pcnen.com

Montgomeri: Kosovo silom oduzeto, a branimo Ukrajinu

1 minute

---

Američki diplomata se u razgovoru za Kosovo onlajn osvrnuo i na situaciju u Ukrajini i sličnost sa Kosovom i Metohijom.

"Mogao bih da dodam da je ironično da je Kosovo oduzeto silom i protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a uz podršku Zapada. Ali, mi branimo Ukrajinu, jer Rusija to isto pokušava da uradi u Ukrajini. Zapad je opravdao kampanju bombardovanja Srbije zbog maltretiranja kosovskih Albanaca. Rusi opravdavaju svoju akciju u Ukrajini zbog maltretiranja tamošnjih etničkih Rusa. Dakle, ironično, Rusi koriste naše sopstvene akcije protiv nas", zaključio je Montgomeri.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

Šta Rusija, SAD, Ukrajina i EU traže od Srbije

kosovo-online.com

Šta Rusija, SAD, Ukrajina i EU traže od Srbije - Kosovo Online

4-5 minutes

---

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže da je Ukrajina zahvalna Srbiji na podršci koju dobija, ali da im nije jasno zaŠto Srbija ne može da izabere stranu. Dok ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil napominje da Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija, ali da će pre ili kasnije videti da su joj interesi na Zapadu, prenosi RTS.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže da je Ukrajina zahvalna Srbiji za svu podršku koju dobija, ali da je prosečnom Ukrajincu teško da razume da kada ginu deca neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane.

"To nije samo moj stav, to je stav prosečnog Ukrajinca, zato što nam je teško da razumemo da kada ginu deca, kada ginu naši branioci, znamo da je više od 400 dece u ovom ratu poginulo, da je više od 1.300 ranjeno, da neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane", poručio je Tolkač.

Ističe da je najgore od svega što se bombarduju mirni gradovi i civilno stanovništvo i ruši infrastruktura.

"I sve to pred početak zime, i to nam govori da će zima biti teška i hladna. A zašto – zato što se između ostalog bombarduju i termoelekterane koje obezbeđuju toplotu svakom domu. Dakle, sve što se dešava predstavlja uništenje čitavog ukrajinskog naroda. A ukrajinski narod, kao deo Evrope, ne može se izdvojiti, jer to predstavlja pretnju za samu Evropu, jer se svi mi nalazimo takoreći u istom sosu", navodi Tolkač.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže da Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija, kao i da imaju razumevanja za poseban odnos prema istim, ali da Srbija ipak mora dobro da pogleda gde su joj nacionalni interesi.

On je rekao da je siguran da će pre ili kasnije Srbija videti da su joj interesi na Zapadu.

"Da, Srbija ima decenijama dobre odnose sa Rusijom, ali bih upozorio Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova 'majka Rusija', imamo posla sa veoma drugačijom Rusijom. To je Rusija koja brutalno napada svoje susede i da Srbija treba da se izjasni", poručio je Hil i dodao da SAD ne preti Srbiji.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naglašava da veruje da Srbija neće stati u tužni red zemalja koje ne misle na svoju nacionalnu dobrobit i dobrobit svojih građana, ali da su svesni koliki su pritisci na Srbiju po pitanju uvođenja sankcija.

Govoreći o rešavanju kosovskog pitanja, Bocan-Harčenko ističe da je cilj Moskve da se rešenje temelji na saglasnosti Beograda i Prištine i da rešenje odgovara interesu Beograda.

"Sve sam to rekao u nameri da pokažem da se radi o principijelnom stavu Rusije i da, naravno, sa sankcijama to nema nikakve veze", istakao je Bocan-Harčenko.

Govorio je i o uvođenju ruskih sankcija SR Jugoslaviji 1992. godine.

"Tada je bilo puno zemalja koje su na svoju inicijativu uvele sankcije Srbiji, nije to bila ruska želja. To je bila odmazda i korak protiv srpskog naroda. Za razliku od njih, nažalost, Rusija je bila u situaciji da smo pristali, uz ceo niz ovih elemenata i pritisaka, ali smo želeli da nastavimo saradnju u političkoj i ekonomskoj sferi. I pomagali smo srpskom narodu u Srbiji i Republici Srpskoj", dodao je Bocan-Harčenko.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglašava da je Srbija zauzela jasan stav o Ukrajini u međunarodnim forumima, ali da EU želi da vidi više kada je reč o sankcijama.

Poručuje da je obaveza svake zemlje kandidata da progresivno usklađuje spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Govoreći o tome što Srbija nije uvela sankccije Rusiji, Žiofre je rekao da se razgovori sa Srbijom  konstantno vode i da se nada da će uspeti da ubedi Srbiju da se pridruži EU u tome.

"Već smo videli da je Srbija zauzela jasne stavove na međunarodnim forumima i samo pre neki dan se pridružila 141 zemlji zbog aneksije delova Ukrajine. Samo su se četiri zemlje pridružile Rusiji. Kada imate tako malo zemalja, Rusija je izolovana. To su mali signali koje Srbija daje i mi želimo da vidimo više kada je reč o sankcijama. Ovo je partnestvo koje ima za cilj članstvo Srbije u EU kako bi Srbije postala deo porodice", zaključio je Žiofre.

 

Захарова о изјави Бореља о ЕУ: То није башта, већ пакао

Речи шефа европске дипломатије о „привилегованој Европи" звуче као признање привржености Европске уније политици сегрегације, рекла је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова коментаришући речи шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, који је упоредио Европу с баштом, а остатак света с џунглама

Од

ИН4С

-

19/10/2022 09:36 Посљедња измјена: 19/10/2022 09:36

1

 

фото: Пресс-служба МИД РФ

„Борељ није, највероватније, мислио на башту, већ на пакао. Са баштованима је то велики проблем, многе гусенице су се развиле. То чак није ни фројдуовска омашка. То звучи као признање из чистог срца. Ако Борељ, који је задужен за дипломатију у ЕУ, дели свет на башту и џунглу, он потврђује да је сегрегација основа европске политике", закључила је портпаролка Министарства иностраних послова Русије.

Борељ се извинио за поређење Европе са баштом, а остатак света с џунглама. Изјава Бореља је објављена на сајту Европске уније.

„Неки су погрешно протумачили ту метафору (појаву) 'колонијалног европоцентризма'. Извињавам се ако сам некога увредио. Сматрам и говорио сам, на пример, прошле недеље амбасадорима земаља ЕУ да смо често непотребно европоцентрични, морамо бити скромнији и да боље упознамо остатак света", навео је шеф европске дипломатије.

Он је појаснио и шта је имао у виду под „џунглом".

„Нажалост, свет у коме сада живимо све више личи на џунглу, а све мање на башту, јер у многим деловима света право јачег подрива општеприхваћене међународне норме. Та тенденција брине све, па и Европљане. Пораст тог света безакоња и нереда је управо оно на шта сам мислио када сам говорио о џунгли. Моје поређење на џунглу нема ни расистички, ни културни, ни географски подтекст. Нажалост, џунгла је свуда, укључујући и Украјину", подвукао је дипломата.

Он је навео и да има довољно искуства да би знао да и Европа и Запад нису идеални, а неке западне земље крше међународно право.

Борељ сматра да се многи у свету труде да изграде систем, заснован на правилима, а не на праву јачег. На основу тога, „баштовани" који теже реду морају се „ујединити и заједно дати отпор џунглама".

Извор: Спутник

https://www.in4s.net/zaharova-o-izjavi-borelja-o-eu-to-nije-basta-vec-pakao/

Terzić: Pozivanje Zapada na međunarodno pravo kosmički cinizam

kosovo-online.com

Terzić: Pozivanje Zapada na međunarodno pravo kosmički cinizam - Kosovo Online

5-7 minutes

---

Istoričar i akademik Slavenko Terzić izjavio je da Balkan nikada nije bio dalje od ideje "Balkan - balkanskim narodima" i da smatra da je ceo Balkan praktično jedna vrsta protektorata, prenosi Hepi televizija.

"Meni se čini da kada se Zapad poziva na međunarodno javno pravo, da je to prosto kosmički cinizam. Pogledajte tih desetine i stotine ratova koje SAD vode po celom svetu. Meni se čini da Balkan nikada nije bio nesamostalniji nego što je danas. Iduće godine će biti 200 godina od rođenja kneza Mihajla Obrenovića. Dakle u to vreme, knez Mihajlo Obrenović, Ilija Garašanin, Jovan Ristić, dakle vodeći ljudi Srbije toga vremena izlaze sa idejom Balkan balkanskim narodima. Da se ljudi na Balkanu koji se znaju međusobno dogovaraju, razumeju se bolje, rešavaju svoja pitanja", rekao je Terzić.

On je, međutim, naveo da je Balkan je danas najdalje od te ideje i da je praktično ceo Balkan pod nekom vrstom protektorata.

"Pogledajte kako se ponaša američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, suprotno svim normalnim tradicijama jednog ambasadora, on svaki dan drži neke lekcije. On svaki dan drži lekcije, izdaje zadatke, pa onda kaže: 'Mi nećemo da se mešamo u unutrašnje stvari Srbije'. Znate to tako balansiranje, to je govorio i Godfri pre njega", rekao je Terzić. 

Smatra da je nedopustivo je da strani ambasadori u jednoj suverenoj zemlji govore na taj način i da drže lekcije Srbiji šta treba da radi. 

"Još gori su ti izaslanici, ja ne znam da li ima zemlje u Evropi koja nema izaslanike za Balkan, odnosno za Kosovo i Metohiju. Čak i Slovenija, Slovenija koja je započela raspad Jugoslavije, razbijanje Jugoslavije, podržavala albanski separatizam na Kosovu, Slovenija šalje svog izaslanika, šalje trupe, naoružavala je OVK, šalje trupe na Kosovo i Metohiju...", izjavio je Terzić.

Akademik je dodao da živimo u vremenu kada nema razgovora i pregovora, već imamo samo izaslanike koji dolaze i daju ultimatume.

"Mi danas živimo, kako bih rekao, jedno loše političko pozorište. Vi danas u Evropi nemate ozbiljnih državnika, vi nemate pregovore, nemate razgovore. Vi danas imate samo izaslanike koji dolaze i daju ultimatume. Ljudi koji ne poznaju naše prilike, koji slabo znaju prošlost, koji ne poznaju mentalitet naših naroda, koji ne poznaju dubinski naše probleme, religiozne, kulturne, socijalne, političke, geopolitičke, uzimaju sebi za pravo da nam drže lekcije. Ja podržavam ideju profesora Vladušića da moramo više razmišljati upravo suverenistički, u smislu da mi sami imamo svoje nacionalne interese, spremni smo za razgovor... Moram da priznam, ja se slažem da je naš odnos prema EU u jedno vreme bio vrlo optimistički, da će se bolje živeti, ali posle svega što je EU učinila, prema nama, prema Rusiji, ove sankcije osmi paket, mislim da je EU izgubila minimum kredibiliteta i kod nas, a ja bih rekao i u dobrom delu Balkana", naveo je Terzić.

On je i podsetio na reči koje je čuo od jednog geopolitičara, kojeg nije hteo da imenuje, da će "za nekoliko decenija Evropa će biti periferija sveta"

"Ja mislim da je u pitanju, nisam ja tu originalan, jedna velika međunarodna kriza, jedno veliko istorijsko raskršće. Velike istorijske promene su uvek vrlo dramatične, stvara se jedan novi svet, on se stvara na jedan vrlo bolan način, zapadnohrišćanska civilizacija gubi svoj dominantan položaj. Ja mislim, možda je sporna ona teza o civilizacijskim krugovima, da se civilizacije rađaju, uzdižu se, imaju svoj vrhunac, silaze i nestaju. O tome govori Hantington i pre njega Špengler, Tojnbi... Ja verujem da je zapadnohrišćanska civilizacija, generalno gledano, sada na silasku istorijskom. To nije proces koji će se desiti za dve godine ili za 20 godina, taj proces je neupitan. Rađa se Azija, i geopolitički, i ekonomski, i demografski, i strategijski, i vojno, i meni je jedan geopolitičar u Moskvi jednom prilikom rekao, što je meni bilo čudno, pomalo i šokantno: 'Znate šta, za nekoliko decenija Evropa će biti periferija sveta'", otkriva akademik.

Terzić je dodao da mi treba trezveno da rasuđujemo o tome šta je naša budućnost.

"Mi moramo biti svesni da se svet menja, da je velika međunarodna kriza, da dominacija zapadnog sveta nestaje postepeno, to nije proces, postepeno, i da mi moramo tražiti neke nove samostalne puteve i mi na Balkanu i ceo svet: Afrika, Južna Amerika, Azija... Mislim da mi moramo napustiti to slepo podržavanje Evrope. Mislim da je britanski odnos prema svojim kolonijama bio korektniji nego što je danas odnos evropskih predstavnika prema nama, to je ponižavajuće. Ja nisam nerealan čovek, ja shvatam sadašnju situaciju, ja znam da mi treba da sarađujemo sa Evropom, pazite ona velika klasična Evropa je bila uzor svima nama, mi smo svi odrasli na nasleđu velike evropske civilizacije, ali nažalost, sama Evropa napušta to sve veliko nasleđe. Evropa je u krizi i mi u tom smislu treba trezveno da rasuđujemo: 'Šta je naša budućnost?' Moramo graditi svoj sopstveni strateški put, moramo predviđati događaje, moramo planirati za narednih nekoliko decenija gde ćemo biti i ekonomski, i demografski, i kulturno, i civilizacijski, i vojno. To bi bio neki trezven razložan put, kako bih rekao, jedne ozbiljne državne politike", zaključio je Terzić.

 

standard.rs

Majkl Hadson: Počelo je razaranje svetskog ekonomskog poretka

Пепе Ескобар

15-19 minutes

---

Svet se već podelio na dva sasvim različita tipa ekonomije, a SAD i njihovi evropski sateliti su raspoloženi da razore celi postojeći ekonomski poredak

Pratiti sve geoekonomske turbulencije kakve nužno idu uz „porođajne muke" multipolarnog sveta nemoguće je bez uvida i razumevanja za njega koje nudi profesor Majkl Hadson (Michael Hudson) sa Univerziteta u Misuriju, SAD, autor već uveliko uticajne knjige Sudbina civilizacije (The Destiny of Civilization).

I u svojoj poslednjoj studiji „o evru bez Nemačke" (Michael Hudson on The Euro Without Germany) profesor Hadson duboko je zaorao ne bi li razumeo samoubilačke ekonomsko-političke odluke Nemačke, njihov uticaj na evro, i sam već u strmoglavom padu, da bi nagovestio bar neke od mogućnosti za ubrzanu integraciju Evroazije sa Globalnim Jugom u jedinstvenu celinu, sve u pokušaju da se iščupaju iz smrtonosnog zagrljaja Hegemona.

To je dovelo do naše elektronske prepiske, naročito o budućoj ulozi juana, na šta je Hadson primetio i ovo:

„Kinezi sa kojima sam godinama razgovarao nisu očekivali da će dolar ovako da oslabi. Oni izvesno neće plakati ako on opet ojača, ali ih brine mogući beg kapitala iz Kine u Evroaziju, budući da i sam mislim da će posle partijskog kongresa (koji počinje 16. oktobra) doći do hajke na one koji u Šangaju zastupaju slobodno tržište (Shanghai free-market advocacy). Pritisak nadolazećih promena oseća se već duže vreme i nastavlja da raste. Duh reformi usmerenih na obuzdavanje 'slobodnog tržišta' počeo je da se širi među studentima još pre deset godina, a ti isti su sada već počeli svoj uspon po lestvicama partijske hijerarhije."

Govoreći o ključnom problemu u vezi s ruskim uslovljavanjem plaćanja energenata u rubljama, Hadson je dodirnuo i temu o kojoj se retko razmišljalo bilo gde izvan Rusije: „U stvari, njihova želja nije da im se plaća samo u rubljama. To definitivno nije ono što Rusiji treba, zato što ona rublje može jednostavno da naštampa kad poželi. Njoj su rublje potrebne da izbalansira svoja međunarodna plaćanja u nameri da time stabilizuje i kurs same rublje – a ne zato da bi ga pogurala na više."

A to nas, pak, dovodi do pitanja izmirenja potraživanja u juanima: „Prihvatiti plaćanje u juanima je isto kao da ste prihvatili plaćanje u zlatu – međunarodnom sredstvu poželjnom u svakoj zemlji kao ne-dekretna valuta (non-fiat currency) (na koju politika nema nikakvog uticaja – prim. prev), koja će uvek imati vrednost ako neko odluči da je u datom trenutku proda (za razliku od sadašnjeg dolara, koji bi na kraju mogao da bude konfiskovan ili u najgorem slučaju da propadne). Ono što je Rusiji zaista neophodno jesu kritični industrijski proizvodi poput kompjuterskih čipova. A njih bi mogla da traži da ih uveze iz Kine, da a ih plaća juanima koje je Rusija već obezbedila."

Povratak Kejnza

Na kraju naše prepiske profesor Hadson je ljubazno pristao da detaljno odgovori na neka moja pitanja o izuzetno kompleksnim geoekonomskim procesima kakvi se trenutno razvijaju širom Evroazije.

BRIKS razmatra mogućnost uvođenja zajedničke valute – koja bi uključila sve njihove pojedinačne valute, a očekujemo da će isto to da važi i za prošireni BRIKS+. Koliko će implementacija toga biti praktična? Nije lako zamisliti kako se Centralna banka Brazila harmonizuje sa onom ruskom, ili sa Narodnom bankom Kine. Da li će se to odnositi samo na investicije – putem Razvojne banke BRIKS? Da li će se to bazirati na robi i zlatu? Kako se u to uklapa juan? Da li pristupom BRIKS-a zasnovanim na aktuelnoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) i razmeni mišljenja sa Kinezima kojom rukovodi Sergej Glazjev? Da li je samit u Samarkandu praktično unapredio povezanost BRIKS-a i ŠOS-a?
– Bilo kakva ideja o zajedničkoj valuti morala bi da počne od aranžmana za razmenu valuta između postojećih država članica. Veći deo trgovine među njima tada bi se obavljao u domaćim valutama. Ali da bi se poravnale one neizbežne razlike (viškovi i manjkovi u platnom bilansu), Centralna banka će stvoriti zajedničku valutu.

Površno gledano to bi pomalo ličilo na Specijalna prava vučenja (Special Drawing Rights) (SPV) kakva je uveo Međunarodni monetarni fond (MMF), najvećim delom da bi finansirao američki deficit vojnog budžeta i narastajući trošak za servisiranje duga američkih dužnika prema poveriocima sa Globalnog Juga. No, taj bi aranžman više bio nalik „bankoru" (bancor) koji je Džon Majnard Kejnz (John Maynard Keynes) predložio 1944. Zemlje u deficitu bi mogle da povuku unapred određenu kvotu tzv. bankora, za koje bi valutacija bila unapred određena zajedničkim izborom cena i kurseva valuta. Ti bankori (i njihovi vlastiti valutni kursevi) bi se onda koristili za plaćanja prema zemljama u suficitu.

Za razliku od MMF-ovog SPV sistema, cilj ove nove alternative ne bi bio da se prosto subvencioniše ekonomska polarizacija i zaduženost. Kejnz je predložio princip da ukoliko bi zemlja (a mislio je na SAD) ušla u hronični višak – to bi bio znak njenog protekcionizma ili odbijanja da podrži međusobno rezilijentnu ekonomiju – pa bi tad njena potraživanja počela da bivaju gašena, skupa sa dugovanjima u bankorima onih zemalja kojima njihove ekonomije nisu omogućile da uravnoteže sopstvena međunarodna plaćanja i da podrže sopstvene valute.

Detalj sa godišnjeg sastanka Međunarodnog monetarnog fonda na Baliju, Indonezija, 12. oktobar 2018. (Foto: Reuters/Johannes P. Christo)

Danas predloženi aranžman bi odista podržao međubankarske pozajmice između zemalja članica, ali ne u svrhu podrške begu kapitala (što je osnovna namena MMF pozajmica, kada postane moguće da posle izbora na vlast dođe neka „levičarska" vlada), a MMF i njena alternativa Svetskoj banci ne bi dužnicima nametale stroge planove štednje i antiradničke mere. Ta ekonomska doktrina bi promovisala prehrambenu i samodovoljnost u osnovnim potrepštinama, a promovisala bi i značajno formiranje kapitala u poljoprivredi i industriji, umesto finansijalizacije.

Verovatno da bi i zlato postalo jedan od elemenata međunarodnih monetarnih rezervi ovih zemalja, prosto zato što zlato jeste roba za koju se stotinama godina upotrebe svet već uveliko saglasio da je i prihvatljivo i politički neutralno. Ali tada bi se zlato koristilo samo kao sredstvo za poravnavanje platnih bilansa, ne i kao definišuće za bilo koju domaću valutu. Ta poravnavanja bi se, naravno, proširila tako da obuhvate i trgovinu i investicije sa zemljama Zapada koje neće biti deo ove banke. To zlato bi i za njih postalo prihvatljivo sredstvo za poravnanja dizbalansa zapadnih dugovanja prema novoj evroazijskoj centralnoj banci. To bi se dokazalo i kao sredstvo plaćanja koje zapadne zemlje ne mogu tek tako jednostavno da ne prihvate – dok god se to zlato bude zadržavalo u rukama članica nove banke – a ne više u Njujorku ili Londonu, što je još od 1945. bila vrlo opasna praksa.

Na sastanku na kojem će biti formirana takva banka, Kina će biti u podjednako dominantnom položaju kakav su SAD imale 1944. u Breton Vudsu. No, njena će operativna filozofija sada biti sasvim drugačija. Cilj će biti da se ekonomije zemalja članica banke razvijaju, kroz dugoročno planiranje ili trgovinske šeme najpovoljnije za njihove privrede, da bi se izbeglo razvijanje onakvih vrsta odnosa zavisnosti i preuzimanja privatizacijom i danas karakterističnih za politiku MMF-a i Svetske banke.

U te razvojne ciljeve treba uključiti i zemljišnu reformu, industrijsko i finansijsko restrukturiranje, kao i reformu poreskih sistema, ali i reformu domaćeg bankarstva i kreditiranja. Dosadašnje diskusije na sastancima ŠOS-a su izgleda dobro pripremile podlogu za uspostavljanje opšte usklađenosti svih interesa u kreiranju reformi duž tako postavljenih linija.

Evroazija ili propast

Srednjoročno, da li je moguće očekivati da bi se nemački industrijalci, razmišljajući o nastupajućoj pustoši i sopstvenoj mogućoj propasti, u masovnom revoltu protiv trgovinsko-finansijskih sankcija Rusiji nametnutih od strane NATO, odlučili da Berlin nateraju da opet otvori Severni tok 2? Gasprom garantuje da je cevovod moguće vratiti u funkciju. Da bi se to dogodilo, nije potrebno da se Nemci i sami učlane u ŠOS…
– Malo je verovatno da će se nemački industrijalci pokrenuti da spreče deindustrijalizaciju svoje zemlje, s obzirom na samrtni SAD/NATO zagrljaj u kom drže politiku Evrozone ovih 75 godina, koliko najmanje traje političko mešanje raznoraznih američkih operativaca. Mnogo je verovatnije da će šefovi nemačkih kompanija pokušati da bar sami prežive, kako znaju i umeju, čuvajući što je više moguće netaknutog privatnog i kompanijskog bogatstva tokom nastupajućeg razdoblja u kom će se cela Nemačka polako pretvoriti u ekonomsku ruinu, sličnu onima u današnjim baltičkim republikama.

Logo Evropske centralne banke u Frankfurtu, Nemačka, 23. januar 2020. (Foto: Ralph Orlowski/Reuters)

Već se razgovaralo o preseljenju proizvodnje i menadžmenta u SAD, što će Nemačku onemogućiti da dobija energiju, metale i druge osnovne sirovine od bilo kog dobavljača koji neće biti pod punom kontrolom američkih i interesa njihovih saveznika. Ostaje veliko pitanje da li će se nemačke kompanije odlučiti da emigriraju u nove evroazijske ekonomije u kojima se već sada čini da industrijski rast i prosperitet imaju dobre izglede da prevaziđu one kakvi bi bili u SAD.

Naravno da je cevovode Severnog toka moguće popraviti. Upravo to i jeste osnovni razlog za tako žestok aktuelni politički pritisak od strane američkog državnog sekretara Blinkena koji insistira da upravo sada Nemačka, Italija i druge evropske zemlje povećaju napore da svoje ekonomije razdvoje od trgovine i investiranja prema Rusiji, Iranu, Evroaziji i svim drugim zemljama čiji razvoj SAD uporno pokušavaju da ometaju i onemoguće.

„Nema alternative"

Da li se približavamo tački na kojoj će se ključni igrači Globalnog Juga – više od sto država sveta – konačno složiti i odlučiti da sve rizikuju i onemoguće SAD da održi u životu veštačke neoliberalnu globalnu ekonomiju, koja je ionako u stanju neprekidne kome? A to znači samo jednu moguću opciju, kao što ste je i sami naznačili – uspostavljanje paralelne globalne valute kojom će se zaobići američki dolar – dok uobičajeni sumnjivci i dalje pričaju o, u najboljem slučaju, nekakvom Breton Vudsu III. Da li je FIRE (finance, insurance, real estate) – finansije, osiguranje, nekretnine) finansijski kazino dovoljno svemoćan da stvarno uništi svaku moguću konkurenciju? Da li možete sagledati bilo kakav praktičan mehanizam, osim onih koje su već razmatrali BRIKS/EAEU/ŠOS?
– Pre svega godinu ili dve činilo se da je zadatak stvaranja neke nove, potpuno razvijene alternativne svetske valute monetarnog, kreditnog i trgovinskog sistema, toliko složeno da je sve detalje za njega praktično nemoguće bilo čak i valjano sagledati. Ali zato su se američke sankcije već pokazale kao dovoljno jak i dovoljno ubedljiv katalizator i stimulans da svi razgovori o tome dobiju vrlo pragmatičnu oznaku hitnosti.

Konfiskacija zlatnih rezervi Venecuele u Londonu i njenih američkih investicija, konfiskacija 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi čuvanih u bankama u SAD i Evropi i pretnja da bi se isto lako moglo dogoditi i Evroaziji i drugim zemljama koje se budu usprotivile američkoj spoljnoj politici – učinili su dedolarizaciju još hitnijom. Tu sam logiku objasnio više puta, od mog članka objavljenog na Valdaj klubu (sa Radikom Desai) do moje nedavno objavljene knjige Sudbina civilizacije, pa do niza predavanja pripremljenih za Hong Kong i tamošnji Globalni univerzitet za održivost (Global University for Sustainability).

Držanje obveznica denominovanih u dolarima, pa ni čuvanje svog zlata ili investicija u SAD ili u Evropi više nije bezbedna opcija. Jasno je da se svet već prelomio na dva sasvim različita tipa ekonomije, a da su američke diplomate i njihovi evropski sateliti sasvim raspoloženi da razore celi postojeći ekonomski poredak u nadi da će izazivanjem velike krize uspeti da se najlakše iz nje izvuku.

Graviranje na poluzi od zlata u fabrici obojenih metala „Krastsvetmet" u sibirskom gradu Krasnojarsku, Rusija, 10. mart 2022. (Foto: Reuters/Alexander Manzyuk)

Takođe je jasno da je potčinjavanje MMF-u i njegovim planovima štednje pravo ekonomsko samoubistvo, a da je uvažavanje Svetske banke i njene neoliberalne doktrine samouništavajuće. Rezultati toga su bili da se stvori nenaplativa razlika dugovanja (unpayable overhead of debts) denominovanih u američkim dolarima. Ta dugovanja nije bilo moguće isplatiti bez uzimanja novih kredita od MMF-a uz prihvatanje uslova koji znače ekonomsku predaju pred američkim privatizacionim i špekulativnim fondovima.

Jedina alternativa nametanju strogih ekonomskih mera štednje samom sebi je da se izvučete iz dolarske zamke od SAD sponzorisane ekonomije „slobodnog tržišta" (čitaj: tržišta oslobođenog od zaštite države, oslobođenog od mogućnosti vlade da naplati štetu izazvanu po okolinu od strane američkih naftnih i rudarskih kompanija i druge takvim poslovanjem izazvane industrijske i prehrambene zavisnosti) i da odnose s njima brzo i potpuno raskinete. Taj prekid neće biti lak, a američka diplomatija će učiniti sve što može da spreči i omete stvaranje nezavisnijeg ekonomskog poretka. No, američka politika je već uveliko stvorila takvo stanje globalne zavisnosti u kojem više i bukvalno nema druge alternative nego da se iz svega toga sami iščupate.

Nemački egzit?

Kako doživljavate tvrdnje Gasproma da Linija B „Severnog toka 2" nije bila zahvaćena terorom nad gasovodom? To bi značilo da je „Severni tok 2" praktično spreman da se odmah pokrene – sa kapacitetom od 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje – što je upravo polovina ukupnog kapaciteta oštećenog Severnog toka. To bi onda značilo da Nemačka još nije propala. Time se otvara i sasvim novo poglavlje. Rešenje će zavisiti od toga koliko će nemačka vlada biti spremna da donese odgovarajuću političku odluku.
– Evo u čemu je caka: Rusija izvesno neće hteti da ponovo podnese isti trošak samo zato da cevovod još jednom ode u vazduh. To će morati da na sebe preuzme Nemačka. I kladim se da će današnji režim na to da kaže „Ne!" A to će onda neminovno izazvati vrlo interesantan uzlet alternativnih političkih partija.

Konačno, Nemačka će moći da obnovi svoje trgovinske odnose sa Rusijom jedino ako se povuče iz NATO-a, pošto i sama shvati da je upravo ona glavna žrtva NATO rata. A to bi moglo da uspe jedino ako se isto raspoloženje proširi i na Italiju, na Grčku (zato što je ostala nezaštićena od Turske, odavno, još od kiparske krize). A sve to mi liči na dugu i neizvesnu bitku.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za medije u Berlinu, Nemačka, 17. mart 2022. (Foto: Michael Sohn/Pool via Reuters)

Možda bi puno lakše bilo kad bi nemačka industrija odlučila da se spakuje i preseli u Rusiju, da tamo pomogne u modernizaciji industrijske proizvodnje, naročito firme poput BASF-a, Simensa itd. Ukoliko se nemačke kompanije odluče za preseljenje u SAD zbog gasa, javnost će to shvatiti kao američku pljačku nemačke industrije u želji da sve njene dosadašnje prednosti SAD preuzmu za sebe. A čak i da se baš to desi, ni to nema izgleda da uspe, ako se u vidu ima sadašnje stanje američke postindustrijalizovane ekonomije.

Zato je kretanje na Istok jedino razumno što nemačkoj industriji još preostaje, ukoliko uspe da stvori sopstvenu političku stranku na nacionalističkoj i anti-NATO platformi. Ustav EU bi tada zahtevao da se Nemačka povuče i iz EU – zato što EU stavlja interese NATO ispred interesa zemalja članica. Sledom tog scenarija sledeći korak bi bio da se povedu razgovori o ulasku Nemačke u ŠOS. Spreman sam da se kladim oko toga koliko će vremena proći dok se i to ne dogodi.

Provod Stevan Babić

Stručna redakcija: Miroslav Zdravković

Izvor thecradle.co/Stanje stvari

Naslovna fotografija: Reuters/Kim Kyung-Hoon/File Photo 

BONUS VIDEO:

 

Владимир Првуловић: На прагу новог апсолутизма

politika.rs

На прагу новог апсолутизма

Владимир Првуловић

5-7 minutes

---

Tреба да будемо забринути. Не само ми из мале Србије на ветрометини, већ две трећине популације данашњег не-НАТО-вог света.

Да ли смо свесни шта се око нас догађа? Све је подређено НАТО-у, а НАТО и његови чланови и претенденти на чланство су подређени САД. Управо смо се уверили да је и Генерална скупштина УН постала позорница за промоцију америчких, НАТО-вих концепција о уређењу савременог света. Шефови 193 државе чланице УН или њихови изасланици присутни у сали, пажљиво слушају и аплаудирају говору америчког председника (коме чак и померају сатницу због присуства на сахрани енглеске краљице). Сви седе и аплаудирају када путем видео-линка (што није предвиђено документима УН) говори украјински предсeдник Зеленски. Када они заврше, пола сале ГС УН се испразни. Све важне информације, најаве преуређења света, претње непослушнима и директиве су већ чули. Само треба да их спроводе или ће бити изоловани.

Очигледно је на делу спровођење, под вођством САД, плана и смерница изражених у делу покојног Збигњева Бжежинског „Велика шаховска табла". Дакле, једина велика сила биће САД, а Русија, Кина, Индија и друге велике земље само регионални пиони на светској „табли". Чак се ни стари амерички теоретичар међународних односа и изумитељ пингпонг дипломатије, још жив и разуман Хенри Кисинџер уопште не чује, јер је пригушен и отписан.

Шта се десило са међународним правом и тешко достигнутим међународним документима? Шта се десило са Завршним документом и  договорима Конференције КЕБС (ОЕБС) из Хелсинкија 1975. о мирном уређењу односа у Европи и савременом свету? Од Савета безбедности УН неодобрени 78-дневни напад НАТО-а крстарећим ракетама на СРЈ (Србију) 1999. и непоштовање документа СБ 1244 о његовом окончању, потврђују напред изнету тезу. Шта се десило са другим међународним организацијама, које су све под паском САД?

Да ли је јасно да је Европска унија у функцији спровођења директива САД и НАТО, чак и на своју економску и другу штету? Где су нестале неутралне земље, које су биле стожери мирољубиве политике после Другог светског рата? Међу њима, две важне карике – економски јака Шведска и земља у успону Финска, које су од неутралног статуса имале економске и политичке користи, данас чекају да им Турска одобри статус придружених чланица НАТО-a, иако су на границама другог, не-НАТО-вог света. Још званично неутрална Швајцарска, која је стално под притиском САД, те се одрекла и „свете" тајне банковних рачуна, као њеног адута у светском банкарству, данас од САД наручује 36 борбених авиона Ф-35А и пет ракетних ПВО система „патриот" у вредности од преко 8,4 милијарде евра, са испоруком до 2031. године! Иако су за њену величину територије и контролу граница до сада коришћени мопеди и мотоцикли. Пољска, балтичке земље, Чешка, Словачка, чак и С. Македонија, уз сагласност САД, шаљу своје  коришћене тенкове Украјини, а заузврат им се нуде нови амерички уз „повољније" цене (!?), у складу са политиком „НАТО оружје за НАТО чланове". Само што ће то плаћати грађани ових држава у кризи.

​

Да ли је ово довољна аргументација за тврдњу о планираном апсолутизму САД и НАТО у данашњим међународним односима. То се манифестује у економији, производњи и коришћењу природних сировина и енергије (замислите блокиран и миниран новоизграђени „Северни ток 2", на штету Немачке и ЕУ земаља), али и у науци, култури, музици, позоришту, журналистици, па чак и у спорту. Сетите се блокирања Ђоковића да се такмичи у Аустралији и на УС Опену ове године и поред попуштања антиковид мера, забране руским и белоруским такмичарима да се такмиче у међународној конкуренцији и других неправилности. Не заборавимо толерисање допингованих америчких атлетичара и спортиста на олимпијадама, бициклистичком Тур де Франсу и пливачким такмичењима. Сетите се судијске крађе златне медаље нашем пливачу Милораду Чавићу у трци на 100 м лептир стилом, на Олимпијади 2008. у Пекингу, у корист  Американца Мајкла Фелпса, који је евидентно био други. Све спортске светске асоцијације доследно спроводе политичке директиве из Беле куће.

Зиму ће Европа, не само њена  економија, већ и становништво, пропатити без руског гаса и нафте, али ће, на своју штету, поштовати санкције које према енергији из ове земље прописује Америка. А за то време ће САД неумерено штампати доларе без адекватног покрића, поклањати оружје и помоћ Украјини, иако није чланица ЕУ ни НАТО-а, тражити од европских савезника да Украјини доставе своје оружане системе, а обећавајући да ће им, заузврат, продати новије и модерније системе који се производе у САД.

Шта на све ово да кажу две трећине светске популације и земље које нису ни у ЕУ ни НАТО, а боре се против тешкоћа модерног времена. Да ли је решење – постизање извесне равнотеже преко земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) или ново савезништво Русије и Кине, видећемо? Ако коалиција западних земаља под управом САД то буде дозволила. За Јужну Африку сумњамо да ће остати у поменутој коалицији.

За сада остају бриге да све то није довољно да се заустави погубни точак кретања савременог света и историје. Надамо се само да неће кулминирати светским нуклеарним сукобом у којем би сви били губитници, а цивилизацији можда уследио повратак у преисторију.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

Европа гледана другим очима

Петак, 14.10.2022. у 18:00

 

Владимир Кршљанин

 

ПОГЛЕДИ

Европа гледана другим очима

Србија не сме бити објекат уцене евробирократа и њихових газда, већ субјекат новог, праведнијег света – на почасном месту, међу победницима, како смо и навикли да је видимо

 

(Срђан Печеничић)

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира на то да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

А та олигархија је 1999. изазвала Први европски рат на тлу бивше Југославије, и 2022. Други европски рат на тлу бивше Украјине. Оба су били и против Европе. А пошто је Други рат, већ по традицији, страшнији од Првог, они су на време склонили Велику Британију са европског попришта. И сасвим у свом „постмодерном" антиљудском и антихришћанском стилу пандемије, „великог ресета" и ЛГБТ, за виновнике су прогласили Србе и Русе.

Први европски рат је био проба за Други. Међутим, испоставило се да је Први био резултат обести униполарне светске олигархијске диктатуре, док је Други резултат очајања због заувек изгубљене светске доминације.

До скора је имало смисла говорити да нам је и од самог формалног уласка у ЕУ, битнији напредак у достизању „европских стандарда". Сада је то под знаком питања, јер оволико одступање од демократије и гурање сопствених народа у сиромаштво, деиндустријализацију, смрзавање и рат, а све у туђем интересу, очигледно сведочи о краху система. Наравно, у западној Европи још постоје достигнућа од којих се може учити, али сада је опет очигледно, као што је било очигледно под бомбама 1999, да је примена система који нам намећу евробирократи – за Србију најгора могућа опција.

Наравно, из своје коже, и из своје Европе, се не може. Али је крајње време да Европу почнемо да гледамо другим очима. Да почнемо да се поносимо тиме што смо носиоци њених изворних духовно-моралних вредности, да наставимо плодну сарадњу са европским нацијама, али да се дистанцирамо од пропалог евробирократског пројекта, који ће у месецима и годинама пред нама срушити, и надамо се претворити у истински евродемократски пројекат (онај до Урала или до Владивостока) – сами европски народи.

У овом часу, суверена Србија, у савезништву са Русијом и Кином, главни је извор европске наде и једини гарант европске будућности. И зато, упркос хистерији која влада међу евробирократама, морамо, слушајући и глас народа, још мало храбрије водити своју независну спољну политику и развијати је на следећи начин:

а) задовољити се придруженим и одустати од пуноправног чланства у ЕУ и смањити ниво сарадње са НАТО на уобичајени ниво „партнерства за мир", бар док те организације не одустану од своје антидемократске и неоколонијалне политике;

б) ући у придружено чланство или партнерство у дијалогу са Савезном државом Русије и Белорусије (а ту своје место могу добити само Србија и будућа ослобођена Украјина), Евроазијским економским савезом, ОДКБ-ом, Шангајском организацијом за сарадњу и БРИКС-ом (што су већ учиниле многе значајне земље света, само није јасно зашто Србија још није).

Курс независне спољне политике Србије је потпуно исправан и изазива поштовање многих у свету. Ипак, он се мора даље развијати на предложени начин да би наша независност била потпуна, јер у периоду 2000-2012, независности није било и створена је потчињеност западним центрима моћи у многим областима, што нашу међународну позицију још увек чини рањивом.

Србија широм света има велики углед, поготову код својих најмоћнијих савезника, Русије и Кине. У том угледу постоји део који се темељи на тековинама два светска рата и несврстане политике, али његов највећи део произилази из нашег отпора међународној диктатури деведесетих, када смо иницирали настанак праведнијег Новог света, који данас предводе Русија и Кина.

Баш зато што свет јесте у преломном историјском раздобљу, није нам довољна само тактичка вештина, већ се морамо ослонити на своју стратешку цивилизацијску супериорност, која нас учи, како нас је недавно у Београду подсетио Сергеј Бабурин, да није могућа „златна средина између добра и зла".

Недавно је више од 100 најугледнијих бранилаца Србије у Првом европском рату, на војном, политичком, дипломатском, културном и информативном попришту, али и младих српских политичара и активиста, потписало и објавило несвакидашњи документ: Повељу српско-руског братства, којом се истичу, како приврженост традиционалним европским, хуманистичким, хришћанским духовно-моралним вредностима, тако и њен регионални, европски и светски значај.

У политичком смислу, Европа почиње да ври. Мађарска упорно пружа отпор евробирократама. У Италији је већ традиционалистичка коалиција убедљиво победила на изборима. У Чешкој и другим земљама не јењавају масовни протести. Трећи светски – лажовски рат (или неуспели покушај рата највећих лажова и криминалаца против човечанства – јер је технологија масовног лагања последња област у којој имају примат) у коме се за још мало доминације или некажњености олигархијских злотвора масовно жртвују животи, благостање и достојанство људи и у којем евробирократи и њихове газде бесрамно газе истину, морал и међународно право, не либећи се од сарадње са фашистима и терористима, мора бити и биће заустављен.

А Србија не сме бити објекат уцене евробирократа и њихових газда, већ субјекат новог, праведнијег света – на почасном месту, међу победницима, како смо и навикли да је видимо.

Потпредседник међународне словенске академије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

https://www.politika.rs/scc/clanak/520508/Pogledi/Evropa-gledana-drugim-ocima