Вјачеслав Володин: Од 2014. Украјина изгубила 53,7 одсто становништва и постала америчка колонија

nspm.rs

: Вјачеслав Володин: Од 2014. Украјина изгубила 53,7 одсто становништва и постала америчка колонија, чији су грађани потрошни материјал за Вашингтон и Брисел

:

2 minutes

---

четвртак, 03. новембар 2022.

четвртак, 03. новембар 2022.

После државног удара 2014. Украјина је изгубила суверенитет. Постала је колонија САД - саопштио је Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе, на свом Телеграм каналу. "Земља је опљачкана, индустријски потенцијал изгубљен, корупција је свеопшта. Не води се рачуна о интересима народа. За то време из Украјине је побегло више од 10,5 милиона људи", казао је Володин. Још 11,2 милиона становника Крима, Севастопоља, Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Запорошке и Херсонске области су се определили да буду са Русијом. "Од 2014. Украјина је изгубила 53,7 одсто становништва. Њени грађани су потрошни материјал за Вашингтон и Брисел: рат до последњег Украјинца сваког дана односи стотине живота. Кијевски режим води Украјину ка њеном потпуном нестанку", закључио је председник руске Државне думе.  (Срби за Русе)

Google +0  0  0 Blogger0

 

Џон Болтон ексклузивно за Политику: Русија и Украјина су упозорење за Косово

politika.rs

Џон Болтон ексклузивно за Политику: Русија и Украјина су упозорење за Косово

Бранко Микашиновић

5-6 minutes

---

Специјално за „Политику" - Вашингтон – „Не верујем да сада постоји велика шанса да би Русија користила нуклеарно оружје. Путин блефира. То би могло да се деси само у екстремним ситуацијама, ако би, на пример, дошло до колапса руских снага или ако би руска влада била угрожена. Али, то је политичка ситуација, а Путину не прети таква опасност", каже у разговору за „Политику" Џон Болтон, саветник за националну безбедност бившег америчког председника Доналда Трампа.

У Европи влада велика забринутост поводом могућности да конфликт у Украјини ескалира, да се употреби „прљава бомба"

Не верујем да постоје било какви докази да Украјина има техничку способност да направи „прљаву бомбу". Сви се надамо да Русија неће користити такво оружје, јер мислим да историја не би опростила ономе ко би користио такво или нуклеарно оружје и да би последице за човечанство биле несагледиве. Оно што би требало да урадимо јесте да окончамо руску агресију и рат и дозволимо народу Украјине да обнови своју земљу.

Какве би могле да буду последице рата у Украјини за балкански регион, посебно Србију?

Агресија Русије, ничим неизазвана, проузроковала је негативна реаговања широм Европе, посебно у погледу безбедности, економије и енергетике. Што се тиче балканских земаља, у светлу долазеће зиме, оне ће имати сличне проблеме као и остатак Европе, али у израженијем виду. Дакле, поставља се питање како ће те земље обезбедити нафту и природни гас и како решити економске изазове, што ће утицати на стабилност тих земаља

Шта мислите о садашњим односима Србија-Косово и какве су шансе за постизање споразума?

Тренутно не видим на помолу нека решења, као што је то био случај раније. Кад сам био саветник за националну безбедност у администрацији председника Трампа имао сам извесног учешћа у решавању тог питања. Постојали су људи који су настојали да ураде шта се могло да би се постигао споразум. Ако би Србија и Косово могли да се договоре, упркос свим интерним тешкоћама, и да оправдају такав споразум, мислим да у том случају спољни фактори не би требало да се мешају и да кажу да неко решење није прихватљиво њима, јер би то могло да има последице негде другде. Не може се постићи стабилност уколико обе стране нису спремне да постигну споразум, што раније није искоришћено. У том смислу руска инвазија Украјине показује шта може да се деси на европском континенту ако се не реше спорна питања. Стога би лидери Србије и Косова требало да се још више концентришу на изналажење решења.

Пошто Србија не жели да призна независност Косова да ли се разматрају неки нови оквир или формуле, који би задовољили обе стране?

Начин на који би могло да се приђе овом питању, посебно у погледу граница, јесте да ниједна страна не би требало да прихвати оно што не жели, сем да потврди да је реч о дефакто границама и да су спремне да то прихвате. Могућност постизања споразума је можда постојала пре три, четири године. Сада је таква опција немогућа. Међутим, узмимо као пример дугогодишње разлике у гледишту поводом имена Северна Македонија, које су биле током времена решене. Ако се преговори препусте ангажованим странама то би дало резултате, јер се у супротном спутава улазак тих земаља у Европску унију и НАТО. Ради заштите својих грађана и стварања бољих економских услова, треба радити на узајамној регионалној безбедности и унапређењу економије.

Постоје напетости између Републике Српске и централне управе у Сарајеву, како ви гледате на такву ситуацију?

Мислим да су у оригиналном Дејтонским споразуму постојали извесни недостаци, али се сматрало да ће се то током времена некако решити. Међутим, то се очигледно није догодило. Постоји могућност да се поново размотри тај споразум, ако желите да БиХ опстане у садашњим границама. Уколико би високи представник наметнуо уставне промене, за које он мисли да су у најбољем интересу свих страна у Босни, мислим да је то лош начин да се тако настави. Не видим како би неко ко долази са стране имао боље решење од људи те земље. Свакако да нема лаких решења, јер да је тако она би била пронађена пре много година. Али, то не значи да не треба повећати настојања да те земље живе добросуседски јер је алтернатива бити заглављен у прошлости.

Ко је Болтон

Џон Болтон је био амбасадор САД у Уједињеним нацијама и саветник за националну безбедност Доналда Трампа. Дипломирао је на универзитету Јејл и бавио се адвокатуром пре него што је ушао у политику. Објавио је књигу „Просторија у којој се то догодило", која се сматра најзначајнијом књигом која се бави животом и активности у Белој кући у време председника Трампа.

View article...

Enclosures:

160z120_Bolton-dzon-epa-efe-nn.jpg (8 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_11//160z120_Bolton-dzon-epa-efe-nn.jpg

 

pcnen.com

Zvanični narativ o Ukrajini

4-5 minutes

---

Piše: Caitlin Johnstone

Zvanični narativ koji promoviše cijela zapadna politička/medijska klasa je da je Vladimir Putin napao Ukrajinu u februaru ove godine isključivo zato što je zao i mrzi slobodu. Želi da osvoji što veći dio Evrope jer ne podnosi slobodne demokratije, jer je on još jedan Adolf Hitler.

Zvanični narativ je da dok je Rusija u Ukrajini samo zato što je njen vođa zlo čudovište poput Hitlera, SAD su u Ukrajini samo zato što su njene vođe pravedne.

Sjedinjene Države daju oružje, vojnu obavještajnu službu i pomoć na terenu od specijalnih snaga do oficira CIA-e Ukrajini, kao i implementaciju režima ekonomskog ratovanja bez presedana protiv Rusije, isključivo zato što SAD vole svoje dobre prijatelje Ukrajince i žele da zaštite svoju slobodu i demokratiju.

Ako osporavate bilo koji dio službene priče o Ukrajini, vi ste zlo čudovište i agent za dezinformacije. Budući da je Vladimir Putin isti kao Adolf Hitler, vi ste isto što i Nevil Čemberlen, i krivi ste za kardinalni grijeh podržavanja pomirljive politike.

Ako ste u iskušenju da postavljate pitanja koja mogu da pokolebaju službeni narativ, morate se oduprijeti ovom porivu po svaku cijenu. Ne pitajte zašto su zapadni zvaničnici, naučnici i stratezi godinama upozoravali da će akcije zapadnih vlada dovesti do ovog rata. Ne pitajte o čemu ljudi pričaju kada kažu da su SAD izazvale ovaj rat, ili kada kažu da SAD koriste ovaj rat da unaprijede strateške agende koje su imale godinama, ili kada sugerišu da bi te stvari mogle imati nešto da se radi o tome zašto SAD opstruiraju diplomatska rješenja na svakom koraku. Ako postavljate ovakva pitanja, vi ste najgora osoba na svijetu.

Budući da ste zli agent za dezinformacije i Nevil Čemberlen, pomirljivo čudovište, legitimno je da vas cenzurišu. Legitimno je optužiti vas da ste tajno plaćeni od strane ruske vlade. Legitimno je da vas opkole koordinisanim astroturf trolovima koji rade na tome da vas nadviču i savladaju. Legitimno je objavljivati propagandne klevete o vama. Sva normalna očekivanja od javnog diskursa izlaze kroz prozor, jer vi ste čudovište, a ne osoba.

Prema zvaničnom narativu, ako se suočite sa moćnim zakonodavcima u njihovoj podršci američkom intervencionizmu u Ukrajini, vi "papagajski ponavljate pro-Putinove tačke razgovora" i širite "ruske dezinformacije". Ispitivanje zvaničnika najmoćnije vlade na svijetu o najvažnijim odlukama koje se donose u svijetu je nasilje i nije dozvoljeno.

Žao mi je, niste svi vi "antiratni demonstranti", vi ste opasni propagandisti koji se bukvalno rugate antiratnom pokretu. Nikada prije nisam imao zadovoljstvo lično odgovoriti na smiješne internetske dezinformacije. Hvala vam na prilici https://t.co/xzTLQCymgO — Ilhan Omar (@IlhanMN) 28. oktobar 2022

Ako tvrdite da se protivite tome da SAD koriste proxy rat u Ukrajini na antiratnim osnovama, lažete; vi niste protiv rata. Antiratni ste samo ako podržavate iste stavove o Ukrajini kao poznati antiratni aktivisti John Bolton, Bill Kristol, Tom Cotton i Mike Pompeo. Ako želite saznati o pravoj antiratnoj poziciji, konsultujte pouzdane antiratne publikacije kao što su The New York Times i The Washington Post. Zvanični narativ o Ukrajini je da američka imperija i njeni mediji nikada ne lažu ili ne šire propagandu o ratovima u koje su SAD umiješane. Ako to osporite, lažete i širite propagandu. Zato je potrebno imati toliko cenzure i organizovanog trolovanja i medijskih izvještaja koji vas podsjećaju na to koliko je ovaj rat dobar i pravedan: da vas zaštiti od laži i propagande.

Ako vam bilo koji dio službenog narativa o Ukrajini zvuči sumnjivo, to znači da ste zaraženi ruskim dezinformacijama. Nemojte nikome govoriti o svojim mislima, inače ćete biti krivi za širenje ruskih dezinformacija i postati neprijatelj slobodnog svijeta. Zapamtite, dobri građanine: moramo se suprotstaviti ruskoj propagandi po svaku cijenu kako bismo zaštitili naše zapadnjačke vrijednosti slobodnog izražavanja, slobodne misli, slobodne štampe i slobodne demokratije. Zato nemojte dovoditi u pitanje nijedan dio zvanične priče o Ukrajini. Ili inače.

Prevod PCNEN

The Official Narrative On Ukraine by Going Rogue With Caitlin Johnstone (soundcloud.com)

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

Цвијетин Миливојевић: Ана Брнабић није трећи пут премијерка, Вучић јој већ три пута саставља владу

nspm.rs

: Цвијетин Миливојевић: Ана Брнабић није трећи пут премијерка, Вучић јој већ три пута саставља владу. Влада није ни проамеричка, ни проруска, ни просрпска, већ провучићевска

:

3 minutes

---

недеља, 30. октобар 2022.

Ана Брнабић није трећи пут премијерка, већ је њој три пута "састављало Владу", а она је потписивала ко ће бити министри, изјавио је политиколог Цвијетин Миливојевић за Фонет.

Он је оценио да ова Влада, супротно најавама, није ни проамеричка, ни проруска, ни просрпска, већ провучићевска.

Да није тако, по Уставу, он не би смео ни да се меша у формирање Владе, указује Миливојевић, објашњавајући да се посао председника завршава после консултација са представницима парламентарних странака и пошто констатује име мандатара.

Уместо тога, како је предочио, „он бира Владу, именује министре и фактички прави од премијерке кловна".

Миливојевић тако закључује да се о Влади не питају ни председништво странке, ни коалициони партнери, већ искључиво Вучић у функцији председника Републике, председника странке и фактичког председника те Владе.

Зато је, напомиње, неважно ко је заправо министар, колико је из Владе испало и у њу ушло америчких или руских кадрова, па и да ли ће трајати годину дана, три године, или пун мандат.

Како указује, један од квалитета који Ану Брнабић квалификује за посао који обавља, јесте и то што је искрена у томе да неке ствари не зна и не разуме.

Саговорник ФоНета то илуструје чињеницом да Брнабић у експозеу није поменула Косово, али и њеним одговорима на питања о политици Владе за Косово.

"У време прошлог мандата, два пута су је новинари питали о томе, а она је два пута одговорила исто – ја не знам, али знам да председник Републике зна шта је најбоље за Србију и за Косово", подсетио је Миливојевић.

Иако је бивша министарка Зорана Михајловић изнела озбиљне оптужбе на рачун Владе, он не мисли да је то крај њене политичке каријере.

По њему, Вучић прави излазну стратегију и у оквиру такозваног српског блока пристојних људи који настаје.

Размишља, при томе, о два могућа блока: за случај А, блок који би чинио део СНС и странака националне деснице које су чврсто против увођења санкција Русији, а за случај Б опет део СНС и део странака које су за увођење санкција, протумачио је Миливојевић.

"Он очигледно госпођу Михајловић види у том блоку Б. Он је то тако и направио, читав систем структуре СНС је такав био до сада", објашњава Миливојевић.

(Фонет)

 

Александар Боцан-Харченко за „Политику“: Нема трговине Косово за Донбас

politika.rs

Александар Боцан-Харченко за „Политику": Нема трговине Косово за Донбас

Бојан Билбија

12-15 minutes

---

Високо ценимо што руководство Србије не подлеже дрским провокацијама, чврсто и храбро се одупире најјачим спољним притисцима. Пажљиво води рачуна о очекивањима српског народа и не одриче се стратешких националних интереса. Процес именовања и утврђивања нове владе, као и расправа у Народној скупштини у потпуности су потврдили континуитет ове политике – поручује у разговору за „Политику" амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.

Запад, према писању појединих медија, прети Србији „тешком батином" ако не призна Косово. Исто тако, од Београда се захтева да уведе санкције Руској Федерацији?

На Западу директно поручују да ће Србија наводно скупо платити ако не буде следила агресивни русофобни курс Вашингтона и Брисела. Да ће у том случају, тобоже, бити повучене инвестиције и скресана издвајања из фондова ЕУ, укинут безвизни режим, обустављени преговори о приближавању ЕУ. Ове мере се не могу назвати безболним. Али не може а да се не каже да је то умногоме ништа друго до безочан покушај да се гласном реториком утиче на расположење у земљи.

Како Москва види даљи развој ситуације у Србији и овом региону и има ли она неку скривену батину?

Сматрамо да су претње и уцене контрапродуктивне, а у односу на Србију бесперспективне. Штавише – у нашем виђењу етике и морала – понижавајуће су за страну која прибегава таквим методама. Она, очигледно, не може да понуди ништа интелектуалније. Запад никада није разумео Србију, нити карактер српског народа. Ми пак видимо смисао у сарадњи, заједничком тражењу тачака раста и развоја. То да Београд води независну политику засновану на националним интересима омогућава нам да промовишемо билатерално стратешко партнерство, негујемо истинске братске односе, искрено и отворено размењујемо мишљења и јасно сагледавамо хоризонте – намерно не кажем „оквире" – наше сарадње. На Балкану у целини, политика Русије је усмерена на унапређење добросуседства и развоја. Спремни смо да радимо на равноправној основи са свима који су за то заинтересовани

Хоћете да кажете да је Русија задовољна новом српском владом?

За нас је главно да новом владом буду задовољни Срби, а да председник Србије може да се потпуно ослони на владу у спровођењу политичког курса земље. Рачунамо на обострано корисну сарадњу на свим правцима. Са бројним колегама већ имамо солидна искуства конструктивне сарадње.

То јест, не слажете се са онима који сматрају да је влада антируска?

Не стављамо етикете. Да поновим: нова влада увек значи нову динамику, напредак у примени договора постигнутих на највишем и високом нивоу. Конкретно, сада очекујемо наставак рада руско-српског Међувладиног комитета за трговину, економску и научнотехничку сарадњу, именовање копредседника са српске стране. Ово је важан механизам који одређује ритам економске сарадње.

Зашто се Русија стално позива на преседан Косова када правда инвазију на територију Украјине и тако отежава позицију наше земље?

Дозволите ми да коригујем Ваше питање. Не „правдамо се", већ објашњавамо специјалну војну операцију са становишта међународног права. У свом обраћању 24. фебруара ове године председник Русије и врховни командант Владимир Путин исцрпно је изнео све разлоге због којих је Русија била принуђена на овај корак. Главна ствар је заштита становништва Донбаса и елиминисање директних претњи по безбедност саме Русије, које потичу с територије Украјине. Дуготрајне, тешке покушаје да се ситуација реши политичким и дипломатским средствима Запад је у више наврата одбијао – без двоумљења, бахато, уз осећање сопствене супериорности. Већ тада су се определили за крваву, прљаву игру како би обезбедили безусловну доминацију у светској економији и политици, пљачкали туђе ресурсе, претворили међународну заједницу у неписмену групу коју би гурнули у исти калуп. У безобзирној потрази за тиме, САД и ЕУ су заборавиле на све своје „вредности". Као резултат, Русија је била принуђена да направи тежак, али једини могући избор. Што се Косова тиче, председник Путин оправдано наводи овај пример као најјаснији доказ лицемерја и „двоструких стандарда" Запада. Моја маленкост је имала прилику да учествује у преговорима у неким етапама решавања косовског питања – могу да потврдим да је Београд тежио мирном решењу, пружању покрајини најшире аутономије, али су сви ови предлози одбијени. Суштинске разлике између ситуације у Донбасу и „случаја Косова" су очигледне. Када је Приштина 2008. једнострано прогласила тзв. независност, безбедност косовских Албанаца није била угрожена. Становништво Донбаса је осам година било подвргнуто геноциду од стране кијевског режима. Ако се вратимо у 1999. годину, од првих дана варварске агресије НАТО-а на Југославију, цивилна инфраструктура је неселективно уништавана, укључујући и коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом.

Може ли се десити да ће Москва, како тврде западни аналитичари, трговати Косовом у замену за Донбас и друге територије?

Ове изјаве немају никакве везе са стварношћу, нема и не може бити говора ни о каквој „трговини". Став Русије по питању Косова је принципијелан и доследан, независан од конјунктуре. Залажемо се за постизање одрживог, узајамно прихватљивог решења од стране Београда и Приштине, у међународноправним координатама, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Такво решење треба да одговара интересима Београда и српског народа и да буде одобрено у СБ УН. Наставићемо присну координацију са Београдом у заштити законитих права Србије у односу на покрајину Косово и Метохију.

Често се у јавности указује на то да наша земља има неупоредиво веће економске интересе са Европом, него са Русијом. Можете ли нам дати прецизнију слику српско-руске економске сарадње?

Билатералне економске везе у бројкама – то је четврто место Русије међу спољнотрговинским партнерима Србије и око пет милијарди долара руских улагања у српску привреду. Али најважније није толико „аритметика" колико садржај наших трговинских и инвестиционих веза. Руско-српска сарадња у сектору нафте и гаса је чврста гаранција енергетске безбедности Србије и њене инвестиционе привлачности, стабилног функционисања српске индустрије, као и један од одлучујућих фактора за премештање овде напредне производње из других земаља света. Наставља се несметано снабдевање гасом преко магистралног националног гасовода повезаног са „Турским током". Најзначајнији допринос државном буџету Србије – око 15 одсто његових прихода – даје заједничко предузеће НИС.

Постоје и друге пословне иницијативе?

Наши велики заједнички инфраструктурни и високотехнолошки пројекти, укључујући оне уз учешће компанија „Руске железнице", „Лукоил Србија", „Силовије машини", „Газпром енергохолдинг", државне корпорације „Росатом", оријентисани су на стратешку перспективу. Омогућавају динамично јачање српске привреде, повећање њене отпорности на спољне изазове и побољшање благостања грађана земље. Руске и руско-српске компаније које раде овде велику пажњу посвећују добротворним пројектима у области науке, образовања и културе, здравства и социјалне заштите, подршке омладини, заштите животне средине. Са своје стране, потпуно подржавамо ову активност. Економске везе се интензивно развијају на међурегионалном нивоу. Ових дана је Србију посетила висока делегација Владе Санкт Петербурга. У Београду је отворен Информационо-пословни центар руске северне престонице, који је осмишљен да да нови подстицај дијалогу пословних заједница. Током посете одржан је низ културних догађаја у Београду, Новом Саду и Нишу.

И поред тога, можемо чути и да Русија не би требало да се љути ако јој Београд уведе санкције, јер је и она нама уводила деведесетих година, када је њој то било у интересу?

Русија раних деведесетих прошлог века и Русија данас нису упоредиве ни политички ни економски. И у Контакт групи и у другим форматима, наша земља се прва заложила за безусловно укидање рестрикција. Никада није одустајала од сарадње са Југославијом, користила је сваку прилику да је снабдева енергентима и прехрамбеним производима и многом другом робом. Захвални смо Београду на принципијелном ставу о дистанцирању од нелегитимних антируских ограничења које је по диктату Вашингтона увео колективни Запад. Наравно, било би непоштено – а и погрешно, с обзиром на то да са Србијом имамо пријатељске односе засноване на поверењу – не рећи да би нас ревизија ове линије разочарала. Хтео бих да скренем пажњу на коментар Александра Грушка, заменика министра спољних послова Русије, који је недавно посетио Београд, о самоубилачким последицама западних санкција по њихове иницијаторе. Његове оцене су засноване на анализи тужног европског искуства. „Евросанкције" се претварају у катастрофу за саму ЕУ: доводе до деиндустријализације Европе, значајног повећања цена основних потрепштина и пада животног стандарда. Погледајте само шта се дешава у Немачкој – а то је једна од водећих привреда. Ипак, европске елите игноришу насушне потребе грађана. Али зато, да би се задовољио Вашингтон, повећавају се војни трошкови.

Запад и даље говори о спречавању руског утицаја на западном Балкану, делује као да je у току борба за срце и душу овдашњих народа, не штеде се средства на информационом фронту. Зашто je за Москву важно да баш сада појачава своје медијско присуство?

Задатак појачавања присуства руских медија на Балкану – и у ширем глобалном контексту – увек је био на дневном реду и постепено се спроводио. Уверени смо да приступ оригиналним изворима, чињеницама и аргументованим мњењима омогућава формирање шире слике стварности, у више боја, и одговара потребама цивилног друштва. Данас се, авај, у многим западним земљама, упркос декларисаној слободи медија, против наше земље води незапамћени информациони рат у којем се уопште не бирају средства. Блокирају се руски медији, спроводи се стриктна цензура сваког мишљења које би се разликовало од западњачких пропагандних клишеа, намећу се отрцани митови и отворено апсурдне лажне вести. У склопу таквог информационог тоталитаризма, наш систематски рад на разјашњавању руских приступа, промовисању чињеница и непристрасних стручних оцена добија додатни значај.

Недавна западна истраживања су показала да су грађани Србије највише пријатељски настројени према Русији у целој Европи. Како то тумачите и да ли je то заиста обострано, jep има Ваших сународника који сматрају да није?

Јасно је да свуда, па и у Србији, има оних који имају другачије гледиште. Али објективна стварност су вековни братски односи руског и српског народа, јединство наших духовних и моралних вредности, подударање традиција, преплитање култура. Везује нас и братство по оружју, исковано током Првог и Другог светског рата. Нама су блиски слободарство српског народа, његова воља за независношћу, његово осећање правде и правичности, одбацивање сваког лицемерја. Имамо заједничке тежње – слободан развој две земље без наметања туђих вредности и фамозних „правила" понашања.

Акције Запада и Кијева доводе свет на опасну линију

Када би могао да се заврши рат у Украјини? Постоји ли реална опасност да прерасте у глобални сукоб или ће разум ипак да превлада?

Руска специјална војна операција ће се наставити све док не буду испуњени задаци које је поставио председник Руске Федерације. Што се тиче опасности од глобалног сукоба, она не долази из Русије. Видимо да Западу не одговара мирно решење. Настављајући да говоре о потреби свеобухватног слабљења наше земље, „пораза Русије на бојном пољу", уништавања наше отаџбине, западњаци намерно ескалирају ситуацију, настављају да испоручују смртоносно оружје Кијеву. Озбиљну забринутост изазивају подаци о томе да режим у Кијеву планира нуклеарне провокације уз коришћење „прљаве" бомбе. О томе је детаљно говорио председник Путин на састанку са шефовима безбедносних агенција земаља Заједнице независних држава 26. октобра ове године, као и руски представник у Савету безбедности УН. Ова информација је пренета страним колегама и преко руског министра одбране. Да нагласим да је „нуклеарна реторика" Запада осмишљена да даље консолидује антируски фронт. У овом контексту, да не заборавимо да једина земља која је применила нуклеарно оружје, и то без војне потребе, јесу САД. Позивамо западњаке и њихове кијевске помагаче да прекину са акцијама које доводе свет на опасну линију.

View article...

Enclosures:

160z120_cenko,-foto-ambasada-RF-3.jpg (7 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_10//160z120_cenko,-foto-ambasada-RF-3.jpg

 

Одлука је већ донета – неће бити преговора између Русије и Украјине

Одлука је већ донета – неће бити преговора између Русије и Украјине

27.10.2022. - 9:19

 

© Sputnik / Александр Полегенько

Кијев, који се налази под америчком шапом, није у стању да самостално решава своју судбину, па одлуке о евентуалним преговорима са Русијом доноси Вашингтон, који у овом тренутку није заинтересован ни за дијалог, ни за мир у тој земљи. „Одлука је већ донета – неће бити преговора", сматрају експерти.

„Чињеница да је Украјина учествовала у преговорима, а затим одбила да их настави говори о томе да све те одлуке доноси Вашингтон. То што западни званичници тврде да Украјина треба самостално да доноси одлуке није ништа друго него стилска фигура", каже руски политиколог Владимир Брутер, коментаришући изјаву шефа Европског савета Шарла Мишела који је рекао да Украјина мора сама да одреди услове и рокове за почетак преговора са Русијом, додајући да ЕУ Кијеву пружа финансијску, војну и политичку помоћ како украјински режим не би морао да чини уступке Руској Федерацији.

Експерти оцењују да је лицемеран став ЕУ да Украјина треба да одлучује о условима и роковима преговора, пошто Кијев није независан у доношењу одлука. То је питање које се решава у Стејт департменту, Пентагону и Белој кући и то упркос Мишеловим тврдњама да „ни Европска унија, ни Г7, ни САД немају право да одлучују које уступке Украјинци треба да праве".

„Постоје три разлога за такву изјаву. Прво, јасно је да он не може да призна да судбину Украјине одређује Вашингтон, па зато говори да одлучује Кијев и да ће бити онако како Украјинци кажу. У ствари, овде се опет ради о стилској фигури, и то тако подстицајној стилској фигури. Запад заправо говори: „Ми помажемо Украјини, али не руководимо том земљом. Помажемо Украјини да се одбрани и уопште не улажемо све напоре да продужимо сукоб и ослабимо Русију", каже Брутер.

Други разлог за такве тврдње је и чињеница да руско-украјински преговори неће дати резултата, с обзиром да су сви досадашњи напори били узалудни. Делегације Русије и Украјине одржале су неколико рунди преговора, али је дијалог прекинут на иницијативу Кијева. Како је летос рекао Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, Запад не дозвољава Украјини да преговара.

„Русија од самог почетка жели преговоре о овом питању са Западом, а Запад одговара да неће бити никаквих преговора, него инсистира на преговорима Русије са Украјином. Самим тим, одбацују сваку могућност постизања било каквог договора…", напомиње Брутер.

И, коначно, додаје Брутер, кијевски режим одбија да се врати прекинутом преговарачком процесу са Москвом. Штавише, украјински председник Владимир Зеленски је потписао декрет којим се формално проглашавају „немогући" било какви преговори између Кијева и руског председника Владимира Путина. Зеленски је прецизирао да је Кијев спреман за дијалог са Русијом, али „са другим председником Русије".

Овакву позицију Зеленског експерти оцењују као „апсолутно неконструктивну", јер не одговара интересима Украјине – што се сукоб више одуговлачи то је више жртава и уништене инфраструкуре. Истовремено, Зеленски је и приморан да одбија преговоре, јер би то могло да усталаса радикалне струје у Украјини и доведе до побуне и отпора унутар земље, али и са Запада, што би довело до његовог политичког краха.

С друге стране, Русија не одбија дијалог са Украјином. Владимир Путин је крајем септембра позвао кијевски режим да прекине рат који је покренуо 2014. године и врати се за преговарачки сто, истичући да Москва не намерава да на евентуалним преговорима разговара о статусу Доњецке и Луганске народне републике, као и Херсонске и Запорошке области, чији су становници на референдуму гласали за прикључење Русији.

Експерти подсећају да Москва никада није одбијала преговоре – прекинуо их је сам Кијев „по налогу западних ментора".

Америка се узалудно нада капитулацији Русије

Експерти оцењују да речи Шарла Мишела и других европских политичара који говоре о потреби дијалога не треба схватити као истинску жељу за преговорима и окончању војног сукоба. У ствари, Запад жели да преговара о повољним условима за Кијев и, пре свега, себе.

Према Брутеровим речима, једини преговори које Вашингтон жели да води са Москвом јесу преговори о капитулацији Русије.

„Преговори о капитулацији Украјине њима нису потребни и они дефинитивно на то неће пристати ни сада, ни у скоријој будућности", сматра Брутер.

Како наводи, Вашингтон предлаже почетак преговора под неколико услова. Међу њима – повлачење руских трупа са међународно признате територије Украјине тј. заустављање специјалне војне операције и исплата репарације Украјини. Ово је, додаје Брутер, преговарачка позиција Запада, а то Русији никако неодговара.

„Русија је недавно у свој састав примила четири нове територије, а овде се испоставља да Русија треба да их искључи из свог састава само зато да би отпочела преговоре. Тешко да је то део руских планова… Другим речима, ако су ти региони већ ушли у састав Русије тешко да ће Москва дозволити да они сада буду искључени", каже Брутер.

С друге стране, у ситуацији када је Украјина већ неповратно изгубила део територије, биће тешко да се пронађу било каква компромисна решења која би могла да постану основа преговарачког процеса.

Осим тога, руски политиколози оцењују да ЕУ, упркос томе што сукоб у Украјини штети њеној економији, не може предузети самосталне кораке да што пре почне преговоре, пошто европску политику заправо одређују САД.

Економија ЕУ је оно што је Вашингтон спреман да жртвује да би постигао своје циљеве у Украјини, а Европа је принуђена да следи курс САД и самим тим наставиће да уништава своју економију.

sputnikportal.rs, Оливера Икодиновић

https://iskra.co/svet/odluka-je-vec-doneta-nece-biti-pregovora-izmedju-rusije-i-ukrajine/

glassrpske.com

Душан Пророковић за "Глас Српске": Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Вељко Зељковић

13-16 minutes

---

Душан Пророковић за "Глас Српске": Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Вељко Зељковић

Душан Пророковић за "Глас Српске": Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Западне силе су и даље способне да изазову нове кризе на Балкану, али не и да управљају њима. Несрећа је што огроман број доносилаца одлука у администрацији америчког предсједника Џозефа Бајдена и даље мисли да су САД тигар. Отуда и толики број нерационалних одлука које су дестабилизовале свијет.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" професор на Факултету за безбједност и дипломатију и научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду из Београда Душан Пророковић, наводећи да је због тога свашта могуће, па и да нас Вашингтон нерационалношћу и лошом процјеном сопствених потенцијала моћи "о јаду забаве".

- Срећа у несрећи је што ми у том хибридном рату и даље нисмо неко од главних бојишта. Надам се да ће тако и остати. Иначе, ако буде отварања нових криза на Балкану, односно подгревања неких старих, ти процеси се неће моћи брзо завршити. Јер, њима неће имати ко да управља, а у условима тоталне антагонизације интереса западних и незападних центара моћи оне се могу продужавати у недоглед - истакао је Пророковић.

ГЛАС: Земље западног Балкана све више у свјетлу украјинске кризе постају предмет интересовања великих западних  сила. Од Србије се тражи да посијече енергетску грану на којој сједи, али и да призна КиМ. Ништа боља ситуација није ни када је у питању БиХ. Зашто су Београд и Бањалука толики трн у оку Берлина и Вашингтона?

ПРОРОКОВИЋ: Када је у питању Њемачка, њени геополитички интереси на Балкану се огледају у даљем фрагментирању овог простора и стварању зависних државоликих творевина. При томе, за њих је српски фактор дио проблема, а не дио решења. У дугом историјском континуитету ту се ништа није мењало. Само, цела ова прича око Украјине показала је да Немачка представља тек регионалну силу, важну за Европу, али и ништа више од тога. Кључну реч воде и даље САД. Оне су најзначајнији екстерни актер регионалне безбедности. Тек након њих, из овог западног дела света долазе по јачини свог утицаја Британци, па су на трећем месту Немци.

ГЛАС: Што се тиче САД, рекли сте да је све видљивије да њихова моћ више није толико велика и да она "калира".

ПРОРОКОВИЋ: Они то неће да признају, а политичари који су деценијама школовани да на свет гледају само из једног угла, а затим и селектирани да припомогну остваривању америчких интереса на Балкану, то и не могу да виде. Кажу у Војводини: велика је за мачора говеђа глава! САД више нису тигар у међународним односима, како је то било рецимо пре двадесет година, већ мачор. Можда најкрупнији у целом свету, али ипак ништа различит од осталих. Кризе у свету отварају се једна за другом, хибридни рат између САД и незападних актера одиграва се на више фронтова, Украјина је само један фронт. Велика је ова говеђа глава за њих.

ГЛАС: У све више европских држава, од Чешке, Италије и Шпаније, до Француске и Њемачке организују се социјални протести због све теже ситуације у којој се налазе грађани ових држава. Да ли је ово само почетак, те колико овакви и слични протести могу промијенити политику ових земаља према санкцијама Русији, које су им се попут бумеранга вратиле?

ПРОРОКОВИЋ: Протеста ће тек бити. Зато што је све ово што гледамо само почетак велике, свеобухватне и свепрожимајуће кризе. Инфлација се захуктава, енергетска безбедност Европе није осигурана, а мере које су предузели немају ефекта.

Кризе би било и без рата у Украјини, ово што гледамо последица је пренапумпаног балона, безобзирног штампања долара и евра претходних десет година, дељења кредита без покрића на свакојаке лудорије, од ветропаркова који не производе струју, до изградње путева којима се нико не вози. Логично, сада се за кризу оптужује Русија, као што се пре две године одговорност пребацивала на пандемију. Али, узроци кризе су другачији, дубљи и комплекснији.

Ипак, и поред тога што ће протеста бити, политика према Русији неће се мењати. Санкције се уводе лако, али се укидају тешко. У рат се понекад улази лако, али се из њега излази тешко. ЕУ је, под притиском САД, дефинисала високе услове за промену политике према Русији. Ти услови у реалним околностима неће бити испуњени. Како очекивати да Руси врате Крим? Или Херсон? Тако да нема ни повлачења санкција, нити изласка из рата. Постоји и један формални проблем за ЕУ. Санкције се успостављају консензусом. Дакле, довољно је да Естонија или Летонија буду против укидања санкција и да онда то зароби политику целокупне ЕУ. Зато очекујем да се ове појединачне кризе споје у једну - кризу функционисања ЕУ.

ГЛАС: Амерички избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената биће одржани у новембру ове године. Уколико демократе изгубе већину у ова два тијела, може ли то промијенити однос САД према Русији и рату у Украјини.

ПРОРОКОВИЋ: Ни ту никаквог брзог заокрета неће бити. Очекује се да демократе изгубе, очекује се чак и да републикански кандидат, највероватније Доналд Трамп, лагано победи на председничким изборима 2024. године. Али, опет, чак и да се све то деси, чак и да постоји намера да се искрено разговара о стратешкој стабилности са Русијом те 2024. године, питање је колико то може брзо ићи.

ГЛАС: Зашто?

ПРОРОКОВИЋ: Председник САД, без обзира ко то био, трудиће се да сачува што је могуће више америчких интереса у Европи. То значи и да једноставних решења неће бити, а о оним комплексним мора се дуго разговарати. Велико је питање и како ће свет изгледати те 2024. имајући у виду активности Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и БРИКС-а.

Такође, у САД је очигледна поларизација која нема везе са Украјином или Русијом. Има везе са системом вредности, наметањем решења из Њујорка и Калифорније свима осталима. Барем половина САД, ако не и више не гледа благонаклоно на геј параде и родну равноправност, само је у условима полузатвореног политичког система, којим доминирају две партије, било практично немогуће испољити то незадовољство.

Са оном првом победом Трампа и то је промењено. Од тада више ништа није исто. И на овим и на наредним председничким изборима пре свега ће се показати те разлике, диференцијације и незадовољства која постоје на унутрашњем плану.

ГЛАС: Да ли неке позитивне помаке у свијету може донијети новембарски самит земаља Г20 у Индонезији?

ПРОРОКОВИЋ: Већ видимо позитивне помаке након последњег самита ШОС-а. Очекујем да се то настави и у Индонезији. Новинари ће бити фокусирани на питање Украјине и могуће несагласје око тога које ће се показати између западних и незападних актера. Но, ови незападни актери ће у Индонезији још једанпут имати прилику да директно разговарају о стварању алтернативног финансијског, трговинског и кредитног система. Све иде у том правцу.

ММФ и Светска банка више неће детерминисати међународне финансијске токове, као ни западне мултинационалне корпорације. Убрзано се иде ка дедоларизацији светске економије. Наравно, за САД и ЕУ ово не одговара, али за мале државе такав приступ може бити спасоносан. Добија се могућност избора, отвара маневарски простор за вођење самосталне спољне политике, притисак ће бити ако не мањи, оно макар подношљивији.

ГЛАС: Многи сматрају да једино Америка и Велика Британија могу окончати рат у Украјини. Зашто то не учине? Који су њихови финансијски, а који политички мотиви да то ипак још увијек не ураде и до које границе су ове двије земље спремне ићи, поготово јер и њих тресе велика економска криза?

ПРОРОКОВИЋ: Само САД могу завршити рат. Велика Британија, показало се то на бројним примерима, може само покварити договор или утицати на нека конкретна решења, али нема капацитет да начелно утиче на окончање сукоба. Велику Британију, посебно њену дипломатију, не треба никада отписивати, то су векови искуства и акумулираног знања, али не треба је ни прецењивати. Између осталог и због кризе у којој се налази кабинет Лиз Трас.

Са овом гарнитуром на власти САД неће брзо завршавати рат. Превише су они инвестирали у тај рат да би га тако брзо окончали. Они ће још неко време наоружавати украјинске снаге, како би успорили руску акцију и купили време. Шта могу у том периоду куповине времена учинити? Не знам. Можда могу покушати да организују пуч у Москви, тиме се озбиљно баве. Можда могу покушати да натерају Русију на употребу нуклеарног оружја. И тиме се озбиљно баве. Можда могу организовати неке саботаже по самој Русији како би демотивисали јавно мњење на давање подршке Путину. Варијанти шта могу је много, али су то само претпоставке. Њихов првобитни план о најпре изолацији Русије у међународним односима, а затим и њеној дестабилизацији изнутра је пропао. Зато се сада не бавимо разрадом тог плана, већ претпоставкама.

ГЛАС: Како објашњавате и отклон који су поједине арапске земље направиле од САД, ту прије свега мислим на Саудијску Арабију?

ПРОРОКОВИЋ: И Саудијска Арабија и неке друге арапске земље беспоговорно су следиле САД у Сирији, Авганистану, Ираку. Шта су тиме добили? У Сирији пораз, у Авганистану повлачење, у Ираку хаос који угрожава регионалну безбедност.

Последње сукобљавање са САД поред свега има још један разлог. Бајден је желео да терет кризе пребаци на Саудијску Арабију и остале произвођаче нафте. А све под изговором да је циљ смањење прихода за Русију која такође пуни буџет продајом нафте. Америчке Федералне резерве су још у мају подигле референтне каматне стопе покушавајући тако да обуздају инфлацију. Међутим, за обуздавање инфлације њима је потребно и да цене енергената остану на ниском нивоу.

Зашто би Саудијци пристајали да продају нафту јефтино и тако обарају инфлацију у САД? Па њима економија зависи од цене нафте. Уосталом, нису они направили кризу у САД, нису ни дужни да је решавају. Бајден се сада љути на Ријад, прети им преиспитивањем односа, помињу се и неке санкције. Ипак, отворено је питање легитимитета таквих Бајденових поступака. Свако се руководи својим интересима.

Нови поредак

ГЛАС: Како гледате на одлуку Турске да не прати потезе Брисела, Вашингтона и Лондона, на везе Москве и Техерана, али и досадашњу резервисаност и уздржаност Кине када је у питању рат у Украјини?

ПРОРОКОВИЋ: Апсолутно логично понашање, не само Турске и Кине, већ и свих осталих незападних актера. У незападном делу света овај сукоб се доживљава као рат Русије против САД. Зашто би било ко стајао на страну САД? Је л' им можда дугују нешто? Поготово Ердоган, којег је ЦИА покушала да свргне државним ударом. Слабљењем САД отвара се простор за успостављање мултиполарног поретка и ту сада свако тражи своју прилику. Неко у регионалним, а неко у глобалним оквирима.