Analitičari: Rusija u Siriji brani Evropu

atvbl.com

Analitičari: Rusija u Siriji brani Evropu

Name

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocijenio je danas da Rusija u Siriji brani Evropu i da Evropa sa Rusijom ima šansu da preokrene situaciju u svoju korist.

Na skupu "Legalna akcija Rusije u Siriji i njen geopolitički uticaj u Evropi" Anđelković je rekao da je u "glavama" SAD, Srbija na istom mjestu gdje je bila na karti Evrope iz 1800. godine – na Bliskom istoku, što za Srbiju predstavlja opasnost.

"Oni mogu pokušati da razne nacionalne turbulencije vrate u naše kuće. Odbrana Rusije u Siriji je odbrana naših kuća", smatra Anđelković.

Prema njegovim riječima, Rusija je u Siriji intervenisala iskreno, te da Sirija može biti tačka ponovnog spajanja EU i Rusije.

"Nakon Pariza počeće proces emancipacije Evrope. Poslije ovog Evropa ima šansu da prihvati pruženu rusku ruku. To će značiti stabilniju Srbiju i Republiku Srpsku i generalno srpski prostor na Balkanu", rekao je Anđelković.

Predsjednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, u čijoj je organizaciji skup održan, Stevica Deđanski je konstatovao da je Evropa počela da plaća cijenu dugogodušnjeg skrivanja pod tepih određenih istina koje je nametala SAD i da je došlo vrijeme da se preispitaju odnosi.

"Sada se menja ploča. Svi vide da je terorizam u njihovoj kući. Vide da je vreme da se resetuju odnosi i da se pridruže Rusiji", rekao je Deđanski.

On je naglasio da je aktuelnoj situaciji u svijetu doprinio i licemjeran odnos međunarodne zajednice prema samoproglašenom Kosovu.

"Kosovo je doprinelo da imamo zlo u celom svetu. Mislimo da ništa nije izgubljeno, dok sve nije izgubljeno", rekao je Deđanski.

Politički analitičar Branko Radun takođe je upozorio je da je na mapi "Islamske države" i teritorija Srbije i da vođe islamista u budućnosti planiraju napade i na tom dijelu Balkana.

Stoga, kako je rekao, Rusija danas u Siriji brani Evropu kako od velikog talasa migranata tako i od terorista koji ne prezaju od ničega i ništa im nije sveto.

U osvrtu na dešavanja u Siriji, vojni analitičar Miroslav Lazanski rekao je da je Rusija misijom u Siriji pokazala da je sposobna da svoju teritoriju čuva iz daljine i da ima "tomahavke".

On je ocijenio da je situacija na terenu izuzetno složena zbog isprepletenosti interesa koji postoje na tlu Sirije.

"Asad hoće da ostane na vlasti. Rusija neće novi Avganistan i logično je da se bori što dalje od kuće. Cilj SAD je da EU učine nezavisnu od ruskih energenata i nastoje na sve načine da EU odvoje od Rusije. Mi se suočavamo sa globalnom politikom licemjerja", zaključio je Lazanski.

 

 

Српски народ је један и недељив

rs.sputniknews.com

Српски народ је један и недељив

Sputnik

Историографија, социологија и политикологија су далеко одмакле  у истраживању најновије историје српског народа, али није постојала синтеза која би целовито представила историју Републике Српске и Срба у БиХ, па је то, како каже аутор, био основни разлог за настанак овог дела.

Антић подвлачи да су се Срби у БиХ нашли у чудном положају да немају целовиту историју ни рата ′90-их ни Републике Српске.

„Српски народ у БиХ се еманциповао од Босне и Херцеговине на начин на који су се Хрвати поставили према Југославији, а тим отклоном су се на неки начин одрекли доброг дела сопствене прошлости. Тако да је у прегледима историје српског народа из БиХ он углавном поистовећиван са Србијом и са Србима из Србије. За то време Бошњаци, и делом Хрвати, преузели су средњовековну историју Босне малтене као своју", каже Чедомир Антић на почетку интервјуа.

На шта конкретно мислите кад кажете: одрекли су се сопствене историје?

— То значи да је осим раздобља под Турцима и 20. века у принципу све остало запостављено. Друго, сваки преглед историје РС почињао је са 1990. годином и парламентарним изборима. Зато што одржавамо привид југословенског и српског јединства из доба Југославије и не стварамо неку нову идеју националне интеграције и кад, притом, имамо специјалне везе и кад мање-више функционишемо као једно друштво по много чему — свим тиме идемо у прилог онима који су на полузнању или незњају о БиХ заснивали политику великих сила. Било је, наиме, политичара из САД и земаља ЕУ који су тврдили да Срби треба да оду у Србију, да не треба да живе у Босни.

Према томе, питање аутохтоности Срба у БиХ, које је несумњиво у историографији, није било поново потврђено у некој синтези о историји. Несумњиво је да је српски народ један и недељив, а да је српска нација јединствена. Али, такође је несумњива чињеница да су Срби полицентричан народ, да је било више центара, и да је била велика грешка у прошлости кад смо ту чињеницу пренебрегавали.

Дакле, то није само историја последњих 20 година?

— То је историја земље, тих области и кад није постојала Република Српска, то је историја народа, пре свега српског, али и других који су ту живели. Дали смо преглед историјског развоја, првенствено становништва и друштва на тим територијама од старијег каменог доба до терористичког напада у Зворнику, априла ове године.

Рекосте да је српски народ један и недељив. Да ли се историја Републике Српске у нечему разликује, и ако се разликује у чему се разликује, од историје Србије?

— У Србији је до поделе између елита и народа дошло тек осамдесетих година 19. века, а у БиХ је до тога дошло много раније. У међуратном периоду Срби су као најбројнији у БиХ имали две подједнако моћне странке, од којих једна представља народ а друга елиту. То је довело до тога да Срби све до Другог светског рата и до геноцида, немају јединствену политику. После геноцида су, захваљујући исходу светског и грађанског рата, приграбили комунизам, да би онда са стварањем све самосталније Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, били маргинализовани.

Срби у БиХ су, за разлику од свих других крајева где су се борили за своја права, радикално променили политику. У свим другим областима Срби су прихватили југословенски модел. У Хрватској су до јануара 1992. и до Венсовог плана, и српски народ и елите мислили да ће преузети власт и да ће се поновити 1945. У Републици Српкој су, да би спасили народ и део земље на којој тај народ живи, били спремни да поднесу велике жртве. Да жртвују Југославију, да чак прихвате независност Босне — што су учинили Кутиљеровим планом, и коначно, прихватили су да се одрекну Сарајева, највећег српског града после Београда. То је био знак спремности на прагматичну политику и на опстанак. То нисмо бранили ни у Црној Гори, ни на Косову, ни у Хрватској. Зато смо на тим просторима и пропали.

Да ли сте се, као историчар, бојали сувише мале дистанце од 1992. кад сте правили ову историју?

— Желео бих да ми овај посао наставимо тако што бисмо га проширили, јер Република Српска то заслужује и њој је потребна велика синтеза, а ово досад је класична историја. Управо због питања дистанце било је битно да се напише и нешто опширније. Тамо где нисмо били сигурни, где нисмо имали изворе, односно нисмо имали свежа документа, тамо смо представили шта се зна. Треба рећи да класична дистанца није ни потребна, с обзиром на чињеницу да о временској дистанци говоримо пре свега због архивских докумената. Међутим, кад је реч о раздобљу до 1995. године, сви ти документи су отворени због Хашког трибунала. Кад је реч о раздобљу после 1995, морали смо да представимо политички живот Републике Српске који је јако буран, али смо настојали да стварима приступимо несензационалистички и непристрасно.

Доживели смо да и Милошевићеву биографију и историју Србије у доба Милошевића напишу прво социолози и политиколози, па тек онда стидљиво историчари. Ја сам британски ђак и један мој професор је говорио да је прошлост све оно о чему говоримо и да постоји легитимно право историчара да о томе пишу. Ово је време у коме ако не пишемо о историји, нестаће историја.

Како ћете одговорити онима који ће рећи да ово није историја и дело историчара већ да је у сврху политичке агенде Милорада Додика, председника Републике Српске?

— У првој половини 19. века Пушкин је написао књигу „Историја Пугачова". Читава јавност је била шокирана. Говорили су како је могуће да један такав разбојник и побуњеник може да има своју историју. Пушкин је сматрао да може, и историја му је дала за право. Дакле, Република Српска је реалност. Босна и Херцеговина је вештачка. Та реалност је просто више од 80 одсто капацитета једне државе. Теже би било написати историју Босне и Херцеговине, а да притом не пишете историју Републике Српске и Федерације БиХ. Албански народ на Косову и Бошњаци су пошли у рат са оваквим књигама, ми ову пишемо без таквог оптерећења. Ова књига није књига мржње и писана је на потпуно научној методологији. Отворена је и неко може да напише противкњигу. А оно што знам да не може нико, јесте да негира Републику Српску. Ово је још једна потврда стварности.

 

Žan-Pol Bled: Islamiste potući u savezu sa Rusijom

novosti.rs

Žan-Pol Bled: Islamiste potući u savezu sa Rusijom

Goran Čvorović

Žan-Pol Bled, francuski istoričar i inostrani član SANU, govori za "Novosti" o terorističkom udaru na Pariz, mogućnosti novog svetskog konflikta, problemima EU, mestu i ulozi Srbije...

OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

FRANCUSKA je danas u ratu. Trauma posle najnovije serije atentata toliko je jaka da je to sada svima postalo jasno. Nisu svi imali svest o tome. Ovi napadi su različiti od onih u januaru, jer su za cilj imali celu francusku naciju.

Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", govori poznati francuski istoričar Žan-Pol Bled, koji je nedavno izabran za inostranog člana Srpske akademije nauka. Naš sagovornik ističe da borba protiv terorizma ne može da se vodi bez Rusije i da u toj borbi treba ići do kraja.

- Postoje dve opcije: ili da se pred Islamskom državom povučemo, što je neprihvatljivo, ili da ojačamo borbu. Istovremeno, akcije treba bolje koordinisati. U ratu protiv Islamske države Rusija treba da ima svoje puno mesto.

JEZIK JE NACIJA VAŠI roditelji su poznati kao sastavljači priručnika pravopisa francuskog jezika. Koliko je za vas, koji ste rasli u takvom okruženju, očuvanje jezika osnov za održanje nacije? - Iznad pravopisa je jezik, a iznad jezika nacija. Sve je to povezano. Francuski pisac Bifon iz 18. veka govorio je da stil predstavlja čoveka. Stil je, takođe, i nacija. Jezik je jedan od konstitutivnih elemenata nacionalnog identiteta. On je danas ugrožen. Glavnu opasnost predstavlja amerikanizacija kroz kulturološki model. Svi su pogođeni, ali što je nacija jača, bolje se od toga brani.

Posle svega, mislite li da bi u bliskoj budućnosti mogao da nas iznenadi novi svetski konflikt?

- Između Francuske i Nemačke svakako ne. Postoji, međutim, problem u odnosima sa Rusijom. Ne mislim da će se ići do konflikta sa Moskvom. Najveća mogućnost je da fatalne dinamike ne bude, jer to nije ni u čijem interesu. Ali, situacija nije zdrava. Nadam se, zato, da bi zajednička borba protiv terorizma, u ovom slučaju protiv Islamske države, ipak trebalo da dovede do progresivnog približavanja. Da počnemo da vodimo konstruktivni dijalog među sobom. To je moguće. Imamo dokaz u slučaju Irana.

Gde je tu mesto SAD?

- U političkom smislu, prolazi vreme američke supersile. Od 2003. godine, SAD su u silaznoj putanji. Naravno, reč je o silasku na duge staze. Ali, danas više ne može da se govori o jednopolarnom svetu. S tim je završeno. Tu su sada i Rusi, koji pokušavaju da pronađu ranije mesto, ali i Kina. Ko zna, možda će se u decenijama koje dolaze pojaviti i regionalne sile koje su sposobne da budu akteri međunarodne scene, kao što su Iran ili, na primer, Brazil.

Kako Srbija treba da se ponaša u ovakvom svetu?

- Situacija je po Srbiju komplikovana. Ona se nalazi između dva poziva. S jedne strane, postoji aspiracija ka EU, i to u fizičkom smislu reči, ne u formi entuzijazma. Preovlađuje ideja da u današnjoj Evropi nema druge opcije nego ući u EU. S druge strane, Srbija je okrenuta ka slovenskom jedinstvu, prijateljstvu i solidarnosti s Rusijom. Ovakve aspiracije krajem devedesetih nisu bile toliko kontradiktorne, ali ih je danas sve teže kontrolisati, imajući u vidu jaz koji je u poslednje dve godine nastao između Zapada i Rusije.

Neki nas savetuju da odaberemo, drugi da istrajemo i budemo most?

- Ta druga opcija je pozitivna strana medalje. Ako Srbija uspe da odigra takvu ulogu, to bi bilo odlično. Jer, aktuelno neslaganje između zemalja EU i Rusije je veoma štetno. Nostalgičan sam prema vremenima koja nisu tako daleko za nama, od pre desetak godina, kada se govorilo o osovini Pariz-Berlin-Moskva, kao reagovanje na američku invaziju Iraka. General de Gol je govorio da se Evropa proteže od Atlantika do Urala. Iako danas to izgleda veoma daleko, to je ispravna vizija.

PONOSAN NA ČLANSTVO U SANU BLEDU, koji je za vreme bombardovanja 1999. bio u Beogradu, a koji se našao i u delegaciji s predsednikom Širakom koja je posetila Srbiju 2001. godine, posle ponovnog otopljavanja odnosa između dve zemlje, titula akademika SANU mnogo znači. - Iznenađen sam i, naravno, ponosan. Znam šta predstavlja SANU u istoriji i kulturnoj sferi Srbije - ističe Bled, koji kaže da će uskoro posetiti naš glavni grad povodom ovog velikog ukazanog mu priznanja.

Kako se jedan istoričar germanista zainteresovao za Srbiju?

- Stvari u životu nikada nisam posmatrao crno i belo. Medijski diskurs u Francuskoj, i drugde na Zapadu, nastojao je tokom devedesetih da demonizuje Srbe. Takav pristup me je od početka iritirao. To što se dešavalo prevazilazilo je dimenzije režima. Nisam, dakle, podržavao režim, već zemlju. A germanista je, istovremeno, i građanin Francuske. Profesija ne briše afinitete i simpatije.

Šta su bile greške drugih, a šta nas, tokom devedesetih?

- Sa zapadne strane postojao je krajnje pojednostavljen pristup, s dobrim i lošim momcima. U politici, i u bilo čemu drugom, to nikada ne donese ništa dobro. Kao odgovor, Srbi su se zatvorili u sebe. To, svakako, nije olakšalo tok stvari. Svako se bio ušančio u svojim pozicijama, a to ne pomaže dijalogu.

Kako vidite ulogu Francuske u tom periodu i menja li se danas nešto u tom smislu?

- Srbima se nije dopalo ponašanje Francuske i to je sasvim razumljivo. Bila je to bolna epizoda. Nekoliko gestova bi, međutim, ipak, mogli da se izdvoje, kao što je protivljenje Žaka Širaka bombardovanju mostova u Beogradu. Slažem se, naravno, da to nije dovoljno za odnose koji bi trebalo da postoje između nas. Francuska je odabrala svoju stranu kada je reč o Kosovu. Žalim zbog toga. Zato sam i organizovao francusko-srpske kolokvijume istoričara. Hteo sam da učinim gest koji bi u francuskom intelektualnom svetu obeležio činjenicu da je prijateljstvo prema Srbiji i dalje realnost.

Ali ni približno kao nekada...

- Francusko-srpski odnosi nisu kao što su bili između dva svetska rata jer ni geopolitički kontekst nije isti. Ušli smo u fazu normalizacije. Ima razmimoilaženja, ali odnosi više nisu konfliktni. Francuska bi danas mogla da igra ulogu mosta između Srbije i EU, baš kao što Srbija može da bude spona između EU i Rusije.

Šta Srbi nedovoljno znaju o svojoj prošlosti, što je vama, kao stranom istoričaru, specijalisti za Habsburšku monarhiju, poznato?

- Beč je smatrao da će Prvi svetski rat biti samo treći balkanski rat. Srbi nisu shvatili da je u Beču, od 1903, a naročito od 1912. postojalo osećanje velike zabrinutosti, pa čak i straha, od srpske politike, koju su oni shvatili kao ekspanzionističku. Ali nema nikakve sumnje da je sva odgovornost za početak ovog rata na strani Austrougarske. Ona je poslala ultimatum i proglasila rat. Vlada Srbije nije bila uključena u atentat u Sarajevu. S druge strane, jeste Crna ruka, koja nije planirala napad na nadvojvodu Ferdinanda, ali ga je podržala. Ali Crna ruka nije vlada. Tu treba napraviti jasnu razliku.

Priča se da je dinastija Obrenović svrgnuta baš zato što se previše približila Austrijancima?

- To je svakako jedan od elemenata za objašnjenje pada ove dinastije. Beograd i Beč su tada imali sporazum o savezništvu. Ta činjenica verovatno nije bila strana u njihovoj eliminaciji. Uostalom, među ljudima koji su učestvovali u ubistvu kralja i kraljice nalaze se i oni koji su kasnije bili u sastavu Crne ruke, oštro usprotivljeni Austrogarskoj. Dinastija Obrenović je pripadala političkom sistemu Beča koji je imao izuzetno jak uticaj na jugoistoku Evrope. To nije bilo u saglasnosti s osećanjima većine građana Srbije. Jednostavno, ta dinastija nije više bila popularna.

RADUJEM SE POBEDI U UNESKU ŽAN-POL Bled je kao profesor na Sorboni proteklih godina organizovao mnoge kolokvijume i debate posvećene francusko-srpskim odnosima i zaštiti srpskog nasleđa na Kosovu. Kako gledate na diplomatsku pobedu Srbije u Unesku? - Radujem se što se tako završilo. Da je Kosovo ušlo u Unesko, imajući u vidu sva uništavanja kulturnih i religijskih dobara, bilo bi to u kontradikciji s osnivačkim principima ove organizacije.

Da li aktuelna Srbija iz bilo kog razloga može da smeta Berlinu?

- Objektivno, ne vidim razlog zbog kog bi Srbija bila smetnja Nemačkoj. Ne mislim da je Balkan za Nemačku prioritetna interesna zona. Ona se, pre svega, nalazi u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj. Ali, to ne znači da se Berlin potpuno ne zanima za Balkan, i Srbiju u njemu. Iako to zvanični jezik nikada neće priznati, kolektivno sećanje o minulim konfliktima isplivava na površinu. Time, naravno, ne treba sve objašnjavati, ali taj faktor ne treba ni zanemarivati. Istorijske konstante, kao što su one vezane za Prvi u Drugi svetski rat, ne mogu u potpunosti da se izbrišu, kao da nikada nisu postojale. Danas u nemačkoj politici postoje aspekti vilhelmovske politike snage do 1914. godine. Nemačka je posle ujedinjenja pronašla poziciju i sredstva da vodi takvu politiku.

Zbog čega se zalažete za Evropu nacija?

- Ne može se narod izbrisati gumicom, nekom vrstom ukaza koji dolazi odozgo. Nacije danas i dalje bude duboka osećanja među stanovništvom različitih država. Veliki broj građana širom Evrope EU smatra vlašću koja dolazi spolja, koja je birokratska, s nedemokratskim sistemom koji ide protiv volje naroda, kao što je bio slučaj s usvajanjem Evropskog ustava. U Evropi nacija, kao konfederaciji, u kojoj bi Srbija imala svoje puno mesto, utvrdile bi se osnovne zajedničke tačke, i tako sprečila poplava ogromnog broja pravila koja stižu iz Brisela.

Kuda ide Evropa danas?

- Neću reći ništa novo ako kažem da je EU u krizi i da se to svakodnevno oseća. Tu je i kriza evra. Bojim se da taj problem nije rešen. Ako tome dodamo i ogromnu migrantsku krizu, shvatićemo da sve što se događa prevazilazi Evropu. To samo pojačava fenomen odbijanja ovakve EU.

A kuda se kreće svet? Da li smo stigli do kraja liberalnog kapitalizma i može li ovaj koncept da nam ponudi još nešto?

- Vremena nisu sjajna. Pojavljuju se, ipak, pokreti protesta protiv tog sistema, kao što je Podemos ili kao što je bila Siriza. Nismo obavezni da gajimo simpatije prema političkim opcijama koje oni predstavljaju da bismo zaključili da iskazuju osećanje odbacivanja koje je, pre svega, simpatično, i koje će, možda, izroditi rešenja.

 

 

Emil Vlajki: U knjizi "izdajem" Dodika, za njegovo i srpsko dobro!

U knjizi "izdajem" Dodika, za njegovo i srpsko dobro!

 

15.11.2015. • 12:47h • Press / Saša Bižić

 

Emil Vlajki, potpredsjednik Republike Srpske u periodu od 2010. do 2014. godine, doktor političkih nauka i profesor emeritus Univerziteta u Banjaluci, nedavno je objavio novi roman "Druga Judina izdaja"!

 

Foto: Emil Vlajki

 

Ova knjiga poznatog intelektualca sigurno će privući značajnu pažnju javnosti, a zasad se može pronaći u banjalučkim knjižarama "Kultura" i "Libra". Izdavači su Partija ekonomske i socijalne pravde, čiji je Vlajki lider, te banjalučka "Besjeda" i frankfurtske "Vesti".

Za čitaoce će posebno atraktivna biti činjenica da se Vlajkijev novi roman odnosi na dvije ličnosti koje on ima u sebi i koje se međusobno ne slažu, zatim na predsjednika Republika Srpske Milorada Dodika, te na Isusa i Judu. Upravo zbog toga, razgovor za Press započeo je pitanjem u kakvoj vezi je njegova podijeljena ličnost sa proteklom decenijom postojanja RS, ključnim figurama Srpske i događajima iz Svetog pisma.

- Dobro ste primijetili da u meni postoje bar dvije ličnosti. Jedna je racionalna, naučna, "luciferska", faustovska. Druga je puna obzira prema bližnjem svom, bez obzira na razlike u obrazovanju, socijalnom statusu, nacionalnosti i vjeri. U svakodnevnom životu, moja druga, idealistička ličnost prevladava nad onim što je najvažnije u ovom društvu, nad profitnom racionalnošću. Drugim riječima, nema tih para na svijetu kojima bih mogao da budem kupljen i korumpiran, tako da odustanem od svojih ubjeđenja i da radim nešto nečasno, nemoralno, a isplativo. Zbog toga sam bio i ostao siromašan kao "crkveni miš". Za vrijeme mog mandata kao potpredsjednika RS, u više navrata bio sam izložen pokušajima političke i materijalne korupcije, što sam, naravno, odbijao. Kao takav, "neprilagodljiv", bio sam blaćen i vrijeđan sa svih strana - kaže Vlajki.

 

·       Ko vas je i zbog čega osporavao dok ste bili potpredsjednik RS?

- Bošnjaci su me vrijeđali jer sam se borio protiv političke islamizacije ovih prostora, dakle ne protiv islama kao vjere. Hrvati su to isto radili jer nisam pripadao katoličkim i HDZ-ovskim strukturama i njihovom načinu mišljenja. Vladajuće srpske strukture u RS napadale su me jer sam oštro kritikovao njihovu socijalnu i ekonomsku politiku. "Međunarodna zajednica" nije mogla da me smisli jer sam razotkrivao njenu imperijalističku politiku, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, posebno onu protiv srpskog naroda. Sve u svemu, nisam nikom odgovarao, pa sam konačno bio politički eliminisan. I Isusov lik, gledajući istoriju, nije nikada nikome bio po volji, iako su se svi uvijek kleli u njegova načela.

Možda moje vrijeme tek dolazi!

 

·       Vidimo da je vaša književna aktivnost u punom zamahu. S druge strane, da li je, završetkom vašeg mandata potpredsjednika RS, okončana i vaša politička karijera, ili je to samo "zatišje pred buru"?

- Nemojte me provocirati i tjerati me da sam sebe previše hvalim. Vi znate da se unutar političke elite u RS ističem svojim kvalitetima, poštenjem, obrazovanjem, idealizmom, kao i međunarodnom prepoznatljivošću, budući da se moje naučne knjige nalaze u oko 250 biblioteka širom svijeta. Za vrijeme mog mandata, narod se uvjerio da sam bio potpredsjednik svih građana RS i ljudi me zbog toga cijene. Osim toga, znam kako efikasno izaći iz ekonomske i socijalne bijede u kojoj se nalazimo. Ne šalim se kada to kažem, ja to "čudo" mogu da postignem. Polit-ekonomista po obrazovanju, ja sam strateg, razmišljam globalno, građanski, socijalkapitalistički, i potrebna mi je jedino dobra ekipa, "trust mozgova" koji bi mogao realizovati moje zamisli. U sadašnjem patološkom, bolesnom, banditskom, feudalnom sistemu, apsolutno sam beskoristan. Ali ko zna? Možda moje vrijeme tek dolazi.

 

·       Budući da živimo u politički oštro polarizovanom društvu, šta u "Drugoj Judinoj izdaji" mogu da nađu oni koji očekuju apologetski odnos prema prvom čovjeku RS, a šta oni koji pretpostavljaju da je riječ o kritici iz (ne)očekivanog pravca?

- Bio sam i ostao "apologeta" Dodikove spoljne politike usmjerene protiv američkog "novog svjetskog poretka", kao i napora Milorada Dodika za jačanje i osamostaljivanje RS u smislu izvornog Dejtona. S druge strane, osuđivao sam njegovu unutrašnju, počesto štetnu ekonomsku i socijalnu politiku i njegov nedostatak strategije za ovaj entitet. Istovremeno, protiv sam onog dijela opozicije koja, paktirajući sa antisrpskim Zapadom i ekstremnim bošnjačkim krugovima, (ne)svjesno ruši RS, a mogu se složiti sa mnogim njenim kritikama Dodikove unutrašnje politike. Napominjem da ovo društvo jeste pljačkaško i banditsko, ali za to su odgovorne sve političke elite, od Dejtona do danas, koje su šurovale sa strancima i sa mafijom. Tragično je, međutim, što taj dio opozicije pokazuje neukusno sluganstvo.

 

·       Možete li da takvu tvrdnju ilustrujete konkretnim primjerima?

- Nedavno je, zamislite, britanski ambasador došao iz Sarajeva u Banjaluku da bi promovisao neki petparački film o Džejmsu Bondu! U stvari, on je tu došao da simbolički pokaže britansku moć koja će, u vidu poznatog britanskog špijuna, srušiti srpsku "Spectru", dakle "zlu RS" i Dodika, koji se opiru "humanom" Zapadu. Pritom je ambasador pozvao dio političke elite, posebno viđenije opozicionare, da prisustvuju ovoj svinjariji, dakle projekciji filma. I umjesto da pozvani bojkotuju taj poziv, dajući Britancima na znanje da ne smiju da se miješaju u unutrašnje stvari RS, pogotovo nakon njihovog pokušaja da se u UN Srbi proglase genocidnim narodom, oni su, naivno ili ne, pogazili svoj ponos i time naznačili sadašnjim antisrpskim mešetarima na ovim prostorima da se na njih uvijek može računati. Da bi vam bilo jasnije, zamislite situaciju da su Britanci u UN pokušali da Hrvate prikažu kao ustaško-genocidne. Da su, nakon toga, u Zagrebu organizovali projekciju istog filma i pozvali probranu političku elitu da tome prisustvuje, ko bi im od Hrvata došao na tu projekciju?!

 

·       Bez želje da čitaocima otkrivamo zaplet romana, pitamo vas: kakvu ulogu ima tema žrtvovanja u vašoj novoj prozi, a kakvu težinu može imati u neizvjesnim danima i mjesecima bliske političke budućnosti u RS?

- Dodik će, svakako, otići 2018. godine, ali bi bilo dobro za RS, pa i za njega, da ode prije tog roka. Ne zato što je, kako tvrdi opozicija, on pljačkao ovu zemlju: nisam ni policija, ni tužilaštvo da bih nešto takvo mogao da tvrdim. Jednostavno, zemlja je blokirana stvorenom političkom netrpeljivošću iz koje se ne vidi izlaz, a narod, bez obzira na to ko je kriv za tu blokadu, predstavlja najveću žrtvu takvog stanja.

U mom romanu, dakle fikciji, izmišljenim događajima, ja "izdajem" Dodika kako za dobro naroda, tako i za njegovo dobro. Čini mi se, naime, da će u najskorijoj budućnosti uslijediti hapšenja bliskih Dodikovih saradnika da bi se ubrzao njegov pad. Po meni, bolje je da on ne doživi takav kraj. Pa ako je, simbolično posmatrano, potrebno da ja kao Juda, budem kriv za sve nevolje RS, a da on koliko je to moguće, što časnije ode i da na taj način, uz moju žrtvu, ujedini srpski narod, ja sam i na to spreman. Smatram da je, u jednom takvom scenariju, apsolutno nužno sljedeće: oni koji su stvarali RS, dakle izvorni SDS i borci, zajedno sa inteligencijom, kojima će se priključiti svi rodoljubi iz svih stranaka, moraju se politički organizovati da bi, nakon njegovog odlaska, preuzeli rukovođenje ovom zemljom.

 

·       U realnosti, vrh Republike Srpske, bar deklarativno, ide prema referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH. Da li predstojeći rasplet te situacije ima sudbinsko i prelomno značenje, baš onakvo kakva je i atmosfera vaše knjige, ili postoji mogućnost da to bude tek još jedan dnevnopolitički "hit za jednu sezonu"?

- Vi ste, Saša, bili i ostali Nevjerni Toma. Što se mene tiče, daj bože da referenduma bude. Ako ništa drugo, a ono zbog toga da srpski narod, makar i simbolično, povrati samosvojnost i čast. Da svojim prkosom pokaže stranom okupatoru u vidu OHR-a i visokog predstavnika, da Srbi nisu obične marionete stranaca, te da mogu samostalno da odlučuju o svojoj sudbini.

 

·       U "Drugoj Judinoj izdaji", tzv. međunarodnu zajednicu, što je čest naziv za Vašington i njegove satelite, sarkastično zovete SS-om, uvodeći skraćenicu za navodni "slobodni svijet". Da li su se na toj adresi umorili od Srba s obje strane Drine ili su u proteklom periodu samo "punili baterije" za nove eksperimente nad RS i Srbijom, koje ćemo uskoro moći vidjeti?

- Iskreno se nadam da se takozvani slobodni svijet, SS-ovski po zlodjelima, umorio od Srba koje je bombardovao, satanizovao, ucjenjivao i otkidao im teritorije, tako da se konačno više nikada ne pojavi u srpskom vidokrugu. Ali to su, nažalost, puste želje, jer nakon SS-ovskih poraza u Ukrajini, Iranu, Siriji i njihovih poraza u nametanju sankcija Rusiji, teško da će oni htjeti da ispuste "lagan srpski zalogaj". Bili bi zauvijek osramoćeni, a to neće dozvoliti, osim ako ne budu prisiljeni.

 

·       Ima li SS alternativu, i u vašoj knjizi i u realnom životu? Da se poslužimo biblijskim metaforama: mogu li Srbi, kao Jevreji u Egiptu pod vođstvom Mojsija, da politički, a ne doslovno, krenu na istok? Šta ih čeka tamo, ako analiziramo odnos Moskve prema Banjaluci i Beogradu tokom posljednjih godina?

- Ljudi mi često kažu da su Rusi ovakvi i onakvi, da su nepouzdani i da im ne treba vjerovati. Sigurno u tome ima istine. Ali nisu, kao Zapad, bombama ubijali nevine srpske civile, uništavali dječja obdaništa, škole, vodovode, električna postrojenja i stambene objekte, niti su silom otkidali srpske teritorije. Naprotiv, Rusi u UN ne dozvoljavaju da samoproklamovano Kosovo uđe u ovu svjetsku organizaciju, ne dozvoljavaju da UN osudi Srbe kao genocidan narod, širom otvaraju svoje tržište srpskim proizvodima itd. Dakle, Srbi imaju izbor između jalove ideologije ljudskih prava i evroatlantskih integracija "bez alternative", što može da koristi tek uskom krugu elite, i jasne, konkretne ruske pomoći u svim važnim domenima života, što je od koristi čitavom srpskom narodu.

 

·       Ko aktuelnom predsjedniku RS najviše "radi o glavi", u smislu političke sudbine: vi kao autor "Druge Judine izdaje", njegova politička konkurencija iz opozicije, Sarajevo, Zapad ili "mangupi iz sopstvenih redova"?

- Bože, kako ste pametni! Vi u pitanju dajete odgovor, a ja treba da to potvrdim, pa da ispadne kao da sam ja to rekao. U nečem ste se ipak prevarili. Između svih nabrojanih, ja sam jedini koji mu ne radi o glavi i koji ga i dalje podržava u spoljnoj politici. S tim da u vaš nabrojani spisak treba da ubacite i njega samog, jer ponekad svojim nesmotrenim javnim nastupima i te kako škodi sam sebi. Daću vam najnoviji primjer. Na nedavnoj proslavi 40. godišnjice Univerziteta u Banjaluci, on ne samo da se nije pojavio, što može da bude opravdano, nego, kao predsjednik RS, nije čak ni poslao pozdravni telegram, što se ne može ni na koji način opravdati. Što se mene tiče, ponavljam, htio bih da on ostane u svijesti i postupcima mnogih u RS kao kohezioni faktor, čime će biti nastavljena borba za osamostaljivanje i jačanje RS. Čitava moja knjiga ide u tom pravcu.

 

http://pressrs.ba/info/vijesti/u-knjizi-izdajem-dodika-za-njegovo-i-srpsko-dobro-14-11-2015 http://pressrs.ba/info/vijesti/u-knjizi-izdajem-dodika-za-njegovo-i-srpsko-dobro-14-11-2015

СЛАВКО НИКИЋ ПОСЛЕ ПОСЕТЕ Ратку Младићу у Хагу (ВИДЕО)

srbin.info

СЛАВКО НИКИЋ ПОСЛЕ ПОСЕТЕ Ратку Младићу у Хагу (ВИДЕО) | СРБИН.ИНФО

 

https://youtu.be/R7_R_izHfPc

 

Хашком заточенику, генералу Ратку Младићу, недавно је у посети био пуковник МУП-а Славко Никић. У овом ексклузивном интервјуу за „КМ Новине" он говори о тој посети и наредним корацима у свом раду.

Сусрет са једним од најпрогоњенијих и најдоказанијих Срба, генералом Ратком Младићем, оставио је јак утисак на српског оперативца МУП-а са Косова и Метохије, Славка Никића.

И до сада неуноран у откривању истине, Никић је после одласка у Хаг, још одлучнији у обелодањивању истине о српским издајницима, свима који су издали државу а данас троше тако зарађени новац на раскошан живот.

Све њих који су то чинили, одлазили у јавну кућу у Приштини, у оквиру хотела „Парк" или на други начин помагали Шиптарима да дођу до овога до чега су дошли Никић јавно упозорава да неће имати заштите ни протекције и да ће њихова имена и докази бити објављени у његовој наредној књизи.

Биографије тих нељуди пуковник Никић је испитао да најситнијих детаља.

 

Извор: kmnovine.com – Стево Мрђен

 

 

 

http://srbin.info/2015/11/15/slavko-nikic-posle-posete-ratku-mladicu-u-hagu-video/

Ахтисари поново међу Србима

rs.sputniknews.com

Ахтисари поново међу Србима

 

Ми смо сада буквално заточеници међуалбанског сукоба, где Брисел, потпуно свесно, покушава да нас жртвује ради мира унутар албанске заједнице, док са друге стране навлачи антагонизам на Србе због онога што се десило у Унеску, каже Рада Трајковић, бивша посланица у косовском парламенту.

 

Sputnik

 

Одлука Уставног суда Косова о суспензији дела Бриселског споразума који се односи на Заједницу српских општина, Србима на Косову и у самој Србији чини се да није оставила много простора за маневар. Ако изађу из приштинских институција биће криви за опструкцију истих, ако остану — сматраће се да се слажу са одлукама Приштине.

 

Шта Срби на Косову могу, или шта треба да предузму, у оваквој, рекло би се пат-позицији?

 

Бранимир Стојановић, потпредседник Владе Косова, објашњава да Срби са Косова, као и у протеклих 15 година, могу да рачунају само на Београд. У том контексту, он је чврсто уверен да ће Београд наћи решење и за овај проблем, јер, како каже, Албанци су много пута рекли да желе да брину о Србима, али то никада нису радили.

Стојановић истиче да је и међународна заједница, у својим обавезама, била поприлично неозбиљна и неефикасна.

„Нама остаје да верујемо у Београд и да кроз дијалог Приштина може да се натера да спроведе свој део споразума. У супротном, досадашњи дијалог и све што је урађено биће бесмислено", истиче Стојановић.

Коментаришући речи Улрике Луначек, посланице Европског парламента и известиоца за Косово, да уколико се установи да споразум о ЗСО није у складу са Уставом Косова, онда га треба мењати, Стојановић је рекао да би у том случају Србија могла да тражи од Уставног суда Србије да преиспита све одредбе сваког члана Бриселског споразума, и да у танчине провери да ли је баш све у том споразуму по законима Републике Србије, па онда да видимо шта све треба кориговати.

„Ако уђемо у ту игру, онда заиста нећемо нигде да стигнемо, јер оно што је потписано не може да се коригује. Преговори и јесу били тако тешки управо зато што је било тешких ствари које је требало договорити. Ако се неко обавезао да нешто спроведе, онда то треба и да уради, а никако не треба да мењамо споразум до кога смо и те како тешко дошли", сматра Стојановић.

На питање да ли је листа „Српска" у позицији да, ако се ствари не реше, изађе из власти или замрзне свој рад у косовским институцијама, Стојановић каже да увек има простора за маневар.

„У том случају, моја ће препорука бити да се вратимо две до три године уназад, када смо своју политичку активност заснивали на раду ван косовских институција, и да тако пошаљемо јасну поруку да, без обзира на нашу добру вољу, неко ко доноси одлуке нема ни минимум жеље да Србима пружи право да опстану на том простору", рекао је Стојановић, додајући да би то значило да нема више дијалога, или, како је рекао — свако у свој ров, па онда шта нам бог да.

То, сматра он, никоме не би било у интересу, а најмање онима који су одговорни, уз напомену да верује да ће ипак надвладати разум.

Рада Трајковић, бивша посланица косовског парламента, сматра да би сарадња свих српских опција присутних на Косову био показатељ да и Срби могу да имају јединствену и јаку позицију. Она чврсто верује да је Европска унија апсолутно заказала на овом пољу, а да њена млака реакција показује да се плаши реакције Албанаца.

„Ова кампања за резултат има дискриминацију Срба и одузимање њихових права како би се задовољили Албанци, за које постоје два релевантна разлога: Окретање албанске опозиције према Србима у непријатељском смислу и страх од унутаралбанског сукоба, за који међународна заједница верује да би превазишао границе Косова. Регионални карактер заоштравања унутаралбанских опција довео би до тога да један део екстремне опције Албанца затражи помоћ од исламског фактора", уверена је Трајковићева.

Трајковићева дубоко верује да би замрзавање рада српских учесника у Влади Косова могло да утиче на рад косовских институција, јер би оне на тај начин изгубиле привидну мултиетничност на којој инсистира Приштина. А то би, верује она, и те како привукло пажњу међународне заједнице.

„Ми смо сада буквално заточеници међуалбанског сукоба, где Брисел, потпуно свесно, покушава да нас жртвује ради мира унутар албанске заједнице, док са друге стране навлачи антагонизам на Србе због онога што се десило у Унеску", објашњава она.

На који ће се начин прича о ЗСО даље развијати остаје да се види. У међувремену, према писању косовске штампе, Влада Косова је спремна да Србији понуди опцију формирања Заједнице кроз већ постојећи оквир у Ахтисаријевом плану.

Србија је, подсетимо, тај план давно одбацила, као и Уједињене нације, под чијим протекторатом се Косово и налази.

Приштина, верују неки аналитичари, жели да искористи Србе са Косова и ЗСО како би Београд приволела да на неки начин прихвати Ахтисаријев план, што би за њих значило признање независног Косова, а да то нисмо изговорили.