. Малић: Цртица о протестима или знате ли против чега сте?

standard.rs

Н. Малић: Цртица о протестима или знате ли против чега сте? - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

3-4 minutes

---

среда 02. јануар 2019. 14:07

Па вас зато питам, роде, знате ли за шта сте и против чега сте, а не само против кога?

Шетате ли?

Велите, дозлогрдио вам Vuchych. Ако, ако. Али има нас да мислимо тако годинама. Зашто баш сад? Којим поводом? Шта је тачно превршило меру?

Знате шта нећете, и то је добро. Знате ли шта хоћете? Или ће и ово, попут Жутог Октобра, бити у кључу „ма само да Он оде," као да због баш тог филма и нисте ту где сте сада.

Кажете грађани, па достојанство, па скупштина, па устав… И све то стоји, али зар нису ономад шетачи палили скупштину, са све гласачким листићима? Зар није устав погажен хапшењем и изручењем Хашкој Инквизицији? И о каквим грађанима говорите, кад живите у нечему што је у најбољу руку феудална олигархија, али без ноблес оближ?

И зашто би се човек борио за алатке које одавно већ не служе сврси, уместо за саму сврху? А то је, ако ћемо право, опстанак народа и државе која би требало да га штити а не сатире.

Не зборим ја овако, мој добри роде, зато што браним Vuchycha. Далеко било. Него ми иде мука кад видим кварне људе како опет заводе и користе добре и честите, било зато што искрено верују у вредности свог квислиншког култа било да би оправдали своје апанаже из иностранства. Њима је свеједно. Вама није.

Они јуре „промену режима" као куче што јури кола по улици. А шта ће да раде кад ухвате? Да неће можда демонтирати партократију, укинути произвољно насиље, престати са подаништвом странцима? Можда у то и поверујете, ако се јуче пали с крушке. Ако не памтите дуже од три дана.

Проблем је што све ово јако дуго траје. Жабе се кувају постепено, с разлогом. Некако је српскије да се ствари истерају на чистину, па ком опанци ком обојци. Разумем. Само кажем, било је тако и 5. октобра, па сте овако завршили. Нимало случајно.

Марионетски режим се не руши тако што ћете да бијете марионету, него ваљда луткара. Зато ако већ шетате, свратите и до амбасаде.

„Ко познаје и себе и непријатеља, може без страха да иде у сто бојева. Ко познаје себе а не непријатеља, за сваку победу претрпеће и пораз. А ко не зна ни себе ни непријатеља, изгубиће сваки пут," написао је древни кинески стратег Сун Цу.

Па вас зато питам, роде, знате ли за шта сте и против чега сте, а не само против кога?

Свако вам добро у 2019. желим – чак и квислинзима, у жељи да напусте своје заблуде и у истини нађу срећу и спасење.

Догодине у слободи – догодине у Призрену!

Ваш Соко

Извор sivisoko.blogspot.com, 31. децембар 2018.

 

politika.rs

Пре 100 година донет закон по којем Срби славе Нову годину

4-5 minutes

---

Нова 2019. година дочекана је у поноћ, а у Србији је тачно пре 100 година донет закон по којем се стари и нови календар изједначавају и по којем су Срби први пут 1920. годину дочекали по Грегоријанском календару, преноси Танјуг. 

Етнолог Драгољуб Антонић за Танјуг каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.

"Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година", каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају тек потписан 28. јуна 1919. године.

Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава победница у Првом светском рату одрекла свог календара. 

"Та журба је била од стране римске курије, то није никаква тајна, римокатоличког седишта у Риму и они су по сваку цену хтели то да наметну и осим календара наметнули су још две ствари - латинично писмо, које се до тада није користило у Срба и химна Боже правде је добила додатак", наводи Антонић.

Прославе Нове године су код нас почеле у Југославији шездесетих година, каже Антонић и додаје да је то било у доба јефтиних кредита, доброг материјалног стандарда.

Како каже, пре тога Срби су славили Божић, а пре Божића три празника када су давали поклоне - Детинци, Материце и Оци.

"Тада је то све угурано у ово и проглашено је да треба нешто да се нађе под јелком или под Бадњаком за Божић, а то у ствари са вером и нашом православном традицијом нема неке велике везе", објашњава Антонић.

Каже и да је неизоставна јелка у време дочека Нове године дошла са севера, из крајева зимзеленог дрвећа, а да је Деда Мраз измишљен за потребе Кока-коле, те да су му дати „прерогативи" Светог Николе и Божић Бате.

"Све је то измишљено за потребе потрошачког друштва, али ја нисам строг према томе, ако већ волимо да се бавимо виртуелном стварношћу, верујемо у Супермена, неке друге ствари, онда можемо да верујемо и у Деда Мраза", каже Антонић.

Према његовим речима, у народу на почетку прелазак на Грегоријански календар није лако прихваћен, а Српска православна црква никада није ни прихватила тај календар.

Додао је да је 1945. године та Нова година проглашена за државни празник и добијала су се три слободна дана, која су се спајала и у јануару се добијало седам слободних дана, што је помогло да се и прослава Нове године као празник прихвати. 

Протојереј Љубомир Стојановић каже да Црква увек наступа тако да не господари вером, већ да буде помагач радости.

Како каже, смисао празника је у томе да човек промишља себе и види себе и у вечности. 

"Јован Златоусти каже да Хришћани нису ни против кога, нити против ичега, већ убеђују сваког човека да се боре за један дан - дан незалазни, за вечни живот, а онда ће и ови остали дани бити лепи и врло је важно да на тај начин разумемо поруку Цркве, не као грубо мешање, већ као покушај да на смислен начин служи бољитку човека и света", каже Стојановић.

Наводи да је на нашим просторима прослава Нове године уведена у време комунизма када је, каже, божићни пост обесмишљаван свињокољима, а Нова година наметана као ритуал нове религије која се звала атеизам. 

"Црква стрпљиво поступа, уважавајући културу различитости, имамо православне Грке, Румуне који славе по Грегоријанском календаром и ми не споримо ништа, већ из примера из прошлости покушавамао да не обесмислимо наше сведочење неким новим наметањем", наводи Стојановић.

Како каже, Црква уважава културу различитости и не оспорава човеку право и додаје да немали број Срба који живи православну традицију кити јелке и поштује и божићне обичаје.

"Потребно је увиђати културу различитости, а најважније је деци не ускраћивати радост", каже Стојановић.

 

fakti.org

За „глобално руководство" је 2018. била веома лоша, а ни 2019. неће бити мирна

4-5 minutes

---

УЗАЛУД СУ „ГОВОРЕЋЕ ГЛАВЕ" 2017. ТВРДИЛЕ  ДА СВЕ ВРАЋА У НОРМАЛУ И ДА ПОПУЛИСТИЧКИ ТАЛАС ПРОЛАЗИ

* Светска елита не би могла да се похвали да је изашла на крај са кризом чак ни кад би успела да смени Трампа и поништи његове економске новотарије, да поново отвори врата миграцијама и да у Европи стави ван закона партије евроскептика

* Поткрај године су планули Париз и други велики француски градови, са нередима и сукобима са полицијом. Макронов рејтинг је пао на 20 одсто. Убрзо се појавило „25 захтева Жутих прслука" - револуционарни манифест који по радикалности надмашује програме и партије Марин Ле Пен и Непокорене Француске

* „Глобалном руководству" као да све испада из руку. Фронт одбране естаблишмента, који је донедавно изгледао добро, видљиво се распада. Једина иницијатива западне елите своди се на тражење да јој се врати сва власти и да се казне реметиоци спокојства

_______________________________________________________________________

         Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ

         ЗАПАДНЕ елите су се – уместо да решавају проблеме – бациле на тражење криваца. Ту улогу су доделиле „немогућем Трампу", пробуђеном национализму и Русији.

         Током 2017-те су многе `говореће главе` тврдиле  да популистички талас пролази и да западни естаблишмент полако преузима контролу над ситуацијом.

         Најјачи утисак је оставила контраофанзива естаблишмента у Француској где је – као из цилиндра мађионичара – био извучен „политичар нове формације" Емануел Макрон који је у два круга победио Марин Ле Пен.

         Његова партија Република на маршу – која је била од нула формирана око лидера јавног мњења по градовима – брзо је стекла популарност и у савезу са Демократским покретом и Покретом прогресиста освојила апсолутну већину у доњем дому парламента.

         Алтернатива за Немачку и холандска Партија слободе, мада су ојачале, ипак нису освојиле довољно гласова да реално утичу на политику својих земаља.

         Светска елита не би могла да се похвали да је изашла на крај са кризом чак ни кад би успела да смени Трампа и поништи његове економске новотарије, да поново отвори врата миграцијама и да у Европи стави ван закона партије евроскептика.

         Не би нестали ни унутрашњи проблеми Запада – све већа неједнакост, уништење средње класе, раразање инфраструктуре целих држава, деградација образовања, стараење становништва...

         Бирачи с разлогом подозревају да `глобално руководство` има намеру да пређе у `светло сутра`, а да већину становника планете остави у прошлости.         

         Глобалисти су изгубили у Италији и Аустраији, а конгресни међу избори у САД јесу републиканце лишили већине у Представничком дому, али су фактички ојачали Трампове позиције. Сада чак и његови противници признају да је Републиканска партија „Трампова партија", а то је значајнија промена него сам исход међуизбора.

         Западни естаблишмент у борбу са антиглобалистима поново укључује тајне службе. Зато је амерички специјални тужилац, Роберт Милер, поново насрнуо на бивше Трампове помоћнике Пола манафорта и Мајкла Коена. Чак је почео да се интересује и за британске евроскептике.

         Међутим, поново није могао да против Трампа изнесе ништа оптужујуће.

         „Непотопљива" Ангела Меркел је објавила да ће у етапама напустити велику политику. Са чела партије се повукла, а у Немачкој је могућа нова криза са расписивањем ванредних избора.

         Поткрај године су планули Париз и други велики француски градови, са нередима и сукобима са полицијом. макронов рејтинг је пао на 20 одсто.

         Убрзо се појавило „25 захтева Жутих прслука" који је, у суштини, револуционарни манифест који по радикалности надмашује програме и партије Ле Пен и Непокорене Француске.

         „Глобалном руководству" као да све испада из руку.

         Фронт одбране естаблишмента, који је донедавно изгледао добро, видљиво се распада.

         Једина глобална иницијатива западне елите своди се на тражење да јој се врати сва власти и да се казне реметиоци спокојства.

         За глобалну елиту је 2018-та била веома лоша година. Гора од 2016-те,

         А ни 2019-те изгледа неће бити мирна.

 

fakti.org

Борисав Јовић: Српски народ дуго био у заблуди да је са Југославијом добио више од других

13-16 minutes

---

«ПРАВИ ИЗАЗИВАЧИ РАТА ДЕВЕДЕСЕТИХ СУ ТИТО И КАРДЕЉ КОЈИ СУ НАМЕТНУЛИ УСТАВ ИЗ 1974.»

* Да је 1918- била створена српска држава без Хрвата и Словенаца - била би много већа од ове која нам је остала распадом Југославије

* Сам распад био је испланиран много пре деведесетих. На Четвртом конгресу КПЈ 1928. у Дрездену оцењено је да је Југославија вештачка творевина и утврђен задатак комуниста да се она растури на мање националне државе. На тзв. Сплитском пленуму ЦК КПЈ 1935. одлучено је да се комунисти Југославије уједине против Хитлера, али да се после победе КПЈ неће супротстављати онима који желе да се одвоје кад дођу повољне међународне околности

* На Другом заседању АВНОЈа 1943. Југославија је издељена на шест република, онако како је КПЈ замислила каснији распад Југославије

* Ако би била извршена нека анкета грађана Србије - да ли су за поновно уједињење -  одговор би масовно био негативан

* Која би била перспектива српске државе створене без Хрвата и Словенаца? Сигурно не би доживљавала међунационалне трзавице као Југославија, а поготово сукобе и грађански рат, што је било најтрагичније. Одлука да се држава формира са Хрватима и Словенцима била је у рукама краља Александра, чије су претпоставке о будућности такве државе биле погрешне, па је и одлука била трагично погрешна. Изгубио је све предности које је добио у Великом рату...  

_________________________________________________________________________________

         ИНСТИТУТ за политичке студије ове године прославља „златни јубилеј". Протеклих пет деценија у српској и светској историји прошло је у бурама и затишјима, а ИПС, није био само њихов сведок, већ је и доследно играо улогу – научног арбитра. Са те позиције, у контексту обележавања 50 година постојања и рада, ИПС је припремио четири научна скупа: о политикологији, феномену 1968, о Југославији и о левици.

         Разговор о разби-распалој држави незамислив је без помињања директних учесника. Овом приликом, непосредни актер, др Борисав Јовић - председник Председништва СФРЈ у време распада земље и грађанског рата - у императиву говори о неопходности:  да се грешке не понове!

         - Југославија је била негативно искуство. Српски народ је дуго био у заблуди да је Југославијом највише добио јер је остварио вековну жељу да  живи у једној држави, у братству и јединству са другим југословенским народима. Изневерена нада је завршена трагично - распадом земље и међунационалним ратом у коме су Срби највише изгубили и за који им је још и приписана кривица да би трпели казну. А Југославија није могла да опстане због тежње Хрвата и Словенаца за самосталношћу, интереса велики сила и грешака српског руководства, упозорава др Борисав Јовић.

         Он каже да је распад планиран много пре деведесетих, јер је Југославију растурила КПЈ:

         «На Четвртом конгресу КПЈ 1928. у Дрездену оцењено је да је Југославија вештачка творевина и утврђен задатак комуниста да се она растури на мање националне државе. На тзв. Сплитском пленуму ЦК КПЈ 1935. одлучено је да се комунисти Југославије уједине против Хитлера, али да се после победе КПЈ неће супротстављати онима који желе да се одвоје кад дођу повољне међународне околности. На Другом заседању АВНОЈа 1943. Југославија је издељена на шест република, онако како је КПЈ замислила каснији распад Југославије.

         Уставном изградњом, на републике су поступно преношене државне надлежности, да би 1974 биле све пренете на републике. Оне су проглашене државама способним за самостално функционисање. Југославија је постала сервис за обављање функција које су јој републике доделиле, уз плаћање те услуге. Југославија је тада била оспособљена за правни распад, али је морала да сачека међународне околности до 1991.

 

Борисав Јовић

         Власт у Југославији све време држи КПЈ, на челу са Титом, без чије се сагласности није могла донети ни једна одлука о Уставу.

         Прави изазивачи рата и разбијања су они који су писали и наметнули Устав СФРЈ 1974- Тито и Кардељ. Срби нису учествовали у писању, нити би пристали на таква уставна решења да су могли да на то утичу. А своја национална права су морали да бране...

         * Да ли је Председништво могло да учини више за спас државе и избегавање сукоба?

         Било је више препрека... Одредбе Устава СФРЈ нису давале овлашћења Предсеништву да приволи на поштовање Устава оне који су га кршили отцепљењем. Биле су и велике неслоге у Председништву за изгласавање и оних мера на које је по Уставу имало право. Органи који су били дужни да спроведу те одлуке – нису то чинили. Мешање страног фактора на страни сепаратиста уносио је забуну код органа који су били дужни да спроводе одлуке Председништва.

         По Уставу СФРЈ војска је требало да одигра главну улогу. У оквиру одлука Предсеништва, којих, скоро да није ни било, једина која је обавезивала војску да Хрватима одузма нелегално увезено оружје - није извршена. Војска је боловала од истог синдрома као и цела држава, њен руководећи састав је био вишенационални.

         * Хајде да разјаснимо и ово: у целој држави је важио исти Устав – и за Србе и за Хрвате; он није спречио Хрвате да се припремају и припреме за време које је наступило - време њихове сецесије; како се онда десило да се Срби не спреме за то време?

         Југославију су основали њени народи 1918. на основу права народа на самоопредељења. Републике нису постојале. Уставом 1974. изиграни су народи – републике су добиле право на отцепљење које је постало старије од права народа. Услед тога је настао конфликт у вишенационалним републикама, Хрватској и Босни и Херцеговини. Очигледно да су једни имали интерес да такве уставне могућности искористе за сецесију, док су други у истим републикама били, на основу свог права на самоопредељење против тога. Не само да су имали различите интересе, због којих су  и различито поступали, него је и однос снага био у корист Хрватске јер су Срби тамо били мањина. Да не говоримо о наклоњености великих сила Запада Хрватској, коју су помагали и наоружавали, а Србе анатемисали и кажњавали. Морате имати у виду да се овде није радило о Србији нити о целом српском народу, којима је било забрањено чак и да помажу свој народ у Хрватској, а камо ли да буду неки јачи фактор у остваривању њихових интереса.

 

         * На почетку разговора сте рекли да је српски народ био у заблуди и претпоставимо да одатле проистиче и његово поимање и дефинисање интереса. На које сте заблуде мислили и којим модусима су одржаване?

         Српски народ је веровао у искреност пароле коју је Тито често изговарао - да морамо чувати Југославију као зеницу ока свога, паролу о равноправности и братства и јединства – а Тито је лично радио на јачању република на  штету Југославије. Каква је то равноправност била, кад он за време читавог живота није никоме дозвољавао да помисли на врховну власт, поготово Србима којима није дао ни да јој се приближе. О братству и јединству смо варани - од заташкавања злочина у Јасеновцу до парола УБИ СРБИНА итд. Заблуда је трајала колико је трајала и Југославија.

         * А после тога нам је уместо заблуда о братству и јединству ради југословенства, сервирана заблуда да треба да се извињавамо и да преузмемо кривицу за рат и распад – ради помирења и нове заједничке будућности у другачијем интегративном формату. И сами кажете да се предуго нико из Србије озбиљно не супротставља том фалсификату. Како да се изборимо да се истина чује на међународном нивоу?

         Веома тешко. Из Србије се већ четврт века нико озбиљније није супротставио оптужбама, а како време пролази, свет ће све мање интересовати да слуша нешто ново о догађајима који су скоро заборављени. Проблем је и што онима који су својом пропагандом успели да своје злочине прикажу као српске, никако не одговара да се о томе наново расправља. За почетак распада Југославије била је пресудна чињеница да је расформиран Варшавски војни савез и да Југославија није била више интересантна као тампон зона између два војна пакта. За њено постојање више нису биле заинтересоване велике силе Запада. Сасвим је различито питање какве су околности потребне да се измени схватање о српској кривици за распад Југославије и грађански рат.

         Међутим, не смемо дозволити да се на лажима наших непријатеља пише и учи лажна историја Србије и српског народа. То питање треба узети из надлежности политичара, јер је оно за научнике - који имају историјску одговорност пред нацијом да исправљају анатеме, што политичари нису могли. За српску науку данас нема значајнијег задатка, од установљавања истине и уклањања љаге са српског образа.

         * Једна од лажи су и инстант нације које су направљене из српског корпуса ради његовог растакања. Како се уопште десило да српско руководство пристане да од српског народа постане македонска и црногорска нација (Ђилас ју је прогласио док се још рат није завршио!). Зашто се то прихватило као датост и зашто се то питање не отвори?

         Мислите ли да је Србе неко питао при доношењу поменутих одлука? О томе је одлучивао Тито, имајући у виду намеру распарчавања Југославије на штету српског народа.Данас је веома касно и, бар за Србију, веома неприкладно и помислити на тако нешто, на враћање историје назад.

         * Упозоравате да власт не сме да понови грешке из прошлости. Да ли препознајете данас сличне грешке? Где су и где нас чекају највеће замке да се оне понове?

         Кад кажем да Србија више нема право на грешку, то треба разумети да је догурала до ивице провалије, и својим грешкама, наравно. Данас су нове околности које измамљују нове одговоре, од којих сваки непромишљен може скупо да нас кошта. Нисам ја тај који ће да подучава српску власт како треба да ради. Написао сам где смо грешили у прошлости, да им служи као искуство. Било би препотентно ићи даље од тога.

         * Које околности су нове ако нам је у фокусу однос Запада према Хрватској и Србији и однос Русије према тим земљама. Несумњиво је да су Америка и Британија, односно Запад, имали исти однос према Хрватима у југословенско време и данас - где су Хрвати виђени као главни партнер НАТО и Запада у овом делу Европе.

         То су константе, али које су ипак подложне променама у дужим временским интервалима. Сетимо се само да су Хрвати били највернији савезници Хитлеру, да су данас Немци најзначајнији партнери и Америци и Русији и Кини, да НАТО остварује велику и значајну сарадњу са Русијом, коју сматра главним војним противником, а наша земља то чини и са Русијом и са НАТО пактом и свак свакога хвали а ко зна шта му мисли. Тешко је снаћи се у том лавиринту. Ја сам свестан колико је тешко власти једне мале земље као што је наша и веома сам критичан према паушалним критикама оних који нису упознати са околностима у којима власт одлучује.

         * Неки говоре да им је у Југославији било боље него данас, а други онда то искористе као „шлагворт" за заговарање интеграција које су или југословенског домета или у формату Југославија плус. Како нам је стварно било?

         Неке ствари за просечног грађанина јесу биле боље. Социјална питања као запошљавање, школовање, решавање стамбених проблема, годишњих одмора... Неке значајне повољности грађани су имали услед нелогичности у систему: камате на кредите биле су често ниже од инфлације, или плате су морале бити исплаћиване иако роба није могла бити продата... Многе повољности које нису имале економску подлогу у резултатима рада кумулирале су се у виду повећаних дугова и у економску нестабилност државе. Грађанина то није непосредно погађало, али јесте кроз раст цена, затворено тржиште и слично што се данас не узима довољно у обзир кад се прича како је било.

         Међутим, најкрупније што се заборавља: у тој Титовој Југославији грађанин је доживео да остане без своје државе, отете су му територије на којима је вековима живео, са њих је прогнан, велики део српског народа је остао ван своје српске државе, доживео санкције, сатанизацију и робијање. Нико ко каже да му је било боље за време Тита, по правилу не узима ово у обзир, као да је то што нам је отето било туђе. Ако погледамо данашње понашање према Србији или према српском народу руководстава Хрватске, Црне Горе, Бошњака, Македонаца, Албанаца, верујем, ако би била извршена нека анкета просечних грађана Србије, да ли су за поновно уједињење да би одговор масовно био негативан.

 

         * Која би била перспектива српске државе створене без Хрвата и Словенаца?

         Тако формирана српска држава сигурно не би доживљавала међунационалне трзавице као Југославија, а поготово сукобе и грађански рат, што је било најтрагичније. Одлука да се држава формира са Хрватима и Словенцима нити је наметнута са стране, нити је од стране српског руководства наметнута њима. Одлука је била у рукама краља Александра,чије су претпоставке о будућности такве државе биле погрешне, па је и одлука била трагично погрешна. Изгубио је све предности које је добио у Великом рату...

         Да је створена српска држава без Хрвата и Словенаца, била би много већа од ове која нам је остала распадом Југославије.

         * Да ли ће се процес "чишћења" после распада Југославије завршити отклањањем растакања српског националног корпуса и да ли се за то стварају повољни услови? Како спречити евентуално даље растакање?

         На то је тешко позитивно одговорити. Још увек нам прете опасности да се негативни процеси наставе.

          Диана Милошевић

 

rs.sputniknews.com

Дачић о Црној Гори: Камо среће да се никад нисмо ни спајали!

Sputnik

4-5 minutes

---

Политика

09:50 28.12.2018(освежено 10:14 28.12.2018) Преузмите краћи линк

69418

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сматра да је смешно то што је црногорски председник Мило Ђукановић рекао да је дошло до заоштравања односа Србије са комшијама, Загребом, Приштином, па и са Подгорицом, као и да Црна Гора не доноси антисрпске одлуке, већ одлуке у свом интересу.

Дачић претпоставља да Ђукановић при томе мисли на црногорске интересе, што је лепо, јер и Србија доноси одлуке у сопственом интересу.

„Треба ли због тога да се извињавамо било коме?", упитао је Дачић.

Он је навео и да је у истом том интервјуу Ђукановић наговестио да је Србија одговорна за „деструкцију Црне Горе", шта год то значило.

„Нити је Србија било ком држављанину Црне Горе забранила улазак у Србију, нити од Србије зависи улазак Црне Горе у Европску унију. Дакле, збиља је смешно", навео је Дачић у интервјуу за подгорички „Дан".

Дачић је оценио да су односи Србије и Црне Горе стабилни, да је Србија отворена за разговор о свим темама које обе сматрају важним, као и да Србија жели Црној Гори улазак у Европску унију.

„Али не можемо да прихватимо улогу дежурног кривца за свачије проблеме. На крају, Црна Гора треба најзад да схвати да у Србији нема никаквог жала због растанка са Црном Гором. Срећан пут, камо среће да се никад нисмо ни спајали", поручио је Дачић.

Према његовим речима, ако неко треба да жали због 1918. године, онда је то Србија, јер је у рату изгубила 28 одсто становништва.

„На кога се Црна Гора жали? На Александра Карађорђевића, полу-Црногорца, унука црногорског краља Николе Петровића? Уосталом, и Карађорђевићи су Петровићи који су у Шумадију дошли са црногорско-херцеговачких брда. Један Шумадинац, Крушевљанин или Топличанин никад не би укинуо Србију зарад Југославије. И зашто бисмо ми жалили због Црне Горе? И раније смо били две државе. Једино што се никад није дешавало да Црна Гора и Србија буду у сукобу. То је оно што је трагично. Уосталом, и краљ Никола, кад је упутио проглас народу 1914. године, написао је 'живело наше мило српство". Нисам ја написао то, него он", казао је Дачић.

Шеф српске дипломатије даље каже да су гусле и српске и црногорске, али да никада није чуо ниједну гусларску песму о сукобу Србије и Црне Горе.

„И зато кад из Црне Горе говоре о великосрпској агресији, ја се увек нашалим и кажем да ја само знам за великоцрногорску агресију на руководећа места у Србији", рекао је Дачић и додао:

„Да закључим, све најбоље Црној Гори, не интересује нас шта раде, осим када су у питању српски национални и државни интереси и положај Срба у Црној Гори, којих има 30 одсто. То је суверено право сваке државе. Све то треба да радимо у међусобном пријатељству."

Према његовим речима, положај Срба у Црној Гори важан је елемент у билатералним односима две земље.

„Сматрамо да су Срби конститутиван народ у Црној Гори, а никако мањина. Иначе, ми питање језика којим говоре грађани Црне Горе остављамо њима на одлуку, иако је чињеница да током разговора наших званичника преводиоци нису потребни", казао је Дачић.

Истакао је да Србија мисли да је Српска православна црква у Црној Гори важан део њене историје и културе и да је као такву званични Београд третира.

„А ја лично верујем и да већинско црногорско становништво мисли исто. Али сва ова питања могу се решити дијалогом и део су разговора током сусрета званичника наше две земље. Мислим да би за наше односе, али и за унутрашњу стабилност Црне Горе, било лековито да Срби постану део владајуће коалиције. Многи проблеми би тако могли да буду превазиђени", сматра Дачић.

Црна Гора треба да реши случај Бранке Милић у оквиру својих институција, а на Србији је да помогне разменом обавештајних података и информација, тврди Дачић српски министар.

„Не заборавите да је Србија, као и свака друга држава, дужна да помогне сваком свом држављанину који од ње тражи помоћ. Та помоћ припада и госпођи Милић. Надам се да ће надлежне институције обе земље, уз сагласност госпође Милић, доћи до обострано прихватљивог договора", закључио је Дачић.

 

slobodnaevropa.org

Tramp: Okončati ulogu SAD kao globalnog policajca

Ajla Obradović

4-5 minutes

---

Američki predsjednik Donald Tramp posjetio je američke trupe u vojnoj bazi u Njemačkoj nakon što je nenajavljeno obišao i američke vojnike stacionirane u Iraku. Ovo je bila njegova prva predsjednička posjeta vojnicima u ratnim zonama.

Trump je pozirao za selfije i rukovao se sa desetinama vojnika u zračnoj vojnoj bazi Ramštajn u Njemačkoj 27. decembra, pri povratku iz Iraka. Naime, sinoć je predsjednik upriličio iznenadnu posjetu zračnoj bazi Al-Asad zapadno od Bagdada, sa prvom damom Melanijom Tramp. Bio je oštro kritikovan jer nije posjećivao američke vojne snage u ratnim zonama otkako je stupio na ovu funkciju 2017. godine. Nakon slijetanja izjavio je kako je bio zabrinut, ne za sebe, nego za prvu damu.

Osim toga, posjetu Iraku iskoristio je da odbrani odluku da povuče 2.000 vojnika iz susjedne Sirije, uz riječi da je takozvana Islamska država (IDIL) "skoro pobijeđena" i da njeno eventualno ponovno pojavljivanje mogu rješavati američke trupe u Iraku.

"Naše prisustvo u Siriji nije bilo neograničeno i nikada nije bila namjera da bude stalno. Prije osam godina došli smo ovdje na tri mjeseca i nikada nismo otišli. Ali sada činimo pravu stvar. Završit ćemo ovo. Prije godinu dana dao sam našim generalima još šest mjeseci u Siriji. Rekao sam: riješite to. Ispostavlja se da je to bilo prije godinu i po dana. Tražili su mi još šest mjeseci i rekao sam - uredu, riješite to. I onda su tražili još šest mjeseci. Rekao sam ne. Dao sam vam mnogo puta šest mjeseci i sada ćemo ovo uraditi na drugi način", poručio je.

"Ne želimo više da nas iskorištavaju države koje koriste našu nevjerovatnu vojsku za svoju zaštitu. Ne plaćaju za to, a morat će", naglasio je Tramp, izjavljujući da će okončati ulogu Sjedinjenih Država kao globalnog policajca.

"Amerika se ne bi trebala boriti za svaku naciju na Zemlji. U mnogim slučajevima nam to nije bilo nadoknađeno. Ako žele da se borimo, također trebaju platiti cijenu, a ponekad je to i novčana cijena. Tako da mi nismo naivčine ovog svijeta. Nismo više naivčine, i ljudi nas ne posmatraju kao naivčine", konstatovao je.

Donald Tramp održao govor vojnicima u Iraku, 26. decembar

"Rasprostranjeni smo širom svijeta. Mi smo u državama za koje većina ljudi nije ni čula. Iskreno, to je smiješno", dodao je on.

Američke trupe u Siriji pomažu kurdskoj miliciji da iskorijeni IDIL.

Pentagon je takođe saopćio da će Sjedinjene Države povući polovinu od 14.000 vojnika koji učestvuju u međunarodnoj stabilizacijskoj misiji u Afganistanu.

SAD imaju preko 5.000 vojnika u Iraku koje podržavaju lokalne sigurnosne snage u njihovoj borbi protiv IDIL-a. Tramp je 26. decembra poručio da nema planova za smanjenje tog broja.

Tramp se trebao naći sa premijerom Iraka, ali je sastanak pao u vodu zbog neslaganja oko toga kako bi bio proveden. Osim vojnih pitanja, Tramp je ponovo govorio o gradnji zida na američkoj granici.

"Sada ga moramo imati. Ne samo trgovina ljudima, drogom, migrantima, mnogo kriminalaca. Vidjeli smo i ubice koje dolaze kroz - vidjeli ste šta se desilo sa karavanom kako ga mi zovemo i, uzgred, naša granična patrola je obavila nevjerovatan posao, naša vojska je obavila nevjerovatan posao. I lokalna policija na raznim dijelovima granice obavila je nevjerovatan posao. Karavani se raspadaju i vraćaju se odakle su došli i moraju legalno doći u našu zemlju", rekao je.

Američka federalna vlada je i dalje zatvorena, zbog nemogućnosti Trampa i Kongresa da postignu dogovor oko budžeta. Naime, Tramp traži pet milijardi dolara kako bi se izgradio zid na američko-meksičkoj granici.

 

politika.rs

Како да постанемо „велики Руси"

Зо­ран Иво­ше­вић

5-6 minutes

---

Ре­дов­но и са за­до­вољ­ством чи­там тек­сто­ве Ми­ро­сла­ва Ла­зан­ског. Про­чи­тао сам и ко­лум­ну „Ма­ли и ве­ли­ки Ру­си" („По­ли­ти­ка", 15. де­цем­бар 2018), у ко­јој упо­зо­ра­ва да је ши­ре­ње НА­ТО-а на ис­ток већ пре­ко­ра­чи­ло гра­ни­це Ср­би­је, ву­ку­ћи и су­ро­гат др­жа­ву Ко­со­во са­мо­про­кла­мо­ва­ну у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни, ко­јом се про­ши­ру­ју гра­ни­це дав­но про­јек­то­ва­не „ве­ли­ке Ал­ба­ни­је".

Ла­зан­ски упо­зо­ра­ва на то да су Аме­ри­кан­ци пре­ва­ри­ли Ру­се „око ши­ре­ња НА­ТО-а на ис­ток" и Ср­бе „око фор­ми­ра­ња ко­сов­ске вој­ске и ње­ног рас­по­ре­ђи­ва­ња по це­лој те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва", кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју УН 1244, Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум и до­го­вор из Бри­се­ла са НА­ТО-ом­. Он кон­ста­ту­је да су се Ру­си већ „осве­сти­ли и ви­ше ни­шта не ве­ру­ју Аме­ри­ма и За­па­ду", али се пи­та да ли је до­шло вре­ме „да се и ми осве­сти­мо док не бу­де ка­сно и Ср­би­ја бу­де све­де­на на пре­ку­ма­нов­ске гра­ни­це".

Јер „ко­сов­ска вој­ска ће не­сум­њи­во јед­но­га да­на или но­ћи ући на се­вер Ко­со­ва", су­прот­но ла­ко­вер­но за­кљу­че­ном усме­ном до­го­во­ру са НА­ТО-ом­ у Бри­се­лу. За­кљу­чу­је ова­ко: „За­пад је од­лу­чио да рас­цеп­ка Ср­би­ју, по­сле Ко­со­ва ће на ред, нај­ве­ро­ват­ни­је, до­ћи Ра­шка, а он­да Вој­во­ди­на. Ус­пут и Ре­пу­бли­ка Срп­ска." На пи­та­ње за­што то ра­де, од­го­ва­ра: „За­то што За­пад у Ср­би­ма ви­ди ма­ле Ру­се", а они се мо­гу су­прот­ста­ви­ти том ви­ђе­њу са­мо ако по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си". Ла­зан­ски на кра­ју по­зи­ва да о то­ме раз­ми­сли­мо, али без „удво­рич­ког и увла­кач­ког по­на­ша­ња пре­ма НА­ТО-у".

Ода­зи­ва­ју­ћи се на ње­гов по­зив, из­но­сим сле­де­ће ми­шље­ње:

За­пад би пре­стао да нас сма­тра „ма­лим Ру­си­ма" ако би­смо, као пр­ви ко­рак, по­зва­ли Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју да на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу ко­јом би се за­у­ста­ви­ла екс­пан­зи­ја НА­ТО-а на ис­ток, али и пре­ма ду­би­ни Ср­би­је. Ср­би­ја, уз са­гла­сност обе ве­ли­ке си­ле, већ уче­ству­је у за­јед­нич­ким ве­жба­ма и са сна­га­ма НА­ТО-а и са сна­га­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. По­што ме­ђу њи­ма по­сто­ји са­гла­сност да се ти­ме не на­ру­ша­ва вој­на не­у­трал­ност Ср­би­је, њу не би на­ру­ши­ло ни ин­ста­ли­ра­ње ру­ске вој­не ба­зе на тлу Ср­би­је, јер се у ње­ној ју­жној по­кра­ји­ни већ на­ла­зи вој­на ба­за НА­ТО-а (Бонд­стил), ко­јом ко­ман­ду­је аме­рич­ки ге­не­рал. Вој­на не­у­трал­ност зах­те­ва­ла би да се број вој­них ве­жби Ср­би­је са НА­ТО-ом­ сма­њи, ка­ко би се из­јед­на­чио са бро­јем вој­них ве­жби Ср­би­је и ар­ми­је Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. НА­ТО има кан­це­ла­ри­ју у згра­ди Ми­ни­стар­ства од­бра­не Ср­би­је, па би у скла­ду са не­у­трал­но­шћу би­ло и то да и ар­ми­ја Ру­ске Фе­де­ра­ци­је има се­ди­ште у ис­тој згра­ди, а не­ма га.

Не­у­трал­ност зах­те­ва да оба парт­не­ра бу­ду рав­но­прав­на у вој­ној са­рад­њи са Ср­би­јом, а НА­ТО је „рав­но­прав­ни­ји" од Ру­си­је. Он то не за­слу­жу­је, јер је 1999. го­ди­не зло­чи­ном про­тив ми­ра из­вр­шио агре­си­ју на Ср­би­ју, а и за­то што је по­др­жао и опре­мио ко­сов­ску вој­ску, кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју Са­ве­та без­бед­но­сти УН 1244 и Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум.

У вој­ној не­у­трал­но­сти Ср­би­је Ру­си­ја има сла­би­ји по­ло­жај од сна­га НА­ТО-а и за­то што то од­го­ва­ра Европ­ској уни­ји. Кључ­не др­жа­ве Уни­је при­зна­ле су Ко­со­во као др­жа­ву, па на­сто­је да је што пре ви­де у са­ста­ву НА­ТО-а, ко­јем и сâме при­па­да­ју. Во­де­ћу уло­гу у том са­ве­зу има Аме­ри­ка, а њен ам­ба­са­дор у При­шти­ни по­здра­вља про­тив­прав­но фор­ми­ра­ње ко­сов­ске вој­ске. Ту чи­ње­ни­цу, на­жа­лост, по­др­жа­ва и ве­ћи­на чла­ни­ца Европ­ске уни­је, а све то пре­ти ми­ру јер угро­жа­ва си­гур­ност Ср­ба на Ко­со­ву и чи­та­вом за­пад­ном Бал­ка­ну.

За­то и ва­ља упу­ти­ти апел Ру­си­ји да ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу на тлу цен­трал­не Ср­би­је. Ова ба­за би, сва­ка­ко, ути­ца­ла на то да гра­ђа­ни Ср­би­је у очи­ма Аме­ри­ке и чи­та­вог За­па­да по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си" и бу­ду без­бед­ни­ји не­го што су би­ли као „ма­ли Ру­си". Ла­зан­ском ва­ља ве­ро­ва­ти.

Ни­сам при­ста­ли­ца вој­них ба­за ве­ли­ких си­ла у ту­ђим др­жа­ва­ма, али ако на срп­ској те­ри­то­ри­ји већ по­сто­ји аме­рич­ка НА­ТО ба­за, ма­ње је зло да по­сто­је и аме­рич­ка и ру­ска вој­на ба­за.

Бив­ши су­ди­ја Вр­хов­ног су­да Ср­би­је и уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у пен­зи­ји

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа