Претражи овај блог

субота, 30. мај 2020.

Smrt Džordža Flojda: Nemiri širom SAD, demonstranti traže - pravdu

rs.n1info.com

Smrt Džordža Flojda: Nemiri širom SAD, demonstranti traže - pravdu

Autor: Ksenija Pavkov

3-4 minutes


Širom Sjedinjenih Država nastavljeni su protesti zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, tokom nedavne policijske intervencije u Mineapolisu. Nasilni protesti, koji su se proširili na najmanje 30 američkih gradova, odneli su i prve žrtve - u Detroitu je stradao 19-godišnji mladić, a u Ouklandu je upucan policajac.

Četvrtu noć za redom, Amerika je u plamenu. Snimci svedoče o scenama haosa i nasilnim sukobima demonstranata i policije.

Prva žrtva protesta pala je u Detroitu - nešto iza ponoći 19-godišnji muškarac upucan je blizu velikog skupa demonstranata na Trgu Kadilak.

Žrtva i na protestu u Ouklandu, gde se okupilo više od sedam i po hiljada ljudi. Hicima iz pištolja jedan policajac je ubijen, a drugi teško ranjen.

Na hiljade ljudi izašlo je na ulice Njujorka. Više desetina privedenih u Bruklinu - ukrcavano je sa lisicama na rukama u gradske autobuse koji su bili poređani na Aveniji Atlantik. Vozač koji je odbio da vozi - i sam je uhapšen.

"Bez obrira na to koje je vreme ili kakva je klima - oni nas ubijaju. Nije ih briga. Dižu ruku na nas, bez obzira na to nosimo li maske ili ne", rekao je jedan demonstrant.

U Mineapolisu okupljanja i uprkos policijskom času - stotine ljudi okupilo se na ulicama oko policijske stanice zapaljene prethodne noći.

"Pogledajte kako nas tretiraju. Kao da uopšte nemamo prava, kao da uopšte nismo ljudi", kaže demonstrant.

Dan nakon hapšenja novinara i snimatelja CNN-a, na meti policije našla se još jedna ekipa. U živom prenosu lokalne tv stanice iz Kentakija, vidi se kako policajac u pravcu kamere ispaljuje gumene metke. 

UAtlanti, masa demonstranata u sukobima sa policijom, kamenicama je zasula sedište televizijske mreže CNN. Nedaleko od CNN-ove zgrade zapaljen je policijski automobil, a najmanje dva policajca su ranjena.

Tokom noći, protesti su se približili i Beloj kući - u nekoliko navrata, policija i demonstranti bili su na ivici ozbiljnijih incidenata. Američki predsednik Donald Tramp, koji je za to vreme bio zaključan u Beloj kući, komentar je dao nešto kasnije u seriji od četiri tvita:

"Pripadnici tajne službe sinoć su obavili sjajan posao. Ja sam bio unutra, posmatrao sam svaki pokret, i nisam se mogao osećati bezbednije. Dozvolili su demonstrantima da vrište i deru se koliko god su želeli, ali kad god bi neko postao isuviše bezobrazan - sručili bi se na njih da nisu znali šta ih je snašlo. Da su ušli - suočili bi se sa najkrvoločnijim psima i najopasnijim oružjem koje sam ikada video", naveo je.

Teške reči upućene Donaldu Trampu nisu se čule samo na ulicama - nego i na jednoj konferenciji za novinare.

"Njegov cilj je da nas podeli, da nas destabilizuje i da raspali rasističke nagone, to je nešto što apsolutno ne smemo dozvoliti da prevlada. Ono što stvarno želim da poručim Donaldu Trampu su dve reči - prva počinje na J, a druga je SE", poručila je predsedniku SAD gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut.

U noći petka na subotu protesti su se proširili na najmanje 30 američkih gradova, a Pentagon je preduzeo korak na koji se retko odlučuje: naredio je vojsci da stavi nekoliko trupa američke vojne policije u stanje pripravnosti.

 

Председник Општине Будва: Не продајем веру за вечеру

politika.rs

Председник Општине Будва: Не продајем веру за вечеру

2 minutes


БУДВА - Председник Општине Будва Марко Царевић одбацио је као „мизерне" иницијативу за његову смену и прозивке Црногорске партије, и саопштио да између фотеље и цркве ипак бира Српску православну цркву (СПЦ).

„Припадам групацији која није продала веру за вечеру. Ово је моја држава Црна Гора, не постоји нико ко би ме могао посвађати с мојим Црногорцима", рекао је Царевић на седници општинске скупштине на којој се расправља о његовом смењивању.

Како преноси РТЦГ, он је истакао да су на делу политичка корупција и рушење Устава.

„Сведоци смо покушаја рушења Устава Црне Горе и прекрајања изборне воље грађана. Ми данас овде имамо политичку корупцију која се представља као морални чин", рекао је Царевић.

Он је истакао да ће на наредним изборима „до ногу потући оне који их на овакав начин смењују".

„Отимањем изборне воље потписали сте своју политичку смрт", поручио је Царевић својим противницима, преноси Танјуг.

Одборница Црногорске партије Андела Ивановић саопштила је како за смену Царевића имају више разлога који су политичке и правне природе.

Пред сам почетак данашњег заседања, наводи РТЦГ, дошло је до тензија испред Општине зато што је полиција казала окупљенима да се разиђу. Тада је градски менаџер Мило Божовић рекао свима да уђу у зграду Општине, а да се полиција разиђе. Дошло је до гурања и провокација.


View article...

Enclosures:

160z120_677z381_budva-cg.jpg (7 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_05//160z120_677z381_budva-cg.jpg

 

четвртак, 28. мај 2020.

Лавров: Због притиска Запада, многе земље боје се да траже помоћ од Русије

rs.sputniknews.com

Лавров: Због притиска Запада, многе земље боје се да траже помоћ од Русије

Sputnikhttps://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

3 minutes


Русија

08:41 28.05.2020Преузмите краћи линк

0 190

https://cdn1.img.rs.sputniknews.com/img/112255/78/1122557816_0:29:3072:1757_1200x675_80_0_0_7748e134b62e4410d4ec36e1170f7432.jpg.webp

Sputnik Србија

https://cdn2.img.rs.sputniknews.com/i/logo.png

https://rs.sputniknews.com/rusija/202005281122660886-lavrov-zbog-pritiska-zapada-mnoge-zemlje-boje-se-da-traze-pomoc-od-rusije/

Западне земље желе да искористе пандемију вируса корона за кажњавање влада које им не одговарају и забрањују државама погођеним ковидом 19 да се обраћају Русији за помоћ, написао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у чланку за кинески лист „Гобал Тајмс".

„Испоставило се да нису сви били спремни за тест пандемије. Чак и у овим условима, када је глобални изазов требало да нас зближи и макар привремено примора да се заборави на супротности, поново се појављује грабежљиво понашање. Не могу сви да одоле искушењу да делују по принципу 'свако за себе'", објаснио је Лавров.

Пандемија је, према речима министра, показала свету бројне примере недостатка хуманизма. По његовом мишљењу, овај дефицит условљен је „неизлечивим егоизмом неколико земаља и њихових владајућих елита". Ради се о онима, појаснио је он, који промовишу морално вођство и демократске традиције, а заправо „одбацују елементарна правила пристојности, етичке границе и почињу да се понашају позакону џунгле".

© Sputnik / Виталий Белоусов

Као пример, руски министар је навео покушаје да се Кина окриви за ширење вируса корона, као и на шпекулације о руској помоћи неким земљама, пруженој на молбу њихових влада.

„Дошло је до апсурдних оптужби на рачун моје државе да жели да искористи хуманитарну и медицинску сарадњу за јачање геополитичког утицаја. До противречних основним дипломатским нормама понижавајућих забрана обраћања Русији за медицинско-хуманитарну помоћ – независно од тога, колико је тешка ситуација. Испоставља се да је злогласна солидарност евро-атлантског модела скупља од живота и здравља десетина хиљада обичних грађана", истакао је он.

Како је закључио Лавров, неке земље покушавају да искористе тренутну ситуацију за промовисање уских интереса и свођење рачуна с геополитичким конкурентима.

 

среда, 27. мај 2020.

Да ли ће Мило отићи с власти до краја године

politika.rs

Да ли ће Мило отићи с власти до краја године

Бранко Радун

5-6 minutes


Мило Ђукановић је на челу Црне Горе три деценије, на овај или онај начин. Кад је дошао на власт имали смо на власти Хонекера у ДДР и тек су следили пад Берлинског зида, пад комунизма, распад СССР-а и грађански рат и распад СФРЈ. Све то делује тако далеко и „историјски". Ђукановић је дошао на власт на таласу милошевићевске антибирократске револуције, да би у рату постао југословенско-српски патриота који мобилише војску на Дубровник. Кад је видео да Запад одлучује да слаби и руши Милошевића, постао је његов противник и уместо просрпске црногорске опције постао је ултрацрногорска, с честим изливима мржње према Београду и Србији. Наивнији су мислили да је то само лични анимозитет према Милошевићу, али их је промена власти у Београду 5. октобра демантовала. Природан наставак те политике преузете од црногорских либерала је контроверзни референдум 2006, којим се Подгорица одвојила од Београда.

Кад год је требало нешто одрадити да би опстао на власти и да би имао подршку Запада, Мило Ђукановић је то одрадио. У једној емисији из маја 2017. у којој сам гостовао, покојни Момир Булатовић рекао је да су Американци дали дозволу подгоричком режиму да шверцује дуван средином деведесетих. Услов је сигурно био отклон од Србије и Милошевића. Мило је одрадио све оно што се очекивало од њега – и одвајање од Србије и признање Косова и улазак у НАТО. Да не говоримо о томе како је преко свог црногорског лобија кумовао променама власти у Београду кад год се то од њега тражило. Но, после тога се чинило да је испуцао све карте и да Западу више није ни битан ни потребан.

Али, да би се и даље одржао на власти, иако су се промениле гарнитуре у Вашингтону и Лондону, он настоји да игра на карту „великосрпске агресије иза које стоји малигни руски утицај". У том контексту монтиран је и „пуч" којим је настојао да се обрачуна с опозицијом, а одговорност за њега свали на Београд и Москву. На Западу, који се мења (долазак Трампа и Џонсона на власт, брегзит и сл.), међутим, има све мање подршке за ту вештачки конструисану русофобију и србофобију.

Кад ни све то није помогло, он креће у ризичну операцију уништења СПЦ у Црној Гори. План му је био да убеди или примора старог митрополита да постане патријарх црногорске православне цркве. Но, литије су током зиме изненадиле све и промениле односе Мила и митрополита. Епидемија вируса корона спасла је режим од литија, али је донела друге невоље. Неки медији су чак објавили да је и сам Мило оболео од ове заразе. То су тамошњи људи, као и то што му је брат доживео тежак инфаркт, протумачили као „опомену и казну Светог Василија Острошког што се дрзнуо да удари на светиње".

Очигледно је да је вероватно највештији и најлукавији политичар Европе, који се држао у седлу власти дуже од три деценије, почео да прави опасне грешке. После тога је с алибијем ванредног стања хапсио владику Јоаникија, свештенике и вернике који су хтели да прославе дан Светог Василија Острошког. Да не одустаје од свог наума, говоре и последње изјаве да ће, иако атеиста, направити црногорску цркву, с митрополитом или без њега.

Цела та ситуација опасно води Црну Гору ка унутрашњим сукобима, а могуће и у грађански рат. Тако је Мило, играјући на карту конфронтације с православним и српским живљем Црне Горе, постао баласт свима. Пре свега Западу, где смо могли испратити више написа у утицајним медијима о подгоричком режиму у врло негативном светлу (ауторитарност, корупција, криминал...), што говори да су Ђукановића пустили низ воду они који су га некад подржавали. Унутар Црне Горе је створио раскол, довео до тога да му делови странке откажу послушност и функционери предводе литије. Слично се десило и у полицији. Исто тако је заоштрио и односе са Србијом.

Све је довело до тога да је и унутар ДПС-а и у структурама које подржава сазрела одлука да су потребне промене. А у Црној Гори једина промена може бити одлазак Мила са власти до краја године. Како је изгубио подршку Запада, а одавно је раскинуо с Русијом, Мило покушава да се колико-толико консолидује специјалним споразумом с Турском. Но, како у овом моменту изгледа, то је тек нешто више од потеза очајника. Уосталом, као и хапшење владике Јоаникија. Тешко да ће моћи политички да преживи такву коалицију против себе. Што би рекли у његовом родном Никшићу – ипак ће последња бити Василијева.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...

понедељак, 25. мај 2020.

Jeremić i Bremer: Virus korona ubrzao kraj globalizacije

 


Pandemija virusa korona dramatično je ubrzala trend udaljavanja sveta od globalizacije ka fragmentaciji i u budućnosti će biti lokalizovani strateški privredni sektori poput visokih tehnologija, poljoprivrede i farmaceutske industrije, ocenili su predsednik Centra za medjunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić i predsednik Eurasia grupe, najveće svetske korporacije za procenu geopolitičkog rizika Ijan Bremer (Ian Bremmer).Jeremić je istakao da se neke stvari nikada neće vratiti u "normalu", odnosno u stanje u kakvom su bile pre pandemije, a Bremer je dodao da veliki broj ljudi više neće obavljati svoje poslove na stari način i da će mnogi poslovi biti automatizovani.Bremer je aktuelnu geopolitičku situaciju u svetu nazvao "G-nula", i precizirao da je to svet u kojem Amerika više ne želi da bude svetski policajac, arhitekta svetske trgovine i zagovornik globalnih vrednosti, a nijedna druga država ili grupa država neće i ne želi da igra tu ulogu, tako da "nije reč o G7 niti o G20, nego o G-nula"."Ova kriza se, dakle, odvija u G-nula svetu, u kojem države ne saradjuju, nego se sukobljavaju. Amerika je u sukobu sa Kinom, koju optužuje za krizu, a Donald Tramp planira da na tome zasnuje svoju kampanju za reizbor za predsednika SAD", rekao je ...


View article...

петак, 22. мај 2020.

Зоран Радовановић: Зашто смо током пандемије коронавируса прошли најгоре од свих у региону?

nspm.rs

: Зоран Радовановић: Зашто смо током пандемије коронавируса прошли најгоре од свих у региону?

:

4-5 minutes


 Изненадило ме је јучерашње враћање колеге Кона на бајату и неактуелну дилему: ванредно стање или ванредна ситуација.

Од др Кона и Кризног штаба јавност је јуче очекивала одговор на бар два кључна питања – како не могу да се сложе да ли су потребне маске и како правдају контроверзну одлуку о једностраном отварању граница. Но, позабавимо се покренутом темом.

Неспорна је тврдња др Кона да би без предузимања мера број жртава ковида 19 у Србији био много већи од званично евидентираних скоро 250. Исто запажање важи за цео свет. Ваља, међутим, уочити да смо прошли најгоре у региону: имали смо најригорозније мере, а највишу стопу оболевања.

Та несразмера је утолико упадљивија што смо прибегавали врло рестриктивним критеријумима за тестирање, због чега су, бар првих седмица, многи болесници са типичном или скоро типичном сликом болести остајали нетестирани.

Србија је упорно игнорисала упозорења Светске здравствене организације о потреби да се све земље чланице припреме за очекивану пандемију, па ју је дочекала неспремно, као и поплаву 2014. године и као што ће, бојим се, бити случај и у будућности.

Зато нас је професорка Маркотић, директорка Клинике за заразне болести у Загребу, недавно означила као једини негативни пример у региону. Ова констатација иде на рачун државе, а истовремено представља признање Кризном штабу због услова под којима је радио.

Греши колега Кон кад помишља да смо „људи који појма немају у каквој ситуацији је започела пандемија".

На основу кревељења током оне срамне конференције за штампу 26. фебруара свима је јасно да је пандемија започела у атмосфери потпуне игноранције. Кону сам раније одао признање што се тада држао достојанствено, уз само један усиљени смешак. (Грешан сам што никада нисам похвалио професора Владимира Петровића, нашег највећег радно активног познаваоца епидемиологије заразних болести, који се и тада и касније тако успешно склањао да мало ко зна за његово чланство у Кризном штабу).

Запањен сам сазнањем да колега Кон верује како проглашење епидемије од већег епидемиолошког значаја (читај: ванредне ситуације) наводно допушта само давање препорука.

Истина је да по чл. 52 закона који свим епидемиолозима мора да буде добро познат министар здравља може да нареди забрану окупљања, ограничење кретања, забрану или ограничење путовања, ванредну вакцинацију итд.

Такође је овлашћен да нареди обавезно учешће правних лица, предузетника и грађана у сузбијању заразне болести. Разлика између ванредног стања (које се, иначе, проглашава када је у питању опстанак државе) и ванредне ситуације само је у томе што у првом случају на улице излази војска са дугим цевима и што могу да се одложе избори, док у другом случају о спровођењу забрана и других мера брине полиција.

Др Кон погрешно мисли и да нису могле „да се спроводе разне врсте неопходних набавки само са проглашењем епидемије".

Ванредна ситуација, као и ванредно стање, допушта директне набавке, без тендера и других ограничења. (Узгред, треба ли подсећати на „Крушик" и сличне примере као доказ да код нас ни у редовним околностима сличне „формалности" не морају да важе?)

Моја наводна заблуда од пре 10 година односи се на критику поступања током пандемије свињског грипа. Тада је тендером набављена спорна вакцина преко низа посредника, заступника и представника. Да је раније, а не само дан-два пре потписивања уговора, проглашена ванредна ситуација (шта се чекало до новембра?), до вакцине је могло да се дође директно, за много мање пара.

Слажем се да је тадашња директорка Фонда за здравствено осигурање невина чамила у затвору. Процес набавке вакцина иде на душу надлежног министра здравља.

Епидемија вариоле 1972. године успешно је сузбијена проглашењем ванредне ситуације (из посебних разлога изузетак је представљала територија КиМ). Мере забрана су биле оштре и спровођене су по закону који се од тада није битно мењао.

О довољности и примерености ванредне ситуације насталој претњи услед ковида 19 изјашњавали су се и лекари и правници. Стекао сам утисак да је, уз ретке изузетке, у том погледу постигнута општа сагласност. Ништа нас не спречава да разговор наставимо у стручним круговима, када све прође. То ће бити прилика да отворено размотримо и пропусте наговештене у оба наслова.

Аутор је епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

(Данас)

 

недеља, 17. мај 2020.

Фројнд: Хрватска и даље негира истину о усташким злочинима

rtrs.tv

Фројнд: Хрватска и даље негира истину о усташким злочинима

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes


Мајкл Фројнд (фото: facebookreporter.org)

- Јасеновац је био Балкански Аушвиц и надам се да ће књига професора Гидеона Грајфа подићи свијест о овом мрачном поглављу историје Балкана - рекао је Фројнд за "Вечерње новости".

Према његовим ријечима, Јасеновац је предуго био скривени холокауст за већи дио свијета упркос ужасним, варварским злочинама који су тамо почињени.

Фројнд је нагласио да му је драго што је Свјетски јеврејски конгрес покренуо ово питање код хрватске Владе и вјерује да је имао важан утицај.

- Прерано је рећи да ли је Хрватска искрена у својим напорима да призна истину о ономе што се догодило у Јасеновцу, али се надам и молим да јесте - навео је Фројнд.

Фројнд је додао и да је одлука предсједника Србије Александра Вучића да да ода почаст жртвама Холокауста "више од геста".

Говорећи о Космету, Фројнд је рекао да је Косово и Метохија колијевка српског идентитета и мјесто у коме се родила велика нација баш као што су Јерусалим, Јудеја и Самарија колијевке јеврејског народа.

- Ове територије су "жива срца" два наша народа тако да не могу да разумијем како неко може да предложи или сугерише да се Срби одрекну Космета или да се Израел одрекне Јерусалима, Јудеје и Самарије. Да ли би се било које људско биће одрекло свог срца? - пита Фројнд, поносан што је Израел упркос великом међународном притиску упорно одбијао да призна самопроглашено Косово.