politika.rs

Косовски чвор у рукама Вашингтона

Дејан Спаловић

5-6 minutes

---

Преговори Београда и Приштине у Бриселу у овом тренутку нису извесни, јер је мало вероватно да ће Косово поништити трговинске санкције према Србији. Решење косовског Гордијевог чвора је у рукама Вашингтона који једини има ауторитет и снагу да утиче да привремене косовске институције укину одлуку о повећању таксе за 100 одсто на српску робу и седну за преговарачки сто.

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић оценио је да велике силе попут САД и ЕУ могу притиском да издејствују повлачење одлуке Приштине да на робу из централне Србије уведе таксе од 100 одсто. Стефановић је за ТВ Пинк рекао да након порука које су стигле из Вашингтона и Брисела да одлука приштинских власти мора да буде повучена, очекује да види конкретне кораке, а не да остане мртво слово на папиру.

„Не може нико да ме убеди да САД и ЕУ не могу притиском да издејствују да се повуче ова одлука. Ако буде искрене жеље великих сила одлука ће бити повучена", рекао је Стефановић. Додао је да Србија „од озбиљних играча" очекује да покушају да реше проблем који је настао, подсетивши да Приштина крши међународни споразум Цефта и упитао како ће ЕУ да објасни да Приштини дозвољава кршење тог споразума, а да од других очекује да их поштују.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић за „Политику" подсећа да је Приштина увела додатни порез свега неколико сати касније од тренутка када је председник Србије Александар Вучић предложио Приштини да укине додатни порез од десет одсто на српску робу, на шта је она одговорила повећањем пореза на 100 одсто.

„После увођења додатног пореза преговарачки процес под окриљем ЕУ који траје шест година је у пат позицији. Уместо што смо решење тражили преко Брисела, одавно је требало да то радимо директно преко Вашингтона, с којим је требало да разговарамо и да видимо које су то варијанте и понуђена решења која бисмо могли да прихватимо. Ни сада није касно да се директно обратимо америчкој администрацији, наш главни преговарач је САД, то никада нису ни били Албанци", каже Јовановић.

Сматра да је лакше постићи компромис с САД, јер, како каже, ако је њој стало да буде постигнуто обострано прихватљиво решење, треба очекивати да буду издашнији у својим понудама и да не буду затворени као што су били у протеклих 20 година.

„Американци морају да уваже да постоје интереси других на Балкану пре свих Русије, Турске и Кине и да је управо зато њихов интерес да се са нама нагоде. Све што би се договорили, Албанци би касније применили на терену. Уколико то не урадимо имаћемо проблеме као и сада јер је очигледно да Албанци опструирају постизање компромиса и за тај свој потез су инструисани од САД, али не директно већ преко других држава које спроводе њихове намере", истиче Јовановић.

Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Јелена Вукоичић такође није оптимиста да ће бити настављен дијалог Београд и Приштине и као разлог наводи изборе за Европски парламент у мају следеће године. За наш лист оцењује да је наставак дијалога у овом тренутку мало изгледан и не види основа да очекује било какав помак у наредних неколико месеци.

„Док се ови избори не заврше бојим се да се ништа значајно неће догађати, јер ова политика Приштине није само њихова већ и оних земаља које стоје иза њих, пре свих Америке. Проблем је што је садашња бриселска администрација више пута истицала да ово питање жели да се реши у њиховом мандату. То не значи да Брисел стоји иза садашњих потеза Приштине, али привремене косовске институције раде оно што ЕУ администрација говори. Они желе да што пре буде потписан правно обавезујући споразум који подразумева апсолутну 'победу' Албанаца и капитулацију Србије", каже за „Политику"  Јелена Вукоичић.

Владислав Јовановић не мисли да ће потрајати трговински рат, али очекује да ће бити још излета такве врсте који су дозирани да се види српска снага и колико смо спремни да идемо у том отпору и прихватања немогућих услова. Каже да ће запад „подсетити" Београд да имамо још неколико потенцијално рањивих тачака које могу да активирају и као пример наводи понашање Сулејмана Угљанина у рашкој области.

Москва: ЕУ да утиче на косовске власти

Европска унија мора да утиче на косовске власти и да постигне тренутно укидање такса на робу из централне Србије и БиХ, саопштило је јуче руско Министарство иностраних послова, које подсећа да је Косово, кршећи своје обавезе проистекле из споразума о слободној трговини, одлучило да уведе таксе од 100 процената на робу из централне Србије и БиХ, преноси Тас.

„Овде се ради заправо о томе да Приштина започиње трговински рат са Приштином у складу са политиком етничког чишћења, с обзиром да српско становништво у покрајини зависи у великој мери од робе из централног дела Србије", истиче руски МИП. „Приметно је да Приштина не крије чињеницу да је то освета за претходни пораз када је Генерална скупштина Интерпола одбацила захтев да Косово уђе у ту организацију", додаје се у саопштењу руског МИП-а који указује и на уздржан одговор Београда на овај развој догађаја и жељу да се тензије смање.

 

Kredibilitet EU na ispitu

dw.com

Kredibilitet EU na ispitu | DW | 22.11.2018

Deutsche Welle (www.dw.com)

6-7 minutes

---

Kosovske vlasti dodatno su pojačale trgovinski rat sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. U Beogradu povećanje taksi na 100 odsto vide pre svega kao autodestruktivan potez, ali i kao opasnost po bezbednost čitavog regiona.

Mere vlasti u Prištini usledile su samo dan nakon neuspeha Kosova da dobije članstvo u Interpolu, i kao takve se posmatraju i kao neka vrsta odmazde za taj diplomatski poraz.

Beograd je čini se ovog puta dodatno zabrinut zbog nedostatka oštrijeg pritiska Vašingtona i Brisela na vlasti u Prištini, jer ne samo da se ništa nije učinilo da se ukinu nedavno uvedene takse od 10 odsto, već su one sada još i povećane na čitavih 100 odsto. Takođe je zanimljivo primetiti da se takav potez kosovskih vlasti vidi isključivo kao politički korak koji nema nikakve veze sa ekonomijom.

Primećuje se ipak da Srbija na Kosovo izvozi robu u vrednosti od 440 miliona evra, a Kosovo u Srbiju 21 milion evra. Ali taj disbalans u međusobnoj trgovini traje već godinama i Priština povećanjem taksi ništa ne može rešiti preko noći, a imaće posledice na cene i standard svih građana Kosova. Ako se i dalje zaustavimo na privrednom terenu, ekonomisti upozoravaju da je reč o carinama koje su presedan u istoriji ekonomije i da su one kršenje svake ekonomske logike.

Bez recipročnih mera

Srpske vlasti su, osim susreta sa ambasadorima Rusije i Kine, kao i ambasadorima zemalja Kvinte i predstavnika Evropske unije, održale i hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Ključna poruka je, čini se, da Srbija neće uvoditi nikakve recipročne mere, ali i da je veoma zabrinuta kako će se sve to odraziti na položaj Srba na Kosovu i bezbednost regiona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sednice tog Saveta, istakao da je ovo „praktično blokiranje trgovine između Srbije i Kosova", i da „Priština želi proterivanje Srba i kapitulaciju Beograda". Aleksandar Vučić je uputio i molbu kosovskim Albancima, pozivajući ih da povuku ovu odluku, jer je svima potreban mir.

Osveta za Interpol

Srpski državni vrh je na neki način odbacio spekulacije da je potez Prištine usledio kao odmazda zbog diplomatskog poraza Kosova u Interpolu, ali svejedno, teško je ignorisati tajming te odluke dan nakon događanja u Dubaiju.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi primećuje da, dok je Srbija slavila diplomatski poraz Kosova, na Kosovu je bila potpuno suprotna situacija: „Vlasti na Kosovu, koje su očigledno vrlo populističke, želele su da skrenu pažnju sa onoga što se vidi kao debakl njihovog Ministarstva spoljnih poslova povodom članstva u Interpolu. I onda su vlasti na Kosovu očito imale ideju da pokažu građanima kako one jednostavno to mogu da vrate Srbiji tako što će povećati takse za 100 odsto", ocenjuje Beširi.

Prva reakcija EU

Zvanični Beograd smatra da je to velika provokacija Prištine i da je sada red na Evropsku uniju da dokaže svoj kredibilitet. Početna reakcija EU već je usledila, jer je Visoka predstavnica EU Federika Mogerini od Prištine zatražila da odmah ukine tu odluku.

Međutim, skepsa Beograda je ostala, i u tom smislu se ističe da najverovatnije neće biti nikakvog uspeha u pritisku na Prištinu dok aktivniji pritisak ne stigne od SAD.

Američka ambasada u Beogradu je, inače, izrazila zabrinutost zbog te mere i navela da to ugrožava izglede za dugoročnu stabilnost regiona. Apeli EU nakon uvođenja carina od 10 odsto nisu urodili plodom i sada je EU zaista na velikom ispitu.

Na nemoć EU, koja u većini slučajeva poziva na uzdržanost obe strane, upozorio je i ministar trgovine Rasim Ljajić koji kaže „kako EU ne vrši pritisak na koga mora, nego na koga može".

Naim Leo Beširi napominje da ovim merama Priština krši najmanje dva međunarodna ugovora. „Pored ugovora o CEFTA, krše i Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Istovremeno na taj način automatski ugrožavaju dijalog Beograda i Prištine, a tom nepromišljenom odlukom će dovesti i do povećanja cena pojedinih proizvoda, što će pogoditi sve građane Kosova", kaže Beširi.

Pritisak na Zapad i Srbiju

Povećanje taksi može se tumačiti i kao pritisak na Zapad i Srbiju kako bi se pokazalo da će se takve stvari dešavati sve dok Kosovo ne ostvari neke svoje političke ciljeve. Ako se posmatraju kratkoročni ciljevi Prištine, oni se pre svega vezuju za želju albanske strane da dobije viznu liberalizaciju sa EU. A ako posmatramo nešto širu sliku, ona je povezana sa željom Prištine da što pre zaokruži svoju nezavisnost, što je projekat koji je u poslednje vreme zapao u ćorskokak.

Postoje i neki dramatičniji tonovi koji se čuju u Beogradu, koji najnovije poteze Prištine vide kao objavu rata i da iza svega stoji želja da se na ovaj način izvrši dodatni pritisak na kosovske Srbe. Pojedini analitičari upozoravaju da je kosovska politička scena praktično u haosu i da je njihova nemoć i frustracija na svetskoj političkoj sceni sada pretočena u pretnju po čitav region.

Međutim, Naim Leo Beširi je ipak optimista, i smatra da bez obzira na deklarativnu rešenost Prištine da ostane pri ovoj meri, takva odluka ne može dugo opstati. „Mislim da tu govorimo pre o satima i danima nego o nedeljama i mesecima. Ta odluka pre svega šteti Prištini, iako će naravno pogoditi i privredu Srbije. Kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU automatski znači da Kosovo ni pod razno ne može dobiti viznu liberalizaciju u nekom skorijem periodu, što građanima Kosova trenutno najviše znači. Ne postoji, dakle, nijedan razlog da bi ovo moglo da potraje", ocenjuje direktor Instituta za evropske poslove.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

fakti.org

Протест у Скопљу: „Путин да у Москви подигне споменик Заеву јер од њега не постоји глупљи Американац"

4 minutes

---

МИЦКОСКИ: ГРУЕВСКИ ЈЕ ЖРТВА ПОЛИТИЧКОГ ПРОГОНА, АЛИ НЕ ОДОБРАВАМ ШТО ЈЕ ПОБЕГАО ИЗ ЗЕМЉЕ"

* Протестна акција је одржана под девизом "Бојкотујем уставне промене", а организовале су је организације Хришћанско братство, Јединствена Македонија и Светски макеодонски конгрес. Учесници протеста  су махали и транспарентом на ккојем је премијер Зоран Заев представљен иза затворских решетака. Ласером су на згради Собрања исписали „Издаја" и „Оставке"

* Окупљенима се обратио и Тодор ПЕТРОВ који је име Светског македонског конгреса затражио оставку владе Зорана Заева и распуштање Собрања јер су обоје нелегитимни. Саопштио је да је Конгрес поднео кривичне пријаве против Заева, министра спољних послова Николе Димитрова и свих 80 посланика који су гласали за уставне промене

* Бивши први човек партије Заева у Скопљу - Љупчо ПАЛЕВСКИ – на протесту рекао да Македонија сада плаћа данак 30-годишњем „лошем и наивном живљењу", па нагласио: „Англосаксонски хегемон тражи разлог за рат и зато је започео демонтажу македонизма. Мостоји опасност да Македонија постане хибрид компромиса између грчке, бугарске и албанске државне доктрине"

__________________________________________________________________________

         ЛИДЕР највеће македонске партије ВМРО-ДПМНЕ - Христијан Мицкоски – рекао је у Гостивару да је Никола Груевски жртва политичког прогона, али да не одобарава његово бекство из Македоније.

         У исто време се у центру Скопља – упркос лошем времену са кишом и суснежицом - окупило неколико хиљада људи да затражи обустављање уставних промена којима је предвиђена промена имена земље у „Република Северна Македонија".

          Протестна акција је одржана под девизом "Бојкотујем уставне промене", а организовале су је организације Хришћанско братство, Јединствена Македонија и Светски макеодонски конгрес.

         Учесници протеста  су махали и транспарентом на ккојем је премијер Зоран Заев представљен иза затворских решетака.

         Ласером су на згради Собрања исписали „Издаја" и „Оставке".

         Окупљенима се обратио и Тодор Петров који је име Светског македонског конгреса затражио оставку владе Зорана Заева и распуштање Собрања јер су обоје нелегитимни.

         Саопштио је да је Конгрес поднео кривичне пријаве против Заева, министра спољних послова Николе Димитрова и свих 80 посланика који су гласали за уставне промене.

         Затражио је и да буде поништена одлука о избору Талаата Џаферија запредседника Собрања.

         Бивши први човек партије Заева у Скопљу - Љупчо Палевски – на протесту је рекао да Македонија сада плаћа данак 30-годишњем „лошем и наивном живљењу".

         Нагласио је да је, упркос свему, да уверен да ће глобалисти и неолиберали, са својим грабљивим политикама, у Македонији доживети фијаско.

         Додао је да Федерику Могерини и Јоханеса Хана нико није бирао и да су постављени као Заев. А и преко њих се Македонији укида право на име и да не буде дискриминисана.

         Палевски је је упозорио да постоји опасност да Македонија постане хибрид компромиса између грчке, бугарске и албанске државне доктрине. Највећи аплауз је ипак добио за речи:

         „Англосаксонски хегемон тражи разлог за рат и зато је започео демонтажу македонизма. Путин треба да у Москви подигне споменик Заеву јер од њега не постоји глупљи Американац, нити ико ко би овако брутално неписмено реализовао глобалистичке интересе у Македонији. Кључ је био и јесте у Македонији, а не у Вашингтону и Москви".

 

Le Figaro: Srbija nepravedno ponižena

pcnen.com

Srbija nepravedno ponižena

Objavio/la PCNEN

6-7 minutes

---

Drugi pišu 18. Nov. 2018. | 07:00

Piše: Jean-Christophe Buisson

„Zasrali smo", otelo se jednom visoko pozicioniranom službeniku protokola Jelisejske palate koji je bio zadužen za raspoređivanje šefova država i vlada na počasnim tribinama, postavljenim ispod Trijumfalne kapije, u nedjelju 11. novembra, povodom komemoracije Dana primirja. Dok su oko domaćina, Emanuela Makrona, sjedili predsjednici Rusije, Sjedinjenih Država, Italije i Rumunije, zemalja saveznica Francuske u Velikom ratu, ali i bugarski i turski predsjednik, te kancelarka Njemačke koja je prije jednog vijeka bila na čelu neprijateljskih zemalja, jedan čovjek, izuzetno visok, bio je toliko unižen da samo što u zemlju nije propao, naime, bio je zamoljen da se smjesti na suprotnoj tribini, izvan dometa kamera, među manje značajnim liderima, diplomatama i raznoraznim zvaničnicima. Njegovo ime? Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije.

Zemlja radi koje je Francuska ušla u rat 1914. u ime diplomatskog i geopolitičkog savezništva, ali i tijesnih istorijskih veza (1389. godine, zvona pariške crkve Notr Dam pozdravila su ono što se tada smatralo pobjedom srpskih hrišćana nad osmanskim muslimanima u boju na Kosovu), vojnih veza (jedan srpski ministar vojske u XIX vijeku bio je Francuz: Ipolit Monden) i privrednih veza (1914. godine, 4/5 državnog duga Srbije je u rukama francuskog kapitala koji je značajno investiran u rudnike, željeznički saobraćaj i banke u Srbiji).

Zemlja koja je u Velikom ratu izgubila 1,2 miliona svoje djece: 28 % svog stanovništva – tužan rekord.

Zemlja koja već godinu dana niže ceremonije, počasti, manifestacije u slavu toplog prijateljstva i drugarstva iskovanog u zajedničkim bitkama, koje simbolišu hiljade grobova francuskih junačina (Poilus) i srpskih solunaca što se nižu na grobljima u Solunu, Monastiru, Skoplju ili Beogradu – svih teritorija koje su zajednički oslobodile srpske i francuske divizije Istočnog fronta.

Tu zemlju, koja je došla u Pariz sa svojom poputninom patnji, bola i žrtava palih za savezničke interese, Francuska je odlučila da ponizi 11. novembra.

Zemlja koja je prije sto godina toliko ganula Francusku strašnim mučeništvom koje je podnosila od austrougarskih, njemačkih i bugarskih trupa, ali i od albanskih razbojnika što su nasrtali na njenu vojsku dok se povlačila u zimu 1916, da su Francuzi osnivali na desetine udruženja za pomoć, humanitarnih organizacija i „dana Srbije" gdje su sakupljani novac, odjeća, hrana i knjige kako bi bili poslani tamo daleko, „u zemlju junakâ".

Zemlja čiji je kralj, Petar Karađorđević, toliko volio Francusku da je 1870. godine stupio u njenu vojsku (u jednu regimentu Legije stranaca) da bi se borio protiv Pruske.

Zemlja koja je u julu 1914. Saveznicima dala njihovu prvu žrtvu (jednog gimnazijalca od 16 godina, palog u bombardovanju Beograda austrijskim topovima) a u avgustu njihovu prvu pobjedu (u Cerskoj bici).

Zemlja koja je četiri godine veličana na konferencijama Sorbone (ponekad u prisustvu predsjednika Remona Poenkarea) i objavljivanjem na desetine knjiga (među kojima je bio i strip: „Avanture malog srpskog vojnika"), brošura koje su slavile „taj narod mali po brojnosti stanovništva a veliki po duši", tekstova Apolinera, Pjera Lotija ili Edmona Rostana.

Zemlja koja je uspjela da obnovi vojsku uz pomoć svojih francuskih saveznika na Krfu i Bizerti našavši u Ajačiju, Bastiji, Nici, Grenoblu, Parizu, Sent-Etjenu ili Bordou gradove koji su prihvatili raširenih ruku hiljade njenih školaraca i studenata što su se spasavali od rata, gladi i bolesti.

Zemlja koja je poslije rata proglasila maršala Franše d'Eperea za počasnog vojvodu (generala) svoje vojske i počasnog građanina svoje prestonice, Beograda, za doprinos u njenom oslobađanju 1. novembra 1918.

Tu zemlju, koja je došla u Pariz sa svojom poputninom patnji, bola i žrtava palih za savezničke interese, Francuska je odlučila da ponizi 11. novembra. Da, ponizi: ova riječ nije prejaka. Možemo samo da zamislimo šta je Aleksandar Vučić mogao da osjeća dok je gledao nasmijana lica onih koji su sjedili preko puta njega, između Trampa, Putina i Makrona, opakog Redžepa Tajipa Erdogana, turskog sultana, nasljednika genocidnog Osmanskog carstva, ili Hašima Tačija, predsjednika zemlje koju on ne priznaje, i koja je, bez ikakve sumnje, 1914. bila samo regija u okviru Srbije. Po povratku u domovinu, predsjednik Srpske države je priznao da je bio na iskušenju da ustane i napusti tribinu, ali da je odustao smatrajući nepriličnim da izazove skandal, ma koliko bio opravdan, na taj sveti dan. Veoma je ljubazan.

Da, Jelisejska palata je „zasrala". I premda je francuski ambasador u Srbiji, Frederik Mondoloni, u ponedjeljak uputio izvinjenje u ime Pariza (koje je Vučić prihvatio), to nije spriječilo negodovanje u Beogradu. Spomenik zahvalnosti Francuskoj, „À la France", podignut u parku Kalemegdan, na kome piše: „Volimo Francusku kao što je ona nas voljela", sada je išaran – a upravo je bio restaurisan. Čuli su se i zahtjevi da se ulice Pariska i Francuska preimenuju. Lokalna štampa je digla veliku prašinu.
Šestog decembra Emanuel Makron treba da dođe u Beograd. Njegov domaćin, predsjednik Vučić, obećao mu je „veličanstven" doček, tek toliko da mu stavi do znanja da sa srpske strane, kada je riječ o slavljenju prijateljstva između naše dve zemlje, krvlju zalivenog, nipošto se ne može „zasrati". Ovoga puta, moguće je da se Francuska osjeti poniženom.

Buka/Le Figaro

 

rs.sputniknews.com

Реаговање генерала Петковића на писање Спутњика: Американци су знали још 1993. године

Sputnik

4-5 minutes

---

Политика

11:56 18.11.2018Преузмите краћи линк

Поводом текста објављеног на Спутњику: „Строго поверљиво — Американци још 1993. године знали колико је уранијум опасан", огласио се генерал Слободан Петковић, начелник службе АБХО током бомбардовања СР Југославије. Реакцију преносимо у целини.

Не, они су за то знали још 1943. године, када су интензивно радили на производњи свог нуклеарног оружја и када су се сусрели са проблемом радиоактивног отпада.

На располагању га је било у огромним количинама, што је представљало велики економски терет због обезбеђивања услова за одлагање и чување. Зато су тражили модалитете да га се ослободе и „предају другима на чување".

Уврстили су га у програм војне индустрије. Шездесетих и седамдесетих година вршена су интензивна испитивања и тестирања на полигонима, где је демонстрирана ефикасност пројектила са пенетраторима од ОУ приликом гађања у различите врсте мета. У време Хладног рата интензивирани су истраживања, израде и увођење у наоружање противоклопних пројектила различитих калибара.

Бивши мајор Даг Рок, одговоран за радиолошку заштиту војске САД, професор физике и бивши директор програма развоја пројектила са ОУ, 1994. године је објавио документа којима се потврђује да су власти САД биле свесне геноцидних последица примене ОУ још 1943. године. 

Војни прописи САД у области заштите од зрачења траже од сваког војника да приликом тренинга обуче заштитно одело и носи заштитну маску приликом сваке активности на 20 до 50 метара од објекта погођеног муницијом са ОУ. 

Радиолошко оружје и по другим америчким изворима и сазнањима изазива трајне последице по становништво и након престанка ратних дејстава. 

О томе у својим радовима пише и др Александра Милер, која је радила у америчким војним структурама. Све ово је, дакле, било добро познато планерима употребе ове врсте оружја. 

Зато и предузимају мере за заштиту својих јединица и службеника на КиМ. Припадници мултинационалне бригаде „Запад", по уласку Кфора на КиМ, новембра 1999. године, добили су нуклеарно-хемијско-биолошки приручник под називом: „КФОР, интернационалне бригаде 'Запад', осиромашени уранијум, информације и инструкције".

Поред назива приручника, на насловној страни је и мртвачка глава која упозорава на радиоактивну опасност. Садржаји неких делова приручника упућују на то са каквом ће се врстом опасности сретати на терену припадници бригаде и како да поступају. У делу названом „Златна правила" стоји: „Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених пројектилима или крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумом (ОУ). Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених пројектилима или ракетама са ОУ. Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама, укључујући канцер и деформације новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније".

CC0 / Marijanana

Да би избегли контаминацију, војницима се, поред осталог препоручује: „Перите често униформу", а у делу насловљеном као „Упозорење", поред осталог стоји: „Храна и вода постаће неупотребљиве због контаминације прашином ОУ. Никако не једите храну која није контролисана. Удахнуте — унесене честице могу да причине дугорочну штету".

А препоруке за поступања кад се наиђе на погођене ствари „српске" војске гласе:

„Возила и материјал српске војске могу да представљају опасност за војнике и цивиле који са њима дођу у блиски контакт. Искључиво стручна лица морају да испитају уништена или оштећена возила и материјале и треба апсолутно избегавати близину возила за које постоји сумња да су погођена пројектилом са ОУ. Одстојање не сме бити мање од 50 метара. Уколико сте принуђени да будете ближе, морате да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како бисте избегли да уранијумска прашина уђе у ваше тело."

А ми стојимо и „тапкамо у месту", док нам народ болује и умире и због онога што су нам они „донели и оставили на вечно чување". Може ли ми неко од челних људи, одговорити: зашто?

 

Ivici Dačiću “Inat“ na poklon

novosti.rs

Špijunka: Ivici Dačiću "Inat" na poklon

S. S. R.

1-2 minutes

---

| 17. novembar 2018. 14:30 | Komentara: 0

General Luis Mekenzi i novinar Skot Tejlor iz Kanade govorili su povodom obeležavanja veka od završetka Prvog svetskog rata u čast srpsko-kanadskih veza

GENERALA Luisa Mekenzija i novinara Skota Tejlora iz Kanade, profesije su devedesetih godina dovele u zemlje bivše Jugoslavije. Sliku o Srbima sa kojom su poslati u Sarajevo, odnosno u Beograd i Prištinu, potpuno su promenili na terenu.

O tome su, između ostalog, govorili i u petak povodom obeležavanja veka od završetka Prvog svetskog rata u čast srpsko-kanadskih veza, na predavanju u Ministarstvu spoljnih poslova koje vodi Ivica Dačić. Kao poklon doneli su knjigu "Mirotvorac" generala Mekenzija i "Inat" novinara Tejlora, u kojima iznose svoje viđenje događaja devedesetih na Balkanu.

 

in4s.net

Булатовић: Ревизија историје на штету Србије

5-6 minutes

---

Момир Булатовић

Пише: Момир Булатовић

Поводом обиљежавања стогодишњице од завршетка Великог (Првог свјетског) рата у употребу се вратио наизглед заборављени појам – ревизија историје. Да ли тај бесмислени покушај ипак има неки смисао?

Ревизија представља поступак испитивања истинитости, вјеродостојности одређених појава и процеса. Уобичајено се испољава у односу на испитивање законитости и тачности финансијских извјештаја. Покушаји да се она примјени на историјске догађаје нису били ријетки, али су се увијек показали као безуспјешни.

Величину побједе у Првом свјетском рату је увредљиво умањивати. Сваки нормалан човјек би морао застати и мислима одати почаст свим жртвама те сурове људске кланице која је однијела безмало педесет милиона живота и означила прекретницу у цивилизацијском развоју.

Срби и Аустријанци, Французи и Њемци, Руси, Турци, Енглези… заустављени су у животу, независно да ли су били на побједничкој или на страни поражених. Срушена су четири велика царства, али је цијена њиховог пада била толика да се тадашњи свијет зарекао да се такво нешто никад више не понови. Поновило се, нажалост, већ након двије деценије и то у још страшнијем облику.

Обиљежавајући вијек од тадашњих догађаја, имали смо прилику да се подсјетимо како је ондашња Србија, уморна од два балканска рата, била спремна на све уступке како би избјегла рат са Аустроугарском и, фактички, испунила све немогуће услове из ултиматума. Али тај је папир (баш као и онај каснији из Рамбујеа поводом Косова и Метохије) био написан да захтјеви које је садржао не би могли бити у цјелости прихваћени.

Након ратне голготе која је трајала четири године и незабиљеженог страдања српског народа, Србија се побједоносно вратила на своје огњиште и донијела слободу Црној Гори и свим славенским народима који су вјековима стењали под аустроугарском чизмом.

То је била и најсјајнија потврда братске везе Црногораца (тада је црногорство било ужа одредница у односу на припадност српском националном корпусу), са Србијом као државном матицом. Говорило се: „Да није било Божића на Мојковцу, не било ни Васкрса на Кајмакчалану".

Тако је било, тако је писало и то се знало претходних стотину година.

Српска војска

А онда су Емануел Макрон (који стално заборавља да је изабран за предсједника Француске само да то не би постала Марин ле Пен), Мило Ђукановић и Хашим Тачи предводили процес другачијег тумачења историје. Отворили су процес ревизије, дајући сопствене оцјене тачности дотадашњег неспорног наратива о узроцима и посљедицама тог рата.

Али, историја није завршни рачун неког предузећа. Она се десила и не може бити промијењена. Мудри Црногорци су говорили: „Учињеном послу мане нема".

Да ли је Краљевина СХС (каснија Југославија) била грешка и зашто су Срби прихватили Хрвате и Словенце у заједничку државу? То није питање од чијег бисмо одговора данас имали јасније путоказе. Наши умни и славни преци су урадили тако, јер друге могућности није било. Војска која је учествовала у незадрживом јуришу слободе свуда је била примана као ослободилачка и сви су јој се нудили. Србија је, ширином своје душе, била отворена за све (како су сами себе представљали) братске јој народе.

Историјски токови су непредвидиви и не зависе само од воље појединих група људи. Они се стекну у законитости од којих онда почиње нова историја. Управо због тога морамо да изучавамо историју иако је никако не можемо промијенити. Циљ историчара није, како корисно објашњава израелски историчар Јувал Ноа Харари („Хомо Деус"), да на основу историје предвиђају будућност, већ да освијетле све околности које су довеле до тога да одлуке из прошлости буду управо такве, а не онакве.

Проучавање историје неће нам рећи шта треба да одаберемо у нашој стварности, али ће нам барем пружити више могућности. Или, додали бисмо, историја ће нам казати које могућности јесу, а које нису реалне у датим геополитичким приликама.

Искривљавање (ревизија) историје искључиво има за циљ дневно политичке прилике и кратког је даха, будући да се не може ослонити ни на једну провјерљиву чињеницу.

Огромна већина Срба и Црногораца осјећа тугу због судбине која је задесила наше претке, али и неизмјеран понос због њихових дјела. Захвални смо им на жртвама које су поднијели за нашу будућност. Односно на прилици да се попут њих, али у знатно лакшим околностима, и сами изборимо за своју државу и за своје парче слободе.

То је главни ток нашег историјског постојања. У њега се, прије или касније, уливају и сви ревизионистички брзаци.

Или се улију или нестану.