska na Beograd da Rusiji uvede sankcije zbog krize i rata u Ukrajini, što srpska vlada odbija da učini i pored toga što to od nje očekuje i Evropska unija, kojoj Srbija želi da se priključi. Brisel i Vašington smatraju da Srbija kao buduća članica treba da se pridruži evropskom kažnjavanju i izolaciji Moskve. Ruska aneksija Krima, posle referenduma na kojem se tamošnje stanovništvo izjasnilo za pripajanje Rusiji, naišla je na osudu SAD, iako je Amerika podržala otcepljenje Kosova od Srbije. Predsednik SAD Barak Obama u martu je u Briselu napravio kardinalnu grešku kada je, govoreći o tome da Krim i Kosovo ne mogu da se porede, kazao da se Kosovo odvojilo posle referenduma. Obama je tako izmislio referendum na Kosovu, a njegovi pomoćnici su ga čak pustili da pročita govor u kojem je istakao da je ovaj izraz narodne volje nije organizovan „mimo okvira međunarodnog prava" i da je „brižljivo pripreman u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i susedima Kosova".

Jelena Stevanović

objavljeno: 23.10.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Svi-americki-gafovi-o-Srbiji.lt.html




This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.


недеља, 19. октобар 2014.

Nove pretnje iz EU: Šta nam Zapad ustvari sprema?

 

Nove pretnje iz EU: Šta nam Zapad ustvari sprema?

19. октобар 2014. 14:19·1 Comment

9

Piše: Dragomir Anđelković

Šta Srbiji i Republici Srpskoj evroatlantski moćnici spremaju za sledeću godinu i kako se sa tim valja nositi?

Početkom oktobra 2014. godine Evropska komisija objavila je izveštaje o napretku Srbije i drugih zemalja našeg regiona na polju ispunjavanja standarda od kojih zavise evrointegracije. Ti izveštaji ne predstavljaju samo neku vrstu ocene do sada učinjenog, odnosno aktuelnog stanja, već i ukazuju na politička dešavanja u narednim godinama. A za nas je najzanimljiviji, uz Izveštaj o napretku Srbije, onaj koji se odnosi na BiH i Republiku Srpsku.

POLITIČKE KALKULACIJE

Izveštaji Evropske komisije imaju naglašenu političku konotaciju. Ne radi se tu, kao što se tvrdi, o neutralnoj, tehničkoj oceni ispunjavanja određenih evropskih kriterijuma, već se u sve unose, za svaku zemlju posebno definisani, par excellence politički uslovi. Njihovo ispunjavanje donosi pohvale iako ne funkcioniše mnogo toga što bi moralo u iole civilizovanim zemljama.

Ovo vidimo i po tome što su neke zemlje primane u EU kada su se nalazile na mnogo nižem nivou nego mi sada, i to posmatrano iz perspektive tzv. „evropskih vrednosti", sistemske uređenosti.

Korupcija, kriminal u okvirima državnih institucija, medijske neslobode – sve to je sekundarno spram vojno-političkih interesa evroatlantske elite, koja ima ključnu reč u EU.

Pa da se onda podsetimo i na osnovu najnovijeg izveštaja šta ona hoće od nas i šta nam potencijalno sprema.

Naši mediji su stavili akcenat na to što je Srbija, kao nikada ranije, dobila aplauze. Evropska komisija pohvalila je oficijelni Beograd da je na dobrom putu, ali je i istakla da se on mora još znatno energičnije usredsrediti na ključne oblasti – gde se još uočavaju ozbiljni nedostaci – a to su „vladavina prava, uključujući slobodu izražavanja, reformu državne uprave, uporedo s dobrim ekonomskim upravljanjem".

Iskazani odnos pohvala i kritika je za nas nesumnjivo povoljan. Makar površinski. Ali ako se stvari posmatraju dublje, naziru se ozbiljne pretnje. I to kako u samom izveštaju tako i u svetlu njegovih interpretacija te na osnovu njega baziranih poruka od strane nekih zvaničnika iz EU i njenih ključnih država članica.

Najopasnije je, kada se radi o Srbiji, isticanje nedovoljne usklađenosti njene spoljne politike sa EU. Uz to ide i ispoljavanje nezadovoljstva što u mnogo većoj meri jednostrano nismo ispunili svoju stranu ustupaka u vezi sa „Briselskim sporazumom". Konačno, nagoveštava se ozbiljnije otvaranje tzv. „Sandžačkog pitanja".

Drugim rečima, od nas se traži da se što pre distanciramo od Rusije (uvođenje sankcija, odustajanje od „Južnog toka") i da u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije potpuno kapituliramo, tj. Prištini damo sve što je za nju izvučeno „Briselskim sporazumom", ne vezujući to za ustupke koje čak i prema njemu ona zauzvrat mora da učini. Još nam se i, za sada diskretno, napominje da bismo mogli da dobijemo i novo Kosovo na zapadu Srbije. Jasno, ako ne budemo slušali!

Što se Bosne i Hercegovine i u okviru nje Republike Srpske tiče, tu je kritički akcenat na tome da „još nema opipljivog napretka u uspostavljanju funkcionalnih i održivih institucija", uz čiju pomoć bi se obezbedila „efikasnost vlasti na svim nivoima". Uz to se negoduje zbog međuetničkih previranja, usled kojih je rad parlamenta usporen.

Sve u svemu, stvar se svodi na jednu jedinu reč: centralizacija! Kada ne bi bilo etničkog ključa i nacionalnog veta te bi, s druge strane, Sarajevo dobilo veća ovlašćenja, BiH bi, navodno, postala rajska dolina.

LATINSKE IGRE

Ukratko, u redovima heterogene briselske birokratije glavnu reč i dalje vode oni koji nameću radikalnu antisrpsku politiku usmerenu ka svođenju Republike Srpske na puku formu i okončanju okupacije teritorijalno umanjene Srbije. A njihovi stari glasnogovornici, do sada već mnogo puta dokazani kao neprijatelji našeg naroda, i sada su najglasniji u kritici Srbije.

Već više puta pominjana Tanja Fajon – ona poslanica Evropskog parlamenta što je početkom ove godine vodila kampanju podsticanja SAD na snažnu kampanju protiv državnosti RS – tako je, primera radi, i ovaj put među onima koji najglasnije nariču zbog navodnog medijskog mraka i ugroženosti manjina u Srbiji.

Takvi tonovi će postati još snažniji posle posete Vladimira Putina Beogradu. Za mnoge u Briselu i Vašingtonu to je „crvena marama". No, iz toga ne treba izvoditi zaključak da će frontalno krenuti na Srbiju. Naprotiv! Reprezentativna poseta ruskog predsednika Srbiji simboliše naše proširene geopolitičke mogućnosti.

Osnaženi srpsko-ruski odnosi i narasla uporedna spremnost Moskve da energično brani svoje interese Srbiji pružaju realnu mogućnost da otpočne geopolitičku preorijentaciju. To je, ne treba se zavaravati da nije tako, u ovoj fazi globalne tranzicije moći još rizično. Međutim, na snažni pritisak se neretko odgovara hrabrim potezima.

Da bi njih izbegli, zapadni centri moći će postupati „latinski". Ne da će prema Srbiji da zahladni njihov odnos već će, naprotiv, delovati prema nama popustljivije i predusretljivije. S druge strane, usiljeno će početi da jačaju sve svoje unutrašnje mehanizme u našoj zemlji – od političkih preko medijskih do NVO – kako bi u pogodnom momentu mogao da otpočne efikasan udar po državnom vrhu

Tek tada će sinhronizovano ojačati i spoljni pritisak od strane onih za koje neki u zvaničnom Beogradu misle da su naprasno postali evropski prijatelji Srbije. Proporcionalno takvim uverenjima i nespremnosti da se blagovremeno deluje protiv evroatlantskog propagandnog aparata, smanjivaće se šansa sadašnje vlasti da opstane.

A kako treba postupati sa zapadnim predstavnicima i njihovim lokalnim jurišnicima, ona najbolje može da vidi na primeru Milorada Dodika. On sme da uradi ono što mnogi u Beogradu ne smeju ni da pomisle. Raznim drskim ambasadorima i slične vrste inostranim političarima on vrlo jasno stavi do znanja da u Srpskoj odlučuju Srbi.

Zatrese se posle toga gora, i ništa. Prošla su vremena kada su lako bacane bombe i ispaljivane rakete na nepokorne Srbe. Sada se računa na našu paralisanost strahom i domaću „petu kolonu".

Prvog na vrhu vlasti u Banjaluci nema a drugog ona ne toleriše. Stoga su London, Berlin, Vašington nesrećni što je Dodik ponovo pobedio i štaviše, osigurao vlast svoje stranke. Predstojeći pokušaji centralizacije BiH, to je nesumnjivo, naići će na čvrst srpski odbrambeni bedem.

Nadam se da će bar donekle tako biti i u Srbiji u vezi sa predstojećim jurišem na ono malo naših preostalih pozicija na Kosovu i Metohiji, odrednice Ustava koje se odnose na našu južnu pokrajinu (u prvom redu preambulu) status Vojvodine i Raške oblasti (Sandžaka) itd.

KONKRETIZACIJA NAMERA

Da se posle svega rečenog vratimo na ono što je pomenuto na početku teksta: izveštaj Evropske komisije o napretku neke zemlje mnogo je realnije posmatrati kao nagoveštaj onoga što će razne evroatlantske strukture u vezi sa nama raditi sledeće, 2015. godine nego kao ocenu dosadašnjih poteza dotične zemlje.

Ocene su proizvoljne, pa i pune laži, ali su zato posredno kroz izveštaje ukazani predstojeći potezi EU, koje treba shvatiti ozbiljno. Zapravo, radi se o izveštajima o ciljevima i na njih fokusiranim sredstvima Brisela, a ne o politici Srbije, BiH ili neke druge zemlje, koje su kandidati za članstvo u Uniji.

Prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije za BiH bio je pun priča o lošem ekonomskom položaju građana, neefikasnosti državnih institucija, korupciji, nezainteresovanosti političara da išta menjaju.

Ne može se reći da toga tada nije bilo, kao i da je svega toga i ranije bilo u BiH (što se previđa), kao što je slučaj i sa sadašnjim stanjem tih devijacija u nekim drugim državama regiona koje su bile i ostale pošteđene negativnih ocena te vrste. One se ne nalaze pod udarom za razliku od RS, radi čijeg rušenja je potpaljena „narandžasta revolucija" u muslimanskom delu BiH, sa namerom da se prenese i u srpski entitet.

Da je baš onaj segment Izveštaja za BiH iz 2013. koji je na liniji rečenog posebno bitan deo akcionog plana EU za narednu, tj. sada već ovu godinu, dalo se zaključiti na osnovu pitanja uticajnog i sa evroatlantskom elitom tesno povezanog britanskog lista „Ekonomist" (The Economist).

Krajem prošle godine taj štampani medij je prognozirao socijalne nemire, odnosno „narandžasto dešavanje" u narodu BiH tokom 2014. Tako je i bilo ne zato što su analitičari „Ekonomista" preterano pronicljivi, već stoga što su bili obavešteni o namerama samozvanih gospodara sveta. Otuda, vreme je da pažljivo počnemo da pratimo slične medijske tonove iz anglosaksonskog sveta. Svašta ćemo tu naći!

Dobili smo izveštaj a sada još da čujemo i gde će nas konkretno udariti. Nagovestili su više oblasti, od RS preko KiM i „Južnog toka" do tzv. Sandžaka, a sada ostaje i da konkretizuju ciljeve.

To rade, objašnjavajući njihovu buduću „suštinu", zbog pripreme svog javnog mnjenja za turbulencije u nekom delu sveta, odnosno za svoje angažovanje u vezi sa njima.

Kako god bilo, što se nas tiče, jedno je jasno: naša vlast bi popuštanjem samo utirala put za svoju propast i dalje podrivanje naših nacionalnih interesa. Sledeća godina neće biti odlučna kada se radi o udaru na Beograd, ali može da bude ključni period pripreme za ono što neki priželjkuju da se dogodi 2016. ili 2017.

DODIKOVA DOKTRINA

Ako se to shvati i ne utone u iluziju da se popustljivošću u vezi sa stvarima koje navodno direktno ne ugrožavaju opstanak vlasti otklanjaju veći pritisci – možda se neće ni ući u razdoblje ozbiljnog sukoba sa evroatlantskim strukturama.

One su kao lešinari. Prepoznaju slabost i onda idu dalje. No, kada naiđu na snažan otpor, iako dižu buku, sa njima se može tražiti kompromis. Nadam se da oficijelni Beograd to uviđa.

Pogotovo pošto je, nesumnjivo u organizaciji raznih zapadnih službi i ambasada, pre neki dan u našoj prestonici izvedena ozbiljna provokacija sa dronom i zastavom tzv. „Velike Albanije" tokom utakmice sa „malom" Albanijom.

Cilj čitave akcije bio je da Srbija bude ponižena i da građani onda zbog toga krive premijera Vučića i vladu. Zapadni „prijatelji" stvaranjem za njih teških problema „časte" sve one političare u poluokupiranim zemljama koji ih ne slušaju u potpunosti.

Tako ih iznutra i spolja ucenjuju, odnosno postepeno iz njih izvlače sve više i više ustupaka dok ih ne istroše. Banjaluka je to shvatila. RS je spremna na dogovore sa globalnim moćnicima, ali ne na štetu svojih vitalnih interesa. Iako mala zemlja, Srpska se postavlja kao ravnopravan partner i nije spremna da se prema njoj neko ponaša (neo)kolonijalno.

Stoga sam, bez obzira na predstojeće pritiske na nju, posle ishoda tek okončanih izbora i pobede Dodikove doktrine odbrane RS, siguran da zapadna srpska država neće pokleknuti.

Nadam se da će posle posete Putina – za čiju je realizaciju u kombinaciji sa vojnom paradom stvarno potrebna hrabrost – tim putem bez okolišenja ići i Srbija!

 (Pečat)

 




This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.


субота, 18. октобар 2014.

Путин у Београду: не прајд, већ понос, не игара, већ хлеба

Путин у Београду: не прајд, већ понос, не игара, већ хлеба

 

© Photo: RIA Novosti/Aleksey Nikolskyi

„Хлеба и игара"- било је коментара, уз готово одређену дозу презира, као наговештај тога да једна овако масовна манифестација у садашњој економској ситуацији у Србији представља нешто сувишно. Ипак, уз сво историјско значење, парада по себи није била циљ. И важно је нагласити да је посета председника Путина Београду ипак више „хлеб", него „игре".

Дајте да једноставно поменемо оне могућности које се отварају пред Србијом: на пример, да постане „мост" за европску робу у Русију, али само у случају да компаније отворе производне погоне у Србији и самим тим отворе нова радна места за локално становништво. Или, на пример, не ограничавати се само на сарадњи у области пољопривреде, већ је ширити на сферу високих технологија. Или реконструисати северни део трансевропске железнице, чији део пролази кроз Србију и тиме искористити руски наменски кредит.

Подсетимо да је Путин у Београду рекао: „Јужни ток не може бити реализован једнострано. То је као у љубави: она може бити срећна, само ако оба учесника овог дивног процеса желе да развијају односе." Овај „љубавни савет" може се посматрати не само као сигнал европским партнерима, већ и као покушај да се српска страна мотивише и покаже више иницијативе.

Посету Владимира Путина Србији, анализирамо са позваним стручњацима: директором Центра стратешких иницијатива Душаном Пророковићем и професорком са катедре упоредне политикологије Московског државног института међународних односа Јеленом Пономарјовом.

Дакле, шта се може сматрати најбитнијим резултатом посете председника Путина Београду? 

Јелена Пономарјова: Најважнији је даљи развој наших стратешких односа. Декларацију смо потписали још 2013.године, али сада се она „напунила" конкретним садржајем. То како је председник био примљен сведочи о веома високом нивоу поверења межу нашим државама. Шта више, у садашњим условима, када је запад увео санкције Русији, а сама Србија је кандидат за чланство и осећа притисак од стране ЕУ, може се рећи да је Београд показао храброст. Наша сарадња је обострано корисна: у условима светске кризе, ми пружамо руку и помоћ држави која је у тешком економском положају, а Србија подржава Русију тиме што није увела санкције.

Душан Пророковић: Главна порука је да Русија остаје активна на Балкану, као и да ће Балкан бити у њеном гео-политичком фокус у наредном периоду. Много је потрошено простора у претходним годинама да се објасни како се Русија повлачи са Балкана, а ово је најбољи деманти тога а потписани споразуми су да Русија нема овде само енергетске, економске интересе, као и интересе у сектору пољопривреде, већ и у секторима политике и безбедности.

Могуће је очекивати хладне реакције ЕУ и САД на само присуство Владимира Путина на паради у Београду. Неко од српских аналитичара је дешавања у четвртак назвао „војном парадом у духу хладног рата, под маском борбе против фашизма"... 

Јелена Пономарјова: Таква реакција запада не чуди и најпре потиче од политчара који траже "непријатеља", а не од самог друштва. Затим, шта значи у духу „хладног рата"? То је парада у част светле будућности без нацизма. Чуди такво неуважавање, најпре успомене на српске хероје. Ми видимо покушаје рехабилитације нациста и њихових присталица у прибалтичким државама, у Украјини, а ова парада у Београду говори најпре да ми на те покушаје нећемо гледати мирно и спокојно.

Душан Пророковић:  Оцена ЕУ и САД је дата у светлу украјинске кризе, због тога је она субјективна и краткорочно оријентисана. Долазак председника Путина у Београд има везе и са другим стварима, а не само са украјинском кризом. То се тиче и енергетске безбедности Балкана у наредном периоду, отварање руског тржишта за произвођаче из балканских држава, што може утицати на наш економски развој- не само Србије, него и земаља у окружењу. Овде је битна једна порука да Русија не одустаје од свог концепта стварања великог економског савеза који би се простирао од Лисабона до Владивостока. Дакле, порука председника Путина је окренута дугорочно, погледи ЕУ и САД- краткорочно. Због тога је њихова реакција пренаглашена и овако представљена.

Након преговора, особље Српско-руско хуманитарног центра у Нишу су добили дипломатски имунитет. Овим поводом се већ појавила теорија, да ће у овом Центру радити руски шпијуни, што наравно брине, на пример, САД. Рекло би се онда уз много ироније, да су и они који су у време страшних поплава у Србији, храбро помагали локалном становништву и борили се против језивих бујица, такође били шпијуни, а нама говоре да су то представници Министрарства за ванредне ситуцације... 

Душан Пророковић: Запад на Балкан гледа као на своје гео-политичко двориште. Ни ЕУ ни САД нису биле толеранте ни око неких бенигнијих ствари, попут питања енергетске политике или извоза пољопривредних производа. Тек када се отвори питање безбедности и сарадње Србије и Русије у овом сектору, види се колико и Вашингтон и Брисел реагују нервозно. За Србију је добро да један такав центар постоји, као иза све остале балканске земље, тај центар је оправдао своје постојање у низу кризних ситуација. Са друге стране, видите, такви споразуми постоје у низу држава на свету, иницирале су их управо САД, како би имунитет добили њихови војни представници или изасланици. Дакле, са руске стране није урађено ништа друго осим што је копиран један пример који већ одавно постоји и примењује се управо од стране САД.

Јелена Пономарјова: Колико познајем светску историју, шпијуни никада нису имали некакав посебан дипломатски статус. На овај начин, западни партнери покушавају да умање улогу наше хуманитарне мисије. Да, током поплава Русија је указала веома озбиљну помоћ, онда када српска војска, иначе демодернизована ради приближавања стандардима НАТО, није могла у пуној мери да помогне својим грађанима. Хуманитарни центар има задатак и да превентивно делује у смислу различитих могућих опасности, најпре разменом информација. Ако са НАТО-ом размењујемо информације у вези са деловањем различитих терористичких група, зашто не можемо на исти начин да делујемо са српским савезницима? Јер, овде се најпре ради о заштити живота обичних људи- наших људи.
опширније:
http://serbian.ruvr.ru/2014_10_17/Putin-u-Beogradu-ne-prajd-vec-ponos-ne-igara-vec-hleba-7381/


 




This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection is active.


четвртак, 16. октобар 2014.

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ПУТИН, председник Руске Федерације

Свет

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ПУТИН, председник Руске Федерације

Обамин приступ Русији је непријатељски

КОМПЛЕТАН ИНТЕРВЈУ Руско-српски односи су у успону. – Западне санкције натераће многе земље да преиспитају колико је паметно поверавати своја средства америчком банкарском систему

 

(Фото Кремљ)

У првом интервјуу неком медију на постјугословенском простору, председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин истакао је значај достојног обележавања великих антифашистичких јубилеја попут 70. годишњице ослобођења Београда. Правећи отворену алузију на савремени политички контекст и односе са Сједињеним Америчким Државама, Путин је истакао да „убеђеност у властиту изузетност" може да доведе до стравичних последица.

То није први пут да руски председник у неком страном медију критикује америчко уверење у сопствену изузетност – учинио је то пре годину дана у „Њујорк тајмсу" – али никада пре „убеђеност у властиту изузетност" није ставио у исту раван са злочиначком идеологијом која је срушена пре седамдесет година.

Због велике заузетости, Владимир Путин је на питања „Политике" одговорио електронским путем, што му је последњих година обичај кад даје интервјуе писаним медијима.

                                             +    +    +    +

Како гледате на руско-српске односе данас? Шта се на том плану постигло у последњих 20 година и каква су ваша очекивања за будућност?

Србија је увек била и остаје један од кључних партнера Русије на југоистоку Европе. Наше земље и народе уједињује вишевековна традиција пријатељства и плодне сарадње. Развоју таквих односа доприносе заједнички интереси у политици, привреди, култури, као и у другим сферама живота. Данас су руско-српски односи у успону. То ми је омогућило да са председником Томиславом Николићем 2013. потпишем међудржавну Декларацију о стратешком партнерству, која је потврдила заједничко усмерење према развоју свеобухватне сарадње у свим кључним областима. Подржавамо активне политичке контакте током којих са поверењем разматрамо актуелна билатерална питања и међународне проблеме, договарамо се о заједничким практичким корацима. Наше државе тесно сарађују у УН, ОЕБС-у, Савету Европе и у више других организација.

Да ли сте задовољни садашњим степеном сарадње Србије и Русије?

Задовољни смо доследним развојем економских веза, чему доприносии постојећи режим слободне трговине између наше две земље. У 2013. години узајамна робна размена се повећала за 15 одсто и износила је 1,97 милијарди долара, а само после прве половине 2014. године робна размена је повећаназа још 16,5 одсто, односно само за тај период она већ износи 1,2 милијарде долара. Процењујемо да ће вредност робне размене, према резултатима из прве половине ове године, износити две милијарде долара.

Позитивна динамика се огледа и у сфери инвестиција. Свеукупни опсег руских улагања у Србију надмашио је износ од три милијарде долара. Темељни део ових средстава је усмерен у стратешки важну енергетску привредну грану. Најбољи пример наше успешне сарадње јесте компанија „Нафтна индустрија Србије", која се из предузећа губиташа претворила у главног платишу –пуниоца српског државног буџета. Реализација пројекта „Јужни ток" мора да донесе Србији више од две милијарде евра нових улагања, али и да суштински појача енергетску сигурност земље.Уз учешће отвореног деоничког друштва „Руске железнице" и нашу кредитну подршку остварују се и пројекти реновирања и модернизације железничке инфраструктуре Србије.Говори се о могућем смањивању испорука руског гаса за Европу због дуговања Украјине. Да ли европске потрошаче очекује хладна зима?

Пре свега желим да истакнем да Русија потпуно испуњава своје обавезе у вези са испоруком гаса европским потрошачима. Усмерени смо према даљем продубљивању сарадње са ЕУ у сфери енергетике, где смо и природни партнери на транспарентној и предвидљивој основи. Почев од 2000. године заједно са европским партнерима успели смо да остваримо низ значајних пројеката, укључујући „Северни ток", који омогућавају да се минимизирају транзитни ризици и да се обезбеди непрекидно снабдевање гасом европских земаља. Током последњих месеци „Гаспром" убрзано повећава залихе гаса у европским подземним складиштима. Ове мере су предузете да би се спречили прекиди у транзиту гаса и да се обезбеде комфорнији услови за превазилажење врхунца потрошње у зимском периоду. Наравно, несумњиво узимамо у обзир и ризик који је у вези са кризним појавама у Украјини. Били смо приморани да прекинемо испоруке гаса Украјини у јуну ове године јер су кијевске власти одбиле да плаћају већ испоручени гас. Крајем лета и почетком јесени ове године одржан је низ интензивних консултација у трилатералном формату Русија–ЕУ–Украјина, током којих су  разматрани могући узајамно прихватљиви расплети о питањима регулисања украјинског дуговања за гас, поновног покретања испорука горива за Украјину, што је суспендовала сама украјинска страна, и стабилног транзита угљоводоника – енергената за Европу. Спремни смо за наставак конструктивних преговора по овим темама. Но, ако говоримо о даљим перспективама извоза гаса из Русије за Европу онда је очигледно да проблем транзита преко украјинске територије још увек постоји. Једна од очигледних одлука јесте диверзификација маршрута испорука –транзита. У вези с тим рачунамо да ће Европска комисија у скорије време регулисати коначно питање о коришћењу у пуном капацитету гасовода ОПАЛ.

Каква је будућност пројекта „Јужни ток", за чију је реализацију Србија врло заинтересована?

Неопходно је деблокирање ситуације са „Јужним током". Убеђени смо да ће овај пројекат дати битан допринос свеобухватној енергетској безбедности Европе. Од тога ће добити сви, и Русија и европски потрошачи, укључујући и Србију.

Шта је по вашем мишљењу крајњи циљ економских санкција ЕУ и САД против Русије?

Ово питање било би исправније да поставите САД и ЕУ, чију је логику тешко схватити. За било ког човека који нема предубеђења јасно је да није Русија потпомагала државни удар у Украјини, државни удар који је довео до тренутне и озбиљне унутрашњополитичке кризе и до цивилног раскола. Управо антиуставно преузимање власти на јуриш постало је полазна тачка за наредне догађаје, укључујући и догађаје на Криму. Разумевши компликован и непредвидљив развој ситуације становници Крима, бранећи своје право на матерњи језик, културу и историју, одлучили су, у пуном складу са Повељом УН,да одрже референдум, а према резултатима тог референдума полуострво Крим се ујединило са Русијом. Зато наши партнери морају прецизно да разумеју да сви покушаји притиска на Русију, преко једностраних нелегитимних и рестриктивних корака, не приближавају уређење наших односа већ само отежавају дијалог.

О каквој тежњи према деескалацији сукоба у Украјини може да се говори, ако се одлуке о новим пакетима санкција доносе и санкције уводе скоро истовремено са постизањем договора о покретању мировног процеса? Ако је главни циљ изоловање наше земље, онда је то сасвим апсурдан и илузорни циљ. Јасно је да је тај циљ немогуће остварити, иако, наравно, привредном здрављу Европе, па и читавог света при свему томе може да буде нанесена велика штета.

До када те санкције против Русије могу да трају и колико могу да нашкоде Русији?

Што се тиче рокова трајања рестриктивних мера, то такође зависи од САД и ЕУ. Са наше стране, ми ћемо избалансирано приступати процењивању ризика и последица примене санкција, па ћемо на њих реаговати полазећи од националних интереса. Очигледно је да снижење узајамног поверења не може а да не изврши негативан утицај како генерално на међународну пословну климу, тако и на делатност европских и америчких компанија у Русији, за које неће бити лако да ликвидирају штету свом угледу. Истовремено ће се и друге земље замислити колико је паметно поверавати своја средства америчком банкарском систему и јачати зависност од економске кооперације са САД.

Како видите будућност руско-украјинских односа?

За Русију су односи с Украјином одувек били и даље ће бити од великог значаја. Наши народи су нераскидиво везани заједничким духовним, културним и цивилизацијским коренима. У току више столећа смо живели у јединственој држави па ово огромно историјско искуство, узајамну повезаност милиона судбина није могуће прецртати, нити заборавити. И поред тога што је сада настала компликована етапа у руско-украјинским односима, заинтересовани смо за прогресивну, равноправну и узајамно корисну сарадњу с украјинским партнерима. У пракси ће то бити могуће након постизања стабилног мира и стабилизације ситуације у Украјини. Зато се и надамо превазилажењу продужене дубоке политичке и економске кризе. Јер, данас се појавила стварна могућност за престанак оружаног сукоба, а фактички грађанског рата. Први кораци у овом правцу су већ направљени. Неопходно је што пре почети реални дијалог унутар Украјине уз учешће представника свих регија, свих политичких снага. Такав приступ је забележен у Женевској изјави од 17. априла ове године. У оквирима таквог општенационалног дијалога потребно је предметно расправити питања о уставном поретку и будућности земље,у којој ће сви држављани Украјине без изузетка моћи да комфорно и безбедно живе.

Хоће ли између Русије и САД после свега што се догодило опет бити стратешког партнерства, или ће односи бити постављени на неке друге основе?

Што се тиче перспектива руско-америчких веза, увек смо тежили отвореним, партнерским односима са САД. Међутим, заузврат смо од стране САД добијали различите примедбе и покушаје мешања у наше унутрашње послове, а оно што се дешава од почетка ове године депримира још више. Вашингтон је активно подржао „Мајдан" у Кијеву, те је, након што су његови штићеници у Кијеву својим разузданим национализмом изазвали нерасположење значајног дела Украјине и бацили земљу у грађански рат, почео да криви Русију да је она испровоцирала кризу. Затим је и председник Барак Обама са трибине Генералне скупштине УН укључио „руску агресију у Европи" у списак три главне претње за човечанство данас, заједно са смртоносном грозницом еболом и терористичком групом „Исламска држава".

Заједно са ограничењима усмереним против целих сектора наше привреде, такав приступ је тешко назвати другачије него непријатељским.

--------------------------------------------------------------------------

Важан центар у Нишу

Драго ми је да и српски предузетници енергично освајају перспективно руско тржиште, испоручују квалитетне пољопривредне и индустријске производе. Но, желео бих да истакнем још једну важну сферу билатералне сарадње. Стручњаци руско-српског хуманитарног центра у Нишу током последњих година више пута су учествовали у санацији последица ванредних ситуација на Балкану. У мају ове године, у време великих поплава, руски спасиоци су помагали у евакуацији становника поплављених подручја. Путем неколико летова авиона Министарства Русије за ванредне ситуације у Србију је допремљено више од 140 тона руске хуманитарне помоћи. Дакле, доказ растућих узајамних интереса држављана Русије и Србије, нису само хуманитарни контакти, ту је и област културе. Током јесени ове године у Србији се успешно одвијају Дани руске духовне културе, централни догађај је изложба „Русија и Србија. Историја духовних веза XIVXIX век". Желимо да проширимо праксу културних, образовних, научних и омладинских размена, да подстичемо туристичка путовања и спортске догађаје.Сигуран сам да ће посета Београду дати нови озбиљан подстицај традиционално пријатељским руско-српским односима. Који ће из године у годину расти и јачати.

--------------------------------------------------------------------------

Неразумно уцењивање Русије

У САД је дошлои до јавних изјава о суспендовању сарадње са нама у освајању свемира и у нуклеарној енергетици. Американци су замрзли делатност руско-америчке Председничке комисије која је била формирана 2009. године и у чији је састав улазила 21 радна група, укључујући и оне које су се бавиле питањима борбе против тероризма и нелегалног промета дроге.

Али садашње захлађење у односима између наших земаља није прво. Надамо се да ће партнери схватити неразумност покушаја да уцењују Русију, те да ће се сетити чиме је бременита неслога између две велике нуклеарне државе кад је стратешка стабилност света у питању. Са наше стране, спремни смо за развој конструктивне сарадње на принципима равноправности и стварног поштовања интереса једних и других...

--------------------------------------------------------------------------

Захвалност српском руководству

Долазите у Београд поводом обележавања 70-годишњице ослобођења града од немачких фашиста. Колико су важне такве комеморације?

Пре свега желим да изразим захвалност српском руководству на позиву да дођем у посету Републици Србији и да узмем учешће у свечаним догађајима посвећеним 70-годишњици ослобођења Београда од немачко-фашистичких освајача.

Искрено смо захвални српским пријатељима на брижљивом односу према сећању на совјетске војнике, који су се заједно са борцима Народноослободилачке војске Југославије борили против Хитлерових окупационих снага. Током Другог светског рата на територији бивше Југославије погинуло је, рањено или нестало више од 31.000 војника и официра Црвене армије. Око 6.000 совјетских држављана борило се против освајача у редовима народноослободилачке војске. Њихов подвиг је приближио нашу заједничку победу над нацизмом и заувек ће остати у сећању народа као пример храбрости, чврсте воље, пожртвованог служења отаџбини.

Значај предстојећих догађаја тешко је преценити. Пре седамдесет година наши народи заједно су срушили злочиначку идеологију човекомрзаца која је претила постојању цивилизације. И данас је важно да људи у различитим земљама и на различитим континентима чувају сећање на то до каквих стравичних последица могу да доведу убеђеност у властиту изузетност, настојање да се било којим средствима постигну сумњиви геополитички циљеви, занемаривање елементарних начела права и морала. Мора се учинити све како би се у будућности спречиле сличне трагедије.

На жалост, „вакцина" од нацистичког вируса која се током нирнбершких процеса развила у неким државама Европе, губи снагу. Јасан доказ су отворене појаве неонацизма који је већ постао уобичајена појава у Летонији и другим балтичким земљама. Посебну забринутост у овом контексту изазива ситуација у Украјини, где је у фебруару извршен антиуставни државни удар који су извели националисти и друге радикалне групације.

Данас је наша заједничка обавеза – да се супротстављамо хероизацији нацизма. Да се чврсто одупремо покушајима ревизије исхода Другог светског рата. Да се доследно боримо против свих облика расизма, ксенофобије, агресивног национализма и шовинизма.

Убеђен сам да ће томе допринети и јубиларне свечаности у Београду које би требало да постану још један израз искреног пријатељства наших народа, заснованог на осећајима узајамне симпатије и поштовања, на духовној блискости, на братству по оружју у Другом светском рату. Рачунамо да ће нам очување историјског сећања и даље помагати да заједно јачамо мир, стабилност и просперитет заједничког европског простора.

Мирослав Лазански

објављено: 16.10.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Obamin-pristup-Rusiji-je-neprijateljski.sr.html