standard.rs

Evropa klizi ka statusu drugoligaša

Душан Пророковић

7–9 minutes

---

Zbog nepostojanja strateške autonomije Evrope, preterane vezanosti za SAD i NATO, azijske zemlje predvođene Kinom izmicaće pred Evropom sve dalje

Kina postaje najveći izvoznik automobila na svetu. Tokom ove godine pretekla je Japan, prošle godine Nemačku, a 2021. godine SAD i Južnu Koreju. Za poslednjih 40 meseci izvoz je učetvorostručen, u odnosu na 2010. godinu ovaj indikator uvećan je za neverovatnih 20 puta.

Posebno zanimljivo je što se ova dominacija na svetskom tržištu odigrava eksportom električnih vozila. Konkurentnost je uvećana i zbog razvoja novih tehnologija (investicije u natrijum – jonske baterije) i zbog cene.

Najjeftinije vozilo vodeće kompanije iz Šenžena (BYD) košta oko 11.000 dolara, dok su vozila srednje klase u rasponu od 20 – 30.000 dolara. Za američke i evropske ponuđače to je u ovom trenutku nedostižno.

Paralelno sa tim, u Aziji se razvijaju projekti koji prosečnim Evropljanima i Amerikancima deluju nezamislivo. Voz Maglev već povezuje aerodrom u Pudongu i Šangaj prevozeći putnike brzinom od preko 400 km/sat, a novi brzi voz u vakuumskom tunelu bi do 2035. godine trebao da saobraća između Šangaja i Hangdžoua brzinom od 1000 km/sat.

Menjanje globalnih procesa

Dinamičan tehnološki razvoj zasnovan na primenjenim inovacijama, uparen sa eksponencijalnim rastom unutrašnje potrošnje do kojeg dolazi usled naglog povećavanja „brojnosti" srednje klase menja globalne procese.

Istovremeno, kratkoročna predviđanja moguće recesije govore o relativno niskoj izloženosti ovoj pretnji Kine (12,5%) i Brazila (15%) i gotovo nikakvoj Saudijske Arabije (5%), Indonezije (2%) i Indije (nula!), ali i visokoj izloženosti Francuske (50%), Nemačke (60%), SAD (65%) i Velike Britanije (75%).

Rusija je po ovom parametru na 37,5%, otprilike na istom nivou sa Japanom i Južnom Korejom, u situaciji daleko povoljnijoj od zapadnih ekonomija. Ovo nam govori da globalne procese menjaju, pa čak i ubrzavaju i trendovi na „kolektivnom Zapadu".

Zona drugoligaša

Do skora „najvažniji deo sveta" polako postaje „zona drugoligaša" ne samo zbog dinamičnog tehnološkog razvoja i eksponencijalnog rasta unutrašnje potrošnje kod nezapadnih aktera (pre svega u Kini koja je motor globalnog razvoja), nego i zbog sopstvene gluposti.

Kolektivni Zapad umesto u razvoj ulaže u ukrajinsku vojsku, umesto u povećavanje konkurentnosti u sumanutu politiku takozvane „energetske nezavisnosti". Posledično, štampanje novca za finansiranje rata uzrokuje inflaciju, a plaćanje energenata po abnormalnim cenama gubitak konkurentnosti i pogoršavanje pozicije na svetskom tržištu. SAD i Evropa gube tržišnu utakmicu, sve im je lošiji položaj i u „tehnološkoj utakmici". Za Evropu je ovo pogotovo kritično, pošto se čini kako je trend nepovratan. SAD ipak imaju širu marginu za osmišljavanje strategije izlaska iz krize.

Zastave SAD, NATO i EU (Foto: rand.org)

Naravno, ta strategija uključuje „prebacivanje troškova krize" na račun Evrope. U politici nema ljubavi, postoje samo interesi. Kao što su troškovi vođenja „energetskog rata" protiv Rusije „prebačeni" na evropske potrošače (zahvaljujući kojima američki proizvođači i dalje ostvaruju pristojne profite), tako će tokom vremena biti i u ostalim segmentima. Evropa ostaje zaglavljena u ukrajinskom blatu, uz rizik da se u njemu naposletku i udavi. Postoji li tome alternativa?

Rešavanje problema mora krenuti od samog početka. Ili od temelja. Od načela i principa. Osnovno načelo glasi da se sve zasniva na bezbednosti. Ukoliko nema bezbednosti kao temelja, ne može biti ni ekonomskog rasta, društvene stabilnosti, tehnološkog razvoja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa unutrašnje potrošnje.

Evropa gubi u globalnoj utakmici zbog toga što nije osigurala sopstvenu bezbednost. Posmatrano sa stanovišta geografije i istorije, Evropa ne može ni osigurati sopstvenu bezbednost bez dogovora sa Rusijom. Deo tih ogromnih budžeta namenjenih za finansiranje rata u Ukrajini upotrebljava se i za propagandne aktivnosti i utvrđivanje politički korektnog narativa. Prema tom narativu, svakako – za sve su krivi Rusi. Što je poslužilo za ubeđivanje vaskolike javnosti kako se mir u Evropi ne osigurava dogovorom sa Rusijom, već pobedom nad Rusijom.

Ulje na vatru

Tim putem se i nastavlja, poslednje odluke Saveta Evrope samo su dolivanje ulja na vatru. Sukobu se kraj ne vidi, krajnje su nepredvidive i sve njegove posledice, procene se kreću od loših, preko gorih do katastrofalnih. U međuvremenu, pozicija Evrope u „globalnom okviru", bilo da se posmatra iz uglova politike, ekonomije ili strateških studija do te mere je narušena, da se iz nje ne može osmisliti ili projektovati bilo kakva „pobeda". Pogotovo se ne može osmisliti ili projektovati „pobeda" nad akterom veličine i snage Rusije. Uzrok problema je na drugoj strani i on se tiče nepostojanja strateške autonomije Evrope, preterane vezanosti za SAD i uloge NATO zahvaljujući kojima su evropske zemlje postale puki vazali Vašingtona.

Cena koju Evropa zbog toga plaća postaje previsoka. To više nije samo stvar „unutrašnjeg karaktera" i „tekućeg konflikta", ne tiče se samo doštampavanja novih milijardi kojima će biti subvencionisan režim Vladimira Zelenskog, niti pronalaženja novih tenkova i protivavionskih sistema koji će produžiti oružani sukob za još nekoliko meseci, već dugoročnih „kretanja" i „gibanja".

Ursula fon der Lajen sluša obraćanje američkog predsednika Džoa Bajdena novinarima na temu „ruske invazije na Ukrajinu", Brisel, 25. mart 2022. (Foto: Evan Vucci/AP Photo)

Tokom tih „kretanja" i „gibanja" azijske zemlje predvođene Kinom izmicaće pred Evropom sve dalje, a potom će Stari kontinent preticati i članice uvećanog BRIKS-a iz raznih delova sveta, sve one države i sva ona regionalna tržišta koja će „kačiti" svoje „vagone" za azijsko-pacifičku „lokomotivu".

Loše, gore, katastrofalno

Bezbednost Evrope, kao temelj ekonomskog rasta, društvene stabilnosti, tehnološkog razvoja i zadovoljavajućeg nivoa unutrašnje potrošnje neophodnog za održavanje „brojnosti" srednje klase počiva na saradnji sa „evroazijskim divovima", samim tim i na uređenju odnosa sa Rusijom. Uređenju kojim će se utvrditi nova načela, definisati novi principi o garantovanju bezbednosti na celokupnom prostranstvu, od Lisabona do Vladivostoka.

Ti odnosi nakon eskalacije Ukrajinske krize i svih turbulencija ne mogu se regulisati odmah i sada, ne mogu ni biti isti kao ranije, ali je nužno otpočeti dijalog o njima. Što pre, to bolje!

Podrazumeva se, to bi značilo i evropsko udaljavanje od NATO, pošto se samo tako može osigurati izbavljanje iz neprijatnog vazalnog položaja. U ovom trenutku, takav scenario deluje neverovatno. Čista utopija.

Međutim, postaje sve više izvesno i da alternative tome jednostavno – nema! Rešenje nije u konfrontaciji, već u kooperaciji. Kooperaciji koja će rezultirati strateškom autonomijom Evrope. U suprotnom, obrisi buduće tragedije već se naziru. Ako se ovako nastavi, procene se kreću od loših, preko gorih do katastrofalnih.

Izvor Sputnik

Naslovna fotografija: The White House via Flickr

BONUS VIDEO:

 

nspm.rs

: Њујорк тајмс: Нацистички симболи на украјинским линијама фронта истичу болна питања историје

:

5–7 minutes

---

 У новом тексту под називом "Нацистички симболи на украјинским линијама фронта истичу болна питања историје", амерички "Њујорк тајмс" отворено признаје да су "украјинска влада и НАТО савезници" од почетка руске Специјалне војне операције "објавили, а затим тихо обрисали" три фотографије украјинских војника који на себи имају (нео)нацистичке симболе.

"На свакој фотографији Украјинци у униформи носили су печеве са симболима које је нацистичка Немачка учинила озлоглашеним, и који су од тада постали део иконографије екстремно-десничарских група", не крије амерички лист.

Једна фотографија, коју је поставило украјинско Министарство одбране на Твитеру, приказује војника који се одмара у рову, док му се на стомаку може увидети беџ са симболом мртвачке лобање totenkopf, који је, како сам "Њујорк тајмс" пише, створила "озлоглашена нацистичка јединица која је починила ратне злочине и обезбеђивала концентрационе логоре током Другог светског рата."

Украјинска државна агенција за хитне случајеве објавила је прошлог месеца на Инстаграму фотографију радника хитне помоћи који носи симбол црног сунца, такође познатог као Sonnenrad, која је, пише "Њујорк тајмс", "красила" замак Хајнриха Химлера, нацистичког генерала и директора СС-а, додавши да је Црно сунце постало популарно међу неонацистима и расистима.

Сличну фотографију је поделио и званични твитер налог НАТО-а, додаје амерички лист, и подсећа да су обе фотографије убрзо обрисане по објављивању. Међутим, ових случајева има далеко више.

Председник Украјине Владимир Зеленски поделио је на Дан победе над фашизмом прошле године фотографију украјинског војника где се очито види totenkopf симбол, док је истраживачки новинар Мос Робсон почетком године известио како украјински "Милитарист", матична компанија бренда "Ем-так", иначе произвођача чувене одевне комбинације Зеленског, у својој понуди има широк дијапазон робе са поменутим и другим нацистичким симболима, а његови "инфлуенсери" на друштвене мреже деле сликама на којима салутирају нацистичким поздравом, или су директно доведени у везу са екстремистичким групама.

На распрострањеност овог феномена указује и то да се у понуди агенције "Гети" насумично може наћи фотографија која показује украјинског резервисту на чијем се рукаву јасно види симбол црног сунца.

Поврх тога, сам "Њујорк тајмс" пише како је, у току разговора са једним од новинара тог листа, портпарол украјинске војске за медије носио амблем са варијацијом симбола totenkopf, марке "Рајх" (још једне ћерке-фирме горепоменутог "Милитариста").

Амерички лист пише како се ови симболи "сада редовно појављују на униформама војника који се боре на првим линијама фронта, укључујући војнике који кажу да ти симболи представљају украјински суверенитет и понос, а не нацизам."

Међутим, да тај "понос" није ништа друго до управо нацизам указује, иако можда несвесно, и сам "Њујорк тајмс".

Ментална гимнастика

Такође, напомиње "Њујорк тајмс", "чак и јеврејске групе и организације против мржње које су традиционално проказивале" употребе оваквих симбола "углавном ћуте", али у томе не види проблем — јер би обзнањивање ових чињеница значило "прихватање руске пропаганде."

"Такве слике до сада нису умањиле међународну подршку рату. Међутим, дипломате, западни новинари и активисти су доведени у тешку позицију: Скретање пажње на ове симболе ризикује да допринесе руској пропаганди, а ћутање о овом проблему дозвољава да се шири", пише "Њујорк тајмс", узгред одавши свој став да је и истина "руска пропаганда" ако иде науштрб Украјини.

"Проблематично" је (тек) то, каже за амерички лист Мајкл Колборн из Белингкета, истраживачке агенције коју бивши оперативац ЦИА и одсека Стејт департмента за противтероризам Лери Џонсон оптужује за "ширење пропаганде за рачун МИ6", што овај феномен "поткопава подршку земљи."

Иако (опет) признаје да Украјина мучи муку са екстремистичким групама које пропагирају мржњу и дискриминацију већ дуги низ година, "Њујорк тајмс" наводи да су ти "екстремисти" показали као "хероји" током свог деловања у Донбасу од 2014. године па надаље.

"Њујорк тајмс" и његови саговорници мора да имају неку посебну дефиницију "херојства", имајући у виду сведочанства бившег украјинског дипломате Олге Сухаревскаје о покољу и мучењу проруски оријентисаног цивилног становништва који се одвијао у Донбасу у периоду када су Кијев и Запад били обавезани Минским споразумима да им гарантују мир и безбедност.

Међутим, ни то није највећи подвиг менталне гимнастике америчког листа и његових саговорника.

Украјински историчар Игор Козловски за "Њујорк тајмс" каже да ови симболи имају јединствена значења у контексту Украјине и да их треба тумачити на основу тога како их Украјинци виде, а не како су коришћени на другим местима.

То да различите групе користе симболе других група на сопствене начине није ново откриће — на крају крајева, немачки нацисти су тако трансформисали свастику која је у разним крајевима света симболисала друге ствари.

Међутим, овај концепт тешко да се може користити за одбрану употребе (нео)нацистичких симбола у Украјини, јер, како и сам "Њујорк тајмс" пише, украјински националисти под Степаном Бандером су оберучке прихватили нацистички режим, а затим "учествовали у зверствима над јеврејским и пољским цивилима."

А величање Бандериног лика и недела и дан данас изазива негодовање чак и од Пољске, иначе једне од најватренијих присталица украјинског сукоба са Русијом.

(РТ)

 

Велика превара на делу: Запад „шчепао за врат“ Приштину да се не би видело шта управо раде Србији

Велика превара на делу: Запад „шчепао за врат" Приштину да се не би видело шта управо раде Србији

05.06.2023. - 9:34

 

© AFP 2023 / ARMEND NIMANI

Када се „посложе" све чињенице, готово да је немогуће поверовати да Америка, НАТО, Европска унија, Квинта, Немачка и Француска, не могу да утичу на Аљбина Куртија и да промене његове одлуке.

Да им је стварно он каменчић у цокули и да им смета у било каквом науму, не би ни морали против њега да подижу хиљаде људи усред Приштине, као што то чине по неким другим престоницама (имена тих градова позната редакцији) већ би га сменили потезом пера.

Западни центри моћи, дакле, декларативно окривљују Приштину и Куртија за ескалацију насиља на Северу Косова и Метохије, али ништа суштински и практично не чине да се албански специјалци повуку из четири српске општине где им није место.

И док свакодневно из западних метропола пишу лажна и „љутита" саопштења против Куртија, активирали су иза сцене све могуће и расположиве потенцијале – медијске, политичке, обавештајне, дипломатске – да се изврши коначни и најјачи притисак на званични Београд.

Цела превара се управо састоји у томе да све изгледа као да Запад тренутно стеже и уцењује Приштину, да се не би видело да ти центри, темељно и вишеслојно злоупотребљавају оправдано незадовољство народа Србије да би потпирили неку нову, постмодерну „обојену револуцију" у Београду.

Суштина је, дакле, да се Србији тобоже показује добра воља на Северу КиМ, да им се упуте речи разумевања, можда да им се поклони и нека небитна „победица", а истовремно да се ради на тоталном слому државне и националне политике са циљем да Београд у коначници одустане од Косова, а да одмах уведе санкције Русији.

Јер, да је Курти стварни проблем за Запад, не би НАТО снаге у Звечану бацале шок бомбе на Србе који гандијевски седе на плочнику, већ би једним мрким погледом разјурили албанске специјалце скроз преко моста на Ибру до Јужне Митровице.

Да су сумануте одлуке Приштине заиста против воље Америке и ЕУ, не би били ни признати најнелегитимнији избори свих времена у Европи, који су одржани у четири општине на Северу.

Да Америка заиста има разумевања према Србима, како воле да о томе разглабају бројни аналитичари, она би одавно натерала Приштину да формира ЗСО, а не да се сада најављује неки протекторат САД на Северу КиМ који би представљао само још једну окупацију.

Шта хоћемо рећи?

Срби на Северу Косова и Метохије апсолутно немају никакву подршку од стране западних ментора Приштине.

Све „просрпске" плачљиве изјаве – од такозваног америчког амбасадора на Косову*, преко ЕУ бирократа и „дубоко забринуте" Виоле фон Крамон – представљају огавно лицемерје у данима кад се објављују црне листе Срба који се хапсе и рањавају.

Прави, реални, брутални притисак и даље само осећа званични Београд. А напади на Приштину су симулакрум и бацање прашине у очи.

Црвена линија за НАТО је апсолутна капитулација Србије. Тако је од 1999. па до данас. Само се мења оружје.

Никакви други „захтеви народа", били оправдани или не – садржаји медијских програма, кадровска решења на местима министара, састави регулаторних тела, уредници јавних сервиса – њих апсолутно не интересују.

То је за политички Запад само етапа ка остварењу њихових циљева. Као што је тобожњи напад на Куртија само етапа до новог антисрпског плана на Косову и Метохији, са којим ћемо ускоро бити упознати…

sputnikportal.rs, Предраг Васиљевић

https://iskra.co/reagovanja/velika-prevara-na-delu-zapad-scepao-za-vrat-pristinu-da-se-ne-bi-videlo-sta-upravo-rade-srbiji/

iskra.co

НАТО планира директан рат против Русије

5–7 minutes

---

НАТО планира директан рат против Русије

04.06.2023. - 8:52

Седиште НАТО-а у Бриселу

Западну јавност узнемирује тајни план НАТО-а за војну акцију против Русије јер их треба увући у рат сопственим новцем (који им је самима очајнички потребан) – овога пута не против мале, беспомоћне земље, већ против највеће нуклеарне силе на свету

Чињеница је да је НАТО упорно играо „голуба мира" последњих тридесет година. Позивајући се на чисто одбрамбене циљеве, Алијанса се стално ширила ка истоку, приближавајући се руским границама, док је истовремено окупирала и уништавала читаве земље и убијала њихово цивилно становништво, пише у колумни Викторије Никифорове за „РИА Новости".

Она наводи да су грађани Југославије, Либије и Ирака масовно гинули због „одбране" земаља НАТО-а. Ипак, европски порески обвезници који су ово спонзорисали ретко су протестовали против агресије НАТО-а, а једини изузетак био је рат у Ираку.

„Ако су бомбе негде падале, онда је то увек било далеко од људи у Паризу и Берлину. Чак ни инвазија НАТО трупа на Југославију није променила овај став", наводи се у тексту.

Што је најважније, сви ратни противници НАТО-а у протеклих неколико деценија били су сиромашне земље са врло скромним војним капацитетима. Нису имали оружје које би могло да стигне до Париза или Берлина.

Међутим, сада амерички „Њузвик" извештава о тајним плановима Алијансе за рат против Русије, који би требало да буду усвојени на следећем самиту НАТО-а, који ће бити одржан у Виљнусу од 11. до 12. јула.

Званично, програм самита наводи само шест задатака блока који се односе на конфронтацију са Русијом. То су усаглашавање и координација снага Алијансе, дугогодишња сарадња са приватним одбрамбеним компанијама, повећање производње наоружања и муниције и стварање резерви у случају дуготрајног рата.

Ово нису само задаци за данас, истиче се у тексту, већ се отворено признаје да ће за постизање ових циљева бити потребно неколико година.

Западну јавност, међутим, узнемирује тајни план НАТО-а за војну акцију против Русије. Према „Њузвику", тај план је изложен на хиљадама страница које укључују пажљиво планирање врло специфичних маневара. Другим речима, Алијанса планира да се озбиљно супротстави Русији на бојном пољу.

„Али ни грађани европских земаља ни њихови парламентарци немају појма како би то тачно требало да се деси. Ипак, они су ти на чије главе се бацају бомбе. За људе у Паризу и Берлину ово је, наравно, веома непријатна вест. Њих треба увући у рат сопственим новцем (који им је самима очајнички потребан) – овога пута не против мале, беспомоћне земље, већ против највеће нуклеарне силе на свету", оцењује ауторка.

На Западу ништа ново

Тајни планови НАТО-а нису сензационална вест за Русију, јер је Северноатлантска алијанса од почетка била усмерена на војну конфронтацију са СССР-ом и земаљама Варшавског пакта, тако да су генерали НАТО-а редовно смишљали сценарије за рат са Русијом током Хладног рата.

Ништа се није променило од распада СССР-а, оцењује се у тексту. Генерали НАТО-а су 2010. године представили ратни план за балтичке државе, чији би повод, наравно, требало да буде „агресија" од стране Русије.

„У овом случају, амерички адмирал Џејмс Ставридис, тадашњи командант НАТО-а, дефинисао је активности оружаних снага балтичких држава и Пољске, одредио луке за подршку на мору и именовао девет америчких, британских, немачких и пољских НАТО јединица које је требало да штите балтичке државе у случају руске 'инвазије'", подсећа ауторка.

То је било 2010. године, на врхунцу „поновног покретања" односа САД и Русије. Планови НАТО-а за балтичке државе били су строго поверљиви и објављени су само кроз цурење информација на „Викиликсу". Без обзира на то, Алијанса је наставила да убеђује све да су њени циљеви искључиво одбрамбени.

Данас, упркос овим уверавањима, НАТО већ дуго води војне операције против Русије заједно са Украјином. Штавише, још пре почетка руске специјалне војне операције планирана је испорука наоружања Украјини.

2021. године, генерал америчког ваздухопловства Тод Волтерс, тадашњи командант здружених снага НАТО-а у Европи, успоставио је канале за снабдевање Украјине западним оружјем, а прве пошиљке прошле су овим каналима много пре почетка руске Специјалне војне операције.

Генерал је ово рекао утицајном колумнисти „Вашингтон поста" Дејвиду Игњатијусу, али, упркос свему, новинари су увек изненађени и стално понављају да НАТО није у рату са Русијом.

Резултати војних активности НАТО-а у Украјини су суморни, наводи се у тексту.

„Наоружање испоручено у гигантским количинама је смрвљено или претворено у трофеје. Европске залихе су испражњене. Украјинске трупе претрпеле су огромне губитке у људству и изгубиле петину земље. Русија је успоставила коридор за Крим, Азовско море учинила својим унутрашњим морем и преузела нове регионе. Украјинска економија више не постоји, али руска економија ради као сат", каже ауторка и додаје да је то „непоправљиво нарушило углед НАТО-а".

rt.rs

 

Александар Боцан-Харченко: Претње Запада санкцијама Приштини су лицемерне, на Приштину се не врши притисак

nspm.rs

: Александар Боцан-Харченко: Претње Запада санкцијама Приштини су лицемерне, на Приштину се не врши притисак. Косовске безбедносне снаге се обучавају са циљем да се претворе у војску. У томе учествује Кфор, упркос овлашћењима

:

12–16 minutes

---

Да тако отворено и очигледно било који потези Приштине остају некажњени, свима је јасно и то је за Запад рањиво место, и на ту болну тачку врло успешно је притисла Марија Захарова, када је подвукла да постоји критика упућена Приштини, али и питала где су санкције, поручио је руски амбасадор у Србији за портал РТ Балкан.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко ексклузивно је говорио за РТ Балкан о ситуацији на Косову и Метохији нагласивиши да се и раније дешавало да је она била врло близу тачке кључања.

"Сви смо томе били сведоци и редовно разговарали на тему кризе која се стално понавља и која је ишла ка заоштравању из различитих разлога. Али, сада се нећемо враћати назад, зато што у овом тренутку имамо ситуацију коју би требало оценити, и заиста ова растућа тензија није почела ове недеље, односно прошлог петка, већ је присутна дуже време", рекао је Боцан-Харченко за РТ Балкан.

"Ова ситуација је опасна јер би могло да дође до избијања још већег сукоба, конфликта и обнављања крвопролића на северу Косова, а то да може да дође и до ширења тензија на цео Балкан, или бар на један део балканског региона, је очигледно, зато ми је тешко да кажем, можда неко боље зна, не могу да се сетим ниједног проблема који је изникао у току конфликата у бившој Југославији, који је био решен потпуно, поуздано и праведно. И зато жаришта остају. Осим Косова могу да наведем као пример и Босну и Херцеговину, Републику Српску, постоји цео комплекс проблема који је везан за тај део балканског региона. Хтео бих и да напоменем стремљење различитих албанских лидера и у Тирани и ван ње, ка стварању велике Албаније, што представља стални извор провокација у региону, као и увек кроз историју. Крвопролиће на Косову, у Србији, је опасно само по себи, зато што ће Србија као највећа и најважнија земља региона бити увучена у конфликт, али је опасно и због саме могућности да се створе сукоби и у другим деловима Балкана", нагласио је он.

Како наглашава, Европска унија, као и Запад у целини, показивали су све време једностран приступ у решавању проблема, наравно и пре почетка ових преговора које називамо дијалог Приштине и Београда уз посредовање Европске уније.

"Тешко да можете да нађете неки случај или етапу у решавању проблема у бившој Југославији, почевши од 1991. године, када је Европска унија имала потпуно непристрасан став. И стремљење да се подржи противник Србије увек је било присутно, посебно у решавању проблема Косова. Зато не могу да кажем да смо имали било какве илузије и да смо се тешили надом када су почели преговори, када је било речи о томе да их и Русија подржи, и да бисмо помогли и у Уједињеним нацијама да добију одобрење Генералне скупштине. Да, то смо урадили и ЕУ нас је уверавала да ће играти улогу, како они сами воле да кажу, поштеног посредника", истакао је амбасадор.

Али, како истиче, као што видимо то се није десило.

"Ми нисмо то тек сад схватили и главно је то да су кључни договори који су били постигнути пре више од десет година, пре свега имам у виду Заједницу српских општина, остали само на папиру. Да је постојала жеља таквог посредника као што је Европска унија коју подржава Америка, они би врло лако убедили Приштину да спроведе потписано. Јасно је да није било такве жеље, а постојала је жеља да хушкају Приштину да тај документ користе само као параван да би се припремила за успостављање потпуне контроле над севером Косова. То је заправо прави разлог. Да је испуњен договор о формирању ЗСО у потпуности, онако како је формулисан и потписан, без изузимања делова и под потпуном контролом, на северу Косова не би било већине ових проблема, и не бисмо били сведоци тако опасне ескалације и нових хошкања на северу покрајине", напомиње он.

На питање са чиме су повезани, по његово мишљењу, покушаји да се кривица за сукобе пребаци на оне који протестују на КиМ, Боцан-Харченко је упитао са чиме су повезани било који њихови покушаји у било којој ситуацији.

"У сваком одговору се враћам на већ давне догађаје, али ту се види једна те иста логика. Сада, као и много пута раније, то је покушај да се сва кривица свали на Србе. Узмите рат у Хрватској, Босни и Херцеговини, на Косову пре агресије НАТО-а, увек се кривица сваљивала на Србе", подсетио је он.

"То је још један пример да се кривица сваљује на локалне Србе, и у неким изјавама које смо чули са Запада, и на Београд, који наводно подстиче агресивне снаге на северу Косова. Уствари, ако погледамо чињенице и реалан развој ситуације од петка, видимо да су агресију показали представници Приштине. То је доказано. Председник Вучић је на нашем састанку у уторак показао и ставио на папир хронологију догађаја. То је предао и земљама Квинте, где се све јасно види, ко хоће да види реалну слику, а то је да је све почело провокацијом косовских специјалаца, док је Кфор отворено стао на страну Приштине, чиме су фактички постали телохранитељи косовских специјалних јединица, и прикривали их. А специјалци су агресивно дејствовали и пуцали сакривени иза леђа Кфора", рекао је амбасадор.

Тако да је,како наглашава, слика сасвим јасна.

"Што се тиче Срба који су започели протест управо као миран, никакве агресије није било и јасно је да он био оправдан и да је морао да се деси због тзв. избора у априлу и свега што им је претходило. Ми смо то и очекивали. Русија је о томе говорила и на заседању Савета безбедности УН. Стално смо указивали на опасност и могућу ескалацију напетости", истиче.

На питање зашто су избори за градоначелнике проглашени легитимним, када је излазност била мања од 4 одсто, Боцан-Харченко каже да је то још једна лаж и фалсификат Запада.

"Одговор је веома прост, мени није познато, али мислим да је ово случај без преседана да се избори признају, подржавају, говори да је све то законито, легитимно, без обзира на излазност од три одсто. Ако ћемо искрено, сама прича о излазности, када је свеукупно изашло свега три одсто грађана, и то само албанско становништво, а Срби уопште нису учествовали или бисмо могли да их избројимо на прсте једне руке, сигурно је да се такви избори не могу признати. То је очигледно. Да би избори успели, и то је најважније, неопходни су вам гласачи, којих у овом случају није било. Реч је о организовању избора као параван и камуфлажа за довођење албанских градоначелника у четири српске општине. То је сасвим очигледно и Запад је то признао и знао, и управу ту идеју и шему гурао", истиче.

Говорећи о томе зашто власти самопроглашеног Косова не излазе у сусрет српском становништву, већ игноришу његове интересе он каже да не би говорио о уступцима, већ о разумним компромисима, који су формално били проглашени циљем дијалога Београда и Приштине, како би се односи нормализовали.

"И да је ЕУ деловала непристрасно, и вршила притисак на Приштину без обзира што је све више присутно мишљење, такође формирано од стране Запада, да је Приштину тешко дисциплиновати, да су постали превише самостални, све то није тачно, већ је чињеница да се на Приштину уопште и не врши притисак. И наравно у таквој ситуацији, приштински режим може да ради шта му падне на памет и да праволинијски штити само своје интересе. А њихов интерес сигурно није нормализација односа са Београдом и гаранција безбедности и нормалног живота за Србе на северу, него наметање пуне контроле на целој територији аутономне покрајине, укључујући и делове где живе Срби, и то је циљ", рекао је.

"Разумете ли о чему се ради, овде је најважнији став Запада, а не позиција Приштине, која је секундарна. И режим у Приштини, као и кијевски режим у Украјини, су марионете, за Запад они су инструмент за спровођење своје политике. На Косову се мало шта променило. Хајде да се подсетимо како су спремали Косово за тзв. независност. Постојали су преговори, у неколико фаза, у разним форматима и негде пред крај преговора почели су да говоре, и то је био званичан став, да је пожељан компромис са Београдом, али ако до тог не дође, Приштина ће добити могућност да прогласи независност. Ко ће водити преговоре ради компромиса када је могуће само одуговлачити и остварити свој циљ 100 одсто. Исто као и сад", каже амбасадор Русије у Србији.

Коментаришући ситуацију да Приштина по први пут трпи неке санкције због својих потеза, Боцан-Харченко наглашава да је то лицемерје и фарисејство.

"То да тако отворено и очигледно било који потези Приштине остају некажњени, свима је јасно и то је за Запад рањиво место, и за Брисел и Вашингтон. На ту болну тачку врло успешно је притисла Марија Захарова, када је подвукла да постоји критика упућена Приштини, али пост фактум, и питала где су санкције. Ако заиста хоћете нешто да урадите, онда примените те санкције., као што и радите у случају других држава веома лако. И то их је очигледно заболело, зато што су већ следећег дана почели да причају о санкцијама. А да видимо о чему се заправо ради? Реч је о забрани учешћа Приштине у војним вежбама. И? Каве су то санкције? При том знамо да ће се војна сарадња Запада и Приштине наставити, да ће их и даље наоружавати беспилотним летелицама и другим оружјем", каже он.

"Косовске безбедносне снаге се свакодневно обучавају са циљем да се претворе у војску, и у томе учествује Кфор, упркос својим овлашћењима. Ако причамо о повећању броја војника Кфора, и то ћу после поменути, али дајте сад да завршим о санкцијама. Као друго, причало се и о томе да се Приштини неће указати подршка за пријем у међународне организације и структуре. И то је све остало на речима. Зашто се све то тако гласно изговара када је могуће једним потезом малог прста зауставити процедуру за пријем Приштине у Савет Европе, што није урађено. Не видимо никакве практичне кораке. То се ради како би се замазале очи и да би сви мислили да се Приштина налази под притиском пост фактум. Исто тако фарисејство је и предлог за одржавање нових избора на северу Косова", додаје.

Како сматра, овде је реч о нечем другом, да је ситуација неучествовања Срба на изборима и у органима власти повезана са тим што Србе обмањују и категорички одбијају да формирају ЗСО, што би решило све ове проблеме.

"И сада ЗСО нико и не помиње, већ се предлажу неке полумере или отужно понављање избора. Хајде поново да организујемо изборе. Хајде. Десиће се све исто. Уверавам вас да ће говорити да су једни те исти људи опет победити на изборима. Нема никаквих мера, а прва хитна која би требало да се примени је повлачење косовских специјалних јединица, која би могла да се спроведе за сат времена. Али они остају на истом месту. Сви главни узроци конфликта, кризе и нестабилности и даље су присутни. И напокон, предлаже се повећање броја припадника Кфора, наводно ради подршке стабилности на северу покрајине. Зар се о томе заиста ради? Кфор мора да испуњава мандат УН, да буде непристрасан, не стаје ни на чију страну. Чак и да их је упола мање, али да дејствују онако како је написано у резолуцији УН 1244, не би било проблема. Повећање броја припадника Кфора, а тачније појачавање присуства НАТО-а на Косову, представља још једну антисрпску меру", закључио је Боцан-Харченко.

Говорећи о недавним речима председника Србије Александар Вучић, који је говорио о протестима у Београду, рекао да њихов циљ није он него Србија, и нагласио да је добио упозорење од пријатељских служби са истока, да је у току покушај обојене револуције, Харченко каже да о томе сведочи цела ситуација, с обзиром да се такви протести нису десили само једном.

"Сада је, и ја сам о томе говорио, интересантан моменат да се ситуација анализира, а то је управо што се поклапа тренутак ескалације на Косову са протестима у Београду. Све се дешава у неколико дана и можемо само да закључимо да је то очигледан притисак на руководство Србије, председника Вучића и владу на свим фронтовима. Први фронт је Косово, други Београд или обрнуто. Циљ или задатак Запада је промена политике Србије, Западу су крајње неопходне две ствари, признање или подршка Србије антируским санкцијама и наравно признање Косова", рекао је амбасадор.

"И једно и друго има за Запад широк и суштински карактер или значење, можемо рећи геополитичко зато што Запад не може да призна и помири се са тим да је Србија својом позицијом против антируских санкција, не дозвољава да се заврши формирање антируске баријере у источној Европи. То је озбиљан проблем, пропуст, како они сматрају, и настављају тако да мисле без обзира на тврду позицију коју заступа председник Вучић, да је могуће Србију до краја стиснути. Немамо повод да сумњамо да ће председник и влада у Београду остати при одлукама које су донете пре годину дана. Али Запад тако мисли и наставља са притисцима. А признање Косова је завршетак косовског пројекта, дељење и слабљење Србије. Наравно, да би се процес завршио, неопходно је његово признање. Важна је намера Запада, у садашњој ситуацији имајући у виду и Украјину, покаже да се у делу Косова све завршило мирно и уз компромис, да је Београд признао Косово, а са признањем Косова, заједно иде и то и да је агресија НАТО-а била оправдана. Запад хоће признање Косова као оправдање своје агресије, својих потеза, у време конфликта на Косову, и уопште у бившој Југославији", закључио је амбасадор Русије у Београду за РТ Балкан.

(РТ Балкан)

 

Bistron: Priznanje Kosova bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini

kosovo-online.com

Bistron: Priznanje Kosova bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini - Kosovo Online

3–4 minutes

---

Portparol za spoljnopolitička pitanja Alternative za Nemačku (AfD), poslanik u Bundestagu Petr Bistron poručio je da je priznanje Kosova bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini.

Bistron je u intervjuu za Kosovo onlajn ocenio kao neprikladan pokušaj kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Srbe prikaže kao „vazale Rusije", a Albance kao žrtve, dodajuću da njegov „etnocentrični šovinizam" ne bi trebalo tolerisati u Evropi.

Kako biste ocenili aktuelnu političku situaciju na Balkanu?

AfD je izuzetno zabrinuta zbog eskalacije nasilja. Uprkos masovnom vojnom prisustvu međunarodne zajednice, konfliktii između kosovskih Albanaca i Srba nisu rešeni u protekle 24 godine. Priznanje Kosova je bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini.

Kako ocenjujete postupke kosovskog premijera Aljbina Kurtija?

Kurtijev pokušaj da demonizuje Srbe i prikaže ih kao vazale Rusije, a Albance na Kosovu kao žrtve je neprikladan. Međutim, to odgovara uobičajenom narativu u zemljama u kojima dominiraju SAD: svako ko stane na put američkim interesima trenutno se diskredituje kao agent Moskve. Etnocentrični šovinizam koji praktikuje Kurti ne bi trebalo tolerisati na evropskoj političkoj sceni, a kamoli da ga podržava bilo koja evropska vlada.

Koja je vaša poruka Srbima na Kosovu?

Savetujem uzdržanost na protestima i istovremeno nepopustljivost u političkim zahtevima. U pravu su. NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je nepravda. Nasilno otcepljenje pokrajine Kosovo od teritorije Jugoslavije bilo je nepravda. Nešto što je stvoreno iz nepravde ne može dugo da opstane. Ostanite dosledni. Kosovo je Srbija.

Da li je i dalje moguć nastavak dijaloga u sadašnjim okolnostima? Nije li dijalog propao jer 10 godina nakon Briselskog sporazuma Priština nije sprovela svoje obaveze, pre svega Zajednicu srpskih opština?

U principu, dijalog je uvek moguć. Međutim, dijalog na Kosovu, pod posredovanjem EU, može se smatrati neuspehom, jer Priština sporazume koji su postignuti nije poštovala i sprovodila. EU se još jednom pokazala nemoćnom. Sasvim je jasno da Srbi žele Zajednicu srpskih opština kao svojevrsnog garanta svojih prava. Bez ovog udruženja biće teško voditi pregovore. EU mora da smisli novu strategiju i, ako je potrebno, pribegne sankcijama. Ne može proći bez posledica da Priština deset godina odbija da poštuje postignute dogovore, kao u slučaju ZSO.

Francuski predsednik Emanuel Makron, pa i SAD, su osudili postupke Prištine i jasno rekli da je samo Kurti odgovoran za novu eskalaciju. Zašto Nemačka ćuti?

Francuzi imaju suštinski drugačiji pogled na Balkan od nemačke vlade. Francuzi su protiv proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, Nemci to guraju, kolika god bila cena. U Berlinu ljudi često zatvaraju oči pred stvarnošću, jednostavno ignorišući činjenice koje se ne uklapaju u koncept. Svima je jasno da je region i dalje bure baruta, a takvo je nekada izazvalo svetski rat. Ali u Berlinu se "bunca" oko „smirivanja situacije". Sada vidimo koliko je „mirna" situacija...

 

pcnen.com

Hirošima: G7 ubrzava proxy-rat

6–7 minutes

---

Autorica: Lindsey German

Potrebna je prilično iznenađujuća razina bezobrazluka da se ono što se upravo dogodilo na samitu G7 u Japanu predstavi kao odlučujući korak prema miru. No, u orwellijanskom svijetu zapadnih vlada, upravo to se sada proklamira. Cijeli samit bio je usredotočen na osiguravanje podrške za više oružja za ukrajinski rat i napade na Kinu. Cijela priča se vrtjela oko kineske "ekonomske prisile" i njezine sve agresivnije vojne pozicije. Bezobrazluk ove situacije gotovo je zadivljujući.

Najbogatije i najmoćnije zemlje svijeta, zajedno s nekoliko pažljivo odabranih strateških saveznika, okupile su se na Pacifiku kako bi raspravljale o najmoćnijoj državi te regije i optužile je za agresiju u vrijeme kada te iste zemlje grade nove vojne baze, sklapaju nove ugovore i saveze, ostvaruju ogroman porast troškova naoružanja i opskrbljuju Australiju, zemlju bez nuklearnog naoružanja, nuklearno pokretanim podmornicama.

Najmučnije od svega, za samit je odabran japanski grad Hirošima da bi se, kako su nam više puta ponavljali snishòdljivi novinari, ukazalo na opasnosti i posljedice rata. Hirošima i Nagasaki bili su gotovo uništeni prvim atomskim bombama koje su SAD bacile u kolovozu 1945. na samom kraju Drugog svjetskog rata. Mnogi su umrli odmah, mnogo više ih je patilo od radijacijske bolesti koja ih je na kraju ubila. Opravdanje je bilo da će te bombe spasiti živote jer će prisiliti Japan na predaju, u trenutku kad su SAD znale da se takva predaja već priprema. Bombardiranje je zapravo trebalo pokazati da SAD ima takvo oružje i potvrditi snagu SAD-a kao glavne supersile.

Ništa od ovoga nije spominjano dok je Rishi Sunak držao konferenciju za medije u Centru za mir u Hirošimi. Naravno da nije, jer bi to moglo izvući na vidjelo središnju ulogu koju su ova zemlja (Velika Britanija, op.prev.) i njeni saveznici, posebno Sjedinjene Države, igrali u ratovima tijekom prošlog stoljeća.

Nakon samita postalo je potpuno jasno da te sile ne zanima mir u Ukrajini. Doista, Volodimir Zelenski je nastavio svoju svjetsku turneju prisustvovanjem sastanku Arapske lige u Saudijskoj Arabiji, a zatim i samom samitu G7. Njegov cilj je bio osuditi one zemlje koje se ne pridržavaju zapadne analize rata u Ukrajini i izvršiti pritisak na njih da to učine. Prema članku Financial Timesa, to je bio glavni razlog njegovog dolaska na samit. Sunak je na završnoj konferenciji za medije odbacio pozive za uspostavljanjem primirja, rekavši da to nije 'pravedan i trajan' mir. Time je također odbačen nedavni kineski mirovni prijedlog.

Umjesto toga, Sunak i vlada Ujedinjenog Kraljevstva prednjače u nastojanju da se rat nastavi i da se poveća količina oružja koje se šalje Ukrajini. Unatoč oklijevanju SAD-a oko isporuke borbenih zrakoplova F16 zbog straha od daljnje eskalacije rata, Joe Biden je u petak popustio pritisku i pristao na to da SAD obučava pilote i podrži slanje aviona u Ukrajinu. Dok su sve velike sile na početku sukoba oklijevale oko slanja ofenzivnog oružja, to se sada promijenilo zbog navodnog prelaženja "crvenih linija" iz mjeseca u mjesec, što je dovelo do isporuke njemačkih tenkova Leopard, projektila dugog dometa uključujući sada i britanske krstareće projektile kao i zrakoplove F16 na koje je nekoć bio stavljen veto.

Unatoč ogromnom pritisku da se pošalje više oružja, činjenica je da ono u mnogim slučajevima neće biti operativno mjesecima, tako da su ove, ne samo vojne, nego i političke odluke, dio vrlo opasne igre. Sam rat u Ukrajini je u pat poziciji. Kakva god bila istina o tome tko sada kontrolira Bahmut, borbe tamo traju mjesecima bez pomaka, a sam grad je uništen. Dugo najavljivana ukrajinska proljetna protuofenziva je odgođena, ali se još uvijek planira. Oni koji pate su sami Ukrajinci, koji trpe velike gubitke na ratištima kao i bombardiranja svojih mjesta i gradova.

Stalni pozivi za više oružja dolaze iz SAD-a i od europskih sila, ali ih mnoge druge vlade, osobito na globalnom jugu, ne prihvaćaju. Pozivi koje je Zelenski uputio indijskoj i brazilskoj vladi tražeći dodatnu potporu neće promijeniti tu temeljnu činjenicu. Protivljenje opskrbi oružjem i sankcijama proizlazi iz različitih razloga, od kojih su neki sigurno samo puko sebični interesi, ali među razlozima je svakako i prepoznavanje agresivne uloge NATO-a, neuspjeh prethodnih vojnih intervencija i potreba da se izbjegne ono što bi se brzo moglo pretvoriti u globalni sukob. Nastavak rata ne podržavaju ni umirovljeni diplomati i vojni dužnosnici koji su prošlog tjedna potpisali oglas u New York Timesu, u kojem naglašavaju potrebu za diplomatskim rješenjem i tvrde da se rat u Ukrajini ne može dobiti.

U tom kontekstu moramo promatrati ovaj pacifički samit i napetosti koje će iz njega proizaći. Kineska vlada već je napala konfrontacijski jezik samita. Ali Sunak je otišao korak dalje od službenog priopćenja G7, rekavši da je Kina najveći izazov globalnoj sigurnosti i prosperitetu, jer posjeduje "sredstva i namjeru da preoblikuje svjetski poredak". To jednostavno nije točno, iako odražava rastuću gospodarsku i vojnu snagu Kine u odnosu na SAD, čija moć je u padu. Ono što su članice G7 zapravo izjavile ovih dana jest da su se spremne sukobiti sa svakim tko dovede u pitanje hegemoniju i moć SAD-a i Europe.

Članak je objavljen u maju 2023. na internetskoj stranici Stop the War Coalition.
Lindsey German je aktivistica, jedna od osnivačica britanske Stop the War Coalition i autorica brojnih knjiga, između ostalih The Balkans, nationalism and imperialism.
Prevod: Ad hoc feministička antiratna koalicija

H-alter

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me