pcnen.com

Srbija i NATO: Saradljiva neutralnost

Objavio/la PCNEN

8-10 minutes

---

Drugi pišu 17. Oct. 2018. | 08:46

Piše: Anja Ilić

Juče su u nekoliko gradova u Srbiji – Mladenovcu, Sopotu, Aranđelovcu – počele civilne vežbe pod nazivom „Srbija 2018". To su do sada najveće vežbe koje organizuje Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije NATO-a (EADRCC), u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Srbije. Zvanični cilj ovih vežbi je da se pripadnici civilnih službi iz 38 zemalja sveta obuče u saniranju posledica vanrednih situacija.

Malo „nezvaničniji" cilj je da se svetu, a naročito balkanskom regionu, pokaže da NATO, u pauzama bacanja bombi u „humanitarne" svrhe, može da pruži naprednu logistiku za nošenje sa prirodnim katastrofama. Vlada Srbije je, sa svoje strane, svesna da bombardovanje baš i nije otkravilo srca stanovništva za ulazak u NATO – naprotiv; ona šalje poruku nadmoćnom zapadnom bloku da mu, iako nije članica, stoji na usluzi, i da će kad-tad, milom ili silom, privoleti narod da pređe preko prošlosti i prigrli budućnost u prestižnom severnoatlantskom klubu.

Da NATO ne uživa naročitu popularnost u Srbiji jasno je ne samo Aleksandru Vučiću, nego i Alijansi. Naročito nakon poražavajućeg ishoda referenduma u Makedoniji održanog 30. septembra, nije naodmet da Zapad malo popravi sliku o sebi na Balkanu. Tako je i generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, 6. oktobra došao u zvaničnu trodnevnu posetu Beogradu. Ko bi mogao bolje da prenese žal zbog bombardovanja, te značaj uloge NATO-a u civilnim operacijama od generalnog sekretara Alijanse koji je prvi sladoled pojeo na zidinama Kalemegdana i kao dete pevao pesmicu „Ringe, ringe raja"?

Samo nekoliko dana pre tople ljudske posete Beogradu, Stoltenberg je na konferenciji za novinare održanoj u Briselu bio daleko oštrijeg jezika, osvrćući se na referendum u Makedoniji. Tada je potvrdio ono što je bilo uveliko jasno već iz samog referendumskog pitanja – jedini cilj „istorijskog" sporazuma između Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, premijera Makedonije i Grčke, jeste da se i Makedonija što pre priključi evroatlantskom bloku koji se neumorno širi na istok. Ovo je uoči referenduma rekao i sam makedonski premijer, potcrtavajući da Makedonija ne menja ime jer to želi, već jer to budućnost u EU i NATO-u nalaže.

Kada se pokazalo da za više od 60% biračkog tela u Makedoniji višestruka uveravanja u svetlu zapadnu budućnost nisu bila dovoljna da se prenebregne manipulativni karakter referendumskog pitanja, Stoltenbergu je preostalo samo jedno: da ogoli manipulativnost NATO-a, EU i njihovih saveznika iz redova balkanskih vladajućih klasa. U tačerijanskom stilu, generalni sekretar NATO-a poručio je da za članstvo Makedonije u Alijansi „ne postoji [druga] alternativa" do da se u potpunosti prihvati Prespanski sporazum – kao i da je sada na makedonskim „demokratskim institucijama" da odluče o budućem putu za Makedoniju. Na kraju krajeva, narodna volja iskazana je samo na konsultativnom, a ne na obavezujućem referendumu.

Stoltenberg je iskoristio priliku kako u Briselu, tako i u Beogradu da predstavi NATO kao „porodični krug" sigurnosti i prosperiteta. I njemu i Vučiću bila su puna usta hvale za civilne vežbe – začudo, vrlo slabo propraćene u domaćim medijima – kao divnu priliku da se učvrste prijateljski odnosi između Srbije i NATO-a. Gde će NATO bolje pokazati svoje humano lice nego u, Stoltenbergovim rečima, „regionu izloženom prirodnim katastrofama"? Ironije li, šumski požari u Grčkoj ovog leta odneli su, prema poslednjim procenama, 99 života – iako je po nizu pokazatelja Grčka „vodeća" zemlja u balkanskom regionu, i članica NATO-ovog „porodičnog kruga" praktično od njegovog osnivanja.

Još je ironičnije što je upravo ovaj „odbrambeni" vojni savez, nastao tokom Hladnog rata kao zapadni štit od „komunističke pretnje", opravdao svoje postojanje nakon 1991. godine sejanjem humanitarnih katastrofa u navodnom civilnom interesu. Stoltenberg nije propustio da, u svom lamentu nad 1999. godinom, ipak primeti da su namere NATO-a bile čiste – zaštita civilnog stanovništva od Miloševićevog režima. Isto opravdanje čuli smo i sredinom aprila ove godine, kada su SAD, Britanija i Francuska – neke od vodećih članica NATO-a – bombardovale Siriju pod parolom zaštite njenog civilnog stanovništva od režima Bašara el Asada. Većina preostalih članica NATO-a podržala je ovu odluku, donetu mimo međunarodnog prava. Nemačka je čak početkom septembra izjavila da bi se pridružila vojnom savezu triju zemalja ako se ponovo ukaže potreba za bombardovanjem Sirije.

Vojni savez je, doduše, već uveliko tu – sa 29 zemalja-članica i 21 zemljom koja je uključena u program „Partnerstvo za mir", a među kojima je od decembra 2006. godine i Srbija. NATO se, međutim, neće zaustaviti na tome: cilj mu je da se proširi dalje na istok, i da se dublje ukoreni tamo gde je već pustio korenje – uključujući Balkan. U svojoj ekspanziji na račun starog i relativno slabijeg neprijatelja, Rusije, NATO neće prezati od izazivanja humanitarnih kriza i ratova, kao što je učinio u slučaju Ukrajine 2014. godine.

Iako generalni sekretar NATO-a tvrdi da Brisel nije taj koji može da rešava probleme balkanskog regiona, već je to na samim stanovnicima regiona, višedecenijska praksa NATO-a osporava iskrenost ove tvrdnje. Od bombardovanja 1999. godine, preko uspostavljanja protektorskih režima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, sve do skorašnjeg makedonskog referenduma, potvrđuje se patronski odnos koji institucije zapadnog imperijalizma održavaju spram balkanskih zemalja i naroda. Vladajuće klase na Balkanu, istovremeno, služe imperijalističkim interesima, a ne interesima stanovništva balkanskih zemalja. Makedonski premijer je, potpisujući Prespanski sporazum, pristao na nepovoljan kompromis sa interesima grčkog nacionalizma i zapadnog imperijalizma, predstavljajući ga kao rešenje višedecenijskog etničkog konflikta i garant novog civilizacijskog uspona Makedonije. Sadašnji predsednik Srbije već godinama zahvaljuje snagama KFOR-a kao čuvarima mira na Kosovu, iako samo prisustvo KFOR-a svedoči o perspektivi koju NATO i „domaće" vladajuće klase očigledno dele: neko mora da „divlje" balkanske narode drži na lancu.

Mi, s druge strane, iskreno verujemo da samo solidarnost balkanskih naroda može da izgradi mir na Balkanu. Okviri Evropske unije ili NATO-a samo će suziti našu mogućnost da tu solidarnost gradimo odozdo, zajedno se suprotstavljajući odlukama koje bi za nas krojile velike sile; rešenje, samim tim, ne leži ni u okretanju Rusiji, koja u Srbiji vidi jedno od poslednjih uporišta protiv daljeg širenja NATO-a na istok. Iako Vučić insistira na vojnoj neutralnosti Srbije, a NATO navodno poštuje njenu suverenu državnu volju, činjenica je da Srbija poslednjih nekoliko godina učestvuje u daleko više vojnih vežbi sa NATO-om nego sa Rusijom. O prvim takvim vežbama na teritoriji Srbije, pod nazivom „Regex 18", domaći mediji pisali su još manje nego o civilnim vežbama koje su u toku.

„Saradljiva neutralnost" Srbije, međutim, nije ništa drugo do krhko balansiranje u udovoljavanju interesima i Zapada i Rusije – pri čemu se interes NATO-a, kao objektivno snažnije ali i omraženije sile, servisira suptilnije ali postojanije. Posledice te saradljive neutralnosti slamaće se preko leđa onih čije „civilne interese" imperijalistički blokovi navodno štite – običnog stanovništva koje se zasipa bombama da bi se porazili vladajući režimi, čija se životna primanja režu da bi se punio vojni budžet, stanovništva koje strada u prirodnim nepogodama jer se zarad interesa elita štedelo na javnim servisima, i koje se iznova ubeđuje da mu je potreban „neko iznad" i „neko spolja" da bi živelo u miru.

Balkanskim narodima nisu potrebni ni Evropska unija, ni NATO ili Rusija, ni političke vođe koje su „spremne na žrtve" samo u onom smislu u kom gaze po interesima običnog stanovništva. Potrebna nam je solidarnost u zajedničkoj borbi protiv snaga koje seju razdor, bedu i smrt širom Balkana i sveta. Samo na temeljima te solidarnosti možemo da gradimo istinski mir, jednakost i slobodu. Stoltenbergu, Vučiću i njihovim saveznicima poručujemo samo jedno: napolje sa Balkana!

Marks21info

 

kossev.info

"Vučić majstor manipulacije", "Tačijeva poseta Gazivodama dogovorena", "Putin rekao 'njet' tim vašim igrama"

KoSSev -

6-8 minutes

---

Foto: Sporazum, screen shot, Youtube

„Vučić je majstor manipulacije, nemojte mu verovati, to da je njegova politika doživele poraz i da on to tako prizna – biće da je to nova igra," komentar je predsednika Upravnog odbora Foruma za međuetničke odnose u Beogradu Dušana Janjića, na Vučićevu nedavnu izjavu da je „njegova politika o Kosovu doživela poraz". Vučić je i prvi predsednik Srbije koji se posvađao sa SPC povodom Kosova. Janjić je tokom gostovanja u emisiju „Sporazum" govorio i o Vučićevom odlasku u Moskvu, Tačijevoj poseti Gazivodama. O ovim, kao i o drugim aktuelnim pitanjima u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, svoje stavove izneo je i politički analitičar iz Prištine i nekadašnji savetnik bivše predsednice Kosova, Ramuš Tahiri.

Vučić je majstor manipulacije, nemojte mu verovati

Govoreći o izjavi predsednika Vučića da je njegova politika o Kosovu doživela poraz Janjić navodi:

„Vučić je majstor manipulacije, nemojte mu verovati, to da je njegova politika doživele poraz i da on to tako prizna – biće da je to nova igra. Odmah je iskorišćeno da se za krivce proglase Rada Trajković, Sonja Biserko, Sava Janjić, Srbi sa Kosova koji ga ne slušaju i koji nisu u Srpskoj listi, Pravoslavna crkva, i naravno Jeremić, Đilas i ostali."

---

Vučić prvi predsednik Srbije koji se posvađao sa SPC povodom Kosova

Ne postoji predsednik Srbije koji se posvađao sa crkvom povodom Kosova, on je prvi i to stvarno se posvađao.

---

Tahiri: Kada je reč o razgraničenju – ne razumem predsednika Vučića, dok sa druge strane, razumem Tačijevo zalaganje.

„Bez obzira što izgleda da se deli Kosovo, gubi se Ahtisarijev plan, ide deo Srba, i gubi se to da manjine utiču na izmenu Ustava. Kosovo postaje pravna država i ne deli se suverenitet na Albance i manjine."

---

Janjić: „Ljudi, hajde da se ne lažemo. Vučić mene plaši da će Albanci živeti u Vranju – ma nemoj. Pa živeće Avganistanci i Pakistanci. Naši mladi idu, naravno, traže bolji život, i ko će ovde da dođe, sad neće ni Avganistanci."

Posrednička uloga Mogerinijeve završena

„Postavlja se pitanje, gde se u ovom trenutku dijalog nalazi. Ako je suditi po incidentima, rekli bi 'pred rat', a u suštini oni su već porazgovarali o svim detaljima novog formata, tako da u svakom momentu, kada to procene sami, ili njihovi mentori, mogu da se vrate za pregovački sto," kaže Janjić, naglašavajući da do toga neće doći pre proleća.

Janjić procenjuje da su Vučić i Tači u jednom momentu bili motivisani da postignu neki sporazum, ali su shvatili da je to samo promocija Mogerinijeve.

„Lično mislim da je posrednička uloga Federike Mogerini završena, a da obe strane igraju na kartu protoka vremena i čekaju da prođu razgovori o Bregzitu i evropski izbori," rekao je Janjić.

Tačijeva poseta Gazivodama dogovorena, Vučić i Tači u dobrim odnosima, Putin rekao „Njet"

„Mislim da je, ipak, situacija u neku ruku bila dogovorena, KFOR je bio tokom celog procesa u toku, i nadgledao je situaciju," reči su nekadašnjeg savetnika bivše predsednice Kosova i političkog analitičara Ramuš Tahirija koji je komentarisao nedavnu posetu predsednika Tačija jezeru Gazivode. 

„Mislim da je predsednik Tači koristio taj dan i za svoje potrebe zbog toga što je dao izjavu da je Kosovo celovita teritorija i da on može u bilo koje vreme posetiti bilo koji kraj i da Sever Kosova nije ništa posebno, pa da mu je potrebna dozvola," dodao je on.

Izgleda neka moda da se posećuje Sever i prave selfiji

On kaže da nije bilo potrebno da se (Vučić i Tači) „prepucavaju" zbog toga što, kako kaže, „viđaju se u Briselu i u dobrim su odnosima, i ako kažu da jedan drugog „ne podnose".

Pa zato i predlaže da bi najbolje bilo kada bi oba predsednika (Vučić i Tači) posetili taj kraj zajedno – „ako već rade i teže ka istom cilju i rešenju problema".

A o odlasku gradonačelnika Mitrovice na jezero Gazivode, koji je usledio nakon Tačijevog, Tahiri kaže „izgleda da je postala neka moda da se poseti Sever i da se pravi selfi".

Dušan Janjić je, govoreći o nedavnim posetama Srpskog i kosovskog predsednika Severu Kosova naveo da Vučić nije mogao da dođe bez dogovora sa Tačijem, da je bilo potrebno „obeležiti teritoriju", reći nema podele teritorije, kao i da to uopšte ne znači da podele neće biti.

Janjić je podsetio da je reakcija na Tačijevu posetu ovom jezeru od strane Srbije bila – podizanje borbene gotovosti, navodeći da je sa tim argumentom Vučić otišao u Moskvu.

„Međutim, tačno je ono što je rekao Komersant, možda je bilo grubo, ali, u suštini, Putin je rekao 'njet tim vašim igrama'," ocenio je Janjić.

Tači predvodi Kosovo, pitanje granica se ne može izbeći

Tahiri ne očekuje 'personalne' promene u sastavu kosovske delegacije u nastavku Briselskog dijaloga, i pored inicijativa Vlade i Skupštine, i dodaje da će Tači voditi političke razgovore do postizanja sveobuhvatnog sporazuma, kao da ni skupština ne može da mu uzme to Ustavom zagarantovano pravo.

U postizanju sveobuhtanog sporazuma pitanje granica se neće moći izbeći, ocenjuje Tahiri.

„Nema potpune suverenosti ni za Kosovo, ni za Srbiju. Treba naći rešenje koje je dobro i za narod i za države u duhu evropske zajednice i međunarodnih konvencija," kaže Tahiri.

„Rat između Srbije i Kosova, etnički incidenti

Komentarišući izjavu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da su na zapadnom Balkanu mogući novi sukobi ukoliko region izgubi evropsku perspektivu, Ramuš Tahiri navodi da se to ne može desiti, „niti je takav rat uopšte moguć, bez obzira na tenzije, iz prostog razloga što je na Kosovu prisutan KFOR, odnosno NATO".

S druge strane, Dušan Janjić smatra da Junkerova izjava treba da se shvati veoma ozbiljno, i navodi da, iako u ovom momentu ne postoji opasnost od međudržavnih sukoba, postoji od međuetničkih tenzija.

„Sa ovakvim igrama i šetnjama, stvara se atmosfera u kojoj je moguće da se stotinak ili čak desetak ekstremista naoruža bombama ili naprave barikade i tako se valja lanac."

U tom smislu, najodgovorniji političari treba da prave atmosferu za dogovor, a ne sukobe i raskol, naglasio je Dušan Janjić.

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

Revizija istorije kao državna ideologija

dw.com

Revizija istorije kao državna ideologija | Izbor iz štampe | DW

Deutsche Welle (www.dw.com)

5-6 minutes

---

Bitka za interpretaciju prošlosti u bivšoj Jugoslaviji skreće pažnju sa razočaravajuće sadašnjosti, piše istoričarka Mari-Žanin Čalić za Noje cirher cajtung. Konstatuje da je u reviziji istorije najdalje otišla Hrvatska.

„Interpretacija prošlosti u bivšoj Jugoslaviji je nastavak rata drugim sredstvima" – tako je nasovljen obiman komentar koji je za ugledni Noje cirher cajtung napisala Mari-Žanin Čalić, profesorka istorije istočne i jugoistočne Evrope na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan" u Minhenu.

Ideološka borba za vrednovanje prošlosti ovladala je „sednicama parlamenata, izložbama, televizijskim serijama i društvenim mrežama", piše istoričarka. „Svađa se, sa jedne strane, o Drugom svetskom ratu u kojem su komunistički partizani vodili krvavu borbu sa fašističkim ustašama, četnicima i drugim kolaboracionistima. Sa druge strane, radi se o neposrednoj posleratnoj prošlosti kada se Josip Broz Tito obračunavao sa narodnim neprijateljima i pogubio hiljade njih."

„Borba za tumačenja o Drugom svetskom ratu izbila je još pre raspada Jugoslavije devedesetih. Nove, nacionalno nastrojene elite, počele su da preokreću diskurs sećanja koji su decenijama određivali komunisti. Bivši zli (nacionalisti) sada je trebalo da postanu dobri (patriote) i obratno: poplava nove istoriografije etiketirala je nekada cenjene Titove partizane kao zločince bez domovine. Sve što je se ticalo Jugoslavije bilo je proklinjano."

„Iza revizije istorijskih slika kriju se različiti motivi: potraga za identitetom, legitimacija novog političkog poretka ili naprosto želja da se suoči sa istorijom sopstvene porodice. Istorijske debate izazivaju i jake emocije i pokreću mnoge glasače. Mogu se koristiti za diskreditaciju političkih protivnika, a projekcije u prošlost skreću pažnju sa razočaranja sadašnjice. Pitanje koja strana je u posedu istorijske istine dobilo je gorak ukus u kontekstu raspada države i promene sistema", piše profesorka Čalić i dodaje:

„Od svih postjugoslovenskih zemalja Hrvatska je najviše zabavljena revizijom svoje novije istorije. Nacionalističke snage bacaju pozitivno svetlo na Nezavisnu Državu Hrvatsku koja je nastala u Drugom svetskom ratu. U tome učestvuju političari poput ministra kulture Zlatka Hasanbegovića koji je bio na dužnosti 2016. i označio poraz ustaša 1945. kao 'nacionalnu tragediju'. Pri tome su ustaše – delom po naredbi Hitlera, delom na svoju ruku – sistematski ubile stotine hiljada ljudi: Srba, Jevreja, Roma i antifašista. Samo u koncentracionom logoru Jasenovac ubijeno je oko 90.000 ljudi."

„Pa ipak je posle raspada Jugoslavije revizionizam postao bezmalo nova državna ideologija. Spomenici partizanima su uklanjani, ulice su nazivane po ustaškim glavešinama. Političari, novinari, naučnici, predstavnici crkve i interesne grupe – svi do danas vuku na istu stranu uz podršku političkih emigranata koji jučerašnji san o homogenoj Velikoj Hrvatskoj ili Velikoj Srbiji mogu da propagiraju sa Zapada."

Mari-Žanin Čalić

Pišući dalje o Hrvatskoj, istoričarka za Noje cirher cajtung navodi da pripadnici ustaške vojske danas tamo dobijaju penzije kao i da hiljade ljudi na koncertima slave Marka Perkovića Tompsona, uključujući i fudbalsku reprezentaciju.

„U revizionizam spada i izjednačavanje zločina ustaša i partizana. Tako 'Društvo za istraživanje trostrukog logora Jasenovac' koje podržava hrvatska Vlada tvrdi da je koncentracioni logor zapravo bio komunističko gubilište. Pristalice desno-ekstremnih paravojski su tamo 2016. postavili spomen-ploču sa ustaškom parolom 'Za dom spremni!' Nakon što su jevrejska, srpska i antifašistička udruženja žrtava bojkotovala godišnji pomen, ploča je demonstrativno prebačena na (ižvrljano) partizansko groblje nekoliko kilometara dalje. Hrvatska Katolička crkva bez pardona traži referendum kako bi se fašistički pozdrav vratio u armiju."

„I u Srbiji su revizionisti već dugo u nadiranju. Za srpske patriote proglašavaju ekstremno nacionalističke četnike pod generalom Dražom Mihailovićem i kolaboracionistički režim generala Milana Nedića – dvojice pomagača nacista. Tako u međuvremenu piše u brojnim školskim udžbenicima. Da su se četnici borili za etnički čistu Veliku Srbiju, pokretali krvava etnička čišćenja i voljno sarađivali sa nemačkim i italijanskim okupatorom – to se ne pominje na časovima, kao ni u nebrojenim političkim govorima, člancima, filmovima i publicističkim eskapadama", dodaje profesorka iz Minhena i zaključuje komentar ovako:

„Mnogi adolescenti se zbog zatrovane javne debate osećaju nesigurno šta je to u prošlosti bilo dobro, a šta loše. To je jedan od razloga što je hrvatska Vlada prošle godine sazvala ekspertski savet kako bi ispitao istoriju oba 'nedemokratska režima'. Predlog tog tima bio je da partizanska petokraka bude dopuštena, a ustaški pozdrav samo na komemoracijama – a to je odmah izazvalo novu gadnu svađu. I dalje gorčina i mržnja truju suočavanje sa prošlošću i sećanje koje daje smisao."

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

Амерички експерименти с вирусима више нису филмска фантастика

iskra.co

ЗАХАРОВА: Амерички експерименти с вирусима више нису филмска фантастика

3-4 minutes

---

10.10.2018. - 17:47

Марија Захарова (Фото: Sputnik/Владимир Песня)

Забринутост Москве због америчке војне медицинско-биолошке делатности у грузијској лабораторији „Лугар" заснована је на чињеницама које су неспорне, изјавила је у среду портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

Москва је у више наврата изразила забринутост због делатности Пентагона када је реч о размештању медицинско-биолошких лабораторија у непосредној близини руских граница.

Министарство иностраних послова Русије је 2015. године указало на Истраживачки центар за јавно здравље „Лугар" у предграђу Тбилисија, под чијим је кровом био медицински истраживачки одред Копнене војске САД.

„Појављују се и нове чињенице о тамној страни војно-биолошке делатности САД, о томе да Пентагон користи такозвани Истраживачки центар за јавно здравље 'Лугар'. О томе је 4. октобра говорио генерал-мајор Игор Кирилов (начелник Јединица за радијациону, хемијску и биолошку заштиту Оружаних снага Русије). Међународна јавност била је шокирана, пре свега, примерима истраживања која су водиле САД, ради коришћења комараца за преношење посебно опасних инфекција на људе", навела је Захарова.

Према њеним речима, такве чињенице подсећају на научно-фантастичне филмове снимљене пре више деценија, који су се чинили немогућим, а сада су постали реалност.

„Буквално ових дана су објављени додатни детаљи о злоћудном интересовању америчке војске за употребу инсеката. Овога пута — за нападе разним вирусима на пољопривредно растиње… Публикације групе иностраних експерата у угледном часопису 'Сајенс' информишу о пројекту Управе за напредна истраживања Министарства одбране САД под називом 'Инсекти — савезници'. Реч је о 45 милиона долара. Званични циљ јесте коришћење савремених метода генетског инжењеринга, генетске терапије за јачање отпорности пољопривредних култура на непогодне факторе околине. Аутори публикације постављају логично питање — какве везе с тим има Пентагон?", објаснила је Захарова.

Према њеним речима, велика количина инсеката поспешује преношење вирусних инфекција у разним правцима и може се користити за уништавање пољопривредног потенцијала противника.

„Све то нису изоловани примери, нити су то филмови с прогнозама, то су карике једног истог ланца који је већ реализован", нагласила је Захарова.

Москва сматра да америчке и грузијске власти покушавају да сакрију истински садржај и циљ делатности војног одреда америчке армије, који изучава посебно опасне инфективне болести. Грузијска страна сматра да су страховања неоправдана и наводи да се лабораторија бави искључиво научним истраживањима.

rs.sputniknews.com

Тагови: Марија Захарова

 

Још не­што о ми­си­ји „Ха­ли­јард”

politika.rs

Политика Online - Још не­што о ми­си­ји „Ха­ли­јард"

2-3 minutes

---

У „По­ли­ти­ци" од 23. сеп­тем­бра об­ја­вљен је текст о обе­ле­жа­ва­њу 74. го­ди­шњи­це спа­са­ва­ња ви­ше од 500 аме­рич­ких пи­ло­та у Дру­гом свет­ском ра­ту са аеро­дро­ма у Пра­ња­ни­ма, уз при­су­ство пред­сед­ни­це На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ма­је Гој­ко­вић, ам­ба­са­до­ра САД Кај­ла Ско­та, прин­ца Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа и ло­кал­них зва­нич­ни­ка. Но­ви­нар пот­пи­сан са В. Р. ниг­де у тек­сту не на­во­ди, ни ко је на­пра­вио им­про­ви­зо­ва­ни аеро­дром, ни ко је ор­га­ни­зо­вао и обез­бе­ђи­вао чи­та­ву ак­ци­ју са Аме­ри­кан­ци­ма, ни ка­ко су обо­ре­ни пи­ло­ти ску­пља­ни, скри­ва­ни и до­во­ђе­ни у Пра­ња­не. То је при­ча за филм, ко­ји ће ве­ро­ват­но не­ко у Хо­ли­ву­ду сни­ми­ти, као и 1942. филм „Чет­никс". 

Очи­глед­но је да у да­на­шњој Ср­би­ји по­сто­ји ве­ли­ка му­ка са чи­ње­ни­ца­ма да су чи­та­ву опе­ра­ци­ју ор­га­ни­зо­ва­ли чет­ни­ци ђе­не­ра­ла Дра­же Ми­ха­и­ло­ви­ћа ри­зи­ку­ју­ћи пр­вен­стве­но соп­стве­не жи­во­те и жи­вот на­ро­да у том кра­ју. 

Као по до­го­во­ру, ни­ко од го­ре на­ве­де­них го­сти­ју, сва­ко из не­ког свог раз­ло­га ни­је на­вео ту чи­ње­ни­цу, али је исто­риј­ске исти­не ра­ди, то мо­рао да ура­ди но­ви­нар. Ова­ко се са­мо по­твр­ђу­је ути­сак да се од­лу­ка Скуп­шти­не Ср­би­је из 2004. о из­јед­на­ча­ва­њу пра­ва рав­но­гор­ског и пар­ти­зан­ског по­кре­та, до­не­та не­ис­кре­но и уз шкр­гу­та­ње зу­ба, јер да је дру­га­чи­је ваљ­да би до да­нас не­ко­ли­ко пре­жи­ве­лих чет­ни­ка до­би­ло при­на­дле­жно­сти из те од­лу­ке. 

Иако се исти­на скри­ва, по­ти­ску­је, ис­кри­вљу­је, она по­ла­ко на­ла­зи свој пут као во­да, та­ко да не из­не­на­ђу­је ис­тра­жи­ва­ње, ра­ђе­но пре го­ди­ну да­на ме­ђу сту­ден­ти­ма Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка у Бе­о­гра­ду у ко­ме је Дра­жа Ми­ха­и­ло­вић пре­те­као Ј. Б. Ти­та по по­пу­лар­но­сти. 

Сла­во­љуб За­кић,

Бе­о­град

 

Serwer: SAD neće dozvoliti otcjepljenje Republike Srpske

Serwer za AJB: SAD neće dozvoliti otcjepljenje Republike Srpske

Željko Komšić nije vrsta Hrvata kao što je Dragan Čović, pa šta onda, kaže Daniel Serwer, profesor na sveučilištu Johns Hopkins u Washingtonu.

Piše:

Ivica Puljić

Serwer: Ni Srbija ne bi priznala Republiku Srpsku

Video of Serwer: Ni Srbija ne bi priznala Republiku Srpsku

Daniel Serwer je profesor na sveučilištu Johns Hopkins u Washingtonu i priznati politički analitičar. Od 1990-tih godina je angažiran na Balkanu, osobito u Bosni i Hercegovini.

Smatra da rezultati općih izbora u Bosni i Hercegovini nisu u velikom različiti od rezultata iz prošlosti. Poručuje da se građani Bosne i Hercegovine i dalje tuže na svoje vlade, a onda izaberu, manje ili više, iste ljude.

"Dakle, trebaju prestati prigovarati i početi surađivati jedni s drugima", izjavio je Serwer za Al Jazeeru Balkans.

Primjećuje da je ipak novo to što će sada Milorad Dodik biti u Predsjedništvu Bosne i Hercegovne, a tu je i situacija sa Željkom Komšićem, zbog čega je Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine jako razočarana i ljuta.

"Znate, ono što građani Bosne i Hercegovine trebaju razumjeti jeste da je sada sve u njihovim rukama. Nikoga u Washingtonu više nije briga kako su formirali vladu, koju su vladu formirali, sve dok je zemlja cijela i sve dok želi ući u NATO-u i Europsku uniju. Sve ostalo je u redu. Ono što doista uznemirava ljude u Washingtonu jeste kada Dodik govori o neovisnosti entiteta Republika Srpska. Možete računati da Amerikanci ne samo da to neće dozvoliti, nego će se aktivno protiviti ideji da se Republika Srpska odvoji od Bosne i Hercegovine. Za to nema nikakvih izgleda, jer čak ni Srbija ne može priznati neovisnu Republiku Srpsku. Ona može biti samo posjed fedualnog vladara iz Moskve."

• Zanimljivo je da će Dodik, kao član Predsjedništva, biti i predsjednik države, a pod američkim je sankcijama...

- Nije on jedini predsjednik koji je pod američkim sankcijama, ili nekim drugim restrikcijama. Dajte da vidimo što će učiniti. Možda će, kao predsjednik, odnosno član Predsjedništva, otkriti novu političku misiju – ujedinjenu Bosnu i Hercegovinu! Nismo vidjeli napredak u Bosni kakav smo trebali imati. Ali, teško je to napraviti pod teretom Dejtonskog sporazuma, koji više ne odgovara situaciji u Bosni i Hercegovini. Vrlo je teško to promijeniti i u ovom trenutku ne vidim rješenje.

•  Što s takozvanim hrvatskim pitanjem u Bosni i Hercegovini? Kako komentirate Komšićev izbor u Predsjedništvo?

- Moje je mišljenje da je on propisno izabran, koliko ja znam. Dakle, prema pravilima igre. On nije Ćovićeva vrsta Hrvata, pa što onda?

• Rusija? Dodik je u Predsjedništvu, ruski predsjednik Vladimir Putin je vrlo ambiciozan kada je Balkan u pitanju...

- Rusi mogu pokvariti situaciju na Balkanu, ali ne mogu nikome pomoći ... mogu Dodiku dati novac, mogu igrati igre i promicati etnički nacionalizam i frakcionizam, ali ne mogu učiniti ništa pozitivno. Samo NATO i Europska unija mogu učiniti nešto pozitivno za Bosnu i Hercegovinu.

• Vjerojatno ćemo uskoro imati novog američkog ambasadora u Sarajevu. Ljudi često misle da će se dolaskom novog ambasadora mijenjati američka politika.

- Uvijek dođe do promjene osobe, različiti ambasadori drugačije obavljaju svoj posao, no američka politika će biti prilično ista. To znači da Sjedinjene Američke Države podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine. Sve u striktnom skladu s Dejtonskim sporazumom, sve dok Dejtonski sporazum ne bude promijenjen.

Izvor: Al Jazeera

 

rs.sputniknews.com

Референдум показао: Македонија неће ући у НАТО иако су јој нуђене паре

Sputnik

5-6 minutes

---

Колумнисти

Момир Булатовић

19:30 04.10.2018(освежено 19:34 04.10.2018) Преузмите краћи линк

Недавни референдум у Бившој Југословенској Републици Македонији донио је прегршт нових дилема и политичких загонетки тој младој држави која кубури са бројним проблемима. Ипак, једну је ствар ријешио ван сваке разумне сумње — Македонци неће својом слободном вољом у НАТО.

Остало је, дакле, много питања на која ће се чути сасвим различити одговори, почевши од оног како се заправо ова држава зове. Ипак, интелектуално су најзабавнија објашњења из ЕУ и, наравно, НАТО-а, према којима је референдум успио (иако је сасвим пропао), те да су они који су на њему гласали (исказујући непобитну мањину) претворили себе у деведесетопроцентну већину.

© REUTERS / Marko Djurica

Понекад је корисно бити циљано глуп, па дати таква тумачења, не би ли се избјегла друга, много незгоднија питања. Зашто, наиме, уплашени и (изгледало је) наивни грађани БЈР Македоније нису послушали налог Ангеле Меркел — симбола ЕУ шаргарепе из референдумског питања? Или, што је за њих још страшније, зашто нису повјеровали генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу, који их је удостојио посјете, доносећи прегршт лијепих обећања?

Секретар НАТО-а је, агитујући да добије још једну државу-чланицу, употријебио примјер Црне Горе која се Алијанси придружила прије годину дана (прећуткујући да је то било насилно и супротно вољи грађана који нису имали право на референдум) и да су, стога, „директне стране инвестиције у тој држави удвостручене". Будући да је то изрекао два пута, не остаје могућност да је у питању била грешка. Порука је била недвосмислена: дођите код нас, исплати се, биће пара и послова.

То је била толико велика лаж да је морала да реагује и Црна Гора, саопштењем своје Централне банке, доказујући конкретним подацима да је истина на супротној страни. Наравно, одавно смо навикли да високи чиновници НАТО-а лажу, али раније су се барем трудили како би их теже ухватили у том послу. За бригу је што то тренутно раде рутински и без имало свјести да њихови наводи могу бити провјерени, а ауторитет додатно срозан.

Чини се, ипак, кориснијим разоткрити још један савремени мит — вјеровање да директне стране инвестиције доносе економски бољитак држави домаћину.

 

© AP Photo / Thanassis Stavrakis

Висина страних директних инвестиција (СДИ) које уђу у неку привреду за годину дана представља важан показатељ успјешности њене владе. Тај индекс улази у основне податке којима се нека национална економија обраћа свјетској пословној јавности. Конструкциона грешка тог показатеља је толика да његова употреба представља искривљавање економске стварности. Разлог томе је што се не узима у обзир природни циклус инвестиција, као и њихова основна намјена.

Позитивни економски ефекти за земљу примаоца СДИ настају тек као секундарни. Примарни циљ је увећање профита инвеститора. Приликом доношења инвестиционе одлуке, односно кроз преговоре са државом домаћином о повољностима које се нуде, требало би да се утврде висина очекиване профитне стопе и вријеме враћања уложеног капитала. То значи да непосредно након прилива страног капитала мора да дође до његовог одлива.

Суштински мотив инвестирања у страну привреду јесте репатријација профита. Стога је сасвим јасно да нето одлив капитала, по свакој инвестиционој ставци, мора бити већи него нето прилив. Што је нека привреда неразвијенија и што су јој потребније директне стране инвестиције, повољности које она нуди не би ли их привукла, (укључујући и велике износе неповратних субвенција за „отварање нових радних мјеста") утичу на висину стопе повраћаја уложеног капитала. Наравно и на висину профитне стопе.

У питању је, дакле, јединствен финансијски ток. У цјелини он показује праве мотиве и новчане ефекте страних директних инвестиција. Рачуноводствено се он ипак може раздвојити, што се увијек и ради. На једној страни је износ СДИ који се истиче и лијепо фигурира у међународној комуникацији.

 

© AP Photo / Thanassis Stavrakis

Одливи се запажају кроз биланс плаћања према иностранству. Али они су ту загубљени међу свим осталим позицијама и ријетко изазивају посебну пажњу. Како су ти биланси плаћања код неразвијених привреда по правилу негативни, они се узимају као доказ потребе за још већом отвореношћу за пријем СДИ (као средства за превазилажење застоја у развоју). Нови циклус је спреман да буде започет. Прича о нето одливима се не спомиње. А и зашто би? Њом би се само отворила расправа која би, коначно, морала да оспори улогу страних директних инвестиција у развоју националне привреде.

Али оно што статистика успије да сакрије, живот, односно свакодневна економија, неумитно разоткрије. У предугом процесу економске транзиције, обичан се човјек у нашем региону одавно увјерио да обећања о бољем животу који ће бити остварен захваљујући страним инвеститорима представљају ону народну: „Не липши магарче до зелене траве!"

Можда и због тога Македонци нису повјеровали генералном секретару НАТО-а?