Зашто је Америка суспендовала ЗСО на Космету

pecat.co.rs

Зашто је Америка суспендовала ЗСО на Космету - Печат - Лист слободне Србије

Уредништво

 

Нису јуче Приштина и тамошњи уставни суд суспендовали споразум о ЗСО, већ је то урадио Вашингтон. Ко је ту кога убедио: да ли Тачи, Јахјага и ортаци — Американце или Американци — припаднике ОВК који су ставили кравате и научили по коју реч енглеског, сасвим је небитно. Битно је зашто.

 Приштина суспендовала споразум о ЗСО. Шта смо јуче сазнали из овог наслова? Прво, да Албанцима са Косова и Метохије не одговара формирање Заједнице српских општина — дакле, ништа ново. Друго, да такозвано Косово има уставни суд и да је тај суд, као, нешто одлучио. Треће, да та одлука није коначна и да ће права оцена бити тек у јануару.

Међутим, оно најважније нисмо чули, а то је да ову одлуку није донела Приштина. Како? Косовска администрација, ма ко у њој седео, не сме ни фасцикле да купи ако се са тиме не сагласи амерички амбасадор у Приштини. Коме то још поодавно није јасно, тај је политички идиот. У оном античком смислу, да не буде забуне.

Не може Атифете Јахјага, такозвана председница такозване државе Косово, да сазове састанак са тамошњим политичким представницима власти и опозиције и да се они, као, сагласе да она затражи од уставног суда оцену уставности ЗСО, а да за то није добила сагласност или налог спонзора те квази државе. Наиме, нема бесплатног ручка, па ни на Косову.

Зашто сами себе туже

Сада само наочиглед имамо апсурд да представници политичких органа из Приштине посредно преговарају са Београдом у Бриселу, да тамо договоре формирање ЗСО још 2013. године, а да онда ти исти преговарачи траже да уставни суд оцени да ли су они лично прекршили устав. Лопови се, као што знамо, сами не пријављују у полицију и тужилаштво. Или се пријаве за неку ситну крађу, а све то како би сакрили неко неупоредиво крупније кривично дело.

Тако и политички представници Албанаца са Косова и Метохије наизглед траже да њихове одлуке буду проверене, а суштински је у питању нешто за њих далеко крупније. То крупније је пуна косовска независност и пун суверенитет и територијални интегритет на целој територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Ко је ту кога убедио, да ли Тачи, Јахјага и ортаци — Американце или Американци — припаднике ОВК који су ставили кравате и научили по коју реч енглеског, сасвим је небитно. То је као питање да ли је старија кокошка или јаје. Циљеви су и једнима и другима исти.

Континуитет политике Вашингтона

Важно је напоменути да одлука косовског уставног суда нема никакве везе са париским одбијањем да такозвано Косово буде примљено у Унеско. То је резон на прву лопту, који баш и не пије воду. Међународна дипломатија, па чак и међународно право, доиста већ годинама личе на кафанску тучу у којој побеђује јачи, без икаквих принципа. Али, и у кафани се зна неки ред, па стварно наивно звучи да је ово нека врста уступка Косову за оно што је у Паризу изгубио или пак да је то нека врста одмазде према Србији. Ама јок.

Ово је континуитет политике Вашингтона. Такозвано Косово признале су све западне земље и оне ту своју одлуку неће повући. Терање Приштине и Београда да седну за заједнички сто — без зелене чоје, јер то са коцкањем нема никакве везе пошто се игра на сигурно — имало је за циљ само једно: спонзорима косовске независности не одговара замрзнут конфликт. Никако им не паше српско игнорисање приштинске независности, јер то повлачи и игнорисање те независности од Русије, Кине, Шпаније… И ма колико га Запад сматрао независним, Косово без неког папира или споразума са Београдом није то што је пројектовано да буде. Кад тад би избио неки конфликт, а и до тад би стварало тензије. Зато је циљ трајније или трајно решење и зато од Србије траже оно за шта тврде да није њено. Зато јој не дају ЗСО.

Да се разумемо, формирање Заједнице српских општина није најсрећније решење ни за Србију, ни за Србе у њеној јужној покрајини, али је ипак нешто. Ако би у потпуности била формирана ЗСО, па још са могућношћу да јој се остале општине придруже — то био наставак замрзнутог конфликта. Тачније, било би мање од косовске пуне независности, а више од замрзнутог конфликта. А то не пише у пројектној документацији, тако да кажемо.

Свакако да неким западним центрима моћи одговара да на Балкану постоји више жаришта — ма колико приче и новца просипали на декларације о миру — јер на тај начин успешније могу да спроводе политику, да уцењују, да некад пошаљу и геополитичке поруке, а онда да се као изненада појаве као сила која решава ствар и пали свећу мира. Све то стоји.

Решавај Косово, свет се мења

Али, косовска прича предуго траје, геополитичка карта света се мења, Кина им мрси економске, али и војне прорачуне, Русија све више инсистира на Уједињеним нацијама као главном светком полицајцу кога је Америка замењивала једно време, па јој се свидело, Бразил јача… И да не набрајамо. Ко зна шта може да се деси за коју годину, па им не треба нека тамо аутономија у аутономији, која ако не може нешто суштински да промени, а онда може бар да буде непослушна.

Зато решавај. Зато је ЗСО била тема и Брисела пре две године, али је била тема и Брисела ове године. Зато је доста раније од Унеска покренута иницијатива за оцену уставности, а покренута је и доста пре посете српске делегације Русији.

Ваља подвући и да ономадашња иницијатива Демократске странке Србије Уставном суду у Београду да оцени уставност Бриселског споразума никако није истоветна иницијативи у Приштини. Наиме, ма колико се међусобно гложили, бацали јаја и сузавац једни на друге, сви албански политички актери на Косову имају истог тату, без којег ни кроз прозор не смеју да се нагну.

Дакле, није јуче Приштина и тамошњи уставни суд суспендовао споразум о ЗСО, већ је то урадио Вашингтон.

А у јануару? Па полако, као што је био Брисел један, па Брисел два, зашто не би било и Брисела три и Брисела четири и на свима њима теме ЗСО. У међувремену ће још нека специјализована организација Уједињених нација примити Приштину, Косово ће добити још неке атрибуте државности, а од Србије ће тражити да све то не омета, да је не би ометали. Али ће јој ипак тражити. Што је у многоме другачије него кад је ништа не питају.

http://rs.sputniknews.com/

 

Црна Гора и Унеско, част и брука…

POSLE NEUSPEHA OPERACIJE - SREBRENICA I UNESKO, STA CE NAM SPREMITI MI-6?

 

Црна Гора и Унеско, част и брука…

9. новембар 2015. 22:57Србија0

Like

Пише: Зоран Шапоњић

 

Представници четири државе заплакали су данас у Паризу пошто је саопштено да је Генерална конференција Унеска одбила да прими Косово у своје чланство! Биле су то сузе радоснице за Србе и Србију, за праведну борбу овог народа са светским моћницима, сузе радоснице над победом правде и истине над злом!

 

Питам се вечерас, да ли су представници Црне Горе, они кукавци што су данас раније подигли два прста, гласали за предлог Албаније да Косово, да они који су секирама скидали крстове са српских, православних манастира, буду примиљени у Унеско, заплакали када су чули за резултат гласања. Па, или због тога што предлог њихових пријатеља из Тиране није прошао, што је Хашим Тачи разочаран, или, ако су имали имало срца, ако их је крв повукла, у знак радости што је Србија победила. Ово, нека виде сами са собом, и са народом, кад се врате у Подгорицу.

Био сам у Пљевљима, оног дана када је Црна Гора изгласала да се одвоји од Србије. Сећам се, ко јуче да је било, кад су објавили да су они који су за самосталну Црну Гору победили, да ће се одвојити, сео сам на клупу, у парку испод хотела „Пљевља", и, сузе су саме кренуле низ образе. Плакао сам у мраку, сам, као мало дете…

И, не због тога, рећи ћу, што сам неки „великосрбин", не због мржње према онима који су народ убедили да ће им одвојенима бити боље, не због одлуке народа, сами су тако изгласали, него – због крви. Због тога што сам дубоко у себи осећао те вечери, да одлази и један део моје крви, део мене. И, због тога, што ћу убудуће, од тог дана, кад пођем под Острог, у Свету Тројицу, код мојих пријатеља широм Црне Горе, у поносне Крће, у Пивљане, горе на Сињајевину, морати преко границе. Ето, због тога.

И данас поподне, кад сам видео да је и Црна Гора, поново, гласала против Србије, а за предлог Албаније, да Албанци чувају Грачаницу и Високе Дечане, душа ме заболела. Заболела изистински, па шта год ви сада рекли.

И, питам се вечерас, шта ли су они који су из Подгорице наложили својим представницима у Генералној конференцији Унеска да гласају за Косово и Албанију, да пљуну браћи у лице, мислили кад су већали, ако су уопште већали шта ће и како ће. Ако им нису, а вероватно јесу, рекли шта да раде и како да гласају. Јесу ли помислили и једном да тек „част и брука живе довијека"?

Јесу ли помислили шта ће једног дана, када има садашњи пријатељи, они за чије предлоге гласају, постану власници Биљарде, када им отцепе део државе, у кога ће тада гледати, у коме ће им унуци тражити савезнике, хоће ли им Србија до тада заборавити и опростити бруку и издају?

А Србија јесте данас победила. Неочекивано, готово невероватно. И, пао је данас камен са срца свакоме коме је на срцу ова земља, свакоме ко је воли изнад свега, свакоме коме је један њен камен дражи од читаве Америке.

Али, не треба бити наиван, вратиће нам за ово, коштаће нас ова победа.

Јер, много су за Запад два пораза са Србијом у само пола године. Прво Сребреница и резолуција о геноциду која је пала у Савету безбедности УН, па сада пријем Косова у Унеско. И на ово треба бити спреман, биће нових захтева, биће нових уцена, биће нових резолуција, удара по Србији.

Само, једну ствар, чини ми се не би требало заборавити. И Сребреница и Косово, и порази перјаница западне политике и западног светског поретка и у СБ УН и у Унеску најава су, као што данас рече Кустурица, неких нових времена, неког новог света, који се, сведоци смо, полако али сигурно успоставља, рађа пред нашим очима. Света у коме више неће сви играти по нотама једног. Јер, није ово више 1999. година.

Можда се варам, Бог зна, али, ја у ово данас верујем мало више него јуче.

 

Искра

http://www.crveneberetke.com/crna-gora-i-unesko-cast-i-bruka/

Kosovo nije primljeno u Unesko za samo 3 glasa, evo ko je glasao protiv Srbije

webtribune.rs

Kosovo nije primljeno u Unesko za samo 3 glasa, evo ko je glasao protiv Srbije

 

Kosovo nije primljeno u Unesko pošto za prijem nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu na Generalnoj konferenciji ove organizacije.

Generalna konferencija Uneska nije prihvatila članstvo Kosova u tu organizaciju, budući da je nije bilo potrebne dvotrećisnke većine da bi se izglasao prijem.

Kosovu je falilo tri glasa za članstvo. Od 142 prisutnih za je glasalo 92, protiv je bilo 50, uzdržanih je bilo 29. Neophodna dvotrećinska većina bila je 95 glasova.

Prethodno nije usvojen predlog Srbije da se glasanje o članstvu Kosova odloži do seledećeg zasedanja Generalne konferencije Uneska, za dve godine.

Tom glasanju je pristupilo 170 država. Za predlog Srbije glasalo 58, protiv 88 država i 22 su bile uzdržane, dok predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Predlog Srbije za odlaganje podržali su zemlje: Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko, Meksiko…

Protiv su bile: Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati… BiH uzdržana.

Na početku sednice obratio se ambasador Srbije pri Unesko zatraživši odlaganje glasanja.

Devet zemalja nije imalo pravo glasa, među njima i SAD.

Ovako je bilo glasanje:

Glasale su 142 članice, za je glasalo 92, protiv je bilo 50, a uzdržanih je bilo 29. Za dvotrećinsku većinu je bilo neophodno 95 glasova, pa su za usvajanje predloga nedostajala tri glasa.

Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova su Brazil, Kina, Španija, Rusija, Indija, Kazahstan, Belorusija, Palestina, Severna Koreja, Slovačka, Urugvaj, Venecuela, Bahrein, Indonezija…

Uzdržani su, između ostalih, bili Bosna i Hercegovina, Kolumbija, Grčka, Nigerija, Peru, Poljska, Rumunija, Singapur, Trinidad i Tobago, Tunis i Zambija.

Za pristupanje Kosova Unesku između ostalih glasali su Belgija, Francuska, Kanada, Bugarska i Belize, Irska, Island, Italija, Litvanija, Malezija, Pakistan, Panama, Norveška, Novi Zeland, Portugal, Češka, Velika Britanija, Slovenija, Švedska, Švajcarska, Čad, Tajland, Turska, Avganistan, Albanija, Nemačka, Andora…

 

Englezi šokirani što im nije prošao predlog

Predstavnik Velike Britanije je na sednici rekao da se nikad nije desilo da bude odbijena zemlja koju je predložio Izvršni savet, da je Kosovo članica MMF i Svetske banke i da ovaj zahtev nema nikakve veze sa dijalogom Beograda i Prištine i sa procesom evropskih integracija dve strane.

Tome se usprotivio Tanasković rekavši da je ovde reč o presedanu. Nikada nije bila ovakva situacija, jer Kosovo nije država, već teritorija, rekao je on.

Predstavnik Argentine je rekao da zathev za prijem Kosova nije u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, dok je predstavnik Kube rekao da je to suprotnom međunarodnom pravu.

Nemačka je odbila zahtev za odlaganje odlučivanja sa obrazloženjem da je odluka već doneta na Izvršnom odboru.

Misija UN na Kosovu smatra da je reč o pitanju za Generalnu konferenciju.

Argentina smatra da prijem Kosova u Unesko nije u skladu sa Rezolucijom 1244, a Kuba da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Kuba je striktna u poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije i to su motivi zbog kojih je protiv članstva Kosova u Unesku, javlja RTS.

Kina smatra da bi prejem Kosova u Unesko mogao negativno da se odrazi na dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

Austrija ističe da su joj bliski i Kosovo i Srbija, ali da je protiv odlaganja sednice.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je raije za Tanjug da su izgledi da se Generalna konferencija pozitivno izjasni o tom zahtevu objektivno krajnje neizvesni.

– S obzirom na to da sistem glasanja u Unesku, gde su za prijem države nečlanice UN potrebne dve trećina glasova onih koji su pristupili izjašnjavanju, pri čemu se glasovi uzdržanih prilikom utvrdjivanja rezultata ne uzimaju u obzir, moguća su oba ishoda, jer će verovatno razlika izmedju glasova "za" i "protiv" biti veoma tesn –  istakao je ambasador Tanasković.

Prema njegovim račima, da bi se izbegla ovakva nepoželjna politička podela u specijalizovanoj agenciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu, Srbija će predložiti odlaganje rasprave o ovoj kontroverznoj tački dnevnog reda, bar do narednog zasedanja Generalne konferencije 2017. godine.

Ambasador Srbije je ukazao i da činjenica da je zahtev Kosova jedina tačka plenarne sednice ukazuje na značaj pitanja i na to da će biti velika rasprava.

Vlada Kosova i njeni partneri računaju da imaju 92 glasa za prijem Kosova u Unesko i ocjenjuju da je teško postići dvotrećinsku većinu od 195 država članica te međunarodne agencije, piše danas prištinski dnevnik Koha ditore.

Prema spisku koji su uradili Vlada Kosova i njeni međunarodni partneri, 62 države su se izjasnile da će sigurno glasati za prijem Kosova, dok se ostalih 30 nisu jasno izjasnile, ali se kosovske vlasti uzdaju i u njihovu podršku.

Generalna Skupština Unesko će danas razrazmatra predlog Albanije koji je podržan u Izvršnom odboru organizacije da Kosovo postane član te organizacije, protiv čega Srbija žestoko lobira.

(Blic,Tanjug,RTS,B92)

 

Дмитриј Седов - Косово Улазница за ЕУ

fsksrb.ru

Дмитриј Седов - Улазница за ЕУ | Фонд Стратешке Културе

 

Дмитриј СЕДОВ

 

У овом тренутку Украјина прети тешким последицама неколицини земаља чији су се политичари осмелили посетити Крим. На нишан су доспели парламентарци Италије и Француске, сад је наступио ред на Србију пошто је тамо одлучила да отпутује делегација ДСС и покрета "Двери".

Ужасни повици из амбасаде Украјине тим поводом натерали су међународну заједницу да замре од страха. Јер МИП Украјине пише страшне ствари: "Сличне посете представљају претњу националној безбедности и целовитости Украјине… Слично нарушавање украјинског законодавства може изазвати предузимање одговарајућих мера и покретање одговарајућих поступака".

Нарушитељ закона Украјине мора да схвати да је дирнуо у такве светиње те републике, да је нанео такву штету њеној безбедности, да може бити ухваћен и стављен иза решетака. Истина, у Кијеву већ одавно не сматрају неопходним да појасне како могу остварити сличне претње. За двадесет година налажења у саставу Украјине Крим није могао да изнедри на својој територији масу украјинских националиста који су спремни да раскомадају свакога ко не признаје припадност великој Трипољској култури.[1] Очигледно су овде били неповољни услови за узгајање таквих усева. Због тога се гости из иностранства не плаше да ће локално становништво показати непријатељско држање. Чак супротно – њих овде топло примају. А слати милицију из Кијева ради њиховог хапшења, некако није пожељно. Поново се може умешати локално становништво у ток извршења процедуралних дејстава, са тужним последицама за саму милицију.

И упавши у једну такву тужну ситуацију, власт у Кијеву се бави држањем уображених говора који веома подсећају на пословицу о "караванима који пролазе". А каравани заиста пролазе и постају све бројнији. На реду је долазак на Крим гостију из Немачке, без обзира на грозничаво стање умова у власти Украјине које се још није охладило од времена антиуставног државног преврата.

Ни украјински амбасадор ни српска влада не полазе од схватања правде, него од правила европске политике која се налази под контролом англосаксонаца. Схватање тога је веома једноставно – правилно је оно што одговара националним интересима САД. А све оно што њима не одговара – није правилно. И ако је англосаксонцима потребно поделити Србију на делове, они ће то чинити корак по корак, ставивши њену владу под слатку наркозу "перспективе уласка у ЕУ". Међутим, овде се јасно огледа преварантство, јер увукавши Косово пре Србије у ЕУ, они ће пред Београд поставити услов његовог признања као државе-чланице ЕУ. Другим речима, Србима се предлаже да купе улазницу у ЕУ са портретом Хашима Тачија.

Значи, у пуном обиму пред српском владом ипак стоји избор како даље живети – по правди или по англосаксонским правилима?

[1] Манијакална сулуда пропаганда у Украјини ради разлагања хришћанског православног погледа на свет и повратка паганизма у Украјини. Та пропаганда је инструирана са Запада и огледа се у матрици која се и нама намеће  све зарад повратка паганизму и растакања најзначајнијег што имамо  – нашег православног идентитета. Суштина се огледа у постулатима да су Украјинци народ најстарији, да је зачетак светске цивилизације започет у Тиропољу, да су Украјинци владали целим светом, да је њихово писмо најстарије итд., итд.  (примедба преводиоца).

 

Cвештенику Јовану Пламенцу уручена награда Друштва новинара Војводине „Златно перо“

srpskenovinecg.com

Уреднику Портала Митрополије црногорско-приморске свештенику Јовану Пламенцу уручена награда Друштва новинара Војводине „Златно перо"

bm

Пригодна бесједа свештеника Јована Пламенца након уручења награде „Златно перо"

 

Не тако давно, новинарство је на овим нашим просторима било дефинисано као друштвено-политички рад.

 

Сада, у времену мондијализма, односно глобализма и либерализма, природног насљедника једнојајчаних близанаца комунизма и фашизма, који су се својевремно посвађали на крв и нож, новинарство је – партијски рад.

Није, наравно, тако дефинисано. Али, посљедично, у времену када је декларативно „владање народа" у стварности „владање народом", и декларативна медијска слобода у стварности послушност политичким и криминалним центрима моћи, такође једнојајчаним близанцима, у стварности то је тако.

„Слобода" као еуфемизам за потчињеност, у стварности је спутавање слободе коју је човјеку дао Бог.

У оваквој пошасти друштвеног живота новинар може бити или онај који неће дати „вјеру за вечеру", или онај чији се карактер и осјећај морала уклапају у свеопшту лаж, као „лего коцкице".

Овај првопоменути новинарски сој заслужује пажњу овог догађаја. Њему је припало у дио његовање темељних вриједности овдашњег народа: његовог језика, духовног и културног бића…

Не знам како је код других на овим просторима, али језик српског народа је нагрижен, као да је поливен киселином. Прво му је извађена утроба – писмо на којем је узрастао. Дивно писмо Ћирилово и у Србији постаје реликт. Потом га је преплавио нови технолошки језик, сав од туђица, и увукао му се у сваку пору. Сада такав пршти наоколо, у свим животним ситуацијама, и не само из уста младих. Свеприсутна „литерарна" форма је – СМС.

У Црној Гори, српски језик је чак и обезимен. Двотрећинском већином у Парламенту. Много веће страдање је остати без имена, него остати без главе.

Српски народ је под окупацијом. И то много тежом и посљедичнијом од физичке – под окупацијом своје културе. Антикултура Запада, попут космичке црне рупе, убрзано усисава генерацијама вајану љепоту културног насљеђа нашег народа.

Наша етничка групација се урушава као греда у коју је ушао сипац.

Ријалити животна философија није видива само на неколико телевизијских канала; она се као заразна болештина увукла у породице. Општи промискуитет за посљедицу има све рјеђе и све позније склапање бракова, све чешће пуцање бракова, утробно чедоморство киретажом и много више средствима за контрацепцију, све чешћу вантјелесну оплодњу, афирмацију педерастије… Уз дрогу, то је логичан слијед антикултуре која је и нашем народу тако перфидно наметнута, умногоме посредством медија. Све ово за посљедицу има и раслбаљивање његовог духовног бића.

О, како велика „Њива Господња" могу бити медији. Њој су потребни дјелатници: честити новинари.

Богу хвала да ове вриједности новинарске професије препознаје Друштво новинара Војводине.

Јован Пламенац

(Митрополија  Црногорско Приморска)

 

SA AUTOROM KARTE SRPSKE DUHOVNE BAŠTINE NA KOSMETU

SA AUTOROM KARTE SRPSKE DUHOVNE BAŠTINE NA KOSMETU

 

Sa ovom mapom kulture kartograf "Politike" Ljubiša Gvoić želi svetu da pojasni srpsku prošlost i sadašnjost

 

http://www.antic.org/Gvoic/ 

 

 

"Možemo mi svetu koliko god hoćemo da pričamo da je na Kosovu i Metohiji 1350 pravoslavnih crkava i manastira, svet će nas, iako je to nesporna istina, teško shvatiti dok mu, kako se kaže, crno na belo ne pokažemo da je tako. Upravo zbog toga pre četiri godine napravljena je karta koju smo nazvali "Srpski belezi na Kosovu i Metohiji" i koju je objavio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pravljena 13 godina, ali objavljena u malom tiražu, ova karta – iako je doživela dva izdanja – nije imala odjeka kakvog bi bilo normalno da ima, jer je ona prvi dokument koji je i grafički pokazao kolika je rasprostranjenost i gustina belega srpske duhovne baštine na Kosovu i Metohiji", kaže Ljubiša Gvoić, kartograf našeg lista, čija je nova karta pod nazivom "Srpska duhovna baština na Kosovu i Metohiji" predstavljena na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga.

Dopunjavajući svoju prethodnu mapu četiri godine, Gvoić je, kako kaže, podatke za ovu "mapu koja ne pristaje na zaborav" skupljao iz istorijskih knjiga, monografija, istorija umetnosti, novina, pretačući tako na jedan komad hartije podatke koji bi, kad bi se sabrali u knjigu, činili zbornik od najmanje 5.000 stranica.

"Novine su, na žalost, u bliskoj prošlosti bile pouzdan izvor podataka o rušenju pravoslavnih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji", objašnjava kartograf čija će karta, upravo objavljena u izdanju Informativne službe Srpske pravoslavne crkve, biti štampana u tiražu od 10.000 primeraka. Srušenim i oštećenim crkvenim zdanjima posvećena je posebna, mala, mapa na velikoj karti, na kojoj se nalazi i spisak uništenih spomenika kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji.

Šta je sve zabeleženo na ovoj unikatnoj karti koja je, za razliku od one objavljene pre četiri godine, prva ćirilična karta te vrste kod nas?

Na ovoj mapi – koja bi, kako kaže Ljubiša Gvoić, "političarima mogla da posluži kao putokaz za rešavanje krize na Kosovu i Metohiji, jer ako su narodi različitih vera i kultura mogli na ovom prostoru vekovima da žive zajedno, svakako to mogu opet, samo treba pronaći pravi model, što spada u posao političara"– zabeleženo je ukupno 1994 toponima. Kad se njihov broj podeli sa površinom Kosova i Metohije vidi se da se, otprilike, na svakih 2,5 kilometra nalazi neki beleg srpske prošlosti na ovom prostoru. Crkva, manastir, groblje, kula, vlastelinski dvorac ...

Na karti je 1181 crkva, 113 manastira, 48 isposnica, osam spomen-kapela i spomen-kosturnica. To je, podseća autor karte, 1350 crkvenih zdanja, sećajući se da mu je "jedan Rus u Hilandaru rekao da u celoj prostranoj Rusiji nema više od 1200 pravoslavnih manastira". Pretpostavljajući da bi na Kosmetu – iako taj izraz nerado koristi, smatrajući ga ustupkom zapadnim medijima i negiranju činjenica o nastanku Metohije – "bilo još više drevnih pravoslavnih svetinja da ih u prošlim vekovima osvajači nisu rušili, podižući od materijala sa razrušenih zdanja džamije, mostove, vodenice, kuće, bunare, škole, ambulante, pa čak i jedan javni nužnik", Gvoić kaže da je broj svetinja dokaz nespornog srpskog prisustva na ovom delu Balkana.

Osim crkvenih zdanja, na karti su ubeležena i 534 stara srpska groblja, 96 tvrđava i starih gradova i 14 dvoraca srpske vlastele, kaže autor mape koja bi, kako se očekuje, uskoro trebalo da se pojavi i na engleskom jeziku, izražavajući ogorčenje što su u bliskoj prošlosti meta separatista bili čak i spomenici kulture od izuzetnog značaja.

Otkrivajući da mu je još neostvareni san da napravi atlas Srpske pravoslavne crkve, od primanja hrišćanstva do današnjih dana, Gvoić kaže da već priprema dve nove karte. Prva će biti svedočanstvo o prinudnoj zabrani povratka Srba u severozapadni deo Metohije posle Drugog svetskog rata, koju priprema u saradnji sa Arhivom Srbije, a druga dokaz o prisustvu Srba u Zapadnoj Slavoniji i pre Velike seobe Srba iz 1690. godine.

M. Kuburović

 

 

Код кога је шибица за Балкан?

rs.sputniknews.com

 

Код кога је шибица за Балкан?

 

Sputnik

Коментари и Аналитика

07:55 01.11.2015(освежено 10:18 01.11.2015) Преузмите краћи линк

 

Да ли је британски политичар Винстон Черчил био у праву када је рекао да је Балкан „мекани стомак Европе" и место на коме је Стари континент најрањивији?

Српски премијер Александар Вучић током боравка у Москви својом изјавом „да му се чини да је некоме у интересу да Балкан буде нестабилан", поново је отворио Пандорину кутију. О коме је, међутим, Вучић говорио и на кога је мислио остало је недоречено. Коме је у интересу нестабилан Балкан?

Немири у Куманову, покушаја Британије да у Савету безбедности прогура резолуцију о Сребреници, сукоб са Хрватском због миграната, најаве Приштине да одустаје од формирања Заједнице српских општина, најаве хапшења Срба, протести опозиције у Црној Гори… Дамаклов мач и даље виси над нашим главама?

Слободан Јанковић са Института за међународну политику из Београда верује да рационално гледано никоме не би требало да одговара дестабилизација Балкана. Са друге стране, додаје он, мали поремећаји и замрзнути сукоби одговарају онима који су ту војно присутни, а то су на првом месту Сједињене Америчке Државе и њихови европски савезници.

„Иначе, како и чиме објаснити ширење НАТО–а? НАТО се шири да би ширио безбедност — то је једна ствар. Друга је, зашто остају трупе на Косову и Метохији, и зашто Американци јачају своје базе у Бугарској и у Румунији? Да би обезбедили стабилност. Али без потенцијалних жаришта и криза нико не би ни мислио претерано о безбедности. Дакле, у том смислу, за неке мање нестабилности сигурно су заинтересовани ови на Западу", каже Јанковић за Спутњик.

Јанковић оцењује и да је видљиво да Американци доста улажу у безбедност и лобистичко обезбеђивање Балкана као полазној тачки за слабљење позиција Русије у Украјини и на Црном мору, а онда и потенцијално и саме Русије.

Милош Шолаја, професор међународног права са Факултета политичких наука у Бањалуци, каже за Спутњик да су и сами глобални процеси поново пошли у правцу тензија.

„Очигледно је да и Балкан, који је окружен врло нестабилним регијама — Медитераном, Блиским истоком, Кавказом — не може да се стабилизује, пре свега због интереса великих сила", објашњава Шолаја.

Очигледно је, додаје он, да постоји могућност да ниска стабилност на Балкану, постане и висока ако буде требало, а то по Шолаји треба, како каже, „онима који желе да овај ниво конфликта пренесу на Средњи и Блиски исток.

„Тамо где се једна непозната творевина назива државом. Некако је већ ушло у жаргон да се „Исламска држава" назива државом иако ту нема ни 'д' од државе, већ је у питању криминална организација која очито користи одређене економске просторе и енергетске процесе да би се позиционирала, и да би за рачун западних земаља постигла неки резултат. Стабилизација на Балкану значила би и већу могућност стабилизације на Блиском истоку", уверен је Шолаја.

Мишљење Владимира Пивоварова, бившег шефа Војно–безбедносне и контраобавештајне службе Македоније, донекле се разликује од мишљења претходних саговорника.

Он верује да је све, па и безбедност, у рукама овдашњих политичара. Он каже да ако се говори о нестабилном Балкану, онда морају да се изнесу и одређени аргументи.

„Тачно је то да смо немирно подручје, јер нам је и менталитет такав, а то је показала и историја. Док су други градили у својим државама, ми смо расправљали о међама", подсећа он.

Пивоваров о тези да некоме „са стране" одговара врућ Балкан каже да је то тачно, али закључује да то може да утиче на ситуацију само у оноликој мери колико му је то у једној држави дозвољено.