politika.rs

Вирус корона никада неће нестати

Данијела Давидов-Кесар

7-9 minutes

---

Други врх првог таласа вируса корона који је погодио Србију трајаће до 15. или 20. јула, а затим ће уследити пад броја оболелих. Ово предвиђа др Ана Глигић, вирусолог и некадашња шефица лабораторије у Институту „Торлак", која за „Политику објашњава да је потребно да прође 20 дана од тренутка када су се надлежни ухватили у коштац са жариштем да би се ситуација стабилизовала. Ова светски призната научница, која је седамдесетих година прошлог века била на челу тима који је изоловао вирус великих богиња или вариолу веру, изражава наду да ће после овог таласа вируса уследити затишје.

– Живот мора да се врати у нормалу. Јер ако наставимо да живимо са овим оптерећењем следи катастрофа, и психичка и економска. Ипак, морамо да будемо свесни да ковид 19 никада неће нестати из наше средине. Овакве вирусе једино нешто из природе може да натера да нестану. Зато ћемо морати да се прокужимо. То значи да ће вирус морати да протутњи кроз нас или ћемо да добијемо вакцину. Али ко зна када ће се вакцина појавити. Много је тешко нешто предвидети после само неколико месеци од појаве новог вируса. Када сам радила, некад је било потребно да прођу по две, три године да бих неки вирус идентификовала и то уз помоћ Јејл универзитета у САД. Ковид 19 морамо да ухватимо и за реп и за главу, сликовито речено – каже др Глигић.

Овакве вирусе једино нешто из природе може да натера да нестану. Зато ћемо морати да се прокужимо. То значи да ће вирус морати да протутњи кроз нас или ћемо да добијемо вакцину

Чују се предвиђања да ћемо се две-три године борити против ове пошасти?

То није искључено. Али неће вирус имати овако јак интензитет када прође овај талас.

Да ли вам се чини да је, можда, вирус мутирао?

Проучавала сам публикације на којима сам радила у вези са другим природно жаришним вирусима. По свим карактеристикама, јављале су се епидемије у три пика. То значи, појаве се, па падне интензитет, па се помисли да је све прошло, а онда епидемија поново букне. Садашња ситуација одговара томе. Вероватно вирус мутира, али пошто немамо сопствених истраживања – то не можемо да тврдимо. Међутим, нема другог објашњења. Мислим да се неке мутације дешавају. Имам неке податке о томе, али не смем јавно о томе да говорим. Слушала сам обраћање др Тање Јовановић, продекана са Медицинског факултета у Београду, која је рекла да они раде на том вирусу и да се бележе мале, ситне тачкасте промене на геному, али да не знају колики оне имају утицај на промену самог вируса. Они имају добро развијене пи-си-ар технике и знају доста.

Поједини лекари сматрају да осим ковида 19 харају и други вируси који дају сличне симптоме?

Неки пацијенти заврше на Инфективној клиници са симптомима респираторних инфекција, а да није у питању ковид 19. Требало би вирусолози да добију те материјале и да тестирају људе на друге респираторне вирусе. Јер не треба заборавити и на друге болести као што је вирус Западног Нила, који преносе комарци. Епидемија те болести је била 2011. године и сада је време да се појави друга епидемија. Такође, треба дијагностиком потврдити и друге корона вирусе, затим аденовирусе. То је сада све помешано. Пацијенти који немају корону али имају другу болест захтевају другачији третман.

А шта ће се догодити на јесен или зиму ако се у исто време поново „пробуди" ковид 19, а јави се и грип?

Биће доста проблема. Има неких који сматрају да ће то довести до рекомбинације вируса, али то није тачно јер је реч о потпуно другачијим вирусима. Здравствене установе ће морати доста да раде серолошка тестирања како би се видело шта је у питању. Увек се штеди на тим тестовима антигенима, а то не сме да се догоди. Треба имати на уму да клиничка слика код ковида 19 и грипа није иста.

Светска истраживања показују да се овај вирус преноси и ваздухом с обзиром на то да су се разболели многи који тврде да нису били у контакту са зараженим особама. Колико истине има у томе?

Од почетка ми је било чудно како се тако брзо велики број људи заражава. Сећам се да сам рекла, „па да се и љубимо и пљујемо једни на друге не би било овако". Ако се неко ко је заражен налази испред особе и кине, он преноси ситне и крупне капљице вируса на ту особу. Ако кине, а никога нема испред, вирус се искашље на површину која се ту налази, на пример на намештај. Вирус ту остаје, следећи човек наиђе, то пипне и додирне очи, нос или уста и аутоматски се зарази. Вирус када падне на површину осуши се. Ако неко прође поред, или брише прашину, он може да га „подигне" у ваздух, особа да га удахне и он тада започиње своју репродукцију у организму. Па стручњаци у лабораторији суше вирус да би га дуго одржали. Када осушени вирус дође у контакт са влажном средином, као што је респираторни тракт, онда он оживи. Због свега тога је важно да људи носе маске на правилан начин, а не да их скидају па носе у рукама па опет стављају. Тако неко може да унесе вирус.

Има мишљења да је до ширења короне дошло због масовног присуства људи на утакмицама као и због одржавања избора. Какав је ваш став о томе?

Немојмо да се заваравамо, предизборна кампања је постојала, скупови су се одржавали свуда по Србији, а ситуација са вирусом се тајила. Фудбалске и тениске утакмице су допринеле већем контакту између људи. Све око нас је повезано са свим. Ништа не треба искључити као могућност која је допринела ширењу вируса али су важни научни докази.

Колико су у данашње време научници у Србији у могућности да раде на таквим истраживањима?

Научници раде, али је чињеница да је и наука погођена. Институту „Торлак" је забрањено да ради на изолацији вируса зато што нема специјалну комору. А то је и те како потребно. Други су то урадили, на пример, Загреб је изоловао вирус.

Да ли су направљени неки погрешни кораци, па се вирус разбуктао?

Добро је што је тестиран велики број људи. Један број је био позитиван. Рекли су да код 80 одсто тих људи нема клиничке слике, па не могу човека без клиничке слике овог вируса да стрпају у болницу. Они су их пуштали кућама и онда су ти пацијенти инфицирали своје укућане и комшилук и пријатеље са којима су се дружили, јер нису хтели да признају да носе корону.

Колико су нам у суочавању са „невидљивим непријатељем" помогла искуства стручњака из Кине и Русије који су били у Србији?

Они су дошли да нам помогну и нису случајно овде били и надгледали дезинфиковање наших улица. Они су, између осталог, дошли да узму и материјал, сој вируса, који им је потребан за израду вакцина јер смо заједно са Италијом за њих били интересантно жариште. Сигурна сам да ће једног дана они то и рећи.

Вирусолози су у борби против ковида 19 једни од кључних стручњака, али се стиче утисак да нису много присутни и да не иступају често у јавности. Због чега је то тако?

Предлагала сам да се неки млади стручњаци укључе у тимове, јер је доста седих глава које одлучују. Где је младост? Предлагала сам др Јелену Протић, са „Торлака", др Куљић, са ВМА, која је доста млађа од мене, и још неке стручњаке. Позову их једном на састанак и више никад. То је случај и са врсним вирусологом Мајом Станојевић.

Радите ли тренутно на неком пројекту који ће открити тајне вируса?

Позвана сам у један пројекат где се утврђују сви узорци јестивих дивљих и домаћих животиња. То је важно јер има вируса корона који нападају пилиће, ћурке а људи су принуђени да уништавају читаве фарме када се такав вирус појави.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/458412/Virus-korona-nikada-nece-nestati

 

 

Sent from my iPhone

Vilijamson: Dogovor između Kosova i Srbije ne sme dovesti do nekažnjivosti za ratne zločine

kossev.info

Vilijamson: Dogovor između Kosova i Srbije ne sme dovesti do nekažnjivosti za ratne zločine - KoSSev

KoSSev -

12-15 minutes

---

Foto: DW

Nijedan mirovni sporazum između Kosova i Srbije ne bi smeo da utiče na napore da počinioci odgovaraju za ratne zločine, kaže bivši tužilac i bivši američki ambasador za ratne zločine Klint Vilijamson.

Dok su se srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti pripremali za nastavak dijaloga i dok se nizom događaja obeležavala godišnjica srebreničkog genocida, veteran međunarodne pravde na zapadnom Balkanu, Klint Vilijamson je rekao da će u bivšoj Jugoslaviji biti teško postići održiv mir bez neophodne odgovornosti za ratne zločine.

„Ne možemo dozvoliti da bilo koji mirovni proces sabotira napore da se stigne do odgovornosti", istakao je početkom ovog meseca bivši tužilac Vilijamson tokom diskusije pod nazivom „International Efforts on Justice and Accountability in the Balkans: 1990s-Present", u organizaciji Balkanske istraživačke mreže i Instituta McCain na Državnom univerzitetu u Arizoni, SAD.

Inicijativa o pozivanju na odgovornost, ukoliko se želi njen pozitivan ishod, traži stalnu podršku EU i SAD-a, iako je „sposobnost političkih institucija (bivših jugoslovenskih republika) da održe proces započet u Hagu – ograničena".

Poslednji sastanak Kosova i Srbije, koji je trebalo da bude održan u Vašingtonu, otkazan je iznenada, kada je Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) sa sedištem u Hagu 24. juna objavilo da je pripremilo optužnicu koja kosovskog predsednika Hašima Tačija, političara Kadrija Veseljija i druge pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tači je u vreme objave saopštenja bio na putu ka SAD, ali se vratio.

Specijalni tužilac Džek Smit izjavio je da je smatrao nužnim da o optužbama izda saopštenje za javnost jer su Tači i Veselji vodili „sprovodili tajnu kampanju da bi se ukinuo zakon kojim su Specijalizovana veća osnovana, kao i da bi na drugi način opstruirali rad suda a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde". Optužnica je prosleđena na potvrđivanje.

Tačijeva optužnica dolazi kao poslednja faza razvoja događaja nakon što je 2011. Specijalni istražni tim Evropske unije, na čijem je čelu bio Klint Vilijamson, sproveo istragu navoda iz izveštaja specijalnog izveštača Saveta Evrope Dika Martija. Prema tim navodima, bivši pripadnici OVK su, tokom i posle rata na Kosovu 1998-99, učestvovali ubistvima, otmicama, mučenjima i organizovanom kriminalu.

Izveštaj istražnog tima doveo je do uspostavljanja Specijalizovanih veća Kosova (SVK), koji su deo kosovskog pravosudnog sistema, sa sedištem u Hagu. Jedan od ključnih razloga za formiranje ovog takozvanog Specijalnog suda je bila bezbednost svedoka, naglasio je Vilijamson.

„Imali smo osećaj da svedoci, sa kojima je razgovarano tokom istrage Dika Martija, nisu verovali da se može sprovesti pravično suđenje na Kosovu i da njihova lična bezbednost može biti zagarantovana, tako da oni nisu bili voljni da učestvuju u ovom procesu, ukoliko bi se on odvijao na Kosovu", objasnio je Vilijamson.

Bezbednost zaštićenih svedoka, koji su govorili o zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu, predstavljala je problem svim institucijama koje su godinama učestvovale u procesuiranju takvih zločina – Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu, (UNMIK), Misiji EU za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) i sudovima u Srbiji i na Kosovu.

Svako ko se usudio da govori o zlostavljanjima koje su počinile njihove vlastite snage smatran je izdajnikom svoje zajednice, a neki su zbog toga izgubili život. Kao rezultat toga, malobrojni su pristali da svedoče na suđenjima za ratne zločine, a za većinu je ovo bilo problematično iskustvo.

„Iz tih razloga smo u Briselu pokrenuli istragu (Specijalni istražni tim EU) koju sam ja vodio, sa veoma sofisticiranim bezbednosnim strukturama i merama, koje su uključivale lekcije naučene iz suđenja Haškog tribunala, UNMIK-a i Euleksa. Znam da je to i dalje pitanje koje zadaje najveće brige mom nasledniku Džeku Smitu", rekao je Vilijamson.

Haški tribunal je „ogroman uspeh za pravdu"

Vilijamson, koji je bio američki ambasador za ratne zločine od 2006. do 2009. godine, bio je među prvim tužiocima koji su se 1994. godine pridružili  novoosnovanom MKSJ-u.

„Na početku je vrlo malo ljudi davalo MKSJ-u nekakve šanse za uspeh – konsenzus je na početku bio da će tribunal moći da procesuira nekoliko niže rangiranih stražara logora i da će se nakon toga ugasiti", seća se Vilijamson. „U vreme kada UN nisu mogle čak ni da garantuju isporuku humanitarne pomoći u Bosnu i Hercegovinu, ideja da će sud UN-a moći da dođe do vojnih i političkih vođa i da im sudi, mnogima se činila besmislena", dodaje on.

„To što je Haški tribunal uspeo u ovome, ogroman je uspeh za koncept međunarodne pravde. On je zapravo prokrčio put sudovima koji su usledili. Doduše, rezultati Haškog tribunala su izmešani: sa jedne strane, uspeo je da ulovi većinu 'krupnih riba' povezanih sa ratovima 1990-ih, a sa druge strane koštao je neverovatno mnogo, a procesi su dugo trajali", istakao je Vilijamson.

Budući da je broj zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije ogroman, a resursi MKSJ-a ograničeni, dosta slučajeva je predato nacionalnim sudovima zemalja u kojima su dela počinjena, objašnjava on.

„Tokom svog mandata, pokušao sam podstaknem bolju saradnju među ovim različitim entitetima, jer je prekogranična saradnja presudna za dostizanje odgovornosti. Kao što svi znamo, mnogi od najgorih počinilaca izvršili su zločine u jednoj državi i nakon toga pobegli u svoju matičnu zemlju, gde su našli utočište na osnovu zakona koji zabranjuju izručenje", kazao je on.

„Prekogranična saradnja je donela neke pozitivne rezultate, ali i oni su ograničeni, naročito kada je reč o BiH, a takođe kada su u pitanju Srbija i Kosovo", dodao je Vilijamson.

Srbija, Hrvatska, BiH i Crna Gora uspostavile su određene nivoe saradnje između tužilaštava, ali još uvek međusobno ne izručuju osumnjičene i često preuzimaju ili odbijaju predmete na osnovu političkih odluka. Takođe tužilaštva nemaju dovoljno resursa i još uvek se ne usuđuju da podignu optužnice protiv visoko rangiranih počinitelja.

Prema Ivanu Jovanoviću, šefu Regionalnog projekta podrške suđenjima za ratne zločine, programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Zapadnom Balkanu je i dalje potreban angažman međunarodne zajednice, naročito kada je u pitanju podrška tužilaštvima i institucijama koje su uključene u potragu za nestalim osobama.

„U narednih pet godina prestaje period u kome se može učiniti nešto značajno povodom pravde za žrtve, jer žrtve, ali i svedoci, kao i osumnjičeni, umiru, ili njihova sećanja na događaje iz prošlosti, naprosto, zbog protoka vremena postaju sve manje pouzdana za sud", istakao je Jovanović na diskusiji koju su organizovali BIRN i Institut McCain.

„Nažalost, nacionalnim tužilaštvima je i dalje potrebna tehnička i politička podrška, pa su ovom regionu neophodni prvaci iz međunarodne zajednice i uticajnih zemalja da kombinuju hrabrost, podsticaje, pa čak i uslove u svojim odnosima sa vladama", dodao je on.

Nesaradnja Kosova i Srbije osigurava nekažnjivost

Ipak, najteža situacije vezana je Srbiju i Kosovo, jer njihovi tužioci za ratne zločine uopšte ne sarađuju. Srbija takođe odbija da prizna legitimitet vlasti u svojoj bivšoj pokrajini koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.

U poslednjih nekoliko godina broj krivičnih gonjenja za ratne zločine na Kosovu znatno je opao. Euleksu (koji je ranije bio zadužen za procesuiranje ratnih zločina), je prošle godine istekao mandat, pa su predmeti ratnih zločina preneti kosovskom tužilaštvu.

Međutim, EU nije uspela da obezbedi sporazum o ratnim zločinima između Kosova i Srbije, koji bi tužiocima ove dve zemlje omogućio da sarađuju bez obzira na političke tenzije između vlada u Prištini i Beogradu.

U ovakvim uslovima, kada izostaje oficijalni dogovor između tužilaštava, tužioci za ratne zločine sa Kosova imaju pristup samo žrtvama i počiniocima sa Kosova, dok se beogradski tužioci mogu baviti samo onima u Srbiji, što značajno ograničava mogućnost pokretanja novih i većih slučajeva.

U većini slučajeva počinitelji su u jednoj, a žrtve u drugoj zemlji.

Srbija takođe, u većini slučajeva, odbija da pruži dokaze i da sarađuje, čak i kada se prilikom zahteva sa kosovske strane kao posrednik javlja Euleks.

Kao rezultat toga, kosovsko tužilaštvo se može baviti samo relativno malim brojem slučajeva i fokusirati se na počinitelje koji se nalaze na njenoj teritoriji.

Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP) Kosovo, kaže kako ovo znači da Kosovo i Srbija doprinose nekažnjivosti za ratne zločine.

„Rezultati su poražavajući. Samo 41 osoba je pravosnažnom presudom proglašena krivom i osuđena na Kosovu (osam osoba pred Haškim tribunalom i 17 pred srpskim sudom), a manje od 70 ljudi osuđeno je za ratne zločine na Kosovu i, ako to uporedimo sa brojem žrtava, to je samo simbolična proporcija", istakao je Blakaj tokom diskusije.

„Tražili smo da pitanje nestalih osoba i saradnja budu deo dijaloga (između Kosova i Srbije), ali se ove dve teme nikada nisu našle na dnevnom redu, tako da bi međunarodna zajednica trebalo da ovo pitanje stavi 'na sto'", dodao je on.

Blakaj smatra da bi međunarodna zajednica trebalo da investira u izgradnju lokalnih pravosudnih kapaciteta, jer bi oni mogli da ponude dugoročna rešenja problema nekažnjavanja.

„Mandat ad hoc sudova (poput SVK) je ograničen, ovi sudovi će se zatvoriti, ali će problem sa našim domaćim sudovima, posebno u slučaju Kosova, ostati", objasnio je Blakaj.

Vilijamson je upozorio da će angažman međunarodne zajednice, posebno SAD-a, po pitanju procesuiranja ratnih zločina možda izostati, jer uspostavljanje odgovornosti nije u fokusu sadašnje administracije.

„Verovatno će SVK biti poslednji internacionalizovani proces u regionu, čime će se okončati vrlo jedinstven stepen angažovanja međunarodne zajednice u uspostavljanju odgovornosti", rekao je on.

„Ako se optužnica (protiv Hašima Tačija i ostalih bivših pripadnika OVK) potvrdi, mi ćemo krenuti sa suđenjima i taj proces će verovatno trajati još nekoliko godina", kazao je on i naglasio: „Sve u svemu, govorimo o 30 i više godina međunarodnih napora da se postigne pravda na Zapadnom Balkanu; posvećenost je bez presedana i vrlo je malo verovatno da će se ponoviti još negde u svetu".

Diskusija sa Klintom Vilijamsonom organizovana je u sklopu nove inicijative Balkanske istraživačke mreže, Instituta McCain za međunarodno liderstvo na Državnom univerzitetu u Arizoni i Agencije Bakamo, koja ima za cilj da inicira otvorene debate o pitanjima, trendovima i događajima koji oblikuju politiku i društvo na zapadnom Balkanu.

Vilijamson prvi istraživao navode Dika Martija

Vilijamson, glavni tužilac Specijalnog tima Evropske unije za zločine na Kosovu od 1999. prvi je istraživao navode iz izveštaja nekadašnjeg izvestioca Saveta Evrope, Dika Martija, koji je vođe „OVK" doveo u vezu s teškim zločinima na Kosovu i trgovinom organima. Ipak, Viliamson je 2014. godine tvrdio da sa svojim timom nije našao dokaze za pokretanje optužnice za trgovinu organima, istakavši i da se nalazi u izveštaju Specijalnog istražnog tima EU, koji je formiran nakon izveštaja Dika Martija „u potpunosti poklapaju." Ovaj tim je takođe došao do „neospornih dokaza protiv pojedinih vođa OVK".

Navode iz izveštaja Dika Martija o navodnom nehumanom tretmanu i trgovini organima koji je 2011. usvojio Savet Evrope kao svoj zvaničan dokumentu saradnji sa Vilijamsonom ispitivalo je i srpsko tužilaštvo za ratne zločine, podsetio je u intervjuu za N1 bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Dok je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine sarađivalo u istrazi Klinta Vilijamsona, u Ustaničkoj je ispitano 400 svedoka, od kojih je svedočenje oko 35 postalo deo predmeta, rekao je Vukčević jula prošle godine.

Vilijamson je i među prvim osobama koja je reagovala na objavu Kancelarije specijalzovanog tužilaštva o podnošenju optužnice protiv Tačija, Veseljija i drugih. On je pozvao „one koji bi da izazovu protivljenje javnosti optužnici" na suzdržanost.

Viliamson: Za sada bez dokaza za podizanje optužnice za trgovinu organima. Nalazi u skladu sa izveštajem Dika Martija

Vilijamson: Sud će razvejati oblak nad Kosovom

Klint Vilijamson: One koji bi da izazovu protivljenje javnosti optužnici pozivam na suzdržanost

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

pcnen.com

Nekoliko teorija o protestima u Beogradu

10-12 minutes

---

Piše: Vladimir Simović   

Kada je Aleksandar Vučić, u obraćanju javnosti 7. jula, najavio ponovno uvođenje policijskog časa u Beogradu teško je bilo sakriti najiskreniju reakciju, onu koja kreće iz stomaka – da li on zaista misli da smo tolike budale?

Podsetnika radi, nakon niza rigoroznih mera uvedenih kako bi se izborili sa epidemijom COVID-19 i potpunog zatvaranja cele države u martu i aprilu, vlasti su odlučile da, praktično preko noći, ukinu gotovo sva ograničenja. Pojavila se osnovana sumnja da je razlog naglog popuštanja mera bilo održavanje izbora zakaznih za 21. jun. Sumnja je samo produbljena nakon što se ni cela 24 časa od zatvaranja birališta javnosti obratio Predrag Kon, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Glasački listići praktično nisu bili ni prebrojani, a ovaj epidemiolog je u javnost izašao sa informacijama da je situacija u Beogradu "ponovo preteća".

Dan kasnije sazvana je hitna sednica Kriznog štaba koji je uveo nove mere kako bi se izborio sa epidemijom. Ubrzo su se pojavile informacije i da je novopazarski zdravstveni sistem pred pucanjem i da veliki broj ljudi svakodnevno umire, a novinari Birna objavili su istraživanje koje pokazuje da broj umrlih od koronavirusa daleko nadilazi statističke pokazatelje koji su dostupni javnosti.

Čak i da prihvatimo zvanične statistike kao potpuno istinite, teško je otrgnuti se utisku da su upravo izbori bili okidač za ponovni uzlet epidemije. Umesto da preuzme odgovornost za svoje postupke, vlasti su krivicu po ko zna koji put prebacili na građane i građanke. Iz Predsedništva i iz Vlade stizali su tonovi koji su stanovništvu spočitali "nedisciplinu", relativizujući i sve kritičke osvrte koji su bili upućivani na račun rada Kriznog štaba.

Dva protesta

Vučić je potom 2. jula najavio novo pooštravanje mera, a među njima i zatvaranje studentskih domova. Reakcija je bila krajnje brza i ogledala se u mobilizaciji studenata i njihovim izlaskom na ulice već iste večeri. Narednog jutra javnosti se obratio ministar prosvete Mladen Šarčević rekavši da ipak neće biti zatvaranja domova, da će studenti dobiti i dodatni ispitni rok, a da je predsednik imao pogrešne informacije. Retke su prilike kada javnost može da čuje da je Vučić negde iskliznuo, a još ređe da protestom neko nešto dobije. Ovaj, takoreći, presedan dodatno je zagrejao atmosferu za novi protest. Najava uvođenja policijskog časa, ma kako ona bila i opravdana, izazvala je revolt. Nekoliko hiljada ljudi je iste večeri izašlo na ulice glavnog grada kako bi iskazalo svoje nezadovoljstvo.

Isprva raštrkani i uz međusobno držanje distance na platou ispred Narodne skupštine, prisutni su se ubrzo počeli tiskati na skupštinskom stepeništu, gusto nabijeni jedni uz druge. Protest je nakon nekoliko sati mirnog okupljanja počeo da eskalira. Deo učesnika je probio policijski kordon i ušao u hol Skupštine iz kog je izbačen relativno brzo. U jednom trenutku je ispaljen suzavac i okršaj između policije i demonstranata pretvorio se u jurnjavu centralnim gradskim ulicama i parkovima.

Protesti su se od utorka odigravali svake naredne večeri, ali sa amplitudama. Od početka su uočljive dve stvari. Prva je da protest nema potpuno jasnu političku artikulaciju. Ipak, njime dominiraju ikonografija i parole karakteristične za krajnju desnicu koja je ispunila ovaj vakuum i praktično cele nedelje diktirala i tempo i narativ. Od protesta ponukanog uvođenjem policijskog časa, došlo je do pokušaja reartikulacije u protest za Kosovo, protiv migranata, protiv vakcina, a onda i protiv 5G mreže. Ipak, sama struktura učesnika je šarenolika. Iako njime vizuelno dominira desnica, skup čini i liberalniji deo populacije. Ovo je bilo najjasnije trećeg dana kada je, kao reakcija na eskalaciju nasilja i sukobe sa policijom, organizovan "sedeći protest" čime se iz jedne krajnosti, vrlo nasilne, otišlo u drugu – potpuna pacifikacija.

Ubačeni elementi?

Dinamika je bila takva da je vrlo brzo intenziviranje nasilja podstaklo sumnju u to da se ono dešava organski, već da je pre reč o aktivnostima koje su "podgrejane" od strane ubačenih elemenata. Prethodnih godina odigravao se veliki broj masovnih skupova – od onih koje je organizovala inicijativa Ne davimo Beograd 2016. godine, preko takozvanih protesta protiv diktature 2017, pa do šetnji "1 od 5 miliona" koje su se odvijale prošle godine. Nijedno od ovih okupljanja nije bilo obeleženo nasiljem. Čak je i kod onih najspontanijih bio upadljiv izostanak policije.

Aktuelni protest u tom smislu jeste novina. Ovakva brutalnost sa kojom se policija obračunava sa demonstrantima dugo nije zabeležena. Velike količine suzavca, napadi na mirne i pasivne učesnike i učesnice protesta, konjica i oklopljena vozila Specijalne antiterorističke jedinice na ulicama, samo su neki od aspekata koji ove proteste izdvajaju iz domaćeg proseka.

I, koliko god delu prisutnih prijao ovaj adrenalinski šok, značajnom delu protestanata svakodnevni sukobi sa policijom i nisu najpoželjniji scenario.

U javnosti su već nakon prve večeri krenule da kruže glasine da nasilje u stvari potpiruju službe državne bezbednosti. Razlog zbog čega bi se to radilo nije do kraja jasan. Recimo da bi jedan od odgovora mogao da bude taj da su provokatori tu kako bi inicirali sukob u kojem policija onda ima legitimitet da demonstrira silu. Rezultat može biti dalja pasivizacija mirnijeg dela protesta, ali i delegitimizacija ovog pa i svakog narednog okupljanja. Takođe, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić preko vikenda trebalo da učestvuje u razgovorima o Kosovu koje organizuje Evropska unija, agresivni desni narativ i nasilna forma mogli bi da posluže i kao poluga u pregovorima. Uz adekvatan pritisak iznutra donekle bi se disperzovao i pritisak na Vučića spolja.

Međutim, u teorijama o ubačenim elementima i vlast je imala svoje adute. Mediji bliski vladajućoj partiji plasirali su informacije da iza nasilja stoje opozicioni lideri, ali i "strane službe". Ipak, integrisanost navijačkih i ekstremnih desničarskih struktura sa vlastima, o čemu su mnogi mediji naširoko pisali, govori da, ako zaista i imamo ubačene elemente u proteste, onda oni pre korespondiraju sa vladajućim strukturama nego opozicijom. U prilog tome ide i činjenica da se nijedan lider opozicije nije mogao neometano ušunjati u samo jezgro protestne vreve. Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i član Saveza za Srbiju, kao i Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana, najureni su u dva maha iz prvih redova od strane jedne grupe okupljenih.

Radikalna pacifikacija

Opet, i dinamika trećeg dana protesta nudi materijal za još jednu teoriju – šta ako je "sedeći protest" instruisan "sa strane"? Već smo napomenuli da je sedeći protest došao kao reakcija na nasilje. Taktika radikalne pacifikacije imala je za cilj da izoluje sve agresivne elemente i time pokaže da su oni u manjini. "Sedi dole!" uzvikivalo se gotovo cele te večeri, a slogan koji se pojavio i brzo raširio protestom glasio je: sedi, ne nasedaj. U nekoliko navrata došlo je do manjih ili većih sukoba između samih protestanata – onih koji bi da eskaliraju nasilje i onih koji bi da eskaliraju nenasilje.

Baš tog dana, za razliku od prethodnog, policija nije u kordonu dočekala okupljanje. Osim zaštitne ograde, ispred same zgrade Skupštine nije bilo previše obezbeđnja. Posvećeni teoretičari zavere bi u ovome videli nešto sumnjivo. Oni bi takođe mogli da sugerišu i da su prva dva dana pokazala da režim ne zna kako da se nosi sa protestom koji je ofanzivan i da je brutalnost policije samo pokazatelj da vlast gubi kompas. Moglo bi se reći i da je radikalna pacifikacija protesta krajnje nemaštovit vid delovanja i da vodi njegovom potpunom odumiranju. Međutim, šta ako je, u stvari, sve u vezi sa ovim protestom autentično? Šta ako je ono što nam deluje kao kontradikcija u stvari posledica toga što imamo jedan protest sa nekoliko grupacija koje se politički, ali i klasno, razlikuju?

Jedan deo protesta svakako čini krajnja desnica, barem onaj njen deo za koji nema jasnih pokazatelja da je privezak vladajućoj partiji. Još 20. juna, dan pre parlamentarnih izbora, pred Skupštinom se pojavio Srđan Nogo, poslanik i bivši član desničarskog Srpskog pokreta Dveri. Kako je bio previše radikalan i za ovu opciju, koja je poprilično u desno, Nogo je krenuo da izgrađuje svoju dalju političku snagu udružujući se sa grupama i pojedincima koji su se okupljali oko antimigrantskih aktivnosti. Nogo nije jedini desničar na protestu. U subotu je govor držao raščinjeni monah Antonije Davidović. Došavši pred Skupštinu na automobilu sa ozvučenjem Davidović je pričao o čipovanju, migrantima, negirao je postojanje koronavirusa, a okupljenima je poželeo da se vrate u, kako kaže, "zlatni srednji vek". Na protestu se pre neki dan pojavio i Mladen Obradović, lider zabranjenog ekstremnog desničarskog pokreta Obraz, a nesumnjivo su tu svake večeri bili prisutni i navijači nekih od beogradskih fudbalskih klubova.

Sa druge strane se nalaze ljudi građanske orijentacije, kojima priče o "izdaji Kosova", migrantima i 5G mreži i nisu najzanimljivije. Oni bi drugim povodom da protestuju protiv Vučićevog režima i veruju u mirne i "fine" proteste. Naravno, kada policija napadne skup, i u ovom kontigentu će se naći ljudi raspoloženi za sukob. Ali generalno u pitanju je srednja klasa koja, koliko god bila u fazi opadanja i koliko god mrzela režim Aleksandra Vučića, i dalje nije došla u fazu u kojoj nema šta da izgubi, pa joj i radikalizacija protesta i sukobi sa policijom teže padaju.

Nesumnjivo da protest, u nedostatku jakog političkog aktera, leluja između ove dve frakcije. Kada se nalazite ispred Skupštine i pokušavate da u nju uđete nasilno, trebalo bi da imate nešto više od fige u džepu. Sa druge strane, i građanska opcija nema šta da ponudi. Ona je u potpunom rasulu već godinama. U datom kontekstu Vučić se pojavljuje kao nekakav svemoćni čarobnjak iz Oza koji diriguje svim aspektima društva. Dakle, čak i kada je u defanzivi, on se nameće kao svemoćna figura. Jasno je da je u celoj ovoj slagalici nedostajući element levica. Ovi protesti neće sa sobom doneti političku alternativu. Srećom, ljudi nisu zainteresovani za narative koje je desnica stavila na sto. Protest lagano odumire i otvara prostor za nešto novo što će, nadamo se, doći sleva.

Bilten

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

Štampa na nemačkom o protestima u Srbiji: Bes koji odlazi u prazno

 

Najveći problem najnovijih protesta u srpskim gradovima je što nema predvodnika ni jedinstvenih zahteva i što je opozicija nesposobna da pomogne demonstrantima, piše štampa na nemačkom jeziku.Nemačka agencija Dpa piše da su ljudi u Srbiji juče izašli na ulice peti dan zaredom , ali da je pred parlamentom bilo "svega 500 do 1.000 ljudi", prenosi Dojče vele."Demonstranti su se rasporedili po osam kolovoznih traka pred zgradom, po trotoarima i u obližnjem parku. Protesti su bili mirniji nego prethodnih dana. I u drugim srpskim gradovima bilo je okupljanja", navodi Dpa.Švajcarski tabloid Blik kao najveći problem protesta izdvaja što "nema jedinstvenih zahteva niti glasnogovornika"."Posmatrači navode da se sve više čuju parole i pesme o Kosovu, da je sve više ikona i religijskih simbola. Nacionalisti prebacuju predsedniku Aleksandru Vučiću izdaju, jer je posle nemačko-francuskog posredovanja pristao na nove razgovore sa Kosovom", navodi Blik.List dodaje da "nedostatak zajedničkih zahteva olakšava srpskim vlastima da demonizuju demonstrante"."Vlasti tvrde da su protesti 'pokušaj puča' i ishod tobožnjeg rovarenja stranih sila koje nisu precizno definisane", piše Blik.Ciriški list Noje cirher cajtung (NZZ) u obimnom članku u nedeljnom izdanju ocenjuje Vučićevo ponašanje tokom pandemije."Lutao je izmedju uloge zabrinutog oca i zastrašujućeg despota. Narod mu već dugo ne veruje jer ...

View article...

Болест ковид 19 у Србији/епидемија вируса корона

Болест ковид 19 у Србији/епидемија вируса корона

Кардинална је грешка што су превремено укинуте епидемиолошке мере сузбијања ширења инфекције вируса корона, демонтирана је и  болница на Сајму са 3000 постеља. Људи су доведени у заблуду да је епидемија ликвидирана и да споредне мере заштите нису обавезне па су се понашали као да епидемије нема. Кризни штаб  је довео у заблуду грађане да вирус корона напада само старе људе, да је омладина заштићена од ове инфекције. Дошло је до широког обима заразе грађана овим вирусом и после протока времена инкубације инфекције/ предклинички период болести трајања око 2 седмице, настало је масовно обољевање са великим бројем преминулих, поремећајем општих околности живљења/ рад код куће, опасан јавни превоз, неизвесност, вишедневне демонстрације студената.

 Посебно је значајно што су сви капацитети за лечење пребукирани, болесници из Београда се шаљу у болнице у унутрашњости, оболевају лекари, медицинске сестре, техничко, помоћно особље (мајстори, возачи, чистачице). Ток оклности води ка колапсу здравствене службе у Београду и у неким градовима у унутрашњости.

 Нажалост, ни данас после 4,5 месеца трајања епидемије, није позната клиничка слика болести ковид 19, ни патофизиологија болести. Редовна појава симптома је: висока температура, нагли губитак снаге, снажне главобоље, отежано дисање, оболели има утисак да му престаје дисање, кашаљ, кијавица, губитак осећаја мириса и укуса. Вероватно постоје и други клинички симптоми  болести који нису уочени. Основни патофизиолошки агенс овога вируса је токсин, отров.

 Сви су изгледи да су оштећени мождани живци/ који излазе из лобање и инервирају унутрашње органе, мешовите анатомско физиолошке грађе - сензитивни, моторни и вегетативни (живци који инервирају органе што раде независно од наше воље, као што је рад срца, ендокриних жљезда, моторни живци крвних судова, дисања.

 Ова клиничка слика говори да је дошло до енцефалитиса/ токсично запаљење селективних структура мозга (центар за дисање у продуженој мождини, једра/ нуклеуси можданих живаца, запаљења можданих опни/можданица.

 Лечење мора бити конзилијарно - пулмолог, кардиолог, неуролог, инфектолог, имунолог, радиолог и епидемиолог као превентивна грана  медицине.

Неке од ових симптома је вечерас поменуо имунолог професор др Јанковић у емисији Зорана Станојевића.

 Онај ко је укинуо важне епидемиолошке мере је погрешио, последице су  нажалост велики број смртних случајева, људи су доведени у смртну опасност са снажним осећањем страха, физичким боловима, душевном  патњом  и физичким боловима.

Преживели оболели и родбина преминулих имају право на нематеријану штету од окривљеног. а запослени, послодаvци на материјалну штету. Ову штету је дужна држава да надокнади. На јавном тужиоцу је да идентификује кривца и квалификује кривицу.

 Бесмислено је кривити ,,недисциплинован'' народ. Народ никада није крив. Тврдња дилетаната, некомпетентних узурпатора процеса лечења је дегутантна и контрапродуктивна.

 

др Добросав Никодиновић,

неуропсихијатар,  судски вештак

 

 

rs.sputniknews.com

Како је то Русија покушала да изврши „државни удар" у Србији

Предраг Васиљевић. Sputnik Србија

4-5 minutes

---

Анализе и мишљења

12:33 10.07.2020(освежено 14:47 10.07.2020) Преузмите краћи линк

52529

У протеклим данима којима се Србија не може поносити, у црној историјској епизоди која ће се ваљда убрзо окончати, најмалигнији, најотровнији и најперфиднији медијски утицај имала је једна екипа на „специјалном задатку".

Имена тих разбуђених проактивних и добро распоређених замешатеља, због њихове маргиналности и недостојности нивоа Спутњика, нећемо помињати, али су они лако препознатљиви и за ширу јавност, а и сами ће себе видети у овим редовима.

Екипа „истраживача", „научника", шефова института, „стручњака" за безбедност и контраобавештајни рад, без иједног доказа, без икакве логике и аргументације свакодневно папагајски упорно, са „опозиционих" и провладиних медија понавља да иза демонстрација, насиља и турбуленција у Београду стоји — Русија.

© Sputnik / Радоје Пантовић

Нереди испред Скупштине Србије

Ко Русију оптужује за покушај државног удара у Србији

По трагикомичном рецепту из Црне Горе, јадно, недоречено, примитивно, шупље, ал' са пуно лажног самопоуздања, само да би се испунио наложени задатак — оптужује се Москва малтене за покушај државног удара у Србији.

Полазиште које се узима као „доказ" те сомнабулне теорије толико је на климавим ногама, да логички разоткрива сву приземност и злу намеру специјалне медијске акције.

Дакле, „гости у студију" душебрижно сматрају да је Београд спреман да постигне „историјски договор за Косово", тачније, да се под одређеним условима одрекне државне територије, а да Руска Федерација то не дозвољава и да зато изазива немире.

Каква спектакуларна замена теза

Не слабе по тим „експертима" Србију западне службе из оних НАТО држава које захтевају да Београд призна независно Косово.

Не слабе изнутра Србију они који је годинама условљавају, они чије су службе, а за шта постоје конкретни докази и непосредна сведочења, учествовале у свим преломним догађајима у Београду, од Петог октобра, атентата на Зорана Ђинђића, погрома и злочина на Косову, промена власти…

© AP Photo / Darko Vojinovic

Нереди испред Скупштине Србије

Не, Србију жели да ослаби Русија која је спречила у СБ УН да прође Ахтисаријев план, који од Косова прави независну НАТО државу. Србију жели да пољуља Русија која је на Ист риверу спречила да Срби буду за вечност означени као геноцидан народ. Србију хоће да дестабилизује Русија која је дипломатски залегла да лажна држава која почива на злочину не уђе у међународне организације.

Важно је створити перцепцију да иза сузавца и разбијених глава у Београду стоје они који потпуно подржавају Србију у спољнополитичкој арени, а не они који јој постављају замке и копају јаме на путу ка бољој будућности.

Одбрана државе је издаја

Јасно да је у новој фази дипломатске битке за Косово важно некима да представе како је издаја патриотизам, а одбрана државе — издаја.

Важно им је да представе да је управо одустајање од суштинских националних интереса родољубиви чин, а да је неодустајна борба за очување државних темеља екстремна и примитивна идеја која одговара само разулареним десничарским групама, којима је центар у Москви.

Подло, нечовечно, шибицарски јефтино, површно.

Србија зна, без обзира ком делу политичког спектра припада, ко по балканским врлетима вршља, ровари, притиска, ко је помогао да остану без завичаја њихови сународници у Крајини, Славонији, Метохији. Ко им је разваљивао државе и гасио снове. Ко им је био скретничар на главним историјским раскршћима кад су одлучно кренули у беспуће.

И знају да то никада није била Русија.

Прочитајте још:

• Боцан-Харченко: Изопачено је тражити „руски траг" у нередима у Србији
• Вучић: У синоћњим протестима било уплива иностраних служби /видео/
• Светски медији о хаосу у Београду: Екстремисти нападима изазвали полицију и нереде

 

nspm.rs

: „Сајентифик Америкен": Највећи психолошки експеримент у историји је у току - чак трећина светске популације била је затворена у куће због пандемије

:

5-6 minutes

---

Највећи психолошки експеримент у историји је у току, тврде психолози. Пандемијом вируса корона, карантинима, мерама изолације и самоизолације погођене су милијарде људи на свету. Сада бројни психолози у многим земљама на примеру пандемије истражују како људи заправо реагују на недаће, пише „Сајентифик Америкен".

„Утицај пандемије на психичко здравље је невероватан. У једном тренутку чак трећина светске популације била је затворена у куће. То значи да је 2,6 милијарди људи, више него што их је било на планети током Другог светског рата, доживљавало емоционалне и финансијске одјеке пандемије. Пандемија и карантини су без сумње највећи психолошки експеримент у историји који је спроведен", написала је психолог Елке Ван Хуф, професор на Слободном универзитету у Бриселу, преноси амерички научни лист.

Једна од кључних особина људи је прилагодљивост, а она је дошла до изражаја и током пандемије, наводи психијатар Џорџ Ваилант са Харвард универзитета, који каже „када се грана савије и не поломи се, она се врати и наставља да расте".

У прилог Ваилантовој метафори говоре и последња сазнања психолошких истраживања. Према њиховим резултатима, чак две трећине људи врло брзо се опораве и не пате од дужих психолошких проблема после тешких стресних ситуација.

Међутим, она једна трећина пати од правих психолошких проблема који могу трајати месецима, па и годинама.

Чак и да се већина покаже отпорним, добар део људи је угрожен психолошким утицајем пандемије, па нас очекује прави цунами менталних болести, упозоравају стручњаци.

Људи се срећу са вишеструким ударцима – страхом од болести, усамљеношћу, губитком вољених, последицама економске кризе, неизвесношћу када ће се пандемија завршити. Многи ће због тога патити од депресије, анксиозности или посттрауматског стреса. То су показали и резултати последњих истраживања.

„Пандемија је покренула све могуће изворе стреса, што ће многи веома тешко поднети", каже психолог Анита Делонџис са Универзитета Британска Колумбија.

Отпорност сваког појединца се даље компликује чињеницом да нису сви изложени пандемији на исти начин и да то зависи од личног здравственог стања, економског и социјалног положаја, наводи медицински антрополог Керол Вортман са Емори универзитета.

Због таквог утицаја на ментално здравље и психолози су, по угледу на научнике који убрзано раде на вакцини против короне, појачали своја истраживања о психолошким последицама пандемије.

Масовни прелазак на виртуалне форме рада и дружења допринео је и убрзању истраживања. Психијатар Денис Черни са Маунт синај медицинске школе у Њујорку, наводи да ће то допринети новој „науци о прилагодљивости".

„Моћи ћемо да научимо како да помогнемо људима да постану отпорни на нешто чак и пре него што се то догоди", каже он.

Џорџ Бонано са Колумбија универзитета, који је истраживао психолошке последице великих траума, наводи да 65 одсто људи покаже минималне психолошке симптоме кад се суоче са великим стресом. Међутим, 25 одсто има привремене проблеме, док 10 одсто пати од трајних менталних поремећаја. Међутим, како додаје, оно што је забрињавајуће је да се за људе који су ниже на економској лествици, опасност од психијатријских поремећаја удвостручава.

Међутим, стручњаци упозоравају да би последице тренутне пандемије могле бити теже. Како наводи Дејзи Фанкур, епидемиолог са Универзитета Лондон, „ово је први пут у историји да имамо глобални карантин који тако дуго траје", што би могло веома негативно да утиче на психу људи.

Једно од великих психолошких истраживања већ је завршено у Кини, која је прва погођена епидемијом новог вируса корона. Према њеним резултатима, чак 35 одсто људи је рекло како је као последицу карантина имало психолошке проблеме.

Друга студија из САД показала је да карантин нарочито погоршава анксиозност код људи који од ње већ пате.

Није вирус корона запретио само физичком здрављу старијих, већ и менталном, показује студија која се спроводи на 64.000 људи широм света. Иако нису изложени свакодневном стресу као што су посао и слични егзистенцијални проблеми, стари су у тој студији током пандемије показали исти ниво стреса као и радно способна популација, каже Ненси Син, психолог са Универзитета Колумбија.

Оно што је позитивно је да се старији боље носе са тим стресом него млађи. Психолози претпостављају да је то што су због великог животног искуства развили механизме за одбрану од стреса.

Дејзи Фанкур наводи да у Великој Британији спроводе истраживање на 84.000 људи, чији су први резултати показали да је ниво депресије далеко виши него пре пандемије. Најпогођенији су они који су већ патили од ње, они који живе сами, али и млађи људи.

Фанкур каже да многи људи извлаче и психолошку корист из пандемије, јер развијају механизме за одбрану од стреса који ће им користити и касније, као што су довољно сна, здравија исхрана, одржавање друштвених контаката, вежбање...

(Спутњик)