iskra.co

Патрушев упозорава: Радиоактивни облак се приближава Европи

3–4 minutes

---

Патрушев упозорава: Радиоактивни облак се приближава Европи

19.05.2023. - 17:02

www.globallookpress.com © Komsomolskaya Pravda/Global Look Press

Уништавање муниције са осиромашеним уранијумом коју је Запад испоручио Украјини довело је до појаве радиоактивног облака, који је већ кренуо ка Европи, рекао је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

Он је скренуо пажњу на чињеницу да је јуче амерички председник Џозеф Бајден допутовао у Хирошиму да присуствује самиту Г7, како би подржао, како Американци верују, „заједничке демократске вредности".

„Шефови западних земаља, под притиском САД, разговараће и о помоћи Украјини. Американци су више пута у историји 'помогли' земљама на овај начин. Помогли су и Украјини, вршили су притисак на своје сателите и снабдевали их муницијом са осиромашеним уранијумом. Њихово уништавање довело је до тога да се радиоактивни облак упутио ка западној Европи. А повећање радијације је већ забележено у Пољској", казао је Патрушев на састанку у Сиктивкару.

САД управљале атентатима на Татарског, Дугину и Прилепина

Он је навео да су убиства војног репортера Владлена Татарског и Дарије Дугине, као и дизање у ваздух аутомобила у којем се налазио писац Захар Прилепин, организовала украјинска служба безбедности у непосредној координацији са Вашингтоном.

„Стварајући нове претње националној безбедности Русије, кијевски неонацистички режим ког подржавају Англосаксонци, пренео је терористичке акције на територију наше земље", навео је.

Он је навео да према подацима којима Москва располаже, на територији Руске Федерације су организовани терористички напади, а међу њима су убиство Дарије Дугине и Владлена Татарског, дизање у ваздух аутомобила Захара Прилепина, експлозија на Кримском мосту као и експлозије на гасоводима „Северни ток".

Притом, како је навео, ти терористички напади су организовани паралелно са унапред припремљеном информационом кампањом Вашингтона и Лондона са циљем да се дестабилизује политичка и друштвена ситуација у Русији, као и њен уставни поредак и суверенитет.

„Запад на челу са САД је директно умешан у конфликт у Украјини на страни терористичког украјинског режима. Страни плаћеници и саветници учествују у борбеним дејствима заједно са украјинским неонацистима", нагласио је.

Патрушев је додао да инструктори НАТО-а настављају да припремају украјинске диверзанстко-терористичке групације и да координишу њихову активност што се целом свету потом сервира као „америчка помоћ одбрани Украјине".

РТ Балкан

 

Prison camp guard accused of war crimes pretended to be refugee to enter US, feds say

news.yahoo.com

Prison camp guard accused of war crimes pretended to be refugee to enter US, feds say

Julia Marnin

5–6 minutes

---

A man tried to bury his past as a "particularly vicious" Bosnian prison camp supervisor by pretending to be a refugee fleeing from persecution, federal prosecutors said.

Doing so allowed him to enter the U.S. in 1999 as a refugee — before becoming a U.S. citizen in 2009 — after he oversaw a notorious prison camp during the Bosnian war in Bosnia and Herzegovina in the 1990s, according to officials.

More than a dozen survivors of the Celebici prison camp, where Serb prisoners were held, have accused Kemal Mrndzic, 50, of beating, abusing and threatening prisoners, court documents show.

Some survivors said Mrndzic practiced karate on prisoners, according to an affidavit.

Mrndzic, who lives in Swampscott, Massachusetts, about 15 miles northeast of Boston, was arrested on May 17, according to the U.S. Attorney's Office for the District of Massachusetts.

He's facing charges of "falsifying, concealing, and covering up a material fact from the U.S. government by trick, scheme, or device; using a fraudulently obtained U.S. passport; and possessing and using a fraudulently obtained naturalization certificate and fraudulently obtained Social Security card," prosecutors said.

Mrndzic posted a bond of $30,000 and was released after his initial court appearance in Boston, prosecutors said.

McClatchy News contacted his attorney for comment on May 18 and didn't immediately receive a response.

Man accused of taking part in camp's 'most notorious mass beating'

A brutal war involving crimes against humanity and genocide broke out after Bosnia and Herzegovina declared its independence from the former Republic of Yugoslavia in 1992, the affidavit says.

The country's civil war lasted until 1995 and involved three ethnic groups: Bosniaks, or Bosnian Muslims; Serbs; and Croats, according to the U.S. Holocaust Memorial Museum. The war involved Bosnian Serbs' campaign of "ethnic cleansing" against Bosniaks and Croatian civilians.

Mrndzic, a Bosniak, supervised guards at Celebici prison camp — where Bosniaks and Croats detained "non-combatant" Serbs, including older men and a "small number of women" — from June to December 1992, according to the affidavit.

Guards there "committed numerous murders, rapes, and had engaged in torture and other forms of persecution of Serb prisoners," according to the United Nations International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY), officials said in a statement.

The Čelebići prison camp.

The ICTY ultimately convicted three of Mrndzic's fellow guards of crimes at a trial in The Hague, Netherlands, prosecutors said.

According to camp survivor testimonies and recent interviews with Homeland Security Investigations agents, Mrndzic is accused of taking part in the camp's "most notorious mass beating" in August 1992 after the International Committee for the Red Cross visited the facility, the affidavit says.

The purpose of the beating was to punish prisoners for telling Red Cross representatives about the camp's harrowing conditions, according to the affidavit.

After one prisoner collapsed from a severe beating, Mrndzic is accused of grabbing his hair, saying "no one would leave the camp alive" and using an ethnic slur against him, the affidavit says.

The man pretends to be a refugee

After the Bosnian war ended, ICTY investigators interviewed Mrndzic in Sarajevo, the capital of Bosnia and Herzegovina, and accused him of war crimes at Celebici, prosecutors said.

Then, Mrndzic fled to neighboring Croatia, where he applied to enter the U.S. as a refugee, according to prosecutors.

He's accused of lying and saying he was captured, imprisoned and beaten by Serb forces in 1992, according to the affidavit.

He pretended to be the "target of the type of persecution which he perpetrated on others," the affidavit says.

He also lied about wanting to join his half brother, who didn't actually exist, in Massachusetts, according to the affidavit.

On March 22, 2022, Homeland Security Investigations agents found Mrndzic at his home in Swampscott where he admitted he was a guard at Celebici prison camp and lied on his refugee application, the affidavit says.

He also denied abusing camp prisoners, according to the affidavit.

Mrndzic could be sentenced up to 10 years in prison each if convicted on the fraudulently obtained passport charge as well as the fraudulently obtained naturalization charge, prosecutors said.

He could be sentenced up to five years in prison for each of the other two charges against him, the release said.

About 100,000 people were killed during the Bosnian war, which ended when NATO carried out a "bombing campaign," resulting in the Dayton Accords peace agreement in 1995, according to the U.S. Holocaust Memorial Museum.

 

https://news.yahoo.com/prison-camp-guard-accused-war-155650094.html?soc_src=social-sh&soc_trk=ma

 

 

pcnen.com

Američki interes u Ukrajini

10–12 minutes

---

Postoji dobar razlog za vjerovanje da je Washington, daleko od toga da se trudio spriječiti ukrajinski rat, zapravo želio da se on dogodi – i to zbog jednostavnog razloga što je ruska invazija bila, i jest, blagoslov za hegemonističke ambicije SAD-a. Ako je tako, što bi onda mogao biti cilj Washingtona za odbacivanje suradnje s Pekingom, suradnje koja je je jedini mogući put prema političkom rješenju kojim se priznaje teritorijalna cjelovitost Ukrajine? 

Autor: Gilbert Achcar

Način na koji je administracija predsjednika Joea Bidena reagirala na kinesku ponudu da facilitira političko rješenje ukrajinskog sukoba jasno ukazuje na prikriveni cilj Washingtona u vezi s tim ratom. Izrazit je kontrast između stava američke administracije prema kineskoj poziciji i stavova nekih saveznika Sjedinjenih Država.

Kada je Peking 24. veljače objavio svoj Prijedlog za političko rješenje ukrajinske krize, obilježavajući početak druge godine od pokretanja ruske invazije na Ukrajinu, Washington je odmah odbacio inicijativu kao obični mamac, a predsjednik Biden rekao je Davidu Muiru s ABC-a: "Ako ga Putin pozdravlja, kako bi to moglo biti dobro?" Zatim je dodao: "Nisam vidio ništa u kineskom planu što bi ukazivalo na to da postoji nešto što bi bilo korisno bilo kome osim Rusiji."

Pa ipak, drugi su čelnici vidjeli ono što Biden nije mogao vidjeti – ili nije želio vidjeti – a to je da prva od 12 točaka kineske deklaracije ponovno potvrđuje načelo koje ide protiv interesa Rusije u ovom ratu i u korist Ukrajine, a to je princip "suverenosti, neovisnosti i teritorijalne cjelovitosti svih zemalja".

To je doista razlog zašto ruski predsjednik Vladimir Putin nije "zapljeskao" kineskoj deklaraciji, suprotno Bidenovoj tvrdnji. U zajedničkim izjavama za tisak koje su Putin i kineski predsjednik Xi Jinping dali 21. ožujka, tijekom Xijevog nedavnog posjeta Moskvi, ruski je predsjednik izjavio: "Vjerujemo da su mnoge odredbe mirovnog plana koji je iznijela Kina u skladu s ruskim pristupom i mogu biti uzeti kao osnova za mirno rješenje." Mnoge odredbe – drugim riječima, ne sve.

Dok je Putin mogao u potpunosti podržati odredbe kao što su "napuštanje hladnoratovskog mentaliteta" (točka dva) i "zaustavljanje jednostranih sankcija" (točka 10), očito se nije mogao složiti s potrebom poštivanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja, niti s točkom osam koja kaže da se "treba suprotstaviti prijetnji ili uporabi nuklearnog oružja".

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski to je sa svoje strane dobro razumio. U očitoj kontradikciji s Bidenovom procjenom, izjavio je na dan kada je kinesko stajalište objavljeno: "Kina govori o nama…. Mislim da ovo što oni govore izgleda kao poštivanje teritorijalnog integriteta. Ne spominju ime države, ali naš teritorijalni integritet je narušen. Spomenuta je i nuklearna sigurnost. Mislim da je to u skladu s interesima — globalnim interesima i ukrajinskim interesima." Upravo je ovaj vrlo različit stav omogućio telefonski razgovor između Xija i Zelenskog 26. travnja ove godine, koji je ukrajinski predsjednik komentirao na sljedeći način:

"Postoji prilika da se iskoristi politički utjecaj Kine kako bi se obnovila snaga načela i pravila na kojima bi se mir trebao temeljiti. Ukrajina i Kina, kao i velika većina svijeta, jednako su zainteresirani za jačanje suvereniteta nacija i teritorijalne cjelovitosti… U skladu s glavnim sigurnosnim pravilima, posebno neprihvatljivošću prijetnji nuklearnim oružjem i širenjem nuklearnog oružja u svijetu…"

Zapravo, Kina je više puta posebno spomenula Ukrajinu kada se govorilo o teritorijalnom integritetu. Objašnjavajući kinesko službeno stajalište o ratu dva dana nakon ruske invazije, 26. veljače 2022. tadašnji kineski ministar vanjskih poslova Wang Yi jasno je izjavio da se: „Kina zalaže za poštivanje i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja i ozbiljno se pridržava ciljeva i načela Povelje UN-a. Stav Kine je dosljedan i jasan, a odnosi se i na ukrajinsko pitanje."

Nekoliko dana kasnije, 5. ožujka, Wang je isto ponovio svom američkom kolegi, državnom tajniku Antonyju Blinkenu. Deset dana kasnije, Qin Gang, tadašnji veleposlanik Kine u SAD-u i sadašnji ministar vanjskih poslova, objavio je članak u The Washington Postu u kojem je jasno rekao da se "suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, uključujući Ukrajinu, moraju poštovati."

Jedan od ključnih razloga zašto se Washington oglušio o implicitnu kinesku osudu ruske invazije je, naravno, to što ne želi čuti ono što ide uz kinesko stajalište, posebno gore spomenute odredbe koje bi Putin rado mogao podržati, kao i prvu točku kineske deklaracije koja glasi: "Univerzalno priznato međunarodno pravo, uključujući svrhe i načela Povelje Ujedinjenih naroda, mora se strogo poštivati… Treba promicati jednaku i jedinstvenu primjenu međunarodnog prava, dok se dvostruka mjerila moraju odbaciti."

Uostalom, sama ideja poštivanja suvereniteta, neovisnosti i teritorijalne cjelovitosti svih zemalja strana je Washingtonu koliko i Moskvi. Dok Washington brani ova tri principa protiv Rusije u slučaju Ukrajine, on ih je tijekom vremena prekršio više od bilo koje druge vlade i nastavlja to činiti – napadima bespilotnim letjelicama i projektilima, čak i ako ne koristi trupe na terenu nakon debakla u Afganistanu 2021. godine.

Kontradikcije i samoispunjavajuća proročanstva

Suprotne reakcije na Xijev posjet Moskvi u ožujku ove godine slijedile su isti obrazac: osuda Washingtona, uz uporna proročanstva o skoroj kineskoj isporuci oružja Rusiji, dok je nasuprot tome potpredsjednik Europske komisije Josep Borrell, visoki predstavnik Europske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku, kazao da Xijev posjet "smanjuje rizik od nuklearnog rata" jer je kineski predsjednik Putinu "vrlo, vrlo jasno dao do znanja" da želi "minimalizirati rizik povezivanja s ruskom vojnom intervencijom" — komentar o kojemu mediji jedva da su izvijestili. Zauzimajući suprotno stajalište proročanstvima Washingtona, Borrell je dodao da kineski čelnici "nisu vojno angažirani i nema znakova da se žele vojno angažirati".

Ovo je druga glavna prilika od početka aktualne krize u Ukrajini 2021. godine u kojoj se Bidenova administracija upustila u posao predviđanja na način koji izgleda kao da zapravo želi da se njena proročanstva ostvare. Kada je Moskva 17. prosinca 2021. predala nacrt sporazuma za političko rješenje krize u Ukrajini, Washington ga je također odbacio. Umjesto da se uključi u pregovore s Rusijom o sveobuhvatnom sporazumu za sprječavanje sve veće prijetnje rata, administracija je tijekom nekoliko dana ponavljala i frenetično objavljivala da će Rusija napasti sljedeći dan – sve dok se napad naposljetku nije i dogodio.

Postoji dobar razlog za vjerovanje da je Washington, daleko od toga da se trudio spriječiti rat, zapravo želio da se on dogodi zbog jednostavnog razloga što je ruska invazija bila, i jest, blagoslov za hegemonističke ambicije SAD-a. Također je opravdano vjerovati da Washington nije učinio mnogo da odvrati iračkog diktatora Saddama Huseina od invazije na Kuvajt 1990. godine (neki čak tvrde da je tadašnja američka ambasadorica u Iraku, April Glaspie, pustila Husseina da vjeruje da Washington ne bi imao ništa protiv) jer je ta invazija također bila blagoslov za američke hegemonističke ambicije. U oba slučaja, globalna hegemonija Washingtona i odanost njegovih hladnoratovskih saveznika uvelike su ojačani, nakon godina opadanja.

Ako je tako, što bi onda mogao biti cilj Washingtona za odbacivanje suradnje s Pekingom, suradnje koja je je jedini mogući put prema političkom rješenju kojim se priznaje teritorijalna cjelovitost Ukrajine? I to upravo u trenutku kada nekoliko naznaka, uključujući nedavno curenje informacija iz Pentagona, ukazuju na nedostatak vjere Washingtona u sposobnost Ukrajine da odbije ruske trupe s teritorija koji su okupirali od prošle godine, a kamoli da im nanese veliki poraz.

Kako bismo trebali objasniti vrlo važan jaz između stajališta Washingtona i europskih pokušaja da se nadovežu na kinesku ponudu posredovanja, što je ilustrirano nedavnim posjetima Pekingu španjolskog premijera Pedra Sáncheza, francuskog predsjednika Emmanuela Macrona, predsjednice Europske komisije Ursule von der Leyen i njemačke ministrice vanjskih poslova Annalene Baerbock? Baerbock je u Pekingu, na primjer, izjavila: "Na isti način kao što je Kina posredovala između Irana i Saudijske Arabije, želimo da Kina iskoristi taj utjecaj kako bi potaknula Rusiju da okonča rat u Ukrajini".

Ključ ovog kontrasta leži u činjenici da zapadna Europa jedva čeka da rat u Ukrajini završi iz očitog razloga koji je sažeo Anthony Cordesman iz Centra za strateške i međunarodne studije, velikog dvostranačkog strateškog think-tanka: "Naš europski partneri i saveznici mnogo više pate od ekonomskih posljedica svoje podrške Ukrajini i porasta globalnih troškova energije nego Amerikanci", dok SAD imaju "velike strateške koristi" od poticanja Ukrajine da nastavi rat, koji je "ulaganje čije koristi znatno premašuju njegovu cijenu".

Zelenski je dobro razumio tu razliku kada je, mjesec dana nakon početka rata 25. ožujka 2022. vrlo lucidno priznao u intervjuu za londonski Economist sljedeće:

"Postoje oni na Zapadu koji ne bi imali ništa protiv dugog rata jer bi to značilo iscrpljivanje Rusije, čak i ako to znači propast Ukrajine i dolazi po cijenu ukrajinskih života. To je definitivno u interesu nekih zemalja. Za druge zemlje bilo bi bolje da se rat brzo završi, jer je rusko tržište veliko, a njihove ekonomije pate zbog rata."

Doista vrlo točne riječi! I koliko god je ispravno pomagati Ukrajini u obrani njezina teritorija i stanovništva od ruske agresije i koliko god bi bilo pogrešno pokušati je prisiliti na kapitulaciju, ipak u najboljem interesu ukrajinskog naroda je učiniti sve što je moguće kako bi se rat završio na temelju prihvatljivog kompromisa umjesto da se svaka mogućnost pregovora odbija – što je Washington dosljedno radio i prije nego što je rat uopće počeo.

Gilbert Achcar, autor ovoga priloga, libanonski je akademik i pisac. Profesor je razvojnih studija i međunarodnih odnosa na Školi za orijentalne i afričke studije Sveučilišta u Londonu i autor knjige The New Cold War: The United States, Russia and China, from Kosovo to Ukraine.
Članak je pod naslovom Washington Is Obstructing tjhe Path to a Political Settlement in Ukraine  objavljen u svibnju 2023. na portalu Thruthout.
Prijevod: Ad hoc feministička antiratna koalicija

H-alter.org

 

Амерички економиста Џефри Сакс отворено објаснио шта је прави узрок избијања украјинског конфликта

Амерички економиста Џефри Сакс отворено објаснио шта је прави узрок избијања украјинског конфликта

14.05.2023. - 11:07

 

 

© AP Photo / Mark Lennihan /

Америка је почела да прави планове по питању ширења НАТО на рачун Украјине још 1992. године, изјавио је амерички економиста Џефри Сакс. Он је у разговору за јутјуб канал „Канејдијен форин полиси" рекао да је Алијанса убеђена да може без последица да се приближи било чијим границама, што је и био главни разлог за избијање конфликта у Украјини.

Био сам део економске консултантске групе за време председника Горбачова пре 34 година, био сам саветник Јељцина пре 31 годину, био сам и саветник украјинског председника Кучме пре 30 година, као и саветник Јушченка пре 27 година. Знам ту причу од самог почетка, а прича је о ширењу НАТО-а.

Мејнстрим медији ниша о томе неће писати. Ту причу америчке власти ће свим снагама покушати да прикрију. И то је веома тужно.

Многе земље лажу, али од САД нећу дочекати да макар једном кажу истину јер више не верујем ни једној речи коју изговори Вашингтон по питању тог конфликта. И не само о томе. Жалосно је само то што је постојало толико прилика да се овај конфликт избегне.

Лидери СССР, затим и Русије су много пута понављали – не треба укључивати Украјину у НАТО. Шта је то било толико тешко разумети? Хајде да замислимо да су Кина и Мексико којим случајем пожелели да створе војни савез. Наравно да Америка и Трудо неће само рећи да је то био њихов избор, да су врата отворена за све, да они могу да раде шта год пожеле. То је лицемерно и ароганција – ни сам не знам шта је.

Америка је рекла да је њој свеједно шта о томе мисли Русија. У званичној политици НАТО у више наврата је спомињано да треће земље не могу да утичу на одлуке организације. И тачка. НАТО сматра да може без икаквих последица да се приближи било чијим границама. Управо зато је и покренут конфликт – ако ћемо у две речи. Све остало је секундарно.

Многи ће рећи да то није истина: „Шта вам је професоре, да ли сте полудели?".

Управо је то што ми говоре читаоци „Њујорк тајмса" јер их хране глупостима. Извините, али био сам тамо и видео како се то заправо дешавало. Био сам тамо дан после Мајдана јер ме је замолила нова власт да тамо дођем. Објаснили су ми како су америчке невладине организације финансирали протесте на Мајдану. Ми смо их платили.

Како би се нама свидело да је Кина финансирала протесте испред Капитола 6. јануара? САД су спонзорисале Мајдан, међутим, о томе нећете прочитати у „Њујорк тајмсу".

Живимо у свету лажи и САД воде своју политику тајно, изузев пар случаја када неко кришом објави неку информацију у јавност. Све треба да буде тајно. Стога, хајде да посветимо неколико минута нашег времена да резимирамо шта се заправо десило.

Током 1989. и 1990. године САД и Немачка су директно убеђивали Горбачова да НАТО неће ни на један инч да се приближи Совјетском Савезу уколико СССР распусти Варшавски пакт. Можете да уђете у архив националне безбедности универзитета Џорџ Вашингтон, а чланак се зове „Ширење НАТО: Шта је чуо Горбачов". Потражите на интернету и наћи ћете око 30 архивских докумената у којима се налази истинита информација.

Дакле, Америка је обећала да неће ширити НАТО и, ево одаћу вам једну тајну, Америка је слагала јер је већ 1992. године планирала да прошири НАТО, између осталог, и за рачун Украјине. Недавно сам причао са једним истакнутим историчаром који се бави архивским материјалима и он ми је рекао да је Украјина била на том списку још 1992. године.

Америка је арогантна. Извините што откривам још једну тајну. Америка сматра да управља светом, да су једина супердржава и да може да ради шта год пожели. Управо због тих америчких вредности ми и радимо све што пожелимо – било да је реч о субверзивним операцијама, рушењу влада, покретању ратова под лажним изговором, бомбардовању Београда, Либије. Није битно. Не очекујте да ћете сазнати истину јер вам је нико неће ни саопштити.

Почев од средине 1990-их година постојао је детаљни план по годинама како ће се све одвијати. Навешћу пример Бжежинског који је написао у свом чланку у „Форин аферсу" септембра 1997. године:

„Ширење НАТО треба да се одвија у одређеним фазама. Ово је спекулативни, али и реалистични план – до 1999. године прве три централноевропске земље ће ући у састав НАТО (под њима мисли се на Пољску, Мађарску и Чешку) иако ће се њихово укључивање у састав ЕУ вероватно десити најраније 2002. или 2003. године (а десило се 2004. године). До 2023. године ЕУ ће вероватно покренути преговоре о чланству три Балтичке државе, а затим ће се на њихов рачун проширити и НАТО након што затраже чланство у тој организацији, као и на рачун Румуније и Бугарске, али ће њихово чланство бити реализовано до 2005. године. Украјина ће постати чланица између 2005. и 2010. године али само уколико спроведе унутрашње реформе како бисмо је препознали као централноевропску земљу, чиме ће се стећи услови да се покрену преговори и о чланству у ЕУ (то се догодило 2008. године).

То нису само размишљања Бжежинског, он заправо открива реалне планове.

Ти планови се нису свидели Русима. Рекли су: „Не, не треба ширити НАТО до наше границе са Украјином, која се простире дужином од око 2.000 километара. Не треба то чинити". Међутим, Америка то није желела да слуша. Први талас ширења се већ догодио, укључене су три земље, затим још седам при Џорџу Бушу – Литванија, Естонија, Словачка, Словенија, Бугарска, Румунија. А затим 2008. године – САД су саопштиле да ће Украјина и Грузија такође постати чланице Алијансе.

Ако погледате на мапи, Америка реализује план Бжежинског – да опколи Русију у црноморском региону будући да Украјина, Румунија, Бугарска, Турска и Грузија у потпуности опкољавају Русију у Црном мору. И то није цео план, то је само врх леденог брега.

Још 2007. године Путин је говорио: „Желимо да сарађујемо али прекините да ширите НАТО. Говорили сте да се нећете проширити на исток, а сада је још 10 земаља ушло у пакт, а биће и 12 и 14 и у потпуности ћете нас опколити". Ни тада Америка није слушала.

Међутим, НАТО-у се није посрећило то што је украјински народ, ако погледате анкете, био против ширења алијансе. Виктор Јанукович је постао председник 2010. године и залагао се за неутралност Украјине. Он се залагао за то да Русија плати закуп војне базе Црноморске флоте у Севастопољу до 2042. године. Руска флота се тамо налази од 1783. године. То је био добар повод да се он уклони, а крајем 2013. године свргавање Јануковича постало је циљ америчке политике.

Избили су протести због тога што Јанукович није желео да потпише споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ. Да ли су то били протести који су организовани споља или су се они догодили спонтано – то ћемо оставити за касније. Али убрзо затим у те протесте су се укључиле агресивне милитаризоване групације, посебно из западне Украјине.

Ми смо о томе сазнали из телефонског разговора Викторије Нуланд, који је одржан 6. јануара 2014. године, да је разговарала о томе ко ће ући у састав нове владе. У том разговору она је споменула своје партнере из Вашингтона. А ко су они? Џо Бајден и Џек Саливан. Односно, они који су учествовали у свргавању Јануковича данас су на власти.

Када се догодио преврат позвали су ме и рекли: „Дођи и погледај нову власт". Када сам дошао на Мајдан, тамо су и даље биле гомиле људи. Један од америчких представника ми је говорио да се дичи тиме што су Американци финансирали ове протесте. Невладина организација се хвалила колико је пара уложила у финансирање протеста. Шокиран сам био када сам схватио каква је улога Америке у државном преврату у Украјини.

Ми такође морамо да схватимо да оружани конфликт у Украјини није почео 2022. године, већ фебруара 2014. године. Чак је и 2015. године НАТО већ испоручивао Украјини наоружање.

Затим је постојао покушај да се конфликт реши уз подршку УН, између осталог, споразумом „Минск 2" у којем су Француска и Немачка били гаранти. Међутим, ново украјинско руководство, које подржава НАТО и САД, још тада је рекло да неће испунити ставке из тог споразума. Потписали су га и нису га испунили. Пре неколико месеци Ангела Меркел је у скандалозном интервјуу рекла да је тај споразум био потписан само зато да би се Украјини купило време да се припреми за борбена дејства. Кијев је добио наоружање вредно милијарде долара.

Путин је предложио нацрт споразума Русије и САД о гаранцијама безбедности чији је циљ био да се заустави ширење Алијансе. Крајем 2021. године разговарао сам са високим званичницима Беле куће и рекао сам им: „Забога, зауставите ширење НАТО, то је корен свих проблема", на шта су ми рекли: „Никада. Ми никада нећемо о томе разговарати".

Цитирам: „Врата НАТО су отворена". Сигуран сам да би ми баш то рекли и Мексику када би та земља ступила у савез са Кином. Рекао бих вам како то звучи, али такве речи једноставно није пристојно изговарати јавно. Све у свему, то се тако не ради, то је провокација рата.

У јануару 2022. године НАТО је званично обуставио да води преговоре о ширењу Алијансе. Ако погледате протокол седнице Савета безбедности Русије уочи специјалне операције видећете да су се све ставке тицале Алијансе. Путин је рекао да је Русија настојала да заустави процес ширења Алијансе али да Америка то није схватила озбиљно, тако да им је немогуће више веровати. Затим је Лавров рекао да су пропали сви преговори са НАТО и да Алијанса не жели да разговара о заустављању процеса њеног ширења.

И након тога је избио конфликт. Месец дана касније Зеленски је рекао: „Добро, сагласни смо да будемо неутрални". Затим су покренути преговори у Анкари уз посредништво Турске. Разговарао сам са турским посредницима који су рекли да је био направљен велики прогрес по питању украјинске неутралности.

Међутим, након тога Украјина је рекла да жели да направи паузу у преговорима. Бивши премијер Израела је испричао шта се све десило: „Да, САД су прекинуле преговоре. Нисам сагласан са њима, али су сматрали да морају да покажу Кини своју снагу. Био би знак слабости ако би суделовали у преговорима".

Руку на срце, та логика не пристаје ни петогодишњем детету. Бирократе које су се настаниле у Вашингтону не маре за људске жртве. Чак је и Ромни у свом чланку писао да је то један прелеп рат – Русија крвари, а Америка није изгубила ни једног војника. Да ли можете да верујете да је он толико глуп или огорчен да озбиљно пише такве ствари.

Ето вам и цела прича. Ако желимо да завршимо конфликт, морамо да покренемо преговоре, а они морају бити засновани на заустављању ширења НАТО. Не постоји други начин да се окончају борбе. Зашто? Јер ако Украјина победи на бојном пољу, Русија ће употребити нуклеарно оружје.

Ако Украјина изгуби, онда не знам како ће се све ово завршити. А трећа опција – конфликт може да траје бесконачно. То је веома „амерички". Ако желимо мир, морамо да говоримо истину о томе да о ширењу НАТО треба да постоје границе.

Украјинска власт је све карте ставиле на подршку Американаца. То је страшна опклада. Покушао сам да их упозорим. Питајте Вијетнамце, Авганистанце, питајте Либију, Сирију – како је то играти за истим столом са Американцима. Ништа доброг од тога не може бити.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/svet/americki-ekonomista-dzefri-saks-otvoreno-objasnio-sta-je-pravi-uzrok-izbijanja-ukrajinskog-konflikta/

Дмитриј Медведев: Пад међународног права започео Трибуналом за Југославију у Хагу

nspm.rs

: Дмитриј Медведев: Пад међународног права започео Трибуналом за Југославију у Хагу, када је вера у наднационалну правду озбиљно поткопана и нарушена

:

~2 minutes

---

субота, 13. мај 2023.

Пад међународног права започео је Трибуналом за Југославију у Хагу, када је вера у наднационалну правду озбиљно нарушена, изјавио је данас заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. „Пад међународног права почео је са самопроглашеним трибуналом за Југославију у Хагу. Управо од ове епизоде озбиљно је поткопана и почела да бледи вера у наднационалну правду", рекао је Медведев на XI Међународном правном форуму у Санкт Петербургу. Како је навео, међународно право је у кризи, али Русија не треба да га напусти и главно је да делује у интересу свих земаља. „Међународно право је у извесном смислу у опадању. И систем међународне правде је деградиран… Али то не значи да треба да напустимо међународно право, јер је то најважније средство за комуникацију између земаља", поручио је Медведев, преноси РИА новости. Он је додао да земље треба да развију своје националне законе, али не би требало да се затварају у „националне оквире". „Али главно је да то међународни закон буде заснован на заједничкој вољи народа, да не делује селективно у интересу једне земље, већ да делује у интересу свих, а управо је то главна мана садашњих система међународног права – селективност, диктат појединих земаља или групе земаља", закључио је Медведев. (Нова.рс)

Google +0  3  0 Blogger0

 

politika.rs

 

AUTORSKI TEKST AMBASADORA RUSKE FEDERACIJE POVODOM DANA POBEDE NAD FAŠIZMOM

Cinična kampanja revizije istorije uzima maha

Aleksandar Bocan-Harčenko

5–7 minutes

---

Danas Rusija i Srbija zajedno obeležavaju sveti praznik – Dan pobede. Za naš narod je bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke 9. maja 1945. godine označila kraj velikog otadžbinskog rata, koji je odneo živote skoro 27 miliona ljudi. U našoj zemlji nema porodice koju ova strašna tragedija nije zadesila.

Na današnji dan slavimo apsolutnu pobedu nad verolomnim i okrutnim neprijateljem i njegovom čovekomrzilačkom ideologijom, slavimo trijumf dobra nad zlom, života nad smrću. Klanjamo se bezgraničnom junaštvu i samopožrtvovanosti generacije naših očeva i dedova, koji su, stojeći rame uz rame na prvim borbenim linijama, u partizanskom podzemlju i u pozadini, po cenu najvećih žrtava, nenadoknadivih gubitaka i neizmernih stradanja, spasli svoju otadžbinu, oslobodili Evropu, odredili ishod najkrvavijeg svetskog rata. Tugujemo za onima koji se nisu vratili sa ratišta, kojima nije bilo suđeno da dočekaju pobedu. Sa zahvalnošću se sećamo onih koji su, prošavši kroz strahote rata, obnovili na zgarištima miran život. Odajemo počast našim veteranima, želeći im zdravlje i dugovečnost.

U našim srcima sećanje na veliku pobedu ne bledi – godine samo ističu njen neprolazan značaj, njenu grandioznu moralnu visinu. Istovremeno, poslednjih decenija svedoci smo toga kako u nizu zemalja uzima maha cinična kampanja revizije istorije i rezultata Drugog svetskog rata, koji su jasno i nedvosmisleno utvrđeni u odlukama Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu. Pokušava se da se omalovaži odlučujući doprinos SSSR-a porazu nacizma i stvaranju moderne arhitekture međunarodnih odnosa, čiji su centar Ujedinjene nacije. Povećava se pritisak na samu svetsku organizaciju i druge inkluzivne multilateralne institucije, veštački se smanjuje njihova uloga u usaglašavanju međudržavnih pristupa, uništava se kultura dijaloga i kompromisa. Uska grupa zapadnih zemalja, opsednuta sopstvenom tobožnjom isključivošću, vođena pretenzijama na svetsku dominaciju, nastoji da proizvoljno tumači međunarodno pravo, da ga zameni nekom vrstom konjunkturnog „poretka zasnovanog na pravilima".

Pod maskom „učesnika nacionalno-oslobodilačkih pokreta" veličaju se pomagači nacista, koji su po svojoj surovosti često nadmašivali Hitlerove dželate. Moram priznati da takvih primera ima i na Balkanu. U Prištini se čuju pozivi da se „očuva zaostavština" albanskog kolaboracioniste Džafera Deve, jednog od organizatora SS divizije „Skenderbeg". Pojedini hrvatski političari i javne ličnosti ne kriju simpatije prema vođi marionetske NDH Anti Paveliću ili zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu, koji se ukaljao vezama sa ustašama.

Na glorifikaciju nacizma, brisanje istorijskog sećanja na borbu sovjetskog naroda protiv agresije Vermahta 1941–1945, podsticanje radikalnih desničarskih raspoloženja u društvu usmerena je državna politika aktuelnih kijevskih vlasti. Neonacistički stavovi su čvrsto ukorenjeni u redovima ukrajinskih oružanih formacija, koje već devet godina ratuju protiv civila u Donbasu, svakodnevno podvrgavajući varvarskom granatiranju kuće, vrtiće, škole i bolnice. U tom „ratu do poslednjeg Ukrajinca" Zapad za Kijev obavlja ulogu štaba, kao i snabdevača obaveštajnim podacima i najsavremenijim smrtonosnim oružjem: ceo vojnoindustrijski konglomerat NATO-a i EU deluje sa jedinom svrhom, kako bi pokušao da oslabi i slomi Rusiju. Elite zapadnih zemalja to više ne kriju.

Protiv neonacističkih zločinaca, za mirno nebo nad svojom otadžbinom i njenu bezbednost, za budućnost čitavog čovečanstva vode pravednu bitku ruski vojnici i oficiri, dobrovoljci Donbasa – naslednici slavne vojne tradicije naše zemlje.

U sklopu nepovratnih promena koje se dešavaju u svetu – formiranje istinski policentričnog svetskog poretka, prestrojavanje globalne privrede na osnovu načela pravde i ravnoteže interesa – jačanje strateškog partnerstva Moskve i Beograda dobija sve veći značaj. Samo takva – prijateljska i ravnopravna – saradnja, koja se temelji na poverenju, poštovanju i međusobnom uvažavanju interesa, obezbeđuje uslove za miran, skladan razvoj čitavog čovečanstva u njegovoj civilizacijskoj raznolikosti, omogućava da sačuvamo suverenitet i nezavisnost koje nam je zaveštala generacija pobednika.

Dan pobede ostaje čvrsta spona u odnosima između Rusije i Srbije, simbol nepokolebljivog duhovnog i istorijskog jedinstva naših bratskih zemalja. Naši narodi su se zajedno borili za slobodu, zajedno odoleli nacističkom agresoru i zajedno izvojevali pobedu. Danas ćemo zajedno sa našim srpskim prijateljima položiti vence i cveće u znak sećanja na podvig sovjetskih i jugoslovenskih vojnika koji su pali za oslobođenje Jugoslavije. Memorijalne ceremonije biće održane u Beogradu i mnogim drugim srpskim gradovima. Iskreno zahvaljujemo rukovodstvu Srbije, opštinskim vlastima, veteranskim organizacijama, društvima srpsko-ruskog prijateljstva, udruženjima sunarodnika, medijima i široj javnosti na nepromenljivoj pažnji koju posvećuju ovim događajima.

Neka nas ovaj Dan pobede još jednom podseti na potrebu mirne koegzistencije i solidarnosti među narodima zarad sveopšteg mira, prosperiteta i blagostanja. Obavezno ćemo dati sve od sebe da to postane stvarnost.

 

iskra.co

Мишел Чосудовски: У рату за Украјину „пала" Европа

12–15 minutes

---

Мишел Чосудовски: У рату за Украјину „пала" Европа

07.05.2023. - 9:59

Мишел Чосудовски, уредник Глобалних истраживања (Фото: Печат)

Код експлозије на Северном току ниједна нападнута земља се није позвала на чувени члан 5 Повеље НАТО, где стоји да је напад на једну чланицу напад на целу Алијансу, каже уредник Глобалних истраживања

Код агресије на СРЈ, ваша земља је била објекат напада НАТО-а и то је било нелегално и с фабрикованим доказима. Овде имате ситуацију да је НАТО држава напала неколико других земаља Алијансе. Последица је потпуна милитаризација ЕУ. Иронично је, али код експлозије на Северном току ниједна нападнута земља се није позвала на чувени члан 5 Повеље НАТО-а где стоји да је напад на једну чланицу напад на целу Алијансу. Добро је питање да ли НАТО уопште постоји после ових догађаја или Американци суверено владају Европом – каже у ексклузивном разговору за Печат професор Мишел Чосудовски, економиста, професор емеритус на Универзитету у Отави и главни уредник чувеног антиглобалистичког портала Глобал рисерч.

Сматрате да поменута операција није могла проћи у тајности?

Требало би се присетити 7. фебруара 2022. и конференције за медије у Белој кући. На њој су председник САД и немачки канцелар јавно изразили намеру да дигну Северни ток у ваздух. Тада се Шолц придружио намерама Вашингтона да дигне у ваздух свој гасовод „ако руски тенкови уђу у Украјину". Олаф Шолц је био свестан да су саботажу Северног тока испланирале САД, на штету више од 400 милиона Европљана.

Како сте „прочитали" откриће америчког новинара Симора Херша?

Значајно је што је дао целу хронологију. О пројекту се разговарало иза затворених врата 2021, али је стварно планирање ове такозване тајне операције почело у децембру 2021, проширивши се на њено извршење у јуну 2022. и стварну саботажу 26–27. 2022. године.

Крајем децембра 2021. саветник за националну безбедност Џејк Саливан сазвао је оно што је описано као „новоформирана радна група" (Заједнички шефови штаба, ЦИА, Стејт департмент и Трезор), која се односи на припреме за рат у Русији. Унутар групе се водила расправа шта предузети у вези са Северним током. „ЦИА је тврдила да шта год да се уради, мора да буде тајно. Сви [у радној групи] који су укључени разумели су улоге."

Почетком 2022: Предвиђена је тајна операција. ЦИА је известила Оперативну групу: „Имамо начин да дигнемо у ваздух цевоводе."

Месец дана касније, 7. фебруара 2022, позван је немачки канцелар Шолц, који је упознат с наумом.

Како оцењујете европску економију данас?

ЕУ је у економској кризи и у дубокој социјалној депресији. То јесте резултат саботаже над Северним током, али је главни разлог у ствари што су економије свих земаља ЕУ доларизоване и финансијски зависне од Централне банке а Европска централна банка не ради ништа без налога из америчког ФЕД-а. Наравно, има ту много криминала. Европски банкарски систем контролишу америчке Федералне резерве и Банка Енглеске, а девастација социјалног и економског амбијента у земљама ЕУ траје од ковид времена. А сама ковид криза, којом су нанишањене чак 193 земље, показало се, била је само спровођење неолибералног плана овладавања свиме на свету. Услед тога имате прекиде ланаца снабдевања, кризу у пословању, неки привредници екстремно зарађују и богате се, штампа се новац у огромним количинама и завршава углавном код одабраних. Амерички гас у Европи сада је скупљи седам пута…
То неће функционисати како мисле Американци. У отвореним друштвима ако желите да купите гас, тражићете најповољнију цену. Можете га узети од трећих земаља. Рецимо од Индије.

Како гледате на рат Украјине и Русије?

Рат у Украјини је завршен пре него што је почео. Руси су им парализовали ваздухопловство и морнарицу и на почетку су загосподарили Црним и Азовским морем, а свако ко се имало разуме у ратне сукобе зна да се не може водити конвенционални рат без морнарице и авиона. Сада, после ових последњих намерних „цурења" података из америчких извора виде се докази да Украјина остаје без муниције и да нема капацитете за даље сукобе. Мислим да ће најдаље за месец дана бити крај ратовања и да ће почети неки преговори. У ствари, највећи проблем је што политичари у Америци верују својој пропаганди да могу да победе Русију у нуклеарном рату.

Да ли могу?

Истраживао сам интензивно претње нуклеарним арсеналом, нарочито пројекат „Менхетн" (прављење америчке атомске бомбе). Многи људи не знају да је тај пројекат развијан за рат против СССР-а и то у време када су они били савезници Америке. Никад није требало нити планирано бацити нуклеарне бомбе на Немачку.

Причате о плановима за рат после 1945?

Према америчком плану „Незамисливо" од 15. септембра 1951. планирано је бацање нуклеарних бомби на 66 градова. По том ратном плану требало је утрошити око 2.000 нуклеарних глава. О томе се у званичној историји Запада не говори, као и што се заборавља да су 1918. Американци, Канађани, Јапанци искрцали близу 200.000 војника у Сибир преко Владивостока наводно да „смире револуционаре", а у ствари да овладају руским пространством. Повукли су се после две године.

С ратом у Украјини поново се повампирио нацизам, сада га зову неонацизам.

Сједињене Државе су увек подржавале нацисте. Документовано је да су Волстрит и Банка Енглеске заједно са Федералним резервама подржали кандидатуру Адолфа Хитлера за канцелара после Вајмарске републике. Они су га створили и финансирали искључиво због својих економских интереса. Рецимо, опште је познато да се у рат не иде ако немаш нафту, а Хитлер је 22. јуна 1941. кренуо у операцију Барбароса, војни захват за који му је била потребна огромна количина горива. Рокфелеров Стандард оил из Њу Џерсија (данашњи „Ексон") све до 1945. је снабдевао Хитлерове трупе.

Званична историографија није забележила ове податке?

Гледајте, нацизам је западни систем заснован на неолибералној економији и неокензијевској економској школи (држава је арбитар и акцелератор за време криза). Пре него што је Труман постао председник, његов став је био: Пустимо их (Европљане) да се побију између себе.

Данас када свет иде ка дедоларизацији, несумњиво је да се рађа мултиполарни свет.

Мислим да људи не разумеју шта дедоларизација значи. Није битан долар као долар него макроекономска политика земље и њен однос са најјачим међународним банкама. Важно је како ваше министарство финансија третира тзв. међународне банке. Многе земље БРИКС-а имају своје валута и хоће да тргују њима, а Бразил је пример да су централни банкари ове земље у ствари радници Волстрита и председник Лула недовољно разуме колико је у ствари зависан од долара. Меирелеш је био председник Централе банке Бразила и био је Волстрит банкар у време када је шефовао Банком Бразила. Наравно, он је целу привреду доларизовао. Његов претходник Кардозо је био Соросов банкар. Хоћу да кажем да не можете да дедоларизујете економију без великих реформи унутар својих структура.

Када се говори о сукобу Украјине и Русије, помиње се и план Давоса?

Односи Русије са Светским економским форумом су контрадикторни и само годину пре Специјалне војне операције Руси су имали заједничке вежбе с лидерима Давоса везане за поступке и радње у случају великог сајбер напада. Мислим да су „играчи Давоса" добро утемељени у политичким и економским круговима Москве и да и даље имају своје везе с Међународним монетарним фондом и њиховом Централном банком. Путин је свестан да има уљеза у руском економском систему. У крајњем случају, Русија јесте капиталистичка земља.

Шта да се ради када су УН у блокади?

Мора да се зна да су Уједињене нације пројекат међународних банкара, пре свих Рокфелера и Ротшилда, али и да је организација у почетку имала међународни легитимитет. И сам сам из УН фамилије јер је мој отац тамо радио. Сад су УН приватизоване до краја. Окарактерисао би их као продате и издате. УН треба реформисати из темеља. Радио сам у Азији, Кини, Латинској Америци… и схватио сам, баш као и сви људи који су боравили на разним континентима, да људи света деле исте вредности. Сви би да живе у правди и с правдом.

Како гледате на међународну позицију Србије?

Изузетно. Ви сте једина земља у Европи која није поклекла под огромним притисцима, и није увела санкције Русији а раније Ирану. Због тога вас још више мрзе. Чувајте своју земљу од увлачења у конфликте јер многи на Србију гледају с бесом.

На Србију се и даље врши притисак да се одрекне Косова и Метохије?

Из мог искуства и из докумената о међународном статусу КиМ не мислим да је могуће преговарати о томе да Косово и Метохија добију међународну самосталност. КиМ је Србија зато што према међународним документима и праву оно то јесте. Тачно је да је тамо војна база САД, али то је друга тема.

Како живите у Канади?

Овде је политичка и социјална ситуација напета. Већина је свесна да смо под огромним утицајем империје САД. Имамо владу која беспоговорно слуша инструкције Вашингтона и Давоса. Те и такве политике се примењују од савезног нивоа до власти у провинцијама а додатно су се интегрисале током ковид кризе. Мислим да је ситуација узнемирујућа широм света.

Имена од интегритета, аутори на вашем порталу, чланцима посвећеним земљотресу у Турској усталасали су свет. Наговештено је да је у питању рат друге врсте против Турске и Сирије?

„Чувени" Ројтерс је први велики земљотрес у овом региону (6. фебруар 2023) категорисао као „најмоћнији у региону у најмање једном веку". Што се тиче јужне Анадолије, то је највећи земљотрес у више од седам векова (Адана, 1268). Следећи велики земљотрес у јужној Турској је био у Џејхану, Адана, 27. јуна 1998, јачине 6,3 степена Рихтерове скале, погодио је градове Џејхан и Адану са 146 смртних случајева. Дакле ниједан „велики земљотрес" се није догодио у јужној Анадолији више од 700 година. Зар нам то не говори нешто у вези с вероватноћом да би до тако великог земљотреса могло доћи у јужној Турској?

На вашем порталу било је речи и о томе да би за земљотрес те јачине могао бити „заслужан" и ХААРП?

О ХААРП-у сам почео истраживање пре мање-више 20 година. Средином 1980-их серија извештаја Си-Би-Ес-а и ТВ Канада јављали су да су знања и технологије оперативне, да се може модификовати време и да су то софистициране технологије. САД су почеле да брину још 1970-их јер су имали информацију да су Руси далеко одмакли на том пољу. Они су и били иницијатори Протокола о забрани геоинжињеринга, тзв. Протокола 1977 у УН.

Шта је најближе истини о геоинжињерингу?

Америчка војска може да контролише временске прилике. Ово потврђује документ америчког ратног ваздухопловства „Време као множилац силе: поседовање времена у 2025".

Покојна светски позната научница др Розали Бертел потврдила је да „амерички војни научници" раде на временским системима као потенцијалном оружју. Већ 1970-их година бивши саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински је у својој књизи Између два доба предвидео да ће „технологија лидерима великих нација ставити на располагање технике за вођење тајног ратовања, од којих само минимални део безбедносних снага треба да се процени".

Научник др Николас Бегич, који је био укључен у јавну кампању против ХААРП-а, описао га је као „супермоћну технологију радиоталасног снопа која подиже делове јоносфере [горњи слој атмосфере] фокусирањем зрака и загревањем тих области. Електромагнетни таласи се затим одбијају на земљу и продиру у све – живо и мртво".

Марк Филтерман, бивши француски војни официр, описује неколико врста неконвенционалног оружја" користећи радио-фреквенције. Он се позива на „рат временским условима", указујући да су САД и Совјетски Савез већ савладали знање и стекли искуство потребно за ослобађање изненадних климатских промена (урагани, суша) раних 1980-их.

Технике модификације животне средине америчка војска примењује више од пола века. Амерички математичар Џон фон Нојман, у сарадњи са Министарством одбране САД, започео је своје истраживање о модификацијама времена касних 1940-их и предвидео „облике климатског ратовања које до тад није било замисливо".

Драган Вујичић

Опрема и скраћивање: Стање ствари

(Печат, 28. 4. 2023)

stanjestvari.com