iskra.co

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: А чије је Косово ако није српско?

6-8 minutes

---

01.02.2021. - 10:01

фото: З. Шапоњић

Србија може са пуним правом тврдити да је Косово српско, то је без обзира на оспоравања која ће уследити позиција коју је тешко поткопати. Истовремено, неопходно је интензивније радити и са доступним међународним партнерима и са заинтересованим Албанцима како би се решавали проблеми којих је све више.

Де јуре и де факто. Посматрано из првог угла, политички субјекти покушавају да уговорима регулишу међусобне релације, па тако, директно или индиректно и међународне односе. Посматрано из другог угла, светска политика функционише по правилу „што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу".

Поменути субјекти, а ту се превасходно ради о државама, разликују се по свему, па се хијерархија у светском политичком систему успоставља према релативном односу војне, политичке и економске моћи. Тако се, са једне стране, уочава тенденција нормативног регулисања, а са друге стране сасвим обрнути тренд када некима постојећи формални оквир постане преузак или када се једноставно промене околности у њихову корист.

Отуда и не тако ретке разлике у формалном и фактичком у низу конкретних ситуација. Једном од несретних изјава, председник САНУ осврнуо се на „косовску проблематику" у овом контексту. И де јуре и де факто, ствар око Косова прилично је сложена.

Са формалне стране, албански политичари јесу једнострано прогласили „независност"; признале су их моћне западне земље, уз поједине утицајне муслиманске државе; успело им је да, захваљујући спонзорима и попуштању различитих гарнитура у Београду делимично легитимизују свој статус и учлане се у неколико међународних организација. Али…

Та државолика творевина није призната од овог другог, незападног дела света, нити је чланица у најважнијим међународним организацијама. Корак који им је неопходан за тако нешто јесте улазак у ОУН. За ОУН „косовска проблематика" уређена је Резолуцијом 1244, која, упркос свим накарадним и креативним тумачењима, посматра ову територију као део Србије. Иза овог „правног оквира" ОУН стоје све сталне чланице Савета безбедности које су за њега гласале, што подразумева Русију и Кину.

Чак и када би се обезбедило „ћутање Србије" на покушај „угуравања" нове чланице у систем УН, Москва и Пекинг би, због својих интереса, могли ветирати тај предлог. Отуда и неуморно понављање разних лобиста да се „процес мора завршити међусобним признавањем".

Остаје само да одговоре на питање: зашто је Србији важно то признавање? За анализу формалног још нешто важно: „Устав Косова" подређен је Ахтисаријевом плану. Члан 143. тачка 2. гласи: „Одредбе Свеобухватног предлога о решењу статуса Косова од 26. маја 2007. имају премоћ над осталим законским одредбама Косова." Свеобухватни предлог као „врховни ауторитет" наводи „међународно војно присуство". Влада и Скупштина могу доносити одлуке, али истовремено је дефинисан механизам да оне буду оспорене.

Немогуће уједињење са Албанијом

У преводу, немогуће је Харадинајево „уједињење са Албанијом". Око овога, иначе, постоји још једна препрека из члана 1. тачке 3: „Република Косово нема никакве територијалне захтеве према било којој држави или делу државе, нити ће тражити уједињење са било којом државом или делом државе." Ни најжешћи албански лобисти нису говорили о промени овог „Ахтисаријевог инструмента", њихова намера је да оставе „косовске институције" у својеврсном „заробљеништву", ту би се само и искључиво питао НАТО чак и када би сутра опослили пријем у УН.

Са фактичке стране, ако Косово није српско, онда се поставља питање: а чије је? Ових деценију и кусур показује да то остаје „неуспели пројекат". Овакво Косово није само „заробљеник НАТО", већ и „заточеник" криминалних гангова који овлашћења и „државне институције" (зло)употребљавају за ширење својих нелегалних бизниса.

Дреница је већ дуго уцртана на континенталној карти највећих складишта наркотика, нису занемарљиви ни приходи од трговине органима. Не тражи се од Србије да преда Косово Албанцима, већ албанској мафији. А што се Албанаца тиче, они имају матичну државу. Постоје и далеко многобројнији народи који немају своје државе. Зашто баш Албанци да их имају две?

Нема „милогораца" на Косову

Фактички, замисао о изградњи „косоварског идентитета" пропала је у старту. Испоставило се да у албанском корпусу нема „милогораца". Нема ни аутошовиниста. Ни председника Академије који ће позивати на „повратак" у Србију. Мада ће у приватним разговорима многи од њих потврдити да се нису борили за ово што су добили. Степен разочарења и бесперспективности толики је да се са Косова масовно бежи. Косовски Албанци показују у свом деловању да јесу државовољни, али нису државотворни. И матична им држава кубури са институционалним заокруживањем, практично, још од оснивања.

Фактичко стање је и да то остаје територија изразите „економске пасивности". Као и да је признање Србије потребно не да би сви живели „срећни и задовољни", то зависи од низа других ствари, него зарад легитимизације наратива НАТО о дешавањима из деведесетих година. Треба ли подсећати да су ту Срби означени за „геноцидне", због чега је и „изгубљено право" за управљање Косовом.

Протекторат НАТО

Са формалне стране, дакле, имамо протекторат НАТО који је једнострано прогласио независност на територији Србије. И ту „независност" су подржале кључне чланице НАТО. Са фактичке стране тај протекторат је институцинално неизграђен и системски несређен, самим тим и дугорочно „заглављен" са прегршт проблема. И тим проблемима Србија ће морати да се бави у било којој варијанти, пошто представљају прворазредну претњу националној безбедности, од организованог криминала, до исламских фундаменталиста и осталих „повратника" са блискоисточних ратишта.

Србија може са пуним правом тврдити да је Косово српско, то је без обзира на оспоравања која ће уследити позиција коју је тешко поткопати. Истовремено, неопходно је интензивније радити и са доступним међународним партнерима и са заинтересованим Албанцима како би се решавали проблеми којих је све више. За спољни фактор кључ је дугорочна стабилност, а за албанске комшије изгледна перспектива.

И за једно и за друго неопходно је стрпљење, много напора и ситних корака. Фактичко на Косову није једнозначно, нити онакво каквим се у „нашминканим" анализама представља. Зато и његово „превођење" у формално не може донети ни стабилност ни перспективу.

А да се покуша са другачијим приступом?

 

Подршка оболелом стогодишњем капетану Муру који је надахнуо Велику Британију

politika.rs

Подршка оболелом стогодишњем капетану Муру који је надахнуо Велику Британију

2-3 minutes

---

ЛОНДОН - Британски премијер Борис Џонсон пружио је подршку британском ветерану, капетану Тому Муру, који је сакупио скоро 40 милиона фунти за Националну здравствену службу Велике Британије, након што је овај стогодишњак примљен у болницу са ковидом 19.

„Надахнули сте целу нацију и знам да је жеља свих да се потпуно опоравите", написао је Џонсон на Твитеру. Он је нагласио и да су његове мисли с Муром и његовом породицом у овом тешком тренутку, преноси Ројтерс.

Мур је сакупио скоро 40 милиона фунти за Националну здравствену службу Велике Британије, у хуманираној акцији коју је започео априла прошле године. Он је тада у ходалици направио 100 кругова од 25 метара по свом дворишту у градићу Марстом Моретејн у Бедфордширу, у турама од по 10 кругова, уочи стотог рођендана који је прославио 30. априла.

Његова ћерка Хана Инграм-Мур рекла је у недељу даје њен отац примљен у болницу, да се последњих седмица лечио од упале плућа, а прошле недеље је био позитиван на ковид 19.

Британска штампа такође је пружила подршку Муру који је оборио два Гинисова рекорда, а одликовала га је и краљица Елизабета, подржали су га и бројни јавни радници, фудбалери и уметници.

„Молите се за Тома", писало је на насловној страни таблоида Сан, а ту поруку послали су и други британски листови који су такође објавили фотографије и приче о Муру.

Поруке подршке стигле су од енглеске фудбалске репрезентације и глумца Мајкла Бола, са којим је капетан Том отпевао „Никад нећеш шетати сам" уживо у јутарњем програму Би-би-сија.

Британија тренутно имунизује све своје старије становништво против корона вируса, али Мур још није примио вакцину за Ковид -19 јер се лечио од упале плућа, наводи агенција, преноси Танјуг.

View article...

Enclosures:

160z120_tom-mur-politika.rs.jpg (9 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_02//160z120_tom-mur-politika.rs.jpg

 

Чедомир Антић "Срби морају да се боре против лоше перцепције на Западу"

rtrs.tv

"Срби морају да се боре против лоше перцепције на Западу"

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

3 minutes

Историчар Чедомир Антић је, поводом текста у се њујоршком филмском часопису "Варајети" да је филм "Дара из Јасеновца" "српска националистичка пропаганда", рекао да је очигледно да на европском Западу и у САД постоји перцепција Срба као "народа на који се може примијенити и расизам и мржња", те поручио да Срби морају против тога да се боре.

---

Филм "Дара из Јасеновца"Фото: Wikipedia

- Ако имамо опште мјесто у државама Квинте и онима које су им блиске да, ако злочин изврши неки `културан` народ као што су Њемци или Хрвати, онда је то злочин `трулих јабука`, `неких дивљака`, нациста, усташа - рекао је
Антић за ТВ Прва.

Он је додао да када, са друге стране, неки Србин изврши злочин, колико год тај појединца био проблематичан или поремећен, то недјело буде приписано свим сународницима.

Антић је истакао да Срби треба да се боре против тога.

Он је рекао да је остврње "Дара из Јасеновца" Предрага Гаге Антонијевића било потребно као први такав филм који би Срби продуцирали и да првобитно није прављен за свјетско тржиште, него за Србе да знају шта се десило у Јасеновцу.

Коментаришући то што часопис "Варајети" фаворизује филм о Сребреници, у којем су Срби приказани као злочинци, Антић је рекао да је срамотно говорити о Сребреници као Холокаусту, а тврдити да је Јасеновац само дио међусобног затирања дивљих балканских народа.

- Срамотно зато што је Сребреница била и поприште зверстава над Србима. Више хиљада Срба убијено у том региону само пре јула 1995. године - рекао је он.

Антић подсјећа и да је Сребреница била поприште великих прогона Срба у Другом свјетском рату, далеко већег него било ког другог народа, као и у Првом свјетском рату.

- Имамо такву ситуацију, то је доминантан став на Западу и против тога морамо да се боримо - поручио је Антић.

Коментаришући оцјене филмског критичара у тексту у "Варајетију" Џеја Вајсберга да је српски кандидат за Оскара "Дара из Јасеновца" "антихрватски и антикатолички, са јефиним емоцијама" на крају, историчар Предраг Марковић је за ТВ "Прва" рекао да аутора тог текста, који је Јевреј, треба питати да ли је "Шиндлерова листа" јефитни пропагандни филм.

Марковић пита - да ли то значи да Срби немају право да оплакују своје жртве у својој умјетности.

Вечерње новости пишу да је само три дана послије критике у "Варајетију" у којем је српски кандидат за Оскар "Дара из Јасеновца" означен као "српска националистичка пропаганда", исти магазин објавио листу својих пулена за златну статуету са насловом "Хоће ли босанско-херцеговачки филм `Кво вадис, Аида?` бити фаворит из сјенке?".

 

politika.rs

Инфлација, економске теорије и зановетна емпирија

Небојша Катић

5-6 minutes

---

Можда економија и није тако јадњикава наука како је то у 19. веку мислио Томас Карлајл. Може бити и да је чувени економиста Џон Галбрајт био превише самоироничан када је рекао да је академска, теоријска економија изузетно корисна … да економистима обезбеди запослење. На сличној ироничној линији могло би се рећи да је економија друштвена наука која пати од уображења да је егзактна само зато што своју голотињу скрива користећи математички инструментариј. Са финансијском кризом из 2008. године, а поготово са економским догађањима током 2020, отпао је и последњи смоквин лист заблуда о егзактности економије. Нигде се то не види тако јасно као у монетарној сфери.

Сваки економски ђак-првак је научио да прекомерно штампање новца мора довести до високе инфлације, те да је пут од штампарске пресе до раста цена кратак и да се прелази веома брзо. Тако је у теорији. Али зановетна емпирија се често и грубо шали са ученим теоријама и елегантним економским моделима. Упркос невиђеном штампању новца које је у западним државама почело још 2008. године, а у Јапану још од 2001, инфлације већ годинама нема. Финансијска тржишта се тренутно кладе да је још задуго неће ни бити. Истовремено, државе откривају да се могу задуживати много више него што их теорија учи и да за то, бар за сада, неће бити кажњене растом трошкова задуживања. Како објаснити ове „дефекте" непослушне емпирије?

Прво објашњење полази од тога да штампање новца неће довести до инфлације када су привредни капацитети недовољно искоришћени и када нема пуне запослености. Привреда има простора да на повећану тражњу стимулисану штампањем новца одговори повећаном производњом и понудом. Ово објашњење је тек скорашњи уступак емпирији. Одбацујући кејнзијанство, економски идеолози су се до јуче клели да штампање новца не подстиче ни тражњу ни економску активност, већ само раст цена.

Друго, централне банке могу штампати новац а да то штампање новца не утиче на тражњу и цене. То се дешава када пословне банке не повећавају битно своју кредитну активност и седе на резервама тог наштампаног новац. Ово је много лакше у периодима ниских камата када су трошкови „непласирања" пара релативно ниски. У таквом амбијенту ефекат штампања новца сличан је пумпању пробушене гуме.

Треће, највеће светске штампарије, оне у САД и ЕУ, могу штампати новац разливајући га по свету, размењујући шарену хартију за реална добра, задужујући наивне државе и смањујући ризик да вишак новца изазове високу домаћу инфлацију.

Четврто и можда најважније, вишак новца може завршити на оним тржишним сегментима чије цене не улазе у обрачун инфлације. На пример, раст цена некретнина не улази у обрачун инфлације. (Ефекат раста цена некретнина се може, али и не мора, одразити на пораст цена закупа који улази у обрачун инфлације.)

Још важније, када су каматне стопе ниске, када постоји огроман вишак новца у оптицају и када привреда стагнира, финансијски сектор улази у нови циклус шпекулативне хистерије. Новац се тако усмерава ка тржишту хартија од вредности чије цене расту. Ни тај раст не улази у обрачун инфлације.

Иако привреде стоје лоше, данас и очајно, иако су најразвијеније економије годинама у стању стагнације, берзански индекси ни изблиза не рефлектују ту тужну чињеницу, иако би, сходно теорији, то морао бити случај. Уместо чувеног берзанског процеса који се научно зове „откривање цена", на сцени је процес у коме централни банкари откривају да им је пре свега стало да сачувају и увећавају богатство својих пријатеља, правећи се да брину о свима нама.

Да ли све ово значи да више нема опасности од инфлације, да државе могу трошити колико им падне на памет, да централне банке могу штампати онолико новца колико то желе и каматне стопе довека држати око нуле? Да ли смо то на прагу нових економских теорија? Не. Ђаво ће, у овом или оном облику, дођи по своје. Економске границе постоје, али нису тамо где су их до јуче самоуверени експерти научно и аксиоматски цртали.

Кључно је разумети да су државе, поготово државе у развоју, деценијама оковане климавим економским теоријама снажног идеолошког и интересног набоја. Србија је, на пример, уместо да анализира стварност, своју и туђу, преписивала стране књиге, слушала стране саветнике и њихове домаће гласноговорнике. Копирајући политику развијених држава Србија је тихо убијала своју привреду и на погрешним премисама градила економску политику. А ефикасна економска политика се не гради на теорији и доктринама. Она почива пре свега на емпиријским анализама и на активној развојној политици која методом пробе и грешке тражи оптимални модел развоја.

Економиста

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

Godfri: Bajden i njegov tim će uvažiti srpske interese u rešenju kosovskog problema

kosovo-online.com

Godfri: Bajden i njegov tim će uvažiti srpske interese u rešenju kosovskog problema - Kosovo Online

8-10 minutes

---

"Interesi Srbije treba da budu uvaženi u bilo kom rešenju", naglasio je Gotfri u prvom intervjuu posle inauguracije Džozefa Bajdena i dodao da SAD očekuju da će to rešenje biti postignuto u okviru dijaloga koji vodi EU.

Na pitanje treba li Srbija da strepi od mogucnosti reafirmisanja nekadašnje politike demokrata prema Beogradu Godfri odgovara: "Ne mislim. Administracija ima veliko iskustvo sa Zapadnim Balkanom i zaista se raduje angažovanju ovde".

On takođe ističe da su srpski ekonomski napredak i liderstvo u regionu jedna od pozitivnih priča u poslednjih nekoliko godina, te kaže da je ponosan na partnerstvo koje Srbija i SAD imaju i izražava uverenje da će novi Bajdenov tim uvideti vrednost saradnje sa Beogradom.

"U potpunosti podržavamo dijalog koji vodi Evropska unija između Beograda i Prištine. Znam da će američka administracija podržati srpske ideje jer mi znamo da jedino rešenje, koje bi bilo trajno rešenje za ovaj region, jeste ono koje strane u pregovorima postignu međusobno", istakao je Godfri i naglasio da su predsednik Bajden i državni sekretar Entoni Blinken već rekli da podržavaju dijalog pod okriljem EU.

Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i pokušajima Prištine da relativizuje značaj tog dokumenta, Godfri kaže da Vašington uvažava preuzete obaveze.

"One su kako u interesu Srbije, tako i u interesu SAD. SAD žele da ovaj region bude više ekonomski povezan. Državni sekretar Blinken je bio jasan u svom obraćanju u Senatu o tome da podržava ekonomsku normalizaciju. I to je srce sporazuma koji su postignuti u Vašingtonu", naglašava Godfri.

SAD, tvrdi oni, poštuju svoje obaveze, a očekuje i da će i druge strane takođe ispoštovati svoje obaveze .

"Bilo mi je drago kada sam čuo iz telefonskog razgovora između Bajdena i Merkelove da će im Zapadni Balkan ostati u fokusu. Moja očekivanja su da će naš rad sa EU, jer mi podržavamo dijalog pod okriljem EU, biti i dalje nastavljen", dodaje Godfri.

Kada je reč o nedavno objavljenom izveštaju Međunarodne krizne grupe u kome se navode tri moguča rešenja kosovskog problemu, ali i apela upućenog SAD i EU da odustanu od "dogmatskih politika" po tom pitanju, Godfri kaže da oni slušaju sve izvori, te da veoma zainteresovano čitaju izveštaje.

"Iz tog izveštaja može mnogo da se nauči", kaže on.

Na pitanje kako dostignuti nivo pravog partnerstva između SAD i Srbije, koje je apostrofirao srpski predsednik Aleksandar Vučić u čestitci upučenoj Bajdenu, Godfri kaže da Srbija i SAD već imaju istinsko partnerstvo.

"Ove godine Srbija i SAD će obeležiti 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i to je nešto čemu se zaista radujem , da proslavim ovde u Beogradu, ali predsednik Aleksandar Vučić je u pravu kada kaže o tome da treba gledati napred", rekao je Godfri.

I ja mislim, ističe on, da najbolji dani za Srbiju tek dolaze i slažem se sa njegovim očekivanjima da će Srbija nastaviti da razvija svoju ekonomiju, svoje odnose sa susedima, poštovanje ljudskih prava i da će uspeti u svom cilju - članstvu u EU.

"Imam puno optimizma i delim sa predsednikom Vučićem njegov cilj da se unapredi partnerstvo između SAD i Srbije", naglasio je Godfri.

Upitan šta možemo očekivati od sporazuma koji je prošle nedelje potpisao sa ministrom finansija Sinišom Malim o podsticanju investicija, Godfri kaže da je veoma ponosan na taj sporazum.

"DFC je nova organizacija američke vlade. Ona ima više mehanizama nego prethodna Overseas Private Investment Corporation kada je reč o garancijama za kredite, novim investicijama, tehničkoj podršci. Postoje novi mehanizmi pomoći i novi investicioni mehanizmi koji zahtevaju bilateralni sporazum, da bi mogli biti legalno realizovani u Srbiji. I to je bila osnovna potreba za novi sporazum", objašnjava Godfri.

On kaže da je veoma važno što je rad DFC snažno podržan i u novoj administraciji SAD, te da oni žele da izgrade ekonomske veze, ali i pomognu Srbiji u razvoju srednjih i malih preduzeča.

"Želimo da Srbija razvije kapacitete za obnovljive izvore energije, ali i više diverzifikovanih energetskih izvora. To su stvari gde DFC može da pomogne i to je nešto gde očekujemo mnogo više napretka u sledečim mesecima, ako ne i nedeljama", kaže on.

Odgovarajući na pitanje da li se i dalje radi na studiji izvodljivosti o akumulacionom jezeru Gazivode, kao i tome da li je i dalje na snazi ideja o zajedničkom upravljanju njime, Godfri ističe da je to neverovatno važan izvor i da to svedoči o tome koliko je voda važna ne samo u ovom regionu, nego i svuda u svetu.

"To nije politički sporazum ili politička studija, već naučna. Skupljeno je puno podataka i upravo smo pre dva dana dobili podatke srpske strane, tako da ima još posla u analizi. Ali tim uključujući naučnike iz Pacific Northwest National Laboratories, veoma je željan da dobije te analize i radi na studiji", objašnjava Godfri .

Radi se, dodaje on, na pronalaženju načina da svi korisnici tog ogromnog izvora u regionu koriste ga efektivnije, korisnije, efikasnije i u korist svih koji žive u regionu.

Upitan da precizira da li postoji politička volja za rešenje pitanja upravljanja Gazivodama, Godfri kaže da je lakše postići političku volju kada su u pitanju naučni projekti.

Komentarišući to što se više od 30 odsto ispitanika, u nedavnom istraživanju o stavu građana Srbije prema SAD, izjasnilo negativno prema SAD, Godfri kaže da je za njega važno to što je u tom istraživanju prepoznao želju za promenu u odnosima dve zemlje.

"Veliki deo Srba vidi značaj u poboljšanju odnosa sa SAD. To je deo mog posla i to je deo posla mog prijatelja Marka Ðurića, da pokušamo da poboljšamo naše odnose. Ali nešto od onoga što ja pokušavam da uradim jeste da promenim percepciju Srba o tome šta SAD pokušava da uradi ovde u Srbiji", kaže Godfri.

On ističe da SAD ne žele da sputavaju Srbiju niti rade na tome, već da SAD rade na tome da Srbija razvija odnose sa regionom što će, kako kaže, omogučiti njen dalji razvoj.

Na brojne komentare o tome da su SAD pokazale duple standarde u tumačenju karaktera protesta u Vašingtonu i upada u Kapitol u odnosu na proteste u drugim sredinama, recimo upad u Skupštinu Srbije prošlog leta Godfri kaže da ne vidi da je reč o duplim standardima.

"Napad na američku demokratiju se dogodio i mislim da se svi slažu da prisustvo policije i bezbednosnih snaga nije bilo dovoljno. Trebalo je da ih bude više i da budu spremniji. Ali stvar zbog koje sam najsrećniji jeste to što su američke demokratske institucije preživele to veče", kaze on.

"U Srbiji, kao što sam rekao i tada, građani imaju pravo da iskažu svoje mišljenje, imaju pravo na slobodu govora i slobodu okupljanja, ali postoje granice i u rukama vlasti je da se te granice poštuju. Ja sam tada pozitivno ocenio uzdržanost srpskih vlasti tokom tog perioda, za šta sam bio i kritikovan. Mislim da je to konzistentno sa onim što sam rekao tada i sa ovim što se dogodilo u Vašingtonu".

Komentarišući video spot o Borislavu Pekiću koji je američka ambasada u Beogradu objavila, a koji je u delu srpske javnosti protumačen kao poziv da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, Godfri kaže da mu je drago što je poruka privukla pažnju, te da su oni ponosni zbog toga jer je cilj bio da se skrene pažnja večini Srba o uticaju koji je Srbija imala na ceo svet.

"Cilj je da Srbija iz svoje istorije pronađe način da gleda napred. Ne želim da uvredim nikoga ali su možda ljudi previše tumačili tu poruku. Možda je treba prihvatiti takvu kakva jeste", navodi Godfri i dodaje da su veoma ponosani na seriju spotova - na rad Mihajla Pupina, Nikole Teslu, ''srpski Apolo 7'' "…

"To su stvari na koje svi Srbi treba da budu ponosni. Mi smo ponosni na to. I drago mi je što smo imali priliku da stavimo naglasak na te pozitivne strane vaše istorije", kaže on.

Prošlogodišnje obeležavanje 90 godina od rođenja Pekića bilo je, zaključuje Godfri, dobar način da se pokaže na doprinos koji je svetu dala Srbija. 

 

„Када Америка није лидер, онда настаје хаос": Ко је Ентони Блинкен, нови државни секретар САД

Блинкен је кадар изворних америчких демократа. Прадеда му је био писац, блиско повезан са Русијом. Важи за човека са којим може да се разговара, а чињеница да подржава Вашингтонски споразум за нас значи да имамо посла са човеком који не ломи ствари преко колена

Од

ИН4С

-

29/01/2021 10:04 Посљедња измјена: 29/01/2021 10:04

0

 

„Када нисмо ангажовани, када Америка није лидер, догоди се једна од две ствари – или нека земља покуша да заузме наше место, али вероватно не на начин у складу са нашим интересима и вредностима, или нико не преузме ту улогу – и онда настаје хаос„, наводи Ентони Блинкен, нови државни секретар САД у говору који је припремио за прво обраћање у Сенату.

 

 

Блинкен је кадар изворних америчких демократа. Прадеда му је био писац, блиско повезан са Русијом. Важи за човека са којим може да се разговара, а чињеница да подржава Вашингтонски споразум за нас значи да имамо посла са човеком који не ломи ствари преко колена.

Јован Ковачић председник Извршног комитета Трилатералне групе Блинкена лично познаје и о њему је стекао утисак да не спада међу демократе који су фанатици.

„Он јесте млад али припада демократама старог кова. Човек је од акције, држи до речи, прагматичан је и јасне су му линије између доба и зла", истиче Ковачић.

Он је за сарадњу са Европом, а што се тиче Русије, затекао се на позицији у тренутку кад се не може очекивати да се ублажи став Америке који постоји. Чињеница да је подржао Вашингтонски споразум, напомиње наш саговорник, који је производ „Трампове адмнистрације" требало би да је знак да ће бар на економском делу сардања Србије и Америке ићи у добром правцу.

Блинкенова порука: Америка је лидер или – хаос

„Не видим зашто било која америчка администрација не би подржала споразум као што је Вашингтонски, јер је то део стабилизације на Балкану која Америци одговара", додаје Ковачић.

Он напомиње да је Блинкен буквално један од најповерљивијих људи Џоа Бајдена, али каже да неће дозволити да оно позитивно што је остало иза Трампа, пропадне.

Владимир Маринковић, посланик Скупштине Србије и оснивач и председавајући Конгреса српско-америчког пријатељства подсећа да је Блинкен много времена провео на одговорним функцијама у Америци.

„Био је саветник за националну безбедност у време мандата Барака Обаме, што значи да је неко ко има веома велико искуство на међународној сцени. Био је и помоћник заменика државног секретара такође у Обаминој администрацији" , каже Маринковић.

Он додаје да је за нас од суштинске важности да је Блинкен неко ко добро познаје Европу и Западни Балкан.

„Неће ломити преко колена"

„Порука да ће подржати Вашингтонски споразум говори о томе да ће се тај споразум реализовати што је свакако добра ствар за Србију, посебно у економском смислу. Дакле, по питању инвестиција, отварања нових радних места и јачања економске сарадње", наводи Маринковић.

Према његовим речима, најбитније је да је у питању особа која разуме ситуацију и који неће ломити ставри преко колена.

Очекује се да ће Блинкен радити на поновној изградњи односа са америчким савезницима и повратку климатском споразуму из Париза као и да ће наставити са финансирањем Светске здравствене организације.

Могао би да се нађе и на челу приче о обнови нуклеарног споразума са Ираном из 2015. године, у чијем је састављању учествовао као део Обамине адмнистрације. Пре него што се Трамп повукао из овог споразума 2018. године, Блинкен га је наводио као позитиван пример и за другу амбициозну нуклеарну силу – Северну Кореју.

Породична веза са Русијом

Рођени Њујорчанин са дипломом правника са Харварда, био је део 90 активности у Клинтоновој администрацији. Касније и у Обаминој, у којој је каријеру почео као саветник Џоа Бајдена. Његов отац је био банкар али и амбасадор Америке у Мађарској у периоду од 1994. године до1998. године. Праунук је Меир Блинкен (1879 – 1915), руско-америчког аутора, који објавио око 50 белетристичких и публицистичких дела између 1904. и 1915. године.

Течно говори француски језик и део средњошколских година провео је у Паризу. Свира гитару и залаже се за помоћ избеглицама.

„Све врсте људи су избеглице. И иако долазе с разних локација, они су исти као ви и ја", једна је од његових порука на ову тему.

Блинкенов говор све говори

Његово искуство у спољној политици значи да ће бити познати партнер колегама дипломатама. Његова номинација могла би бити сигнал америчким савезницима да се Вашингтон враћа у уобичајене токове, уверени су амерички аналитичари.

Према тексту говора који ће одржати у Сенату, а у који су амерички медији имали увид, Блинкен ће објаснити и због чега је америчко лидерство од кључног значаја за свет, али ће и обећати да ће спољна политика САД донети резултате у прилог грађана Америке.

„Ући ћемо у односе са светом какав јесте, а не какав је био. То је свет све јачег национализма, смањења демократије, већег ривалства са Кином, Русијом и другим ауторитарним државама, већих претњи стабилном и отвореном међународном систему и свет технолошке револуције која мења сваки аспект нашег живота, посебно у сајбер простору„, стоји у говору Ентонија Блинкена.

https://www.in4s.net/kada-amerika-nije-lider-onda-nastaje-haos-ko-je-entoni-blinken-novi-drzavni-sekretar-sad/

politika.rs

Веровали или не

Саво Штрбац

6-7 minutes

---

Хрвате и непотребно уништавали њихову имовину, погубнија је по истину него она Гебелсова „много пута поновљена лаж постаје истина"У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА или „паравојних јединица" бивше РСК. Ако не сви, онда су велика већина држављани Републике Србије. Од свих оптуженика којима се суди 25 година по завршетку рата у Хрватској, медији у региону, па тако  и у Србији, нотирали су само једног оптуженика и то генерала бивше ЈНА Борислава Ђукића, којег је Жупанијски суд у Сплиту, 4. децембра, у поновљеном поступку, поново прогласио кривим за рушење бране Перућа и изрекао му казну од 10 година затвора, годину дана више него на претходном суђењу.

Према извештају Државног одветништва РХ од 18. септембра 2017, у тој држави су  од 1991, од када се у њој воде поступци због кривичних дела ратних злочина, па до 30. јуна 2017. године  покренути кривични поступци против 3.556 особа: под истрагом их је било 47, а против 1.349 истрага је обустављена, док су против 2.066 особа подигнуте оптужнице, од чега је 608 проглашено кривима и осуђено, 828 ослобођено (укључује и обуставе због смрти или преквалификација у оружану побуну), против 630 оптужених првостепени  поступци су били још у току. Упоредбе ради, Хашки трибунал је, за отприлике исто време деловања,  са целог подручја бивше СФРЈ, оптужио 161 особу, од чега их је 90 и осудио.

Према извештају ДОРХА (Државно одветништво Републике Хрватске) о раду државних одветништава у 2009, од 1991. покренут је кривични поступак против укупно 3.844 особе: под истрагом 475, истрага обустављена против 1.589; укупно оптужено 1.747, од чега су још под оптужбом било 573 особе, осуђено их је 555, а 644 ослобођено (укључује обуставе и преквалификације). Према извештају ДОРХ о раду државних одветништава у 2010. години и првих пет месеци у 2011, од 1991, покренут је кривични поступак против укупно 3.422 особе (433 у присуству а 2.990 у одсуству): под истрагом 354 особа; истрага обустављена против 1.176 особа; укупно оптужено 1.858 особа, од чега их је још под оптужбом било 629 особа,  осуђено их је 558,  а 708 ослобођено (укључује обуставе и преквалификације).

Упоређујући податке о укупно процесуиранима из извештаја ДОРХ-а за 2010. и 2009, иако оба обухватају период од 1991, простом математичком операцијом збрајања и одузимања долази се до резултата да су 2010. мање укупно процесуиране чак 422 особе него што их је било претходне године.

Укупан број процесуираних, по логици ствари и природним законима, не може се смањивати. А имајући у виду да су се сваке године отварале на десетине нових истрага (само у те две године поднесено 111 нових истражних захтева), тај број се могао само повећавати.

Из тог периода „математичке агробатике" хрватског правосуђа присећам се телефонског позива једног пензионисаног хрватског генерала са молбом да му из „Веритасових" евиденција дам информацију да ли је његов пријатељ, Србин из Крајине, процесуиран за ратни злочин пред хрватским судовима. У неверици, питам га „Извините, господине, чији рекосте да сте генерал", а кад ми потврди да је хрватски, кажем му па што то не питате надлежне органе у својој држави, а он ми одговори „више верујем вашим подацима".

По рачуници Иве Јосиповића из маја 2007, у то време професора Правног факултета Свеучилишта у Загребу (касније и председника Хрватске), у Хрватској је од 1991. до тада од 3.666 особа против којих је поступак био покренут за кривично дело ратних злочина, било 3.604 (98,31 одсто) особа „које су за време домовинског рата учествовале у агресији на Републику Хрватску, те 62 (1,69 одсто) особе које су били припадници хрватских оружаних снага".

ДОРХ је последњи пут у саопштењу од 30. јуна 2011. изнео податке о процесуираним припадницима ХВ-а: кривични поступак покренут против 108 особа, истрага у току против 20 особа, истрага обустављена против девет особа, оптужено 79, још под оптужбом 37, осуђено их је 31, док их је 11 ослобођено или је поступак обустављен. У исто време (након волшебног нестанка 422 особе са списка процесуираних) било је укупно 3.513 процесуираних, што значи да је заступљеност припадника ХВ-а у укупном броју процесуираних била „чак" 3,07 процената.

Можда је и тај маневар помогао Хрватској да јој ЕУ изненада и неочекивано затвори поглавље „правосуђе и људска права" и тако убрза  улазак у ЕУ.

И Србија  још од 2003. има Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, по којем српско правосуђе може да процесуира држављане бивших југословенских република, али га је у пракси, иако у сусједним државама изазива опште незадовољство,  када су у питању злочини над Србима на подручју Хрватске, применила само једанпут.

Дотле Хрвати континуираним и несметаним процесуирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив рата деведесетих по којем су водили одбрамбени рат од великосрпског агресора. Хиљаду пресуда Србима са инкриминацијом да су као припадници ЈНА и српских паравојних јединица, у циљу стварања велике Србије, убијали и мучили недужне Хрвате и непотребно уништавали њихову имовину, погубнија је по истину него она Гебелсова „много пута поновљена лаж постаје истина" .

Документационо-информативни центар „Веритас"

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa