bbc.com
„Srbija protiv nasilja", mesec dana kasnije: Mogu li opozicioni protesti da prežive leto - BBC News na srpskom
17–21 minutes
Srbija i politika: Mogu li protesti da prežive leto - ko će biti izdržljiviji vlast ili opozicija
- Slobodan Maričić
- BBC novinar
10 jun 2023
Autor fotografije, Reuters
Miomira Karadžić iz Beograda ima 78 godina i na protestima učestvuje već tri decenije.
„Znate šta, izlazim da bih zadovoljila svoju dušu i savest", kaže ona, stojeći mirno na junskom suncu, okružena desetinama hiljada ljudi ispred Skupštine Srbije u centru Beograda.
Lice joj je toplo, haljina šarena, u ruci drži flašicu vode, a oko vrata joj visi zelena pištaljka.
„Da li ćemo uspeti - ne znam. Mi trpimo nasilje, a nasilnici ne popuštaju lako", dodaje za BBC na srpskom.
Ubrzo je krenula u još jednu šetnju centralnim beogradskim ulicama, šestu u nizu u okviru skupova „Srbija protiv nasilja", organizovanih posle dva masovna ubistva u Beogradu u kojima je stradalo 18 ljudi, uglavnom dece i mladih.
Demonstranti, predvođeni delom opozicije, nešto više od mesec dana zahtevaju promene i odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.
„Protesti će trajati sve do ispunjenja zahteva", poručuje Radomir Lazović, poslanik Pokreta „Ne da(vi)mo Beograd" skupštini, za BBC na srpskom.
Organizatori protesta na skupu u petak, 9. juna, najavili su da će protesti naredne nedelje „dobiti novi oblik" ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni, ali šta to znači i dalje nije poznato.
Lazović kaže da dugoročni planovi postoje, ali „nije spreman da ih otkrije", zato što opozicija „ne želi da vlast izmanipuliše proteste".
Bart Kamerts, profesor Londonske škole ekonomije i političkih nauka, koji se tokom karijere posebno bavio protestima, kao najvažnije pojmove za uspeh bilo kojih demonstracija ističe „izdržljivost" i „odlučnost".
„Pitanje je samo ko će biti izdržljiviji - vlast ili demonstranti - i da li dolazi do dovoljno velike promene u javnom mnjenju da se naslućuju posledice na narednim izborima.
„Ali sve je to živo. Pokret mora da reaguje da stvari koje političari govore, rade ili ne rade i traži nove načine da motiviše ljude da izađu na proteste", kaže Kamerts za BBC.
Protesti „Srbija protiv nasilja" među najvećim su u modernoj istoriji zemlje, a svakako najmasovniji u organizaciji opozicionih stanaka od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast.
Veliki broj ljudi bio je i na protestima zbog rušenja objekata u Savamali kako bi se napravio prostor za izgradnju velikog građevinskog projekta „Beograd na vodi" na obali reke Save, na skupovima „1 od 5 miliona", kovid protestima 2020. godine, kada je bilo i žestokih sukoba sa policijom, dok je tokom 2021. i 2022. godine skupova pre svega bilo zbog ekoloških tema.
Bojan Klačar iz posmatračke organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) smatra da su aktuelni protesti u dva pogleda različiti u odnosu na sve prethodne.
„Prvo zbog motiva - nastali su kao posledica straha, zebnji, strepnji i emocija nastalih posle dve užasne tragedije, a emotivni motivi su uvek jači nego racionalni.
„Drugi je postojanje homogenije grupe među demonstrantima nego ranije, samim tim je i veća solidarnost i manja mogućnost za podele", kaže Klačar za BBC na srpskom.
Sve to, ističe, ukazuje da će protesti i u narednom periodu „kratkoročno ostati vitalni", ali da će se teško „približiti brojevima iz proteklih nekoliko okupljanja".
Do sada je u protestima učestvovalo više desetina hiljada ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić do sada su više puta isticali da „opozicija pokušava da politički iskoristi tragediju", i da zahteve nisu spremni da ispune.
Pogledajte video: Šesti protest „Srbija protiv nasilja" - trešnje, bedževi i „crveni karton za nesposobnu vlast"
Potpis ispod videa,
Protest „Srbija protiv nasilja": Zahtevi vlastima ponovljeni šesti put
Varljivo leto '23
„Za ljubav, ne za mržnju, mi smo rođeni", „Tebi su mase odane, ko sluša duše prodane - kao što sam ja", ali i deo folk pesme: „Mariš li, mariš li, što život kvariš mi".
Transparenti najrazličitijih boja i oblika polako se skupljaju na platou ispred Narodne skupštine, odakle odjekuje klasična muzika.
Bio je jedan od desetoro dece koje je 13-godišnjak ubio iz pištolja 3. maja.
Ubistvo je potreslo i šokiralo Srbiju - tako nešto nikada nije desilo u zemlji.
Ovog puta nema kiše, koja je marljivo padala gotovo čitavog maja, iako to nije sprečavalo demonstrante da šetaju.
Raniji skupovi „Srbija protiv nasilja" bili su u tišini, ali na poslednjih nekoliko buka sve više izbija na površinu - pištaljke i razna skandiranja sve su jači.
Tridesetšestogodišnji Petar Mijaljević iz Lazarevca smatra da je u poslednje vreme „malo promenjen i narativ vlasti prema ljudima koji protestuju".
„Da li će neki zahtev biti ispunjen ili ne, videćemo još", kaže okružen grupom prijatelja, dok u rukama drži malu zastavicu Srbije.
Međutim, kako kaže, u njegovom društvu je „već počelo malo nezadovoljstvo".
„Ništa se ne dešava... Dođemo, šetamo od jedne do druge tačke i to je to", navodi.
Potpis ispod fotografije,
Petar Mijaljević
Nedaleko od njega su 47-godišnji Aleksandar i njegova supruga Marija, koji kažu da su tu „prvenstveno zbog dece".
„Samo da sutra bude bolje, to je to, da ne ostavimo našoj deci ono što su naši roditelji nama ostavili", kaže Aleksandar sa Novog Beograda, ne želeći da otkriva prezime.
„Vidim da se nešto dešava, postoji ta neka energija i nada u meni da nešto može da bude bolje."
Mesec dana protesta je prošlo - da li su spremni da šetaju i dalje, tokom leta?
„Što se mene tiče, imam i volje i snage i energije da dolazim svaki put, osim kad odem na odmor", kaže Aleksandar kratko.
Miomira Karadžić smatra da će protesti biti nastavljeni i tokom leta, samo da će biti manji broj ljudi.
Mijaljević ima drugačije mišljenje - smatra da će se sve „ugasiti kada ljudi odu na odmor".
„Nadam se da opozicione glavešine zbog svih ovih ljudi ovde imaju izlaznu strategiju.
„Ne možda baš za pobedu, ali da izvuku nerešeno", kaže on.
Potpis ispod fotografije,
Miomira Karadžić
U koloni sa demonstrantima bio je i opozicioni poslanik Radomir Lazović.
Kaže da je opozicija „apsolutno koncentrisana na ispunjenje zahteva i vršenje pritiska na vlast da se to desi", kao i da oko toga postoji „jasan plan delovanja".
„Svima koji se pitaju šta će biti na leto poručio bih da pozovu sve prijatelje, rođake, kolege i sve ljude da dođu već na sledeći protest i da ne razmišljaju o tome", navodi Lazović.
„Moramo da pokažemo odlučnost i izvršimo veliki pritisak na vlast da ispuni zahteve, tako da ne moramo uopšte da razmišljamo o dugotrajnim protestima - promene treba da se dese odmah."
Opozicija i njene pristalice zahtevaju smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, rukovodstva Radio-televizije Srbije (RTS) i svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Pored toga, traže, ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabranu štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks, kao i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju.
„To što (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić misli da može da ugasi energiju ovolikog broja ljudi je račun bez krčmara", navodi za BBC na srpskom Srđan Milivojević, poslanik i zvaničnik Demokratske stranke.
„On potcenjuje broj ljudi na protestu, odlučnost i rešenost ljudi da istraju u zahtevima", dodaje.
Međutim, Klačar smatra da je u predstojećem periodu „realno očekivati blagu stagnaciju ili zamora materijala."
„Pre svega zbog toga što je malo verovatno da će svi zahtevi biti ispunjeni, a samim tim će i motiv ljudi koji se iz nedelje u nedelju okupljaju biti manji - osetiće da ne mogu da naprave konkretan i opipljiv rezultat", navodi analitičar iz Cesida.
„Takođe, ulazi se u letnji period, kada je zainteresovanost ljudi za učešće u političkom i društvenom životu uglavnom manja, a i fizički veliki broj ljudi zaista nije tu", kaže Klačar.
Milivojević sa tim nije saglasan - smatra da protesti postaju sve masovniji kako vlast odbija da ispuni zahteve.
Vremenske prilike i kalendar, dodaje, ne igraju veliku ulogu, već to „koliko režim pravi velike faulove, a ovaj pravi ozbiljne faulove".
„Ne brinite vi ništa, ljudi mogu da protestuju i po letnjem i po zimskom vremenu, Srbija je to pokazala u prošlosti."
Autor fotografije, Reuters
Vreme i izdržljivost: Kako protesti donose promene
Uspeh svakog protesta, objašnjava profesor Kamerts, obično zavisi od „njegovog uticaja na javno mnjenje" i „tačke do koje su politički lideri spremni da saslušaju zahteve i reaguju na njih".
„To je već politika, ona je uvek takva", kaže on.
„Mediji takođe imaju važnu ulogu kako će protesti biti predstavljeni u javnosti i koliko će zahtevi sa tih skupova daleko stići do društva."
Dodaje da sve veću ulogu igraju društvene mreže.
„Međutim, idemo ka dobu kada je doseg ljudske pažnje sve kraći i kraći, što nije dobro za proteste koji iznova i iznova moraju da udaraju u istu tačku.
„Ali postoje razne opcije za privlačenje ljudi, kreativnost i drugačije akcije mogu da ih motivišu ljude da dolaze, a da samim tim proteste održe živim i u medijima".
Pre svega je važno, ističe, motivisati mlade i srednju klasu.
„Radničku klasu je teško izvesti na ulicu, tu ljudi pre svega brinu o pukom preživljavanju."
Na kraju, smatra, treba biti strpljiv.
„Iako u demokratijama postoje i pritisak javnosti i pritisak ulice da se nešto promeni, na kraju se sve svodi na izbore - tamo se menjaju vlada i parlament.
„Promena ne pada tek tako sa neba, mora da postoji prava klima za to, a koja mora biti rezultat višegodišnjeg rada, možda baš na protestima za društvene promene."
Autor fotografije, REUTERS/Zorana Jevtic
Novi faktor - izbori
Prve noći posle tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar", u kojoj je 13-godišnji dečak osumnjičen da je ubio desetoro učenika i školskog čuvara, građani su se spontano okupili u okolini škole.
U tišini i uz suze palili su sveće, a već koji dan kasnije počeli i skupovi pod sloganom „Srbija protiv nasilja".
Prvi je održan u Novom Sadu i Beogradu 8. maja, a nastavljeni su šetnjama po centralnim beogradskim ulicama jednom sedmično, petkom ili subotom.
Vlast je na to odgovorila nekoliko nedelja kasnije, skupom „Srbija nade", u organizaciji Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera, kada je izražena podrška Vučiću.
Pogledajte video sa mitinga vladajuće koalicije u Srbiji:
Potpis ispod videa,
Čemu se nadaju učesnici skupa "Srbija nade"
Napetosti i međusobne optužbe za to vreme ne jenjavaju.
Opozicija traži promene u vladi i uopšte odlučnije postupanje državnih organa u rešavanju najvećih društvenih problema, kritikujući vlast da je godinama doprinosila stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja.
Predsednik Vučić i vlast odgovaraju da je Srbiji „jedinstvo potrebnije nego bilo kada", da opozicija „politički zloupotrebljava tragediju", kao i da su upravo oni ti koji propagiraju nasilje prema političkim neistomišljenicima.
U međuvremenu su Vučić i premijerka Brnabić 7. juna najavili vanredne parlamentarne izbore.
„Tenzije se uvek rešavaju izborima, ali su neki pravili tenzije ne zbog političkih zahteva, nego jer su imali zahteve pojedinih tajkuna za sprovođenje njihovih interesa", naveo je Vučić.
Prethodno je Brnabić rekla da je njena ostavka „na stolu", ali da njeno usvajanje zavisi od predsednika Vučića.
Autor fotografije, ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Potpis ispod fotografije,
Predsednik Vučić je najavio izlazak na vanredne parlamentarne izbore
Klačar zbog tog nastupa predsednika Vučića posebno smatra da su male šanse da i najosnovniji zahtevi protesta budu ispunjeni.
„Od tada imamo novu dinamiku, a to je lagani ulazak u predizbornu kampanju, što je drugačiji teren za ljude koji izlaze na ulicu", kaže.
„Oni to ne rade dominantno zbog izbora, to nije njihov zahtev, nisu se zbog toga okupili."
Sada će, ističe, opozicija morati da vodi računa da uskoro slede izbori, posebno kada je reč o porukama koje će slati i načinu njihovog delovanja.
Kada će vanredni izbori biti održani i dalje nije poznato.
Srpska napredna stranka, koja Srbijom vlada od 2012. godine, na prethodnim parlamentarnim izborima u aprilu 2022, osvojila je najveći broj glasova i mesta u skupštini.
Ipak, SNS, na čijem je čelu do skoro bio Aleksandar Vučić, nije osvojila dovoljan broj glasova da sama napravi vladu.
Rešenje je opet pronađeno u dosadašnjim koalicionim partnerima - Socijalističkoj partiji Srbije i drugim strankama, poput Saveza vojvođanskih Mađara.
„Ako govorimo o strukturi vladajuće koalicije i podršci koju ima, ne bi trebalo da bude upitna ni buduća njihova parlamentarna većina, njihova prednost je izvesna", smatra Klačar.
„Međutim, beogradski izbori bi, kao i u aprilu 2022, mogli da budu neizvesni, posebno ako bi bili odvojeni od parlamentarnih, što mislim da neće biti slučaj."
Pogledajte video: Mesec dana od tragičnih pucnjava - šta su poruke protesta
Potpis ispod videa,
Tačno mesec dana posle pucnjave u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" i masovnog ubistva u okolini Mladenovca i Smedereva, ulice Beograda preplavile su hiljade učesnika petog protesta „Srbija protiv nasilja".
O protestima u Srbiji
U poslednjoj deceniji građani Beograda i Srbije na proteste su izlazili iz najrazličitijih razloga.
Veliku pažnju prvo je izazvao slučaj Savamala, iz izborne noći 2016. godine, kada su misteriozni muškarci sa fantomkama bagerima srušili privatne objekte, što je očistilo prostor za izgradnju „Beograda na vodi", projekta od nacionalnog značaja.
Demonstranti su tražili ostavke tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog, danas ministra finansija, tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, bivšeg šefa beogradske policije Vladimira Rebića i Nikole Nikodijevića iz SPS-a, koji je danas predsednik Skupštine Grada Beograda.
Zahtevi nisu ispunjeni, a sedam godina kasnije i dalje nije poznato ni je rušio u Hercegovačkoj, niti ko je rušenje naredio.
Do novih protesta došlo je posle predsedničkih izbora 2017. godine, kada je Vučić premijersku fotelju zamenio predsedničkom.
Ti skupovi, nazvani „Protesti protiv diktature", nisu imali jasno vođstvo - organizovani su pre svega preko društvenih mreža, a u međuvremenu je iznet niz najrazličitijih zahteva.
Među njima su bili smena Vučića, tadašnje predsednice skupštine Maje Gojković, ali i sloboda medija i slobodni izbori.
Godinu dana kasnije, došlo je do protesta „1 od 5 miliona", posle prebijanja opozicionog političara Borka Stefanovića, danas funkcionera Stranke slobode i pravde (SSP).
Prvo su nazvani „Stop krvavim košuljama", a potom je Vučić izjavio da na zahteve demonstranata neće pristati „ni da ih se skupi pet miliona".
Do novih masovnih protesta, ali i velikih nereda, došlo je 2020, tokom epidemije korona virusa, neposredno posle parlamentarnih izbora održanih u junu te godine.
Pod pritiskom demonstranata, vlast je odustala od policijskog časa.
A potom su 2021. i 2022. došli ekološki protesti.
Demonstranti su se pre svega protivili Zakona o eksproprijaciji, koji bi kompaniji Rio Tinto omogućio otvaranje rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji, a skupova je bilo i zbog lošeg kvaliteta vazduha u zemlji.
Vučić na kraju je povukao Zakon o eksproprijaciji, dok je Skupština grada Loznice ukinula prostorni plan koji je podrazumevao otvaranje rudnika.
Najveći protesti u savremenoj istoriji Srbije održani su na jesen - 5. oktobra 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije.
Procene su da je tada na ulicama Beograda bilo između 80.000 i 120.000 ljudi iz čitave Srbije, a sve zbog predsedničkih izbora održanih 24. septembra, kada je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio Miloševića, koji to nije hteo da prizna.
Njima su prethodili zimski protesti tokom 1996. i 1997, kada su demonstranti po minusu, mrazu i snegu svakog dana izlazili na ulice, takođe zbog rezultata izbora, ali lokalnih.
Nove šetnje
Demonstranti se za to vreme spremaju za nove šetnje.
„Od 1990. godine sam bila na svim - Slobodana Miloševića smo ovako skinuli, ali Vučić je drugi tip čoveka... Politički je vrlo vešt u manipulaciji ljudima", navodi Miomira Karadžić.
Ključ koji vodi do promena vidi u medijima.
„Ne možemo ništa da uradimo dok ih ne oslobodimo. Okupirani su i zbog toga glas ovog sveta ne čuju svi", kaže ona.
Mijaljević veće promene ne očekuje sada, već u „nekom sledećem talasu".
„A šta su promene nego smena Aleksandra Vučića, bez toga nema ništa."
Isto kažu i Aleksandar i Marija.
„Izbori nisu rešenje zato što znamo gde živimo. Prelazna vlada, pa da se stvore fer uslovi i atmosfera, pa onda na izbore i nek' bolji pobedi", kaže Aleksandar.
Vučić je do sada nekoliko puta izričito poručivao da prelazne vlade neće biti.
„Kada bi on otišao sve bi bilo drugačije", navodi Marija.
„Njegov odlazak ruši čitavu piramidu."
Pogledajte video: Peti oktobar - dan kada je smenjen režim Slobodana Miloševića
Potpis ispod videa,
Peti oktobar dve decenije kasnije: Šta se dogodilo 5. oktobra 2000.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
