Савет безбедности УН: Запад није марио за Београд док га је гађао осиромашеним уранијумом

in4s.net

Савет безбедности УН: Запад није марио за Београд док га је гађао осиромашеним уранијумом - ИН4С

ИН4С

5–6 minutes

---

Цео свет је, посматрајући украјинску контраофанзиву, могао да види да западно оружје не само да није ни јединствено ни непобедиво за руско оружје, већ је у многим случајевима инфериорно чак и у односу на моделе совјетске производње старе педесет година, рекао је заменик сталног представника Русије у УН Дмитриј Пољански говорећи на састанку Савета безбедности о испоруци оружја Украјини.

Једини резултат украјинске контраофанзиве, што је чак и Запад приморан да призна, су десетине хиљада погинулих украјинских војника и стотине уништених јединица скупе западне опреме, указао је.

Украјина има потешкоћа са борбеном обуком и планирањем операција, што потврђују и сведочења заробљених украјинских војника која су обучена по западним стандардима, додао је.

„Потпуни колапс украјинског система војне управе, распрострањена корупција и неорганизованост сада одбијају чак и западне плаћенике, који почињу да схватају да једина улога која им је додељена није борба за слободу Украјине, они су обично топовско месо", истакао је.

Лондон и Вашингтон нису марили за Београд док су га гађали осиромашеним уранијумом

Британци и Американци не маре за континенталну Европу, као што нису марили за последице НАТО бомбардовања Југославије осиромашеним уранијумом, рекао је Пољански говорећи о одлуци Лондона и Вашингтона да Украјини пошаљу муницију са осиромашеним уранијумом.

Пољски медији су се жалили на повећану радијацију на западним територијама Украјине и источним деловима Пољске након што је руска војска уништила складиште са оваквом муницијом у Хмељницком, али Британце и Американце није брига.

Касетна муниција, ако се користи у супротности са Међународним хуманитарним правом, у цивилним насељима, што и чини кијевски режим, представља озбиљну дугорочну претњу за цивилно становништво, објаснио је.

Сам Вашингтон је деценијама жигосао као „ратне злочинце" све оне који су користили ову врсту муниције, подсетио је и онда објаснио да су Зеленски и његови сарадници, тј. америчке власти, по истој тој логици, ратни злочинци и деле пуну одговорност, казао је.

„Кијевски режим свакодневно удара касетном муницијом по северним регионима Доњецка, где нема војних циљева. Њихов једини задатак је терор над цивилима, што је забрањено Међународним хуманитарним правом, али се у потпуности уклапа у тактику кијевског режима, који је одавно прешао на отворено терористичке методе", објаснио је.

Упркос свему томе, касетна муниција не пружа никакве посебне предности на бојном пољу, и Вашингтон је тога свестан.

За разлику од Сједињених Држава, став Русије о касетној муницији је доследан и захтева стриктно поштовање правила и захтева Међународног права, нагласио је.

Тресла се гора, родио се миш

Запад и Кијев су очекивали да ће контраофанзива да им донесе победу, и у те сврхе су у борбу укључили војну опрему НАТО, потрошене су милијарде из џепова западних пореских обвезника, казао је Пољански и додао да њихови циљеви нису остварени.

„Све личи на пословицу – тресла се гора родио се миш", рекао је.

Западни добављачи оружја за Украјину су одговорни јер игнорисањем свих својих обавеза да прате крајњег корисника испорученог оружја угрожавају глобалну безбедност, додао је.

Због тоталне корупције у украјинској војсци, западно оружје се неконтролисано „шири" по свету, преко црног тржишта испливава у зонама сукоба на Балкану, у Африци, Латинској Америци, директно нарушавајући регионалну безбедност, објаснио је.

Зашто би амерички народ плаћао из свог џепа војне авантуре Демократске странке, упитао је Пољански указујући на недавни захтев америчког председника Конгресу да издвоји додатних 24 милијарди долара на већ потрошених 113 милијарди долара званичне помоћи.

То је отприлике 900 долара за сваку америчку породицу, указао је.

Јавно мњење у Немачкој и Француској је такође против испоруке крстарећих ракета „таурус" и „скалп" украјинским националистима, али њихове власти, упркос тврдњама да су демократске, апсолутно се оглушују о позиве својих грађана, додао је, преноси РТ Балкан.

Ко од овога профитира?

Американци и Европљани профитирају, нико други, рекао је.

Вашингтон троши војне арсенале својих сателита и на тај начин „чисти" тржиште за производе америчког војно-индустријског комплекса како би их продале сопственим партнерима према добро успостављеној шеми још од Другог светског рата, указао је.

Европа плаћа ново оружје не само новцем, већ и суверенитетом, додао је.

Испоставило се да је сопствена одбрамбена политика, коју је Европска унија својевремено тако марљиво градила годинама, као у годинама Хладног рата, потпуно подређена интересима Вашингтона, истакао је.

 

politika.rs

Путин: Безбедносни изазови у свету и жаришта повезани су са геополитичким авантурама Запада

2–3 minutes

---

У Москви је почела Конференција о међународној безбедности а председник Русије Владимир Путин је у поздравном обраћању учесницима рекао да је већина држава спремна да брани свој суверенитет, као и да међународној заједници предстоји да заједно гради контуре будућности.

Русија, како је рекао, остаје присталица мултиполарног светског поретка, заснованог на принципима међународног права.

„Били смо и остајемо присталице мултиполарног светског поретка, заснованог на приоритету норми и принципа међународног права, суверенитета и једнакости држава, конструктивној сарадњи и поверењу", поручио је Путин у видео-обраћању.

Како је истакао, Запад чини све како би се проширио сукоб у Украјини и како би у њега биле увучене друге земље, нагласио је руски председник.

„Чему води та политика Запада доливања уља на ватру одлично се види на примеру Украјине. Улагањем милијарди долара у неонацистички режим, снабдевајући га техником, наоружањем, муницијом, слањем војних саветника и плаћеника, чини се све да се конфликт још више распали и да се у њега увуку друге земље", истакао је Путин.

Према Путиновим речима, у разним регионима света распирују се застарели конфликти али и нови, а циљ је – принудити земље на вазалну покорност и користити ресурсе.

Сви безбедносни изазови у различитим региона света и жаришта повезани су са геополитичким авантурама и неоколонијализмом Запада, указао је он.

Конфронтација на глобалном и регионалном нивоу се може ублажити а постојећи изазови неутралисати само уједињеним напорима међународне заједнице, навео је Путин.

Руски председник је истовремено нагласио да земље НАТО настављају да развијају свој војни потенцијал и покушавају да га пребаце и у космос, преноси Спутњик.

Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе настоје да преформатирају према себи систем међудржавне сарадње у Азијско-пацифичком региону.

„Западне земље планирају интеграцију снага НАТО са блоком АУКУС", рекао је Путин.

 

standard.rs

Iluzije gubitnika u Ukrajini

Синиша Љепојевић

9–11 minutes

---

Rat će se jednom okončati, ali to neće biti i kraj krize. Oni koji se nadaju da će kraj rata razrešiti i njihove spoljnopolitičke dileme mogli bi biti u velikoj zabludi

Niko, naravno, ne može iole pouzdanije da predvidi kada će se okončati ratne operacije u Ukrajini ali je, ipak, već sada svima jasno ko je gubitnik u tom ratu i koja će strana biti konačni pobednik. Kada se razgrne kodirani jezik zapadnih birokrata onda se jasno vidi da su i na Zapadu svesni da su izgubili u Ukrajini i sada se samo traži način da se taj poraz javno ne prizna.

Malo je, međutim, ostalo mogućnosti. Ostale su samo reči, u prevodu propaganda i stari trikovi pregovora o miru. Ostao je narativ. Ta propaganda postaje sve besmislenija jer je i većem delu zapadne javnosti jasno da je izgubljeno u Ukrajini i da moćni NATO nije mogao ništa da uradi sem ljudskih, ukrajinskih žrtava.

Reči mogu mnogo da znače u privatnim životima ali nikada ne mogu da promene realnost. Zapadni narativ postaje apsurdan. Tako su na nedavnom bezbednosnom forumu u američkom Aspenu, jedan za drugim visoki politički i funkcioneri službi bezbednosti ponavljali isti tekst „Rusija gubi", „Ukrajina pobeđuje".

U strahu od priznanja poraza svi pristaju na laži i tako dodatno urušavaju ono malo preostalog autoriteta državnih vlasti. Jer, sve je jasnije da su pre svega službe bezbednosti postale politički nosioci neistine a ne zaštitnici svojih građana. To je i dodatno urušavanje bilo kakvog kredibiliteta vlasti što je zabrinjavajući proces u svakoj državi.

Održavanje privida

Ali na Zapadu i posebno u Americi se stvarno veruje da reči mogu da pobede u ratu. U stvari sve je postalo apsurdno. Deo tog apsurda su i tzv. razgovori o miru u Ukrajini kao što je bio nedavni skup u saudijskoj Džedi, koji je organizovala Amerika.

Oni koji su započeli rat u Ukrajini pa ga već izgubili sada hoće da predvode mirovne pregovore i to sa zemljama koje nemaju direktne veze sa ukrajinskim ratom niti bilo kakvog uticaja na njegov tok.

Sve je u funkciji održavanja privida i da se zapadnoj javnosti predstavi kako mnoge zemlje podržavaju Ameriku iako su – kao Kina, Indija i Brazil – prijatelji Rusije. I što je još veći apsurd, da se razgovara o mirovnom planu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je već izgubio rat. Sve je to velika obmana, ali i već viđen američki model da gubitnici određuju mirovne planove a ne oni koji su pobednici.

Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman se rukuje sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Džedi, 19. maj 2023. (Foto: AFP)

Mediji govore i o nekakvom dogovoru postignutom u Džedi. Kakav bi to uopšte mogao da bude dogovor i pod kojim autoritetom se ti eventualni dogovori postižu. To očigledno nije ni važno, važan je narativ. Doduše, mnogi veruju da je ta američka inicijativa neka vrsta kontrateže predstojećem samitu zemalja BRIKS-a u Južnoj Africi, od 20. do 24. avgusta. Učešće su do sada potvrdile 34 zemlje a pozvano je 40 zemalja. Njih 20 je već zvanično saopštilo želju za članstvom.

U ukrajinskom lutanju došlo se i na ideju tzv. bezbednosnih garancija Ukrajini. Prvo su zemlje Grupe 7 (G7) dale te garancije a sada se navodno, kako je saopšteno, „agresivno pregovara" i o garancijama Amerike. Tvrdi se da će se tim garancijama pridružiti i još 12 zemalja. Šta bi te garancije mogle tačno da znače – nikome nije jasno. To je samo još jedan narativ.

Saznanja i fantazije

Istovremeno, u američkim medijima se uporno plasiraju „saznanja" kako postoji tajni kanal komunikacije između Bele kuće i Kremlja. U Moskvi odbacuju da tako nešto postoji, ali izgleda da je jedan američki misionar nedavno proveo tri dana u Rusiji i vratio se praznih ruku. Mediji tvrde da nije uspeo da sazna šta Rusija planira. Edvard Lutvak, geopolitički ekspert i savetnik mnogim liderima, tvrdi da su takvi kontakti neizbežni i da su, u stvari, već počeli. On tvrdi da ih predvode direktor CIA lično i njegov kolega u Moskvi. Moguće, mada malo verovatno.

Veruje se da je Amerika zaista zainteresovana za pregovore, ali tako da izbegne priznanje poraza i da se što pre izvuče iz Ukrajine. Proglasiće Vladimira Zelenskog za krivca i žrtvovati ga. U osnovi, tvrdi se, Amerika priprema dugoročni sukob sa Kinom, koji je u stvari neizbežan, pa pre tog direktnog sukoba nastoji da eliminiše Rusiju kao kineskog saveznika i izvora prirodnih resursa. Ratom u Ukrajini to nije uspela pa sada nameće pregovore i, apsurdno, približavanje Rusiji. I zato Bela kuća želi brz izlaz iz Ukrajine. Još jedna fantazija.

Ima tu još mnogih fantazija, pa se u tom ukrajinskom sporazumu kojem se Vašington nada uglavnom govori o nekoj vrsti „korejskog modela" podele Ukrajine i „privremenog rešenja" kojim bi Amerika u Ukrajini dobila instrument dalje destabilizacije i ucena.

Bez američkog plana B

Sve ipak liči na političko ludilo gubitnika, a do koje mere je otišlo simbolizuje i to što na ovogodišnjem danu sećanja, komemoraciji, na prvu atomsku bombu bačenu na Hirošimu svi japanski političari, na čelu sa premijerom Fumijom Juzakijem, nisu se usudili da kažu ko je bacio tu atomsku bombu. Ali je zato premijer upozorio na nuklearnu pretnju Rusije.

Amerika u stvari, kao i obično – nema plan B. I sada je u obezglavljenom tumaranju, jer svima je jasno da priznanje poraza u Ukrajini znači kraj svih zapadnih političkih elita koje su sada na vlasti. To je očaj zapadnih elita. Bez plana B, Zapad se očajnički bori za neku vrstu mirovnih pregovora pa da onda, kao u BiH i na KiM, posle toga proglasi pobedu.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozdravlja predsednika SAD Džozefa Bajdena tokom posete Kijevu uoči godišnjice sukoba u Ukrajini, 20. februar 2023. (Foto: Dimitar Dilkoff/AFP via Getty Images)

U Vašingtonu se nadaju da bi raznim mirovnim i drugim inicijativama mogli da prevare Rusiju i da je uvuku u neko „kompromisno rešenje" mira u Ukrajini, a pod zapadnim i kijevskim uslovima. A šta bi mogao da bude „kompromis" u Ukrajini? U Ukrajini je rat, a ratovi se završavaju tako što jedna strana pobedi, a druga izgubi. I onda pobednik određuje uslove mira, a ne gubitnik. Još jedna iluzija gubitnika.

Nemački mediji tvrde da će Zapad izvršiti pritisak na Kijev da naredne zime pregovara sa Rusijom. Cilj je tzv. zamrznut sukob i to Amerikanci žele. Prema tim „saznanjima" Amerikanci nude Rusiji da zadrži sve što do sada kontroliše i da prestane rat. Ali, sankcije bi i dalje ostale na snazi.

U SAD se, u stvari, nadaju da bi mogli da prevare Rusiju. Ali, da li je moguće prevariti Rusiju? Amerikanci o tome ne razmišljaju, oni jednostavno ne umeju drugačije.

Nemci u Poljskoj

Neizvesno je, međutim, šta bi Zapad dalje mogao da uradi. U političkim krugovima se sve češće govori kako Amerika – uprkos navodnim mirovnim inicijativama – sprema zapadnu koaliciju za invaziju na Ukrajinu, a u glavnim ulogama bi bili Poljska i Litvanija.

Nije jasno koliko je to ozbiljan projekat, ali je činjenica da Ukrajina iz područja Kramatorska već uveliko seli fabrike na granicu sa Mađarskom i u zapadnu Ukrajinu. I Nemačka svoje protivvazdušne i protivavionske sisteme, koji su navodno pomoć Ukrajini – instalira baš u zapadnoj Ukrajini.

Vojna intervencija Poljske u zapadnim delovima Ukrajine je stara opcija Zapada i tu Poljska u formi dvojnog državljanstva već ima svoje snage, ali dalja eskalacija bi mogla suštinski da promeni prostor rata u Ukrajini. To bi otvorilo i pitanje dosadašnjih granica u Evropi i potpuno bi srušilo poredak nastao posle Drugog svetskog rata.

Nemački kancelar Olaf Šolc ispred borbenog tenka Leopard 2 tokom posete vojnoj bazi u Ostenholcu, Nemačka, 2022. (Foto: Ronny Hartmann/AFP via Getty Images/File)

Glavna sumnja je da bi onda u tom rušenju poretka Nemačka mogla da interveniše u zapadnoj Poljskoj, koja je istorijski istočna Pruska. Uostalom, Nemačka je jačanjem svojih oružanih snaga (prvobitni fond od stotinu milijardi je povećan na dve stotine milijardi evra) već srušila posleratni poredak, jer jačanje njene vojske je protivzakonito.

Nemci su, u stvari, već u Poljskoj, u Ščećinu je NATO komanda koja je pod kontrolom Nemačke – što praktično znači da Nemci već imaju svoje snage u Poljskoj. Uz njih su tu i Holanđani. Sve mogućnosti su ipak na stolu, jer u ljudskim društvima nikada nije moguće sve predvideti i kontrolisati a posebno ne u haosu kakav je sada. U tom haosu mnogi bi mogli da potraže i neku svoju šansu bez obzira na kompjuterske modele prema kojima Amerika pravi planove.

Velika zabluda

Pobeda u svakom ratu pre svega zavisi od unutrašnje snage njegovih aktera. Zapadna društva su u dubokoj unutrašnjoj krizi, u procesu su unutrašnjeg socijalnog kolapsa i nemaju snage da iz tog kolapsa iskorače, jer je pre svega nestao bilo kakav unutrašnji autoritet. I očigledno je da je Zapad krenuo onom starom jevrejskom poslovicom da je „rat lek za ono čemu nema leka".

Koliko može da se vidi, Zapadu je u Ukrajini ipak preostala jedina nada da nekako prevari Rusiju. Ali, kako? Za sada je jedino izvesno da od kakvih-takvih mirovnih pregovora nema ništa. Jer, mirovne pregovore može da vodi i organizuje samo pobednik, a u Ukrajini to nije Zapad.

ranate kalibra 155mm u vazduhoplovnoj bazi Dover uoči slanja u Ukrajinu, 29. april 2022. (Foto: Tanjug/AP Photo/Alex Brandon)

Rat će se, prirodno, jednom okončati ali to neće biti i kraj krize pa bi oni, koji se nadaju da će kraj rata razrešiti i njihove spoljnopolitičke dileme, mogli biti u velikoj zabludi.

Izvor RT Balkan

Naslovna fotografija: Evan Vucci/AP

BONUS VIDEO:

 

Галијашевић: Не мисле Хрвати о Црногорцима ништа боље него о Србима и једнако им желе пропаст

in4s.net

Галијашевић: Не мисле Хрвати о Црногорцима ништа боље него о Србима и једнако им желе пропаст - ИН4С

ИН4С

5–6 minutes

---

Да је напад најбоља одбрана, опет покушавају да докажу комшије. Министар вањских и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман изјавио је да неће допустити да Хрвати поново буду мета јавних прогона као 1991. и да европски пут Црне Горе неће бити могућ без суочавања са недавном прошлошћу.

Стручњак за међународни тероризам и политички ислам Џевад Галијашевић сматра да наступ Грлић Радмана представља тек гомилу лажи изречених садистички отворено и без дипломатских рукавица. 

„Србија и Црна Гора, никада више, не смију бити заједно. Србија не смије изаћи на море јер би то био коридор за Русију. Србију прогањају да би спречили Русију да дође на Балкан, а Црну Гору прогањају да би спречили Србију да изађе на Јадранску обалу. И то није од јуче, давно је то формулисано а озваничено је и формализовано, на славном Берлинском конгресу 1878. године," наводи Галијашевић за ИН4С портал и додаје да зато „бахати, неоусташки наступ Грлић Радмана представља тек гомилу лажи изречених садистички отворено и без дипломатских рукавица. Сигуран је Радман да ће то званична Црна Гора сварити и прећутати."

Није тачно да је све почело нападом Србије на Хрватску јер Србија није ни напала ни интервенисала у Хрватској

„Прво је режим Фрање Туђмана у Сабору поништио конститутивност српског народа у Хрватској, а онда је послао Збор народне гарде и специјалне снаге на Србе. Србе су убијали у Загребу и Осијеку и затварали у логоре. А онда је Југословенска народна армија интервенисала у вријеме када је Предсједник Савезне владе (СИВ) био Хрват Анте Марковић. Он је издао наредбу министру одбране Вељку Кадијевићу, који је родом из Метковића у Хрватској.

Наравно није то ни тада почело.

Почело је у Првом свјетском рату, а наставило се у Другом – са Независном државом Хрватском и 700.000 убијених логораша: Срба Јевреја и Рома.

Само се наставило 1991. године са истим идеологијама, неоусташким обиљежјима, србофобијом и са Њемачком подршком као и у свјетским ратовима, наводи наш саговорник.

Он додаје да „или Радман не зна блиску историју или просто свјесно лаже да је све почело 1991. године и да се завршило Олујом."

„Цјели тај процес у коме је дошло до буђења нацизма у Њемачкој и реафирмације фашизма на многим мјестима наставио се НАТО бомбардовањем Србије 1999. године и државним ударом – тзв. Петим октобром, па мартовским погромом Срба на Косову, 2004.године. То траје још увијек и трајаће док насилна признања Косова не успоставе државу одвојену од Србије и док на Косову буде живио и посљедњи Србин" сматра стручњак за тероризам и додаје да ништа друго не задовољава западне газде и балканске слуге попут Хрвата, шиптара и других.

Говорити о томе није једноставно, наводи Галијашевић, и да је Црна Гора баш малена и да није лако сукобити се са Западним силама око ових питања која ,тако радо и често, набијају на нос увијек са гомилом површних оцијена и лажи попут Гордана Грлића Радмана. Посебно оне лажи о Бихаћу и планираном геноциду који су „Олујни" злочинци Хрвати спречили. Да не буде забуне, додаје Галијашевић, посебно, онај дио који је стављен у поднаслов Радмановог интервјуа датог „Побиједи", је отворена претња изречена са садистичким задовољством:

„Европски пут Црне Горе неће бити могућ без суочавања са недавном прошлошћу, јер је Европска унија заједница држава која почива на заједничким вриједностима и владавини права у којима нема мјеста за злочиначке идеологије и режиме као што је био онај Слободана Милошевића".

Коментаришући оптужбе медија и дијела бивших министара у Црној Гори на рачун лидера Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) Адријана Вуксановића због честитке поводом Дана побједе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, Грлић Радман је истакао да Хрватска неће допустити да Хрвати и њихови политички представници у Црној Гори поново буду мета јавних прогона.

„Истина је међутим да је „Олуја" била злочиначка операција која је за циљ имала прогон Срба и некажњни злочин највећег етничког чишћења у Европи.
Примити усташу Вуксановића у владу зато што то тражи Грлић Радман, а при томе још послушати Габриела Ескобара да у влади Црне Горе нема мјеста за оне који не дјеле Западне вриједности и износе лоше мишљење о НАТО алијанси – то и јесте циљ. Да се Црна Гора одрекне етничких коријена и државотворне идеје – да одбаци идеју суверенитета и све те послове препусте властитим мучитељима и убицама", каже Галијашеић.

„Не мисле Хрвати о Црногорцима ништа боље него о Србима и једнако им желе пропаст, страдање и нестанак. Али о томе се одлучује у Црној Гори и Србији – и који год пут буде изабран, њиме ће морати проћи грађани Црне Горе и грађани Србије.Пуно би лакше било да то ураде заједно!" закључује наш саговорник.

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Continue Reading

 

Antonijević: Pokušaj da se odgovornost za neuspele pregovore prebaci i na Srbiju

kosovo-online.com

Antonijević: Pokušaj da se odgovornost za neuspele pregovore prebaci i na Srbiju - Kosovo Online

2–3 minutes

---

Pismo koje je više od 50 zapadnih parlamentaraca uputilo zvaničnicima SAD, EU i Velike Britanije treba gledati iz ugla podrške Kosovu i nekim daljim procesima i pokušaju da se težište odgovornosti za neuspele pregovore u ovom trenutku sa Kosova prebaci i na Srbiju, ocenio je pravnik Milan Antonijević, prenosi RTK.

Antonijević ističe da zvanični Beograd ne treba da se upušta u rasprave, već da argumentovano govori o negativnim navodima koji se Srbiji stavljaju na teret.

"Mislim da tu ima itekako mnogo argumenata koje Srbija može upotrebiti. Ako govorite o SPC i optužbi da je ona švercovala oružje, ja mislim da je to najlakše demantovati. Celo ovo pismo parlamentaraca treba gledati iz ugla podrške Kosovu i nekim daljim procesima i pokušaju da se težište odgovornosti za neuspele pregovore u ovom trenutku sa Kosova prebaci i na Srbiju i da se napravi taj balans koji u ovom trenutku ne postoji, jer se od Prištine jasno očekuje da formira ZSO i to je zahtev koji su izneli u ovom pismu", kaže Antonijević.

On podseća da su i predstavnici EU naveli da se radi o ozbiljnom pismu, te da je potrebno da Srbija koja je kritikovana pokaže konstruktivan pristup u narednom periodu, kada predstoje odluke u vezi sa situacijom na severu Kosova.

"Ne treba zanemariti odgovor portparola EU (Peter) Stana koji je govorio o tome da se radi o ozbiljnom pismu koje pišu parlamentarci iz nekoliko zemalja EU, ali da EU ima 27 parlamenata i više hiljada parlamentaraca. Ovo treba gledati kao otvaranje rasprave, debate, ne treba mnogo žuči izlivati, već govoriti argumentima šta Srbija može da uradi, šta nije uradila a može u narednim nedeljama, i da se pokaže ta konstruktivnost koju smo videli u prethodnim godinama", istakao je Antonijević.

 

iskra.co

Си-Ен-Ен: Трежњење Запада уз извештаје о запањујућим губицима Украјине

3–4 minutes

---

Си-Ен-Ен: Трежњење Запада уз извештаје о запањујућим губицима Украјине

09.08.2023. - 10:25

www.globallookpress.com © Sgt. Alex Soliday/Keystone Press Agency

Руси имају бројне одбрамбене линије, а украјинске снаге нису пробиле ни ону прву, рекао је високи западни дипломата

Неколико недеља након дуго очекиване украјинске контраофанзиве, западни званичници говоре о „отрежњујућим" проценама способности украјинских снага да поново заузму значајну територију , открила су за Си-Ен-Ен четири висока америчка и западна званичника упозната са најновијим обавештајним подацима.

„У наредних неколико недеља ћемо још видети да ли постоји шанса за напредак. Ипак, могућност да се постигне прогрес који би променио равнотежу овог сукоба је, мислим, крајње мало вероватна", рекао је високи западни дипломата за Си-Ен-Ен.

„Наши брифинзи су отрежњујући. Подсећају нас на изазове са којима се (украјинска војска) суочава. Ово су најтежи тренуци рата", рекао је представник Мајк Квигли, демократа из Илиноиса који се недавно вратио са састанака у Европи са америчким командантима који обучавају украјинске оклопне снаге.

Главни изазов за украјинске снаге је непрестана потешкоћа у пробијању вишеслојних одбрамбених линија Русије на југу и истоку, где се налазе десетине хиљада мина и огромне мреже ровова. Украјинске снаге су тамо претрпеле запањујуће губитке, што је довело до тога да украјински команданти повуку неке јединице како би се прегруписале, пише амерички Си-Ен-Ен.

„Руси имају бројне одбрамбене линије и украјинске снаге нису заправо прошле прву линију", рекао је високи западни дипломата. „Чак и ако би наставили да се боре наредних неколико недеља, имајући у виду да нису били у стању да направе пробој током ових последњих седам, осам недеља, колика је вероватноћа да ће га изненада, са још исцрпљенијим снагама, направити?"

Више званичника је рекло да приближавање јесени, када се очекује да ће се погоршати временске прилике и борбени услови, даје украјинским снагама ограничен простор за напредовање, преноси амерички медиј.

Недостатак напретка на терену један је од разлога зашто украјинске снаге чешће нападају унутар руске територије „како би покушале да покажу руску рањивост", рекао је за Си-Ен-Ен високи амерички војни званичник.

Поједини званичници, како се додаје, страхују да ће све већи јаз између очекивања и резултата контраофанзиве проузроковати узајамно упирање прстом и сваљивање кривице између украјинских званичника и њихових западних присталица.

rt.rs

 

standard.rs

SAD protiv Donalda Dž. Trampa

Драган Бисенић

17–21 minutes

---

Dok ga provlače po sudovima, Tramp sa njegovim timom sprema program koji će omogućiti otpuštanje desetina hiljada državnih službenika SAD. Program je nazvan „Schedulle F"

Bivši američki predsednik Donald Tramp ne samo da je najveći optuženik među američkim predsednicima, nego je i jedinstveni zaverenik, posebna vrsta američkog Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se spremao da likvidira američku demokratiju. U poslednjoj krivičnoj tužbi on je optužen po četiri tačke zbog odbijanja da prihvati – i pokušaja da poništi – rezultate predsedničkih izbora 2020.

Bez obzira na sve to, Tramp je sigurni republikanski kandidat na sledećim predsedničkim izborima – a možda i pobednik na njima kako pokazuju kredibilna, iako relativno preuranjena, istraživanja javnog mnjenja. Sam Tramp se tako i ponaša. On i njegov tim, uz nekoliko snažnih centara koji su u službi njegove kampanje, kreiraju program za radikalnu promenu odnosa i isušivanje „duboke države" tako što će da omoguće otpuštanje na desetina hiljada državnih službenika. Program je već nazvan „Schedulle F". Zbog toga, osim „zaverenikom" Trampa nazivaju i „pučistom", a nekoliko tačaka optužnica odnosi se i na „špijuniranje".

Sve u svemu, Tramp se suočava s najtežim optužbama s kojima može da se suoči jedan bivši predsednik, a sve se svode na to da je radio protiv svoje, a u interesu neke druge zemlje. U nekim vremenima i nekim zemljama zbog ovoga obavezno je letela glava. Ni u ovoj prilici to nije isključeno, samo je pitanje čija glava će da „odleti": Trampova ili Bajdenova?

Predizborna platforma

Pored širokih potresa u administraciji, Tramp najavljuje i oštre zaokrete u spoljnoj politici, za slučaj da se vrati u Belu kuću. Najvažnija izmena je najava prestanka finansiranja rata u Ukrajini. „Nije u našem interesu da pomažemo taj konflikt", saopštavaju Trampovi saradnici. „Nije u našem interesu da branimo granicu Ukrajine s Rusijom. U našem interesu je da branimo američku južnu granicu".

Kćerka Ivanka i zet Džared Kušner više nisu uključeni u Trampovu političku operaciju. Bivši potpredsednik Majk Pens je, međutim, u potpuno drugoj kategoriji: sada je označen kao neprijatelj. U eventualnom drugom mandatu, Trampov tim će izgledati sasvim drugačije nego onaj iz 2017. On je rekao da u njemu želi, pre svega, „hrabre ljude".

Ričard Grenel i Donald Tramp u Ovalnom kabinetu u Beloj kući (Foto: Tviter)

U toj grupi upadljiv je uspon Ričarda Grenela. Ljudi bliski bivšem predsedniku rekli su američkim medijima da Grenel ima najveće šanse da bude nominovan za Trampovog državnog sekretara. Naime, Grenel je bio jedan od Trampovih pouzdanih i bliskih saradnika na kraju njegovog prvog mandata. Kao vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe skinuo je tajnost sa mnogih materijala u vezi sa istragom povezanosti Trampa i Rusije.

Ali, da bi sve to došlo na dnevni red, biće potrebno da se prebrode nove i stare pravne prepreke. U poslednjoj optužnici na 45 stranica – „Sjedinjene Američke Države protiv Donalda Dž. Trampa" – navodi se da su zavere bivšeg predsednika „izgrađene na široko rasprostranjenom nepoverenju koje je okrivljeni stvarao kroz sveprisutne i destabilizujuće laži o izbornoj prevari".

Optužbe protiv Trampa

Evo svih krivičnih optužbi sa kojima se suočava Tramp – koji je prvi bivši predsednik optužen za krivična dela… prvi bivši predsednik koji je optužen dva puta… i prvi bivši predsednik koji je optužen tri puta…

Prvi slučaj za koji je Tramp optužen kod okružnog tužioca Menhetna tiče se 34 krivična dela falsifikovanja poslovne dokumentacije.

Zatim, tu je slučaj poverljivih dosijea Ministarstva pravde (37 tačaka krivičnih dela), među kojima su:

1. 31 tačka po Zakonu o špijunaži za „namerno zadržavanje" poverljivih dokumenata.
2. Zavera za ometanje pravde.
3. Zadržavanje dokumenta ili zapisa.
4. Koruptivno prikrivanje dokumenta ili zapisa.
5. Skrivanje dokumenta u saveznoj istrazi.
6. Šema za prikrivanje.
7. Lažne izjave i predstavljanja.

Bivši predsednik Donald Tramp među svojim advokatima u sudnici u Njujorku, 4. april 2023. (Foto: Curtis Means/AP via Pool)

U revidiranoj optužnici prošle nedelje dodate su nove optužbe, čime se slučaj popeo na 40 tačaka:

1. Pokušaj da izmeni, uništi ili prikrije dokaze.
2. Navođenje nekog drugog na to.
3. Tačka po Zakonu o špijunaži u vezi sa poverljivim dokumentom koji je navodno pokazao posetiocima u svom klubu u Bedminsteru, Nju Džersi.

Poslednja optužba protiv Trampa, proizašla iz upada njegovih simpatizera na Kapitol, 6. januara 2021, sadrži četiri tačke, od kojih se tri tačke odnose na „zaveru":

1. Zavera za prevaru Sjedinjenih Država.
2. Zavera radi ometanja službenog postupka.
3. Ometanje i pokušaj ometanja službenog postupka.
4. Zavera protiv „prava da se glasa i da se nečiji glas računa", po zakonu o građanskim pravima koji se nekada koristio za krivično gonjenje članova Kju kluks klana.

Na sve ovo, Tramp je na svojoj društvenoj mreži „Truth Social" napisao sledeće: „Hvala svima! Nikada ranije nisam imao ovoliku podršku oko nečega. Ova optužnica protiv bivšeg (veoma uspešnog) predsednika i vodećeg predsedničkog kandidata u Republikanskoj stranci za opšte izbore 2024. godine, probudila je svet kada je reč o korupciji, skandalu i neuspehu u SAD u poslednje tri godine."

Diskreditacije

Vol strit džornal objavio je pre dva dana analizu potrošnje glavnog Trampovog fonda za kampanju „Save America". Prema njoj se vidi da poslednjih godina skoro sva sredstva za kampanju idu advokatima. List zaključuje da je upravo zbog toga protiv Trampa i otvoreno toliko različitih slučajeva, sa ili bez razloga – da se iscrpu njegova sredstva uoči početka predizborne kampanje.

Bajdenov tim je odlučio da zauzme stav kao da sam Džo Bajden nema ništa sa ovim optužnicama, iako je aktuelni američki predsednik u brojnim prilikama oštro kritikovao Trampa i tražio sudske procese protiv njega. Sada je pred vratima izborne kampanje, pa su Bajdenovi savetnici utvrdili da su rizici komentarisanja sudskog procesa protiv Trampa veći od mogućih koristi, verujući da bi afirmisanje Trampove optužnice radi političke dobiti u ovom trenutku samo podstaklo napore republikanaca da optužnice proglase politički motivisanim, a ne rezultatom delovanja nezavisnog sudstva.

Predsednik SAD Džo Bajden razgovara sa novinarima na južnom travnjaku Bele kuće u Vašingtonu, 17. februar 2022. (Foto: AP Photo/Patrick Semansky)

Sve to, međutim, tako izgleda u ovom trenutku. Stvari mogu da se promene iz korena kada počne očekivana procedura impičmenta u Predstavničkom domu koja će imati za cilj da diskredituje Bajdena kao predsednika i predsedničkog kandidata.

„Rusijagejt"

S druge strane, u novoj optužnici protiv Trampa na 45 stranica navodi se da je bivši američki predsednik organizovao zaveru da „naruši, opstruiše i porazi" pokušaje vlade da prebroji i overi glasove, te da je „ometao  proceduru u Kongresu od 6. januara, na kojoj se prebrojavaju prikupljeni rezultati izbora".

Glavna tačka optužbi protiv Trampa je da je on svesno propagirao lažne tvrdnje o „ukradenim" izborima. U optužnici se pominje šest saučesnika koji su mu pomogli u pokušaju poništacanja izbora. Oni su, navodno, vršili pritisak na lokalne zvaničnike da „pronađu glasove", pozivali Ministarstvo pravde da pokrene istrage o nepostojećoj izbornoj prevari i nameravali da obesprave milione birača pokušavajući u sedam država da lažno potvrde rezultate u Trampovu korist.

U optužnici se dalje tvrdi da sve ovo predstavlja „zločinačku šemu". Ali, da li Trampove tvrdnje o izbornoj krađi prelaze granicu kriminalnog ponašanja, zavisiće od dokazivanja zločinačke namere Trampa i njegovih saučesnika.

Njegova odbrana će verovatno biti jednostavna: da je iskreno verovao u tvrdnje o izbornoj prevari koje su kružile u to vreme. On takođe svoju odbranu može zasnovati na pravu na slobodu govora – čak se i u optužnici priznaje da Tramp, kao i svaki Amerikanac, može da se pozove na Prvi amandman koji garantuje da svako ima pravo da kaže šta god hoće o ishodu izbora, čak i ako su njegovi stavovi zasnovani na lažima.

Potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton prisustvuju događaju na Kapitol Hilu u Vašingtonu, decembar 2016. (Foto: Michael Reynolds/EPA-EFE)

Veći problem i sa optužnicom i raspravom oko nje je, naime, uloga politike i dvostrukih standarda. Prvo, Tramp sigurno nije prvi političar koji je lagao o mešanju u izbore. Podsetimo se samo takozvanog skandala „Rusijagejt": nakon što je izgubila na predsedničkim izborima 2016. godine, Hilari Klinton i njene pristalice tvrdili su da se Rusija umešala u američke izbore kako bi obezbedila predsedničku funkciju Trampu.

Demokrate u Predstavničkom domu potom su angažovale specijalnog savetnika Roberta Milera da istraži te tvrdnje. Ipak, kada je Miler podneo svoj izveštaj 2019. godine, zaključak je bio da dokazi „nisu utvrdili da su članovi Trampove kampanje bili u zaveri ili u koordinaciji sa ruskom vladom". Drugim rečima, Klinton i drugi su propagirali lažnu priču o Trampu koji svoju pobedu na izborima treba da zahvali ruskoj državi.

Zanimljivo je i to da je Tramp pre godinu dana pokrenuo tužbu protiv Klintonove, optužujući je za širenje laži o izborima 2016. Dokumentacija podneta u tom slučaju zvuči kao najnovija optužnica protiv njega. Tvrdi se da su se „optuženi zlonamerno urotili da istkaju lažnu priču da je njihov republikanski protivnik Donald Dž. Tramp bio u dosluhu sa stranom neprijateljskom zemljom".

Ipak, iz nekog razloga, smatra se da su samo Trampove izborne laži dovoljno „prožimajuće i destabilizujuće" da „stvore intenzivnu nacionalnu atmosferu nepoverenja i besa, i naruše poverenje javnosti u sprovođenje izbora", kako se navodi u optužnici protiv bivšeg američkog predsednika.

Predizborni tajming

Tajming za novu Trampovu optužnicu je takođe značajan. Naime, Tramp je u pravu kada smatra da je sumnjivo što su tužioci čekali više od dve godine da podignu optužnicu, a sada specijalni advokat Džek Smit traži „brzo suđenje". To znači da bi se suđenje moglo završiti tokom predsedničke kampanje.

Ovo nije jedino suđenje sa kojim se Tramp suočava uoči izborne 2024. godine. U martu sledeće godine suočiće se sa suđenjem u Njujorku zbog navoda da je prikrio isplate porno zvezdi Stormi Danijels, da bi se zatim u maju suočio sa suđenjem zbog navodnog skrivanja dokumenata od Ministarstva pravde. Posmatrači i pravni eksperti u ovim slučajevima upozoravaju da je pravna osnova ovih optužnica – posebno njujorške, i ove najnovije – u najmanju ruku slaba i da se ne mora biti Trampov pristalica da bi se videlo koliko je sve pravno i politički upitno.

Snimak Donalda Trampa prikazan tokom otvorene sednice Predstavničkog doma istrage o napadu 6. januara 2021. u Vašingtonu, 13. oktobar 2022. (Foto: Alex Wong/Pool via AP photo)

Jasno je da je pravosudni sistem duboko upleten u predizborni proces, i to na identičan način zbog kojih su SAD u celom nizu država u svetu odbijali da priznaju i prihvate legitimnost izbora. Ni SAD ne mogu da se pretvaraju da je Tramp isti kao bilo koji drugi optuženi. On je pretpostavljeni republikanski kandidat za sledeće predsedničke izbore i uticaće na njih, bez obzira da li pozitivno ili negativno po njega samog. Politička mudrost bi možda ranije već sugerisala da bi kandidatura bivšeg predsednika za drugi mandat u Beloj kući bila ništa drugo do pusti san. Stvari, međutim, danas stoje sasvim drugačije.

Rezultati istraživanja

Tramp ne samo da je u istorijski jakoj poziciji da dobije republikansku nominaciju, već je u boljoj poziciji da pobedi na opštim izborima nego što je to bio u bilo kom trenutku tokom izbornog ciklusa 2020. i skoro u bilo kom trenutku tokom ciklusa 2016.

Tramp dobija više od 50 odsto podrške u nacionalnim istraživanjima o primarnim izborima, odnosno više nego svi njegovi konkurenti zajedno. Njegov najbliži konkurent, guverner Floride Ron de Santis, pao je ispod 20 odsto na nacionalnom nivou. Nijedan drugi kandidat nije iznad 10 odsto.

Uprkos tome što se većina Amerikanaca slaže da su Trampove dve optužnice do sada bile opravdane, on ostaje u konkurenciji za potencijalni revanš sa predsednikom Bajdenom. Poslednja anketa pokazala je da su Bajden i Tramp izjednačeni u procentima podrške američkih glasača, sa oko 43 odsto podrške.

I druga istraživanja pokazuju da je Tramp ili izjednačen ili ispred Bajdena po popularnosti. Ej-Bi-Si njuz i Vašington post objavili su tri istraživanja o nadmetanju dvojice kandidata, a Tramp je u svakom bio ispred konkurenta – iako unutar granice greške. Ni u jednom sličnom nacionalnom ispitivanju tokom čitave kampanje 2020. godine Tramp nikada nije vodio ispred svog konkurenta.

Zastava Trampovih pristalica sa natpisom „Tramp ili smrt" ispred Trampove zgrade na Menhetnu (Foto: Michael M. Santiago/Getty Images North America)

Uzimajući sve to u obzir, američki predsednički izbori 2024. će se verovatno svesti na nekoliko „swing" država. Ogroman znak upozorenja za Demokrate bila je anketa sprovedena krajem juna u Pensilvaniji, ključnoj državi u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa. Pensilvanija je 2016. jedva glasala za Trampa, a 2020. za Bajdena. Tramp je u poslednjem istraživanju u ovoj saveznoj državi bio bolji od Bajdena za jedan procentni poen. To jeste rezultat unutar granice greške, ali je za bivšeg predsednika ipak izvanredan uspeh, koji ukazuje da je šansa da Tramp bude predsednik SAD za manje od dve godine vrlo realna.

Trampov tim se tako i ponaša. Oni sada ne žele da ponove greške iz prethodnog mandata, kada nisu znali koga da imenuju na funkcije u administraciji, niti su mogli da očekuju lojalnost od svojih kandidata. Sada se u Trampovom timu pojavljuje novi tip lojalnosti koji je promenio strukturu osoba iz najbližeg kruga s kojima je redovno u kontaktu.

„Projekat 2025"

Stiven Čeung, portparol Trampove kampanje, naveo je u saopštenju da je bivši predsednik „izložio smelu i transparentnu agendu za svoj drugi mandat, nešto što nijedan drugi kandidat nije uradio", i dodao: „Glasači će tačno znati kako će predsednik Tramp ojačati ekonomiju, smanjiti inflaciju, obezbediti granicu, zaštititi zajednice i jednom zauvek iskoreniti duboku državu koja deluje protiv Amerikanaca."

Dve pokretačke snage napora da se preoblikuje izvršna vlast u Americi jesu Trampova kampanja i dobro finansirana mreža konzervativnih grupa, u kojima su brojni bivši visoki zvaničnici Trampove administracije, a koji bi najverovatnije igrali ključnu ulogu i u njegovom drugom mandatu.

Svi oni su uključeni u „Projekat 2025", operaciju vrednu 22 miliona dolara, koja priprema politiku, liste osoblja i planove tranzicije koje će preporučiti svakom Republikancu koji bi mogao da pobedi na izborima 2024. godine. Ovaj projekat tranzicije, čije su razmere bez presedana u konzervativnoj politici, vodi Fondacija „Heritidž", trust mozgova koji je oblikovao osoblje i politiku republikanskih administracija od Reganovog predsednikovanja naovamo.

Sedište „Heritidž" fondacije u Vašingtonu (Foto: heritage.org)

Akcije „Heritidža" su u skladu sa planovima za proširenje predsedničke moći izloženim na veb stranici Trampove kampanje, a koje su prvenstveno izradila dva Trampova savetnika, Vinsent Hejli i Ros Vortington, uz doprinose drugih, uključujući Stivena Milera, arhitektu Trampove oštre imigracione politike.

Isušivanje duboke države

Ovaj program ima duboke korene u višedecenijskim naporima konzervativnih krugova da potkopaju ono što se podrazumeva pod državnom administracijom – niz agencija zaduženih za brojne i različite oblasti života i politike, ali koje su van nadležnosti predsednika. Pravna osnova ovog programa je verzija tzv. unitarne teorije izvršne vlasti. Ova pravna teorija odbacuje ideju da se vlada sastoji od tri odvojena ogranka sa preklapajućim ovlašćenjima koji se međusobno kontrolišu.

Umesto toga, pristalice ove teorije tvrde da član 2 Ustava daje predsedniku potpunu kontrolu nad izvršnom vlašću, tako da Kongres ne može da ovlasti šefove agencija da donose odluke ili ograniče mogućnost predsednika da ih otpusti. Pravnici Reganove administracije razvili su ovu teoriju dok su nastojali da unaprede deregulacionu agendu.

„Postojanje nezavisnih saveznih agencija ili federalnih službenika koji ne odgovaraju predsedniku narušavaju same temelje naše demokratske republike", rekao je Kevin D. Roberts, predsednik „Heritidž" fondacije, dodajući da su saradnici „Projekta 2025" snažno opredeljeni za „razgradnju ove odmetničke administrativne države".

Predsednik Fondacije „Heritidž" Kevin D. Roberts (Foto: Heritage Foundation)

Na početku Trampovog predsedavanja 2017, njegov glavni strateg Stiven K. Benon obećao je „razbijanje administrativne države". Ali, kada je Tramp postavio svoje ljude na ključne položaje, oni su mu na kraju rekli da su njegove ideje neizvodljive ili nezakonite. U poslednjoj godini svog predsedničkog mandata Tramp je saopštio da mu je dosta da ga podređeni sputavaju.

U američkoj administraciji radi oko dva miliona ljudi. Veliki broj njih nalazi se u tajnim aparatima i tajnim službama. Rat protiv državne birokratije je rat i protiv njih. Te strukture decenijama su zaštićene od uticaja promena političke vlasti. Neko ne može da bude otpušten samo zato što se promenio predsednik ili zato što to predsednik hoće. Zbog toga je ovaj Trampov program, iako ambiciozan, na ivici izvodljivosti. Pokušavali su to i drugi pre njega, ali nisu uspeli.

Ono gde Tramp može da uspe, jeste izbor svojih saradnika. Najvažnija lekcija koju je izvukao iz svog prvog mandata odnosi se na to koga zapošljava i koga sluša. Zato je smanjio krug svojih savetnika i uklonio skoro sve bivše pomoćnike koji su odbili da prihvate njegov stav da su izbori 2020. ukradeni. Značajnu količinu vremena sada provodi razgovarajući sa liderima pokreta „Stop the Steal", uključujući advokata Borisa Epštajna i proizvođača jastuka Majka Lindela, koji je potrošio najmanje 25 miliona dolara sopstvenog novca negirajući izborne rezultate 2020.

Spekulacije o budućnosti ovih istaknutih MAGA ličnosti samo ilustruju pripreme za 2025. i očekivani novi Trampov mandat.

Izvor RTS OKO

Naslovna fotografija: Peter Foley/EPA-EFE

BONUS VIDEO: