in4s.net

Србија у Резолуцији 1244, или где све наш велики правник Вучић греши

НСПМ

3 minutes

---

 

Пише: Бранко Павловић

Чули сте, ма како да сте се крили од лика и гласа председника Вучића, како је његова борба за суверенитет Србије додатно, додатно, додатно…. тешка и због тога што се у Резолуцији 1244 СБ УН наводи само СРЈ, а нигде нема Србије.

Ајде да видимо.

СРЈ коју су чиниле само Србија и Црна Гора је 4.3.2003. године променила свој Устав из 1992. године када је основана и то тако што је СРЈ у складу са Уставном повељом државне заједнице Србије и Црне Горе, постала Србија и Црна Гора.

Међународно-правни континуитет од СРЈ је преузела државна заједница Србије и Црне Горе и то су све државе света признале.

Сама Уставна повеља је регулисала питање шта се догађа ако Црна Гора изађе из државне заједнице и то на следећи начин:

Чл.60, ст. 4 Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора гласи:

„У случају иступања државе Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, међународни документи који се односе на Савезну Републику Југославију, посебно Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, односили би се и у целости важили за државу Србију, као следбеника".

Тако је Србија постала следбеник СРЈ у целини, а нарочито када је у питању резолуција 1244 СБ УН.

Да ствар буде по Вучића још гора, управо је Међународни суд правде у свом мишљењу из 2010. године, дакле четири године касније, у потпуности потврдио актуелно важење Резолуције 1244, а питање суверенитета Србије на КиМ оставио отвореним. За суд нема дилеме да је Србија правни следбеник СРЈ. А то је исти онај суд за који сам Вучић каже да је својим мишљењем пресудно обликовао међународне односе по питању КиМ. Па како је онда за Вучића спорно да је Србија правни следбеник СРЈ, када уважава суд до те мере да прихвата и оно што он није уопште рекао (око суверенитета Србије на КиМ). Како онда не прихвата оно што суд јесте рекао исцрпно анализирајући све аспекте Резолуције 1244!

То што нашег врлог правника г. Вучића мучи, није предмет минуциозних правничких анализа чији смисао му је некако измакао, зато што све јасно пише.

Уопште, када су правна питања предмет његових изјава Вучић личи на дечака који се игра „ћораве баке", коме је повез преко очију и кога је Запад добрано завртео, тако да се једва тетура.

Са друге стране тај исти Запад се прави како не види да Вучић мало „зрики" испод повеза, таман колико му је довољно да се дохвати ПКБ-а, Телекома, Београда на води, медија, правосуђа и сличних омамљивача. Опет погрешно мислећи да ће корист од свега тога, осим док игра „ћораве баке" траје, делимично припасти и њему. У тој игри на крају све припада Западу.

 

Linta komentariše poruke Grabar Kitarović iz Jasenovca

bigportal.ba

Linta komentariše poruke Grabar Kitarović iz Jasenovca – BiGportal.ba

2-3 minutes

---

Objavljeno: 26.7.2018.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović tokom posete Spomen području Jasenovac, zajedno sa izraelskim predsednikom Ruvenom Rivlinom, izrekla više neistina čiji je cilj prekrajanje istorije iz vremena Drugog svetskog rata.

Povodom njene izjave da je ustaški režim doneo u jednakoj meri strašna stradanja Jevrejima, ali i Srbima, Romima i Hrvatima, Linta navodi da je u zločinačkoj tvorevini NDH izvršen nezapamćen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima a nad Hrvatima nije jer su masovno podržali osnivanje NDH.

„Stalna muzejska postavka u Spomen području Jasenovac prikazuje lažnu sliku nekadašnje fabrike smrti, a ne prikazuje masovni zločin koji su ustaše počinile nad Srbima, Romima i Jevrejima na najsvirepije načine", navodi Linta.

Komentarišući njenu izjavu da su se ustaškom režimu tobože suprostavili mnogi Hrvati čime su Hrvatsku svrstali na ispravnu stranu istorije, Linta kaže da su, prema podacima istoričara uoči kapitulacije Italije u jesen 1943. godine, Srbi činili značajnu većinu u partizanskim jedinicama.

Grabar Kitarović je na licemeran način pokušala da stavi znak jednakosti između fabrike smrti Jasenovac i zloglasne NDH sa građanskim ratom u Hrvatskoj tokom devedesetih godina prošlog veka, ponovivši besmislenu tvrdnju da je Hrvatska tokom devedesetih godina bila izložena agresiji, kaže on.

Linta kaže i da iako u Ustavu Hrvatske piše da je njen temelj antifašizam, u stvarnosti antifašizam je mrtvo slovo na papiru.

„Temelj savremene Hrvatske je antisrpstvo i obnovljena ustaška ideologija", zaključio je on.

(Tanjug)

 

Патријарх, погодио тачно у сриду

in4s.net

Тачно у сриду - ИН4С

ИН4С

6-8 minutes

---

 

Пише: Игуман Петар Драгојловић

Приликом недавне канонске посете Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Црној Гори (или тачније, модерном иностраном протекторату званом Монтенегро), и хиротоније новог епископа СПЦ – Преосвећеног Викарног Епископа Диоклијског Г. Методија (Остојића), није се десило ништа неочекивано. Десило се оно што се увек у историји дешавало када су се сусретали велики Божији људи и несрећни мали нељуди, када су се суочавали истина и лаж, правда и неправда, светлост и тама.

Тама је устала на светлост, неправда на правду, лаж на истину. Злоба је зарежала на доброту, и показала своје право лице. Ништа се дакле неоубичајено није догодило. И приликом ранијих посета Српског Патријарха Иринеја Црној Гори, било је критика са разних страна, а пре свега са стране водећих властодржаца „неовисног" Монтенегра. И раније су непријатељи Српске Цркве и српског народа устајали на речи Његове Светости.

Овог пута, разлика је само у жестини напада и адреси са које је напад упућен. Атак на достојанство Првојерарха СПЦ, а преко њега и на читав српски православни народ, овога је пута дошао директно од стране председника Црне Горе, и упућен је без имало људског или пак дипломатског такта. Напад на седог и мудрог Патријарха зачињен је и великом дозом класичног уличарског безобразлука, типичног за једног некрштеног скоројевића, тј. позивом Патријарху Српскоме да демантује самог себе, да се унормали и да се научи пристојности. Све је зачињено и једном претњом да се Патријарху Српскоме може у будућности  чак забранити и улазак у Црну Гору, а све ваљда по оним дојучерашњим комунистичким црвеним и крвавим методама. Игуман Петар Драгојловић

Шта је то дакле пробудило злу лавину речи и претњи у срцу председника „неовисног" Монтенегра? Наравно, ништа друго него истина, и то истина о држави коју тај исти председник већ деценијама тирански води и заводи, и коју упорно гура у унутрашњи сукоб са СПЦ и српским народом у Црној Гори.

Истина коју је Патријарх Иринеј изрекао је врло једноставна и она гласи: „Положај СПЦ је данас у Црној Гори гори него под Османлијама, а статус Срба је као у времену озлоглашене НДХ". У чему је онда Патријарх Иринеј погрешио? Ни у чему. Да није рекао неку неистину? Наравно да није. Зар чак и у време Турака СПЦ није имала свој правно загарантован статус? Имала је. У данашњем „неовисном" Монтенегру, једино СПЦ нема јасно потписан Правно обавезујући уговор са државом Црном Гором и једино се Српској Цркви јавно прети са одузимањем највећег дела њене имовине. Не прети се ни Римокатоличкој цркви ни Исламској верској заједници у Црној Гори. А то чак ни Турци нису радили. Турци су, истини за вољу, повремено пљачкали или отворено отимали, али само делове имовине СПЦ. Они су понекад чак и припајали Српску Цркву Охридској Архиепископији или  Цариградској Патријаршији, али чак ни озлоглашени Турци, нису претили подржављењем скоро целе Црквене имовине. Тај изум је искључиво власништво непристојних и антицрквених скоројевића на челу „неовисног" Монтенегра. Запитајмо се, није ли Патријарх Српски у време Турака био чак и Милет Баша, тј. вођа народа, који је заступао интересе целог српског православног живља? Јесте. А на шта је сведен утицај епископа СПЦ у Црној Гори данас? Секуларним законима одвојени су од било каквог политичког заступништва свог народа а медијски, правно и на сваки други начин епископи СПЦ у Црној Гори су неретко отворено гоњени и сатанизовани. Веронаука је данас најстрожије забрањена у свим црногорским државним школама, док се, на пример, крајем 19. и почетком 20. века, закон Божији могао несметано учити у многим Српским Школама у Османској Империји. Нису ли чак и неки Срби, мада мухамеданске вере, били Велики Везири тј. Председници Влада Турске царевине? А може ли, на пример, данас, неки Србин, па макар и муслиманске вере, бити председник Владе Црне Горе? Наравно, може, али само у Андерсоновим бајкама за децу. Данас, ако сте православни Србин у Црној Гори, а таквих је чак и по намештеном и лажираном задњем попису становништва у Црној Гори око 30 процената, не можете бити запослени ни у једној државној институцији. Изузетно ретки изузеци не демантују најотвореније шовинистичко правило у малој Дукљанији, да само ако сте Црногорац, можете бити део државног апарата „неовисног" Монтенегра. И шта је ту онда Његова Светост нетачно рекао? Где је он ту био непристојан гост, како га уличарски квалификује некад комунистичко црвени а данас демократско шарени председник Црне Горе.

И други део констатације Патријарха Иринеја потпуно је погодио у срце проблема српског народа у данашњем иностраном протекторату званом Монтенегро.  Зар у НДХ Анте Павелића није на пример гоњена ћирилица? Јесте. Гони ли се она данас и у Црној Гори?

Гони са све већом јарошћу и жестином. Да ли је у НДХ бити Србин била привилегија, или нешто сасвим друго? Зна се да су Срби у НДХ прво били пропагандно облаћени и демонизовани, а тек потом систематски убијани, унијаћени или протеривани. Бити Србин у данашњем Монтенегру такоже значи бити човек другог реда. Значи бити стално под лупом државних власти као неки реметилачки фактор бајковите унутрашње стабилности. Значи бити као човек систематски сатанизован и организовано обесправљиван. Ваљда до оног момената када ће, као и у НДХ, Срби у Црној Гори у једном тренутку бити отворено третирани као лица за одстрел. Није ли и у НДХ антисрпска и усташка власт створила тзв. Хрватску Православну Цркву? Јесте. Није ли се по истом принципу, као пандам СПЦ од стране неокомунистичких властодржаца створила тзв. Црногорска Православна Црква? Јесте. Није ли оснивач СПЦ Свети Сава Немањић, у НДХ називан најпогрднијим именима, и није ли се о њему и његовом оцу Светом Симеону Немањи писало и учило све најгоре? Јесте. А не чини ли се то и данас у црногорским државним школама, у којима се сви Немањићи означавају као окупатори, иако је родоначелник те династије рођен у Рибници тј. данашњој Подгорици? Чини, и то сасвим јавно и бестидно. Па у чему је онда Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј погрешио упоредивши стање Срба у НДХ и данашњој Црној Гори? Ни у чему.

Он је само, како би рекли наши Срби Далматинци, као искусни духовник и опитни Патријарх, погодио тачно у сриду тј. најпрецизније духовно дијагностицирао неокомунистички систем модерног и „неовисног" Монтенегра. Све пак оно што смо потом чули од председника тог модерног провизоријума од државе, као и његових сатрапа и трабаната у Црној Гори и Србији, можемо само подвести под оне речи Давидовог псалма … Злоба говори, сама против себе. 

 

SPC O ZAHTEVU ĐUKANOVIĆA: Patrijarh neće da se izvinjava Milu

novosti.rs

SPC O ZAHTEVU ĐUKANOVIĆA: Patrijarh neće da se izvinjava Milu | Društvo

V. Kadić /R. Dragović

5-6 minutes

---

| 25. jul 2018. 00:12 | Komentara: 0

Izjava Irineja o Srbima u Crnoj Gori izazvala buru. Srbi se žale na stalnu diskriminaciju i ugrožavanje prava

PATRIJARH srpski Irinej neće se izviniti Crnoj Gori zbog svoje izjave o položaju u kome se tamo nalaze srpski narod i crkva.

Posle bure koju je izazvala patrijarhova tvrdnja da je status Srba u Crnoj Gori nalik onom u NDH, ovo je "Novostima" u utorak rečeno u Patrijaršiji u Beogradu. Time je odgovoreno i predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, koji je javno pozvao patrijarha da demantuje svoje reči.

U sedištu SPC nezvanično pojašnjavaju da je poglavar SPC želeo da naglasi diskriminaciju Srba i Mitropolije crnogorsko-primorske, koju zvanično sprovodi crnogorska država.

Najviše sporova izazvao je patrijarhov odgovor novinaru podgoričkog "Dana" na pitanje s kojom bi istorijskom epohom uporedio položaj Srba u Crnoj Gori.

- Uporedio bih ga sa položajem Srba u Hrvatskoj, u doba NDH. Neprijateljstvo u Crnoj Gori nije kao ono koje je bilo kod ustaša, ali mržnja u narodu postoji. Sigurno da to čine oni koji ne žele dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori - rekao je Irinej.

Pročitajte još - Patrijarh Irinej: Položaj Srba u Crnoj Gori kao u doba fašizma; Podgoričke vlasti: Zlonamerne ocene

Crnogorski premijer Duško Marković optužio je patrijarha da je zloupotrebio gostoprimstvo u Crnoj Gori, a njegov istup doveo u vezu sa crkvenim protivljenjem pristupanju Crne Gore NATO.

- To je otpor modernoj i savremenoj Crnoj Gori - poručio je Marković. - Ova izjava ne tiče se samo položaja Srba, već i evropskog i evroatlantskog puta Crne Gore.

Položaj srpskog naroda i SPC u Crnoj Gori tema je na koju već godinama ukazuju Srbi iz ove države. Na delu je, kako se često čuje, diskriminacija i uklanjanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta ove zemlje.

Da je položaj Srba u Crnoj Gori daleko od idealnog, naglasio je u utorak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Mi želimo dobre odnose sa Crnom Gorom i bolji položaj srpskog naroda. Da li smo uvek srećni - nismo, i o tome govorimo. Pretpostavljam da nisu ni oni uvek. Ali ko god bi rekao da je situacija srpskog naroda idealna, čini mi se da ne bi govorio istinu. Nadam se da ćemo uskoro imati prilike da razgovaramo o tome sa legitimnim predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori i da ćemo o našim bilateralnim stvarima razgovarati sa legitimnim i legalnim predstavncima Crne Gore - rekao je Vučić.

Težak položaj Srba u najmlađoj evropskoj državi najvidljiviji je u korišćenju sopstvenog jezika i pisma, budući da je srpski gotovo izbačen iz upotrebe i sveden na nivo manjinskog. Imovina SPC, a posebno Mitropolije crnogorsko-primorske, često je na meti vlasti. Diskriminacija je očigledna i u državnoj upravi. Od ukupnog broja zaposlenih Srba je manje od sedam odsto, iako je procenat srpskog stanovništva po popisu iz 2011. godine veći od 30 posto.

Istoričar Aleksandar Raković, iz Instituta za noviju istoriju Srbije, ističe da patrijarh Irinej nije nimalo pogrešio kada je položaj Crkve i naroda uporedio sa NDH.

- U Crnoj Gori na delu je nastavak "pravaškog" procesa koji je utemeljio Ante Starčević. Za razliku od vremena kneževine i kraljevine, današnja Crna Gora utemeljena je na antisrpskoj ideji - tvrdi Raković i podseća da predsednik Milo Đukanović danas govori o vraćanju Crne Gore "zapadnom svetu", i to na gotovo isti način kao što je 1941. godine činio Sekula Drljević.

- Ne treba patrijarh da se izvinjava predsedniku Crne Gore. Đukanović treba njemu da se izvini zbog istorijske izdaje srpskog naroda - oštar je Raković.

Cetinjski manastir povremeno obezbeđuje policija

 

NAPADI NA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU U CRNOJ GORI

n 9. jul 2018.- grupa Albanaca sprečila liturgiju na ostacima Hrama Svetog Jovana Krstitelja kod Ulcinja

n 16. mart 2018. - u Podgorici skup potpisnika peticije za poništavanje svih upisa SPC nad manastirima i crkvama

n 6. januar 2018. - Miraš Dedeić zatražio od države da vrati "otetu crkvenu imovinu"

n 23. decembar 2016. - u Podgorici pokrenuta peticija za uklanjanje Crkve Svete Trojice sa Rumije

n 8. februar 2015. - početak progona sveštenika Mitropolije Velibora Džomića

n Novembar 2011. - statusni progon sveštenika SPC

n 12. septembar 2011. - suđenje mitropolitu Amfilohiju za "govor mržnje"

n 20. januara 2009. - policija sprečila liturgiju na Bajicama, upotrebila silu i pretukla vernike

n 8. novembar 2008. - obijeno i opljačkano 10 hramova SPC

n Decembar 2000. - "osvajanje" Vlaške crkve na Cetinju.

n 31. oktobar 1993. godine u policijskoj stanici na Cetinju organizovana "Crnogorska pravoslavna crkva"

 

PATRIJARH IRINEJ OŠTRO KRITIKOVAO CRNOGORSKU VLAST....Crkvi gore nego pod Osmanlijama, Srbima gore nego u NDH

U EKSKLUZIVNOM RAZGOVORU ZA „DAN", PATRIJARH IRINEJ OŠTRO KRITIKOVAO CRNOGORSKU VLAST

Crkvi gore nego pod Osmanlijama, Srbima gore nego u NDH

 

Mitropolija nije od juče. Ona postoji stotinama godina i ono što pripada zvaničnoj crkvi ne može biti ni na koji način uzeto ili oduzeto, kazao je patrijarh Da Crna Gora pošalje vojnike na Kosovo i da tamo stišava i smiruje Srbe i ko zna šta još da radi, to zdrav razum i zdravo poimanje ne prihvataju, ocijenio je poglavar Srpske pravoslavne crkve

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej ocijenio je u ekskluzivnom razgovoru za „Dan" da je položaj crkve u Crnoj Gori danas gori nego u vrijeme okupacije Osmanlija, dok je položaj Srba kao u vrijeme ozloglašene fašističke Nezavisne države Hrvatske (NDH). Ekipa „Dana" sastala se s patrijarhom juče u Manastiru Dajbabe.
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej načalstvovao je juče u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici Svetom arhijerejskom liturgijom i svečanom hirotonijom narečenog visokodostojnog arhimandrita Metodija (Ostojića), dosadašnjeg igumana Cetinjskog manastira, u čin episkopa dioklijskog, vikarnog episkopa mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Patrijarh je komentarišući česte negativne poruke državnih zvaničnika prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, te najava da bi država mogla da oduzme pravoslavnoj crkvi imovinu, odnosno crkve i manastire, ocijenio da je to nezamislivo u 21. vijeku.
– Čitajući nešto o tom pitanju i problemu, uviđam da je to nezamislivo u našem vremenu. Da su to radili Turci ili ustaše u svoje vrijeme, to bi se moglo razumjeti i shvatiti. Ali da se to radi u vremenu mira i slobode, u vremenu kada vladaju principi zakona i zakonitosti, to je apsolutno neprihvatljivo, ne samo za Evropu nego i za Aziju – kazao je patrijarh za „Dan".
Njegova svetost je naveo da će on kao patrijarh ali i Srpska pravoslavna crkva stati u odbranu Mitropolije crnogorsko-primorske.
– Ne samo da hoćemo, nego je naša obaveza da kao crkva istupimo i zaštitimo Mitropoliju. Na Saboru je već bilo o tome riječi i mi smo uputili Vladi Crne Gore dopis i nadamo se da će od tog bezakonja odstupiti jer tu nema nikakve logike. Mitropolija nije od juče. Ona postoji stotinama godina, i ono što pripada zvaničnoj crkvi ne može biti ni na koji način uzeto ili oduzeto. Mi ćemo ako do toga dođe, angažovati ne samo sebe, nego ćemo alarmirati cijeli svijet. Crkva i vjernici brane crkvu, a ni pravna logika ne dozvoljava takvo ponašanje – istakao je patrijarh Irinej.
On je nezadovoljan i položajem i tretmanom Srba u Crnoj Gori.
– Ja nisam baš mnogo upoznat, ali kako čujem, položaj Srba u Crnoj Gori nije dobar. Nažalost! To je jedan narod koji se podijelio. Svaka čast državi Crnoj Gori, ona je i ranije bila samostalna država i normalno svaki Srbin prihvata i podržava postojanje Crne Gore kao države, ali stvoriti takvav odnos prema Srbima u Crnoj Gori je neshvatljivo – kazao je patrijarh srpski.
Na pitanje sa kojom istorijskom epohom bi uporedio položaj Srba danas u Crnoj Gori, patrijarh Irinej je kazao da ga podsjeća na stanje u Hrvatskoj u oba fašizma.
– Uporedio bih ga sa položajem Srba u Hrvatskoj, u doba endehazije (NDH). Nažalost u Hrvatskoj ni danas nije bolji položaj Srbima. Možda to neprijateljstvo u Crnoj Gori nije kao ono koje je bilo kod ustaša, ali mržnja u narodu nažalost postoji. Sigurno da to čine oni koji ne žele dobro ni Srbiji ni Crnoj Gori. Stara je istina – Podijeli pa vladaj – pa se vjerovatno drže tog principa. Nadam se da će narod biti svjesniji od onih koji ga vode i da će naći način da postoji i zajedno živi – poručio je patrijarh.
Komentarišući slanja crnogorskih vojnika u južnu srpsku pokrajinu, Kosovo, patrijarh smatra da je to nonsens.
– I to je jedan nonsens našeg vremena! Nažalost. Da Crna Gora pošalje vojnike na Kosovo i da tamo stišava i smiruje Srbe i ko zna šta još da radi, to zdrav razum i zdravo poimanje ne razumiju. Tim prije što to radi Crna Gora, koja je pravoslavna zemlja, srpska zemlja, da čini takvo jedno djelo u korist onih koji su stotinama godina rušili i palili i otimali i sada da im još pomogne u tom nezakonitom djelu – zaključio je Njegova svetost patrijarh Irinej.
Milan SEKULOVIĆ


Mitropolit Amfilohije: Vlast priznanjem Kosova pljunula na kralja Nikolu

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, u besjedi za trpezom ljubavi nakon hirotonije, poručio je da se odricanjem od ćirilice, koju vlasti u Crnoj Gori sve manje koriste, odričemo crnogorske životnosti. On je naveo da su na jučerašnju svečanost pozvali visoke državne funkcionere, ali se oni nijesu pojavili.
– Možda nije diplomatski, ali ja moram reći da je sramno da je sadašnja vlast u Crnoj Gori pljunula na kralja Nikolu, koji je utemeljio Crnu Goru. Pljunula je na krv onih mučenika koji su oslobađali Kosovo i Metohiju priznavši lažnu državu, nepostojeću u istoriji, Kosovo. Imam utisak da zvanične vlasti nijesu danas ovdje jer oni znaju stav Crkve Božije, koji je bio i ostao, a može da im se ne dopada, ali bitno je da se dopada Bogu, Svetim Kirilu i Metodiju, Svetom Jovanu Vladimiru, svetim Nemanjićima, Crnojevićima. Meni je bitno da se njima dopada i vama, koji ste sabornici ovog skupa – kazao je mitropolit.


Vječni sveti hrišćanski identitet

Episkop dioklijski Metodije, nakon hirotonije, poručio je da ga je neizmjerna blagodat Svetoga Duha dovela do najsveštenijeg dana da ljubavlju Božjom bude uveden u čin episkopa. On je zablagodario patrijarhu Irineju, iz čijih je sveštenih ruku primio žezal vikara dioklijskog, kao i svima arhijerejima sa sveštenim Saborom.
– Titulom vikara dioklijskog potvrđuje se kontinuitet i neprekinuto trajanje drevne episkopije na ovim prostorima i njenih naslednica svetosavske Eparhije zetske, odnosno Mitropolije crnogorsko-primorske. Kontinutitet koji upućuje na beskraj, na vječno trajanje, na infinitiv koji je Biti i koji vječno Jeste. Kontinuitet istorije jednog naroda i svih naroda je, prvenstveno, duhovni identitet, tajni, otkrovenjski, a ne biološki, jer biologija je realnost smrti i prekid kontinuiteta. Samo u Duhu Svetome možemo steći identitet i održati kontinuitet sa pokoljenjima koja su živjela prije nas, sa svetopetrovićevskim i svetovasilijevskim periodom, i dalje, sa Zetom, i dalje, sa Kosovom i Kosovskim zavjetom, i dalje, sa Svetim Savom, i dalje, sa Dioklijom, i dalje, sa Jerusalimom i Nazaretom Hristovim, i dalje, sa Bogom Trojedinim – vječni sveti hrišćanski identitet. Uz kontinuitet i jedinstvo Duha u ljubavi, nijedan narod ne može nestati niti postati mali, upravo neprekinutim trajanjem u Duhu jedan narod postaje i jeste veliki narod – poručio je on.
Novoustoličeni episkop je pozvao narod da ne budemo ništa dužni, osim da ljubimo jedni druge; jer koji ljubi drugoga, ispunio je zakon.
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej rekao je na kraju liturgije novom episkopu da je episkopsko dostojanstvo najveća duhovna čast u crkvi Božjoj.
– Vi ste dugo, relativno dugo, u Cetinjskom manastiru i ovoj sredini. Imali ste prilike da upoznate ovaj narod i sve prilike u Crnoj Gori. Zato Vas je naša Crkva izabrala u najviše dostojanstvo, sa željom da, kao što ste mudro upravljali manastirom, tako mudro upravljate kao episkop u eparhiji, kao vikar mitropolita crnogorsko-primorskog. Da svojom službom poslužite Gospodu i onome što Gospod želi od svih nas – rekao je svjatjejši patrijarh Irinej. Podsjetio je da je vladika Metodije jedno vrijeme predano poslužio bolesnom patrijarhu Pavlu.
– Stekli ste jedno opšte poštovanje zbog tog vašeg podviga – kazao je patrijarh, dodajući da je vladika Metodije izabran za vikara slavne eparhije koja je rodila Crnu Goru i da sada ima veliku dužnost i obavezu da čuva svoj narod u vjeri pravoslavnoj.

Милачић: Срби у Црној Гори таоци власти

in4s.net

Милачић: Срби у Црној Гори таоци власти, али и професионалних Срба

ИН4С

3-4 minutes

---

Изјаве Патријарха Српске православне цркве, господина Иринеја, о лошем положају Срба у Црној Гори, изазвале су велике реакције, међу којима су предњачиле осуђујуће реакције званичника Владе, али и предсједника државе. Они су, у стилу последњих политичких кабадахија, на вулгаран начин одговорили Патријарху, потпуно одбацујући критике да се српски народ у Црној Гори налази на удару, оцјењујући те изјаве злонамјерним и паушалним, те да говоре више о ономе ко их је изрекао, поручио је предсједник Праве Црне Горе, Марко Милачић.

Стога, постављамо десет кључних питања званичницима власти, али и јавности – да ли је злонамјерно и паушално следелеће:

1. То што је недавно Митрополиту СПЦ група великоалбанских екстремиста у Улцињу забранила служење Богу, на православној светињи?
   2. То што власт све изборне кампање у последњих двадесет година темељи на антисрпској реторици?
   3. То што што се Срби дискриминишу приликом запошљавања?
   4. То што је, према Владиним подацима, у државним институцијама запошљено свега 7% Срба, иако их, према последњем попису има око 30%?
   5. То што Срби, са 30% удјела у укупном становништву, већ двадесет година не партиципирају у власти, док, рецимо, Бошњаци са мање од десетак процената контролишу шест министарстава?
   6. То што је ћирилица деградирана као равноправно писмо, и што се српски писци бришу из црногорских уџбеника за ђаке?
   7. То што један професор у даниловградској школи дисциплински одговара само зато што је тражио равноправност писма?
   8. То што је црногорска власт признала Косово иако је, по њиховом признању, огромна већина грађана била против?
   9. То што је Црна Гора, мимо воље грађана, угурана у НАТО савез, мимо референдума, односно, мимо воље грађана?
   10. На крају, да ли је злонамјеран и паушалан податак да једино Срби у Црној Гори немају ријешено национално питање, већ деценијама таворе у јазу између института мањина и конститутивног народа?
   
   
2. Због свега наведеног, јасно је да се Срби у Црној Гори налазе у гетоизираном положају и да одговорност лежи управо на онима који се данас утркују ко ће прије напасти српског Патријарха.
   Наравно, не треба занемарити и чињеницу да су том стању у не малој мјери допринијели и појединци из опозиције, који су своју улогу Срба поприлично професионализовали у последњих тридесет година, нагласио је Милачић.
   
   
3. Права Црна Гора ће ускоро понудити и презентовати домаћој и иностраној јавности, нов и модеран концепт чија ће стратегија, надамо се, допринијети побољашању стања српског народа у Црној Гори. Српском питању у Црној Гори је потребна модернизација у виду смјене генерација, као и у виду нове естетике српства и унутарправославног помирења, а све то праћено великим и посвећеним теренским радом, поручио је предсједник Праве Црне Горе.

 

Крај света старих решења

standard.rs

Крај света старих решења - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

4-5 minutes

---

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ

понедељак 23. јул 2018. 15:13

 Али свет нових решења не указује се истом брзином и јасноћом као што свет старих нестаје, и зато нема скорог краја косовских преговора

Нови круг преговора између Београда и Приштине показао је озбиљне знаке одустајања од основног концепта мировног процеса на Балкану, који траје још од 1995, односно 2001. године. Тај концепт формирања региона тзв. „Западног Балкана" почивао је готово искључиво на идеји о српској кривици и казни, и то не само за ратове из 90-тих година прошлог века већ и за оне велике, који су им претходили.

Само апсолутизујући српску кривицу било је могуће замислити преговоре између Београда и Приштине у којима ће се први одрећи свега на Косову и Метохији, а други добити све. Време, мајсторско решето, међутим није издржало претешки терет тог концепта. За четврт века Србија, иако је прошла период тешке међународне деградације, ипак није политички ослабила онолико колико је било неопходно да би се несметано одиграо план „Западног Балкана". Напротив, последњих година чак је у појединим сегментима и јачала, што се показало веома плодним тлом и за балканско јачање мултиполарних сила, попут Русије, Кине и Турске.

Идеја „западнобалканског мира", коју су деценијама персонификовали проблематични ликови попут Мила Ђукановића, Стјепана Месића или Бакира Изетбеговића, још је далеко од врата свог нестанка, али је снажно уздрмана и доведена у питање. Нови тренд још увек није произвео довољно политичке енергије да потпуно отклони нека стара решења, али је сасвим довољан да у оптицај убаци нека друга решења, за која се веровало да су одавно потиснута под чизмом „Новог америчког столећа". Тај тренд „подгрејао" је идеју о подели Косова и Метохије, која је пре више од две деценије у јавности важила за једно од могућих решења, али никад се званично није нашла за преговарачким столом. Иако нема јасних потврда да су се са поделом сложиле САД, све је теже поверовати да би председник Трамп могао својом речју јавно да стане иза ултиматума Србији, у којој се од ње на рачун Приштине понижавајуће захтева све за ништа. Па још у часу кад са Путином настоји да се сагласи о свету у коме таква изругивања међународном праву попут Косова неће бити могућа.

Свет старих решења за Косово и Балкан уопште више није могућ, и свакако би требало одати признање српској влади која је то разумела много пре преовлађујућег дела јавности. Али свет нових решења не указује се истом брзином и јасноћом као што свет старих нестаје. Зато је тешко поверовати у скори крај косовских преговора, утолико пре што постаје очигледно да Косово као искључиво српско питање не третира нико – ни Русија, ни Кина, док га САД никад нису ни третирале.

Уместо да се наоружа стрпљењем, српска политичка јавност без престанка Косово користи као оруђе у унутрашњој борби. Док власт делује да промене које се догађају хоће да што пре претвори у споразум, делови опозиције као да једва чекају да изазову нови спор око Косова. Ради се, међутим, о томе да се воде преговори без краја и да је Косово данас много даље од чланства у УН него иједног часа после 2008. године. А колико мораш бити мали да би ти то било мало.

Објављено у „Информеру" од 23. јула 2018. године