Претражи овај блог

недеља, 30. октобар 2022.

Александар Боцан-Харченко за „Политику“: Нема трговине Косово за Донбас

politika.rs

Александар Боцан-Харченко за „Политику": Нема трговине Косово за Донбас

Бојан Билбија

12-15 minutes


Високо ценимо што руководство Србије не подлеже дрским провокацијама, чврсто и храбро се одупире најјачим спољним притисцима. Пажљиво води рачуна о очекивањима српског народа и не одриче се стратешких националних интереса. Процес именовања и утврђивања нове владе, као и расправа у Народној скупштини у потпуности су потврдили континуитет ове политике – поручује у разговору за „Политику" амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Запад, према писању појединих медија, прети Србији „тешком батином" ако не призна Косово. Исто тако, од Београда се захтева да уведе санкције Руској Федерацији?

На Западу директно поручују да ће Србија наводно скупо платити ако не буде следила агресивни русофобни курс Вашингтона и Брисела. Да ће у том случају, тобоже, бити повучене инвестиције и скресана издвајања из фондова ЕУ, укинут безвизни режим, обустављени преговори о приближавању ЕУ. Ове мере се не могу назвати безболним. Али не може а да се не каже да је то умногоме ништа друго до безочан покушај да се гласном реториком утиче на расположење у земљи.

Како Москва види даљи развој ситуације у Србији и овом региону и има ли она неку скривену батину?

Сматрамо да су претње и уцене контрапродуктивне, а у односу на Србију бесперспективне. Штавише – у нашем виђењу етике и морала – понижавајуће су за страну која прибегава таквим методама. Она, очигледно, не може да понуди ништа интелектуалније. Запад никада није разумео Србију, нити карактер српског народа. Ми пак видимо смисао у сарадњи, заједничком тражењу тачака раста и развоја. То да Београд води независну политику засновану на националним интересима омогућава нам да промовишемо билатерално стратешко партнерство, негујемо истинске братске односе, искрено и отворено размењујемо мишљења и јасно сагледавамо хоризонте – намерно не кажем „оквире" – наше сарадње. На Балкану у целини, политика Русије је усмерена на унапређење добросуседства и развоја. Спремни смо да радимо на равноправној основи са свима који су за то заинтересовани

Хоћете да кажете да је Русија задовољна новом српском владом?

За нас је главно да новом владом буду задовољни Срби, а да председник Србије може да се потпуно ослони на владу у спровођењу политичког курса земље. Рачунамо на обострано корисну сарадњу на свим правцима. Са бројним колегама већ имамо солидна искуства конструктивне сарадње.

То јест, не слажете се са онима који сматрају да је влада антируска?

Не стављамо етикете. Да поновим: нова влада увек значи нову динамику, напредак у примени договора постигнутих на највишем и високом нивоу. Конкретно, сада очекујемо наставак рада руско-српског Међувладиног комитета за трговину, економску и научнотехничку сарадњу, именовање копредседника са српске стране. Ово је важан механизам који одређује ритам економске сарадње.

Зашто се Русија стално позива на преседан Косова када правда инвазију на територију Украјине и тако отежава позицију наше земље?

Дозволите ми да коригујем Ваше питање. Не „правдамо се", већ објашњавамо специјалну војну операцију са становишта међународног права. У свом обраћању 24. фебруара ове године председник Русије и врховни командант Владимир Путин исцрпно је изнео све разлоге због којих је Русија била принуђена на овај корак. Главна ствар је заштита становништва Донбаса и елиминисање директних претњи по безбедност саме Русије, које потичу с територије Украјине. Дуготрајне, тешке покушаје да се ситуација реши политичким и дипломатским средствима Запад је у више наврата одбијао – без двоумљења, бахато, уз осећање сопствене супериорности. Већ тада су се определили за крваву, прљаву игру како би обезбедили безусловну доминацију у светској економији и политици, пљачкали туђе ресурсе, претворили међународну заједницу у неписмену групу коју би гурнули у исти калуп. У безобзирној потрази за тиме, САД и ЕУ су заборавиле на све своје „вредности". Као резултат, Русија је била принуђена да направи тежак, али једини могући избор. Што се Косова тиче, председник Путин оправдано наводи овај пример као најјаснији доказ лицемерја и „двоструких стандарда" Запада. Моја маленкост је имала прилику да учествује у преговорима у неким етапама решавања косовског питања – могу да потврдим да је Београд тежио мирном решењу, пружању покрајини најшире аутономије, али су сви ови предлози одбијени. Суштинске разлике између ситуације у Донбасу и „случаја Косова" су очигледне. Када је Приштина 2008. једнострано прогласила тзв. независност, безбедност косовских Албанаца није била угрожена. Становништво Донбаса је осам година било подвргнуто геноциду од стране кијевског режима. Ако се вратимо у 1999. годину, од првих дана варварске агресије НАТО-а на Југославију, цивилна инфраструктура је неселективно уништавана, укључујући и коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом.

Може ли се десити да ће Москва, како тврде западни аналитичари, трговати Косовом у замену за Донбас и друге територије?

Ове изјаве немају никакве везе са стварношћу, нема и не може бити говора ни о каквој „трговини". Став Русије по питању Косова је принципијелан и доследан, независан од конјунктуре. Залажемо се за постизање одрживог, узајамно прихватљивог решења од стране Београда и Приштине, у међународноправним координатама, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Такво решење треба да одговара интересима Београда и српског народа и да буде одобрено у СБ УН. Наставићемо присну координацију са Београдом у заштити законитих права Србије у односу на покрајину Косово и Метохију.

Често се у јавности указује на то да наша земља има неупоредиво веће економске интересе са Европом, него са Русијом. Можете ли нам дати прецизнију слику српско-руске економске сарадње?

Билатералне економске везе у бројкама – то је четврто место Русије међу спољнотрговинским партнерима Србије и око пет милијарди долара руских улагања у српску привреду. Али најважније није толико „аритметика" колико садржај наших трговинских и инвестиционих веза. Руско-српска сарадња у сектору нафте и гаса је чврста гаранција енергетске безбедности Србије и њене инвестиционе привлачности, стабилног функционисања српске индустрије, као и један од одлучујућих фактора за премештање овде напредне производње из других земаља света. Наставља се несметано снабдевање гасом преко магистралног националног гасовода повезаног са „Турским током". Најзначајнији допринос државном буџету Србије – око 15 одсто његових прихода – даје заједничко предузеће НИС.

Постоје и друге пословне иницијативе?

Наши велики заједнички инфраструктурни и високотехнолошки пројекти, укључујући оне уз учешће компанија „Руске железнице", „Лукоил Србија", „Силовије машини", „Газпром енергохолдинг", државне корпорације „Росатом", оријентисани су на стратешку перспективу. Омогућавају динамично јачање српске привреде, повећање њене отпорности на спољне изазове и побољшање благостања грађана земље. Руске и руско-српске компаније које раде овде велику пажњу посвећују добротворним пројектима у области науке, образовања и културе, здравства и социјалне заштите, подршке омладини, заштите животне средине. Са своје стране, потпуно подржавамо ову активност. Економске везе се интензивно развијају на међурегионалном нивоу. Ових дана је Србију посетила висока делегација Владе Санкт Петербурга. У Београду је отворен Информационо-пословни центар руске северне престонице, који је осмишљен да да нови подстицај дијалогу пословних заједница. Током посете одржан је низ културних догађаја у Београду, Новом Саду и Нишу.

И поред тога, можемо чути и да Русија не би требало да се љути ако јој Београд уведе санкције, јер је и она нама уводила деведесетих година, када је њој то било у интересу?

Русија раних деведесетих прошлог века и Русија данас нису упоредиве ни политички ни економски. И у Контакт групи и у другим форматима, наша земља се прва заложила за безусловно укидање рестрикција. Никада није одустајала од сарадње са Југославијом, користила је сваку прилику да је снабдева енергентима и прехрамбеним производима и многом другом робом. Захвални смо Београду на принципијелном ставу о дистанцирању од нелегитимних антируских ограничења које је по диктату Вашингтона увео колективни Запад. Наравно, било би непоштено – а и погрешно, с обзиром на то да са Србијом имамо пријатељске односе засноване на поверењу – не рећи да би нас ревизија ове линије разочарала. Хтео бих да скренем пажњу на коментар Александра Грушка, заменика министра спољних послова Русије, који је недавно посетио Београд, о самоубилачким последицама западних санкција по њихове иницијаторе. Његове оцене су засноване на анализи тужног европског искуства. „Евросанкције" се претварају у катастрофу за саму ЕУ: доводе до деиндустријализације Европе, значајног повећања цена основних потрепштина и пада животног стандарда. Погледајте само шта се дешава у Немачкој – а то је једна од водећих привреда. Ипак, европске елите игноришу насушне потребе грађана. Али зато, да би се задовољио Вашингтон, повећавају се војни трошкови.

Запад и даље говори о спречавању руског утицаја на западном Балкану, делује као да je у току борба за срце и душу овдашњих народа, не штеде се средства на информационом фронту. Зашто je за Москву важно да баш сада појачава своје медијско присуство?

Задатак појачавања присуства руских медија на Балкану – и у ширем глобалном контексту – увек је био на дневном реду и постепено се спроводио. Уверени смо да приступ оригиналним изворима, чињеницама и аргументованим мњењима омогућава формирање шире слике стварности, у више боја, и одговара потребама цивилног друштва. Данас се, авај, у многим западним земљама, упркос декларисаној слободи медија, против наше земље води незапамћени информациони рат у којем се уопште не бирају средства. Блокирају се руски медији, спроводи се стриктна цензура сваког мишљења које би се разликовало од западњачких пропагандних клишеа, намећу се отрцани митови и отворено апсурдне лажне вести. У склопу таквог информационог тоталитаризма, наш систематски рад на разјашњавању руских приступа, промовисању чињеница и непристрасних стручних оцена добија додатни значај.

Недавна западна истраживања су показала да су грађани Србије највише пријатељски настројени према Русији у целој Европи. Како то тумачите и да ли je то заиста обострано, jep има Ваших сународника који сматрају да није?

Јасно је да свуда, па и у Србији, има оних који имају другачије гледиште. Али објективна стварност су вековни братски односи руског и српског народа, јединство наших духовних и моралних вредности, подударање традиција, преплитање култура. Везује нас и братство по оружју, исковано током Првог и Другог светског рата. Нама су блиски слободарство српског народа, његова воља за независношћу, његово осећање правде и правичности, одбацивање сваког лицемерја. Имамо заједничке тежње – слободан развој две земље без наметања туђих вредности и фамозних „правила" понашања.

Акције Запада и Кијева доводе свет на опасну линију

Када би могао да се заврши рат у Украјини? Постоји ли реална опасност да прерасте у глобални сукоб или ће разум ипак да превлада?

Руска специјална војна операција ће се наставити све док не буду испуњени задаци које је поставио председник Руске Федерације. Што се тиче опасности од глобалног сукоба, она не долази из Русије. Видимо да Западу не одговара мирно решење. Настављајући да говоре о потреби свеобухватног слабљења наше земље, „пораза Русије на бојном пољу", уништавања наше отаџбине, западњаци намерно ескалирају ситуацију, настављају да испоручују смртоносно оружје Кијеву. Озбиљну забринутост изазивају подаци о томе да режим у Кијеву планира нуклеарне провокације уз коришћење „прљаве" бомбе. О томе је детаљно говорио председник Путин на састанку са шефовима безбедносних агенција земаља Заједнице независних држава 26. октобра ове године, као и руски представник у Савету безбедности УН. Ова информација је пренета страним колегама и преко руског министра одбране. Да нагласим да је „нуклеарна реторика" Запада осмишљена да даље консолидује антируски фронт. У овом контексту, да не заборавимо да једина земља која је применила нуклеарно оружје, и то без војне потребе, јесу САД. Позивамо западњаке и њихове кијевске помагаче да прекину са акцијама које доводе свет на опасну линију.


View article...

Enclosures:

160z120_cenko,-foto-ambasada-RF-3.jpg (7 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_10//160z120_cenko,-foto-ambasada-RF-3.jpg

 

четвртак, 27. октобар 2022.

Одлука је већ донета – неће бити преговора између Русије и Украјине

Одлука је већ донета – неће бити преговора између Русије и Украјине

27.10.2022. - 9:19

 

© Sputnik / Александр Полегенько

Кијев, који се налази под америчком шапом, није у стању да самостално решава своју судбину, па одлуке о евентуалним преговорима са Русијом доноси Вашингтон, који у овом тренутку није заинтересован ни за дијалог, ни за мир у тој земљи. „Одлука је већ донета – неће бити преговора", сматрају експерти.

„Чињеница да је Украјина учествовала у преговорима, а затим одбила да их настави говори о томе да све те одлуке доноси Вашингтон. То што западни званичници тврде да Украјина треба самостално да доноси одлуке није ништа друго него стилска фигура", каже руски политиколог Владимир Брутер, коментаришући изјаву шефа Европског савета Шарла Мишела који је рекао да Украјина мора сама да одреди услове и рокове за почетак преговора са Русијом, додајући да ЕУ Кијеву пружа финансијску, војну и политичку помоћ како украјински режим не би морао да чини уступке Руској Федерацији.

Експерти оцењују да је лицемеран став ЕУ да Украјина треба да одлучује о условима и роковима преговора, пошто Кијев није независан у доношењу одлука. То је питање које се решава у Стејт департменту, Пентагону и Белој кући и то упркос Мишеловим тврдњама да „ни Европска унија, ни Г7, ни САД немају право да одлучују које уступке Украјинци треба да праве".

„Постоје три разлога за такву изјаву. Прво, јасно је да он не може да призна да судбину Украјине одређује Вашингтон, па зато говори да одлучује Кијев и да ће бити онако како Украјинци кажу. У ствари, овде се опет ради о стилској фигури, и то тако подстицајној стилској фигури. Запад заправо говори: „Ми помажемо Украјини, али не руководимо том земљом. Помажемо Украјини да се одбрани и уопште не улажемо све напоре да продужимо сукоб и ослабимо Русију", каже Брутер.

Други разлог за такве тврдње је и чињеница да руско-украјински преговори неће дати резултата, с обзиром да су сви досадашњи напори били узалудни. Делегације Русије и Украјине одржале су неколико рунди преговора, али је дијалог прекинут на иницијативу Кијева. Како је летос рекао Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, Запад не дозвољава Украјини да преговара.

Русија од самог почетка жели преговоре о овом питању са Западом, а Запад одговара да неће бити никаквих преговора, него инсистира на преговорима Русије са Украјином. Самим тим, одбацују сваку могућност постизања било каквог договора…", напомиње Брутер.

И, коначно, додаје Брутер, кијевски режим одбија да се врати прекинутом преговарачком процесу са Москвом. Штавише, украјински председник Владимир Зеленски је потписао декрет којим се формално проглашавају „немогући" било какви преговори између Кијева и руског председника Владимира Путина. Зеленски је прецизирао да је Кијев спреман за дијалог са Русијом, али „са другим председником Русије".

Овакву позицију Зеленског експерти оцењују као „апсолутно неконструктивну", јер не одговара интересима Украјине – што се сукоб више одуговлачи то је више жртава и уништене инфраструкуре. Истовремено, Зеленски је и приморан да одбија преговоре, јер би то могло да усталаса радикалне струје у Украјини и доведе до побуне и отпора унутар земље, али и са Запада, што би довело до његовог политичког краха.

С друге стране, Русија не одбија дијалог са УкрајиномВладимир Путин је крајем септембра позвао кијевски режим да прекине рат који је покренуо 2014. године и врати се за преговарачки сто, истичући да Москва не намерава да на евентуалним преговорима разговара о статусу Доњецке и Луганске народне републике, као и Херсонске и Запорошке области, чији су становници на референдуму гласали за прикључење Русији.

Експерти подсећају да Москва никада није одбијала преговоре – прекинуо их је сам Кијев „по налогу западних ментора".

Америка се узалудно нада капитулацији Русије

Експерти оцењују да речи Шарла Мишела и других европских политичара који говоре о потреби дијалога не треба схватити као истинску жељу за преговорима и окончању војног сукоба. У ствари, Запад жели да преговара о повољним условима за Кијев и, пре свега, себе.

Према Брутеровим речима, једини преговори које Вашингтон жели да води са Москвом јесу преговори о капитулацији Русије.

„Преговори о капитулацији Украјине њима нису потребни и они дефинитивно на то неће пристати ни сада, ни у скоријој будућности", сматра Брутер.

Како наводи, Вашингтон предлаже почетак преговора под неколико услова. Међу њима – повлачење руских трупа са међународно признате територије Украјине тј. заустављање специјалне војне операције и исплата репарације Украјини. Ово је, додаје Брутер, преговарачка позиција Запада, а то Русији никако неодговара.

„Русија је недавно у свој састав примила четири нове територије, а овде се испоставља да Русија треба да их искључи из свог састава само зато да би отпочела преговоре. Тешко да је то део руских планова… Другим речима, ако су ти региони већ ушли у састав Русије тешко да ће Москва дозволити да они сада буду искључени", каже Брутер.

С друге стране, у ситуацији када је Украјина већ неповратно изгубила део територије, биће тешко да се пронађу било каква компромисна решења која би могла да постану основа преговарачког процеса.

Осим тога, руски политиколози оцењују да ЕУ, упркос томе што сукоб у Украјини штети њеној економији, не може предузети самосталне кораке да што пре почне преговоре, пошто европску политику заправо одређују САД.

Економија ЕУ је оно што је Вашингтон спреман да жртвује да би постигао своје циљеве у Украјини, а Европа је принуђена да следи курс САД и самим тим наставиће да уништава своју економију.

sputnikportal.rs, Оливера Икодиновић

https://iskra.co/svet/odluka-je-vec-doneta-nece-biti-pregovora-izmedju-rusije-i-ukrajine/

недеља, 23. октобар 2022.

Душан Пророковић за “Глас Српске”: Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

glassrpske.com

Душан Пророковић за "Глас Српске": Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Вељко Зељковић

13-16 minutes


Душан Пророковић за "Глас Српске": Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Вељко Зељковић

Душан Пророковић за "Глас Српске": Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Западне силе су и даље способне да изазову нове кризе на Балкану, али не и да управљају њима. Несрећа је што огроман број доносилаца одлука у администрацији америчког предсједника Џозефа Бајдена и даље мисли да су САД тигар. Отуда и толики број нерационалних одлука које су дестабилизовале свијет.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" професор на Факултету за безбједност и дипломатију и научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду из Београда Душан Пророковић, наводећи да је због тога свашта могуће, па и да нас Вашингтон нерационалношћу и лошом процјеном сопствених потенцијала моћи "о јаду забаве".

- Срећа у несрећи је што ми у том хибридном рату и даље нисмо неко од главних бојишта. Надам се да ће тако и остати. Иначе, ако буде отварања нових криза на Балкану, односно подгревања неких старих, ти процеси се неће моћи брзо завршити. Јер, њима неће имати ко да управља, а у условима тоталне антагонизације интереса западних и незападних центара моћи оне се могу продужавати у недоглед - истакао је Пророковић.

ГЛАС: Земље западног Балкана све више у свјетлу украјинске кризе постају предмет интересовања великих западних  сила. Од Србије се тражи да посијече енергетску грану на којој сједи, али и да призна КиМ. Ништа боља ситуација није ни када је у питању БиХ. Зашто су Београд и Бањалука толики трн у оку Берлина и Вашингтона?

ПРОРОКОВИЋ: Када је у питању Њемачка, њени геополитички интереси на Балкану се огледају у даљем фрагментирању овог простора и стварању зависних државоликих творевина. При томе, за њих је српски фактор дио проблема, а не дио решења. У дугом историјском континуитету ту се ништа није мењало. Само, цела ова прича око Украјине показала је да Немачка представља тек регионалну силу, важну за Европу, али и ништа више од тога. Кључну реч воде и даље САД. Оне су најзначајнији екстерни актер регионалне безбедности. Тек након њих, из овог западног дела света долазе по јачини свог утицаја Британци, па су на трећем месту Немци.

ГЛАС: Што се тиче САД, рекли сте да је све видљивије да њихова моћ више није толико велика и да она "калира".

ПРОРОКОВИЋ: Они то неће да признају, а политичари који су деценијама школовани да на свет гледају само из једног угла, а затим и селектирани да припомогну остваривању америчких интереса на Балкану, то и не могу да виде. Кажу у Војводини: велика је за мачора говеђа глава! САД више нису тигар у међународним односима, како је то било рецимо пре двадесет година, већ мачор. Можда најкрупнији у целом свету, али ипак ништа различит од осталих. Кризе у свету отварају се једна за другом, хибридни рат између САД и незападних актера одиграва се на више фронтова, Украјина је само један фронт. Велика је ова говеђа глава за њих.

ГЛАС: У све више европских држава, од Чешке, Италије и Шпаније, до Француске и Њемачке организују се социјални протести због све теже ситуације у којој се налазе грађани ових држава. Да ли је ово само почетак, те колико овакви и слични протести могу промијенити политику ових земаља према санкцијама Русији, које су им се попут бумеранга вратиле?

ПРОРОКОВИЋ: Протеста ће тек бити. Зато што је све ово што гледамо само почетак велике, свеобухватне и свепрожимајуће кризе. Инфлација се захуктава, енергетска безбедност Европе није осигурана, а мере које су предузели немају ефекта.

Кризе би било и без рата у Украјини, ово што гледамо последица је пренапумпаног балона, безобзирног штампања долара и евра претходних десет година, дељења кредита без покрића на свакојаке лудорије, од ветропаркова који не производе струју, до изградње путева којима се нико не вози. Логично, сада се за кризу оптужује Русија, као што се пре две године одговорност пребацивала на пандемију. Али, узроци кризе су другачији, дубљи и комплекснији.

Ипак, и поред тога што ће протеста бити, политика према Русији неће се мењати. Санкције се уводе лако, али се укидају тешко. У рат се понекад улази лако, али се из њега излази тешко. ЕУ је, под притиском САД, дефинисала високе услове за промену политике према Русији. Ти услови у реалним околностима неће бити испуњени. Како очекивати да Руси врате Крим? Или Херсон? Тако да нема ни повлачења санкција, нити изласка из рата. Постоји и један формални проблем за ЕУ. Санкције се успостављају консензусом. Дакле, довољно је да Естонија или Летонија буду против укидања санкција и да онда то зароби политику целокупне ЕУ. Зато очекујем да се ове појединачне кризе споје у једну - кризу функционисања ЕУ.

ГЛАС: Амерички избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената биће одржани у новембру ове године. Уколико демократе изгубе већину у ова два тијела, може ли то промијенити однос САД према Русији и рату у Украјини.

ПРОРОКОВИЋ: Ни ту никаквог брзог заокрета неће бити. Очекује се да демократе изгубе, очекује се чак и да републикански кандидат, највероватније Доналд Трамп, лагано победи на председничким изборима 2024. године. Али, опет, чак и да се све то деси, чак и да постоји намера да се искрено разговара о стратешкој стабилности са Русијом те 2024. године, питање је колико то може брзо ићи.

ГЛАС: Зашто?

ПРОРОКОВИЋ: Председник САД, без обзира ко то био, трудиће се да сачува што је могуће више америчких интереса у Европи. То значи и да једноставних решења неће бити, а о оним комплексним мора се дуго разговарати. Велико је питање и како ће свет изгледати те 2024. имајући у виду активности Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и БРИКС-а.

Такође, у САД је очигледна поларизација која нема везе са Украјином или Русијом. Има везе са системом вредности, наметањем решења из Њујорка и Калифорније свима осталима. Барем половина САД, ако не и више не гледа благонаклоно на геј параде и родну равноправност, само је у условима полузатвореног политичког система, којим доминирају две партије, било практично немогуће испољити то незадовољство.

Са оном првом победом Трампа и то је промењено. Од тада више ништа није исто. И на овим и на наредним председничким изборима пре свега ће се показати те разлике, диференцијације и незадовољства која постоје на унутрашњем плану.

ГЛАС: Да ли неке позитивне помаке у свијету може донијети новембарски самит земаља Г20 у Индонезији?

ПРОРОКОВИЋ: Већ видимо позитивне помаке након последњег самита ШОС-а. Очекујем да се то настави и у Индонезији. Новинари ће бити фокусирани на питање Украјине и могуће несагласје око тога које ће се показати између западних и незападних актера. Но, ови незападни актери ће у Индонезији још једанпут имати прилику да директно разговарају о стварању алтернативног финансијског, трговинског и кредитног система. Све иде у том правцу.

ММФ и Светска банка више неће детерминисати међународне финансијске токове, као ни западне мултинационалне корпорације. Убрзано се иде ка дедоларизацији светске економије. Наравно, за САД и ЕУ ово не одговара, али за мале државе такав приступ може бити спасоносан. Добија се могућност избора, отвара маневарски простор за вођење самосталне спољне политике, притисак ће бити ако не мањи, оно макар подношљивији.

ГЛАС: Многи сматрају да једино Америка и Велика Британија могу окончати рат у Украјини. Зашто то не учине? Који су њихови финансијски, а који политички мотиви да то ипак још увијек не ураде и до које границе су ове двије земље спремне ићи, поготово јер и њих тресе велика економска криза?

ПРОРОКОВИЋ: Само САД могу завршити рат. Велика Британија, показало се то на бројним примерима, може само покварити договор или утицати на нека конкретна решења, али нема капацитет да начелно утиче на окончање сукоба. Велику Британију, посебно њену дипломатију, не треба никада отписивати, то су векови искуства и акумулираног знања, али не треба је ни прецењивати. Између осталог и због кризе у којој се налази кабинет Лиз Трас.

Са овом гарнитуром на власти САД неће брзо завршавати рат. Превише су они инвестирали у тај рат да би га тако брзо окончали. Они ће још неко време наоружавати украјинске снаге, како би успорили руску акцију и купили време. Шта могу у том периоду куповине времена учинити? Не знам. Можда могу покушати да организују пуч у Москви, тиме се озбиљно баве. Можда могу покушати да натерају Русију на употребу нуклеарног оружја. И тиме се озбиљно баве. Можда могу организовати неке саботаже по самој Русији како би демотивисали јавно мњење на давање подршке Путину. Варијанти шта могу је много, али су то само претпоставке. Њихов првобитни план о најпре изолацији Русије у међународним односима, а затим и њеној дестабилизацији изнутра је пропао. Зато се сада не бавимо разрадом тог плана, већ претпоставкама.

ГЛАС: Како објашњавате и отклон који су поједине арапске земље направиле од САД, ту прије свега мислим на Саудијску Арабију?

ПРОРОКОВИЋ: И Саудијска Арабија и неке друге арапске земље беспоговорно су следиле САД у Сирији, Авганистану, Ираку. Шта су тиме добили? У Сирији пораз, у Авганистану повлачење, у Ираку хаос који угрожава регионалну безбедност.

Последње сукобљавање са САД поред свега има још један разлог. Бајден је желео да терет кризе пребаци на Саудијску Арабију и остале произвођаче нафте. А све под изговором да је циљ смањење прихода за Русију која такође пуни буџет продајом нафте. Америчке Федералне резерве су још у мају подигле референтне каматне стопе покушавајући тако да обуздају инфлацију. Међутим, за обуздавање инфлације њима је потребно и да цене енергената остану на ниском нивоу.

Зашто би Саудијци пристајали да продају нафту јефтино и тако обарају инфлацију у САД? Па њима економија зависи од цене нафте. Уосталом, нису они направили кризу у САД, нису ни дужни да је решавају. Бајден се сада љути на Ријад, прети им преиспитивањем односа, помињу се и неке санкције. Ипак, отворено је питање легитимитета таквих Бајденових поступака. Свако се руководи својим интересима.

Нови поредак

ГЛАС: Како гледате на одлуку Турске да не прати потезе Брисела, Вашингтона и Лондона, на везе Москве и Техерана, али и досадашњу резервисаност и уздржаност Кине када је у питању рат у Украјини?

ПРОРОКОВИЋ: Апсолутно логично понашање, не само Турске и Кине, већ и свих осталих незападних актера. У незападном делу света овај сукоб се доживљава као рат Русије против САД. Зашто би било ко стајао на страну САД? Је л' им можда дугују нешто? Поготово Ердоган, којег је ЦИА покушала да свргне државним ударом. Слабљењем САД отвара се простор за успостављање мултиполарног поретка и ту сада свако тражи своју прилику. Неко у регионалним, а неко у глобалним оквирима.

 

петак, 21. октобар 2022.

Yanis Varoufakis: Toksični novac

pcnen.com

Toksični novac

6-8 minutes


Piše: Yanis Varoufakis

Kapitalizam je osvojio svet komodifikujući gotovo sve što ima vrednost, ali ne i utvrđenu cenu, i u tom procesu duboko razdvojio vrednost stvari od njihove cene. To se dogodilo i sa novcem. Razmenska vrednost novca je odraz naše spremnosti da određene vrednosti razmenjujemo za određene novčane iznose. U kapitalizmu, kada je hrišćanstvo jednom prihvatilo ideju o naplati kamate za pozajmice, novac je dobio i tržišnu cenu: to je kamata, iznos koju plaćamo za korišćene pozajmljenog novca u određenom vremenskom periodu.

Posle finansijskog sloma 2008, i posebno tokom pandemije, dogodilo se nešto veoma neobično: novac je sačuvao razmensku vrednost (onu koju inflacija umanjuje), ali cena novca je pala na nulu, u nekim slučajevima i ispod nule. Političari i centralne banke su nesmotrenim postupanjem zatrovali „otuđenu moć čovečanstva" (kako je Marx poetično definisao novac). Novac je zatrovan politikama koje su primenjivane u Evropi i Sjedinjenim Državama u periodu posle 2008, politikama strogih mera štednje za većinu, da bi se finansirao socijalizam za nekolicinu.

Mere štednje su smanjile javnu potrošnju u trenutku kada je privatna potrošnja već bila u slobodnom padu, što je ubrzalo opadanje agregatne privatne i javne potrošnje – koja, po definiciji, predstavlja nacionalni dohodak. U kapitalizmu samo velike kompanije mogu da pozajmljuju velike količine novca koje zajmodavci, uglavnom bogataši sa velikim viškovima, nude na zajam. Zato je cena novca posle 2008. pala na nulu: potražnja je presušila jer su na pogubne posledice mera štednje velike kompanije reagovale obustavljanjem daljih investicije, iako je novca (bar za ove kompanije) bilo u izobilju.

Kao i u slučaju zalihe krompira za koju po traženoj ceni nema kupca, cena novca – to jest, kamatna stopa – počinje da opada onda kada ponuda premaši tražnju. Ali ovde se javlja važna razlika: dok u slučaju krompira obaranje cene vrlo brzo rešava problem viškova na strani ponude, u slučaju novca brzi pad cene generiše upravo suprotan efekat. Umesto da se raduju što su dobili priliku da se zadužuju i investiraju po nižoj ceni, investitori razmišljaju ovako: „Centralna banka sigurno očekuje težak period čim toliko spušta cenu novca. Zato nećemo investirati, iako nam novac nude besplatno!" Čak i posle oštrog obaranja kamata oporavak investicija je izostao, pa su centralne banke nastavile da spuštaju cene dok one nisu završile u negativnoj zoni.

To je veoma neobična situacija. Negativne cene možda imaju smisla za ono što je suprotno od dobara, šta god to bilo. Kada fabrika želi da se oslobodi toksičnog otpada, ona ga praktično prodaje po negativnoj ceni: plaća nekome da dođe i odnese ga. Ali ako centralna banka tretira novac onako kako fabrika automobila tretira iskorišćenu sumpornu kiselinu ili nuklearna elektrana radioaktivni otpad, jasno je da je nešto trulo u kraljevstvu finansijalizovanog kapitalizma.

Ima komentatora koji se nadaju da zapadni novac sada prolazi kroz proces pročišćavanja vatrom inflacije i rastućih kamatnih stopa. Ali inflacija ne može eliminisati otrov iz zapadnog monetarnog sistema. Posle više od jedne decenije zavisnosti od zatrovanog novca, mi zapravo ne znamo šta bi bio primeren metod detoksifikacije. Današnja inflacija nije inflacija koju smo imali 70-ih i ranih 80-ih godina 20. veka. Današnja inflacija ugrožava rad, kapital i državnu upravu onako kako to inflacija pre 50 godina nije mogla. U ono vreme rad je bio dovoljno dobro organizovan da izdejstvuje povećanja zarada kojima je sprečena kriza troškova života, a kompanije i države nisu mogle računati na prilive besplatnog novca. U današnjoj situaciji ne postoji optimalna kamatna stopa koja može povratiti ravnotežu između tražnje i ponude, a da istovremeno ne pokrene talas bankrotstava u privatnom i javnom sektoru. To je dugoročna cena toksičnog novca.

Američka administracija se nalazi pred nerazrešivom dilemom. S jedne strane treba zauzdati inflaciju u zemlji. S druge strane treba privoleti velike američke korporacije i mnoge prijateljske države da pristanu na krizu solventnosti koja će povratno ugroziti stabilnost same Amerike. Situacija u evrozoni je mnogo gora, jer su tamošnji kreatori politika odbijali da urade ono što se moralo uraditi posle bankarske krize 2008: a to je postavljanje zdravog temelja za federaciju u obliku fiskalne unije. Umesto toga, Evropskoj centralnoj banci je dat mandat da spasava evro „po svaku cenu". Da bi sačuvala evro, ECB je zatrovala svoj novac. Evropska centralna banka danas drži ogromne količine italijanskog, španskog, francuskog, čak i grčkog duga, što više ne može opravdati potrebom održavanja ciljne inflacije, a ne može ga se ni osloboditi, jer bi to dovelo u pitanje opstanak evra.

Dok razmatramo nerazrešive dileme sa kojima se nose Evropa i Amerika, možda je ovo pravi trenutak da se zapitamo o dubljim razlozima koji su omogućili takvo trovanje novca (što se razlikuje od gubitka vrednosti usled inflacije). Dobra ilustracija je Einsteinovo zapažanje da se priroda svetlosti može razumeti jedino ako prihvatimo ideju da se ona istovremeno ponaša na dva različita načina: kao čestica i kao talas.

I novac ima dve prirode. Njegova prva priroda, ona po kojoj je on roba koja se može razmenjivati za druge robe, ne može objasniti paradoks negativne cene. Ali tu je od koristi njegova druga priroda: kao i jezik, novac je odraz našeg odnosa prema drugim ljudima i prema tehnologijama koje koristimo. Novac odražava način na koji transformišemo materiju i oblikujemo svet oko sebe. Novcem je kvantifikovana naša „otuđena moć" da radimo na ostvarivanju zajedničkih ciljeva, kao kolektiv. Kada jednom uočimo drugu prirodu novca, sve ima mnogo više smisla.

Socijalizam za bankare i mere štednje za sve ostale osujetili su dinamizam kapitalizma i osudili ga na stagnaciju u pozlaćenom kavezu. Toksičnog novca bilo je u izobilju, ali ništa se nije prelilo u investicije, u dobra radna mesta ili bilo šta što bi podstaklo animalne duhove kapitalizma. Sada, dok bauk inflacije lebdi nad svima nama, teško je zamisliti monetarnu politiku koja će istovremeno detoksifikovati novac, povratiti ravnotežu i usmeriti investicije tamo gde su čovečanstvu najpotrebnije.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

четвртак, 20. октобар 2022.

Montgomeri: Kosovo silom oduzeto, a branimo Ukrajinu

pcnen.com

Montgomeri: Kosovo silom oduzeto, a branimo Ukrajinu

1 minute


Američki diplomata se u razgovoru za Kosovo onlajn osvrnuo i na situaciju u Ukrajini i sličnost sa Kosovom i Metohijom.

"Mogao bih da dodam da je ironično da je Kosovo oduzeto silom i protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a uz podršku Zapada. Ali, mi branimo Ukrajinu, jer Rusija to isto pokušava da uradi u Ukrajini. Zapad je opravdao kampanju bombardovanja Srbije zbog maltretiranja kosovskih Albanaca. Rusi opravdavaju svoju akciju u Ukrajini zbog maltretiranja tamošnjih etničkih Rusa. Dakle, ironično, Rusi koriste naše sopstvene akcije protiv nas", zaključio je Montgomeri.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

среда, 19. октобар 2022.

Šta Rusija, SAD, Ukrajina i EU traže od Srbije

kosovo-online.com

Šta Rusija, SAD, Ukrajina i EU traže od Srbije - Kosovo Online

4-5 minutes


Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže da je Ukrajina zahvalna Srbiji na podršci koju dobija, ali da im nije jasno zaŠto Srbija ne može da izabere stranu. Dok ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil napominje da Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija, ali da će pre ili kasnije videti da su joj interesi na Zapadu, prenosi RTS.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže da je Ukrajina zahvalna Srbiji za svu podršku koju dobija, ali da je prosečnom Ukrajincu teško da razume da kada ginu deca neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane.

"To nije samo moj stav, to je stav prosečnog Ukrajinca, zato što nam je teško da razumemo da kada ginu deca, kada ginu naši branioci, znamo da je više od 400 dece u ovom ratu poginulo, da je više od 1.300 ranjeno, da neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane", poručio je Tolkač.

Ističe da je najgore od svega što se bombarduju mirni gradovi i civilno stanovništvo i ruši infrastruktura.

"I sve to pred početak zime, i to nam govori da će zima biti teška i hladna. A zašto – zato što se između ostalog bombarduju i termoelekterane koje obezbeđuju toplotu svakom domu. Dakle, sve što se dešava predstavlja uništenje čitavog ukrajinskog naroda. A ukrajinski narod, kao deo Evrope, ne može se izdvojiti, jer to predstavlja pretnju za samu Evropu, jer se svi mi nalazimo takoreći u istom sosu", navodi Tolkač.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže da Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija, kao i da imaju razumevanja za poseban odnos prema istim, ali da Srbija ipak mora dobro da pogleda gde su joj nacionalni interesi.

On je rekao da je siguran da će pre ili kasnije Srbija videti da su joj interesi na Zapadu.

"Da, Srbija ima decenijama dobre odnose sa Rusijom, ali bih upozorio Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova 'majka Rusija', imamo posla sa veoma drugačijom Rusijom. To je Rusija koja brutalno napada svoje susede i da Srbija treba da se izjasni", poručio je Hil i dodao da SAD ne preti Srbiji.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naglašava da veruje da Srbija neće stati u tužni red zemalja koje ne misle na svoju nacionalnu dobrobit i dobrobit svojih građana, ali da su svesni koliki su pritisci na Srbiju po pitanju uvođenja sankcija.

Govoreći o rešavanju kosovskog pitanja, Bocan-Harčenko ističe da je cilj Moskve da se rešenje temelji na saglasnosti Beograda i Prištine i da rešenje odgovara interesu Beograda.

"Sve sam to rekao u nameri da pokažem da se radi o principijelnom stavu Rusije i da, naravno, sa sankcijama to nema nikakve veze", istakao je Bocan-Harčenko.

Govorio je i o uvođenju ruskih sankcija SR Jugoslaviji 1992. godine.

"Tada je bilo puno zemalja koje su na svoju inicijativu uvele sankcije Srbiji, nije to bila ruska želja. To je bila odmazda i korak protiv srpskog naroda. Za razliku od njih, nažalost, Rusija je bila u situaciji da smo pristali, uz ceo niz ovih elemenata i pritisaka, ali smo želeli da nastavimo saradnju u političkoj i ekonomskoj sferi. I pomagali smo srpskom narodu u Srbiji i Republici Srpskoj", dodao je Bocan-Harčenko.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglašava da je Srbija zauzela jasan stav o Ukrajini u međunarodnim forumima, ali da EU želi da vidi više kada je reč o sankcijama.

Poručuje da je obaveza svake zemlje kandidata da progresivno usklađuje spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Govoreći o tome što Srbija nije uvela sankccije Rusiji, Žiofre je rekao da se razgovori sa Srbijom  konstantno vode i da se nada da će uspeti da ubedi Srbiju da se pridruži EU u tome.

"Već smo videli da je Srbija zauzela jasne stavove na međunarodnim forumima i samo pre neki dan se pridružila 141 zemlji zbog aneksije delova Ukrajine. Samo su se četiri zemlje pridružile Rusiji. Kada imate tako malo zemalja, Rusija je izolovana. To su mali signali koje Srbija daje i mi želimo da vidimo više kada je reč o sankcijama. Ovo je partnestvo koje ima za cilj članstvo Srbije u EU kako bi Srbije postala deo porodice", zaključio je Žiofre.

 

Захарова о изјави Бореља о ЕУ: То није башта, већ пакао

Захарова о изјави Бореља о ЕУ: То није башта, већ пакао

Речи шефа европске дипломатије о „привилегованој Европи" звуче као признање привржености Европске уније политици сегрегације, рекла је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова коментаришући речи шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, који је упоредио Европу с баштом, а остатак света с џунглама

Од

ИН4С

-

1

 

фото: Пресс-служба МИД РФ

„Борељ није, највероватније, мислио на башту, већ на пакао. Са баштованима је то велики проблем, многе гусенице су се развиле. То чак није ни фројдуовска омашка. То звучи као признање из чистог срца. Ако Борељ, који је задужен за дипломатију у ЕУ, дели свет на башту и џунглу, он потврђује да је сегрегација основа европске политике", закључила је портпаролка Министарства иностраних послова Русије.

Борељ се извинио за поређење Европе са баштом, а остатак света с џунглама. Изјава Бореља је објављена на сајту Европске уније.

„Неки су погрешно протумачили ту метафору (појаву) 'колонијалног европоцентризма'. Извињавам се ако сам некога увредио. Сматрам и говорио сам, на пример, прошле недеље амбасадорима земаља ЕУ да смо често непотребно европоцентрични, морамо бити скромнији и да боље упознамо остатак света", навео је шеф европске дипломатије.

Он је појаснио и шта је имао у виду под „џунглом".

Нажалост, свет у коме сада живимо све више личи на џунглу, а све мање на башту, јер у многим деловима света право јачег подрива општеприхваћене међународне норме. Та тенденција брине све, па и Европљане. Пораст тог света безакоња и нереда је управо оно на шта сам мислио када сам говорио о џунгли. Моје поређење на џунглу нема ни расистички, ни културни, ни географски подтекст. Нажалост, џунгла је свуда, укључујући и Украјину", подвукао је дипломата.

Он је навео и да има довољно искуства да би знао да и Европа и Запад нису идеални, а неке западне земље крше међународно право.

Борељ сматра да се многи у свету труде да изграде систем, заснован на правилима, а не на праву јачег. На основу тога, „баштовани" који теже реду морају се „ујединити и заједно дати отпор џунглама".

Извор: Спутник

https://www.in4s.net/zaharova-o-izjavi-borelja-o-eu-to-nije-basta-vec-pakao/