Претражи овај блог

петак, 8. новембар 2024.

Вилијам Монтгомери: Трампова администрација биће вероватно наклоњенија према Србији

nspm.rs

: Вилијам Монтгомери: Трампова администрација биће вероватно наклоњенија према Србији и то је једина добра ствар, будите пажљиви шта желите. Трамп ће окончати нашу подршку Украјини, свет ће бити много горе место

:

3–4 minutes


петак, 08. новембар 2024.

Бивши амбасадор САД у Србији Вилијам Монтгомери изјавио је да ће администрација новоизабраног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа вероватно бити наклоњенија према Србији, али да би требало имати у виду како са тиме да се изађе на крај.

Упитан да ли ће се сада променити став САД према дијалогу Београда и Приштине, рекао је да је то једина добра ствар коју може да каже у вези америчких избора. „Курти би требало да буде веома уплашен", рекао је он.

„Будите пажљиви шта желите, јер то може и да се оствари. У региону још постоји потенцијал за насиље. Био сам у БиХ у последње две недеље и тензије су у порасту. Јасеновац, Сребреница, Косово, биће потребна помоћ да се све то реши. Имајте то на уму када размишљате о подршци Америке", рекао је Монтгомери у емисији „Уранак" на К1 телевизији.

Када је у питању Косово, Монтгомери је рекао да Аљбин Курти провоцира без повода, односно спроводи спори вид етничког чишћења.

„Он предузима акције којима тера Србе да напусте КиМ. Рекли смо номинално да се то прекине али нисмо користили начине, надам се да сада хоћемо. Треба да гледате како ћете ви реаговати. Ценимо вашу умереност у вези тих провикација, размислите шта желите да радите", рекао је Монтгомери.

Он је оценио и да није било мудро што су САД гласале за резолуцију о Сребреници и запитао се зашто је влада БиХ баш сада покренула то питање.

„Ваша земља је урадила све како треба што се тиче Сребренице, ваш председник је отишао и извинио се за тај ратни злочин", рекао је он.

На питање о евроинтеграцијама Србије Монтгомери каже да се ЕУ понашала јако лоше према Србији, да има око 35 поглавља која треба да се отворе и да се тај процес одуговлачи.

„Једна од већих грешака је што је отворено поглавље о Косову на средини процеса и то га блокира. Не постоји воља ЕУ да се наставе ствари, али нису вољни да помогну ни Косову. Немам поштовање за тај њихов приступ", рекао је бивши амерички амбасадор.

Додао је и да се ЕУ боји да прихвати некога са Западног Балкана све док постоје нерешена питања.

„Све док се спорови настављају у региону и постоји потенцијал за насиље у региону као на Косову што постоји, не приближавамо се решењу, ЕУ вас неће прихватити", рекао је он.

На питање о изборима у САД он је оценио да сада постоје две Америке које су потпуно подељене на начин на који никада нису биле, као и да је тај јаз велики.

„Ако би се једна трећина остварила из Трампове кампање то би била катастрофа. Мислим да је извесно да ће Трамп окончати нашу подршку Украјини, што ће довести до тога да се Украјина преда или да преда територију. То ће дати прилику Израелу да уништава Газу и Либан уз пресељење Израелаца тамо. Треће, он прети ограничењем трговине на међународном нивоу. Четврто, није му стало до НАТО-а и широм света америчка реч неће толико значити јер Трамп не воли да се укључује у међународне односе. Ако сте слушали шта је рекао у кампањи, свет ће бити много горе место, неће бити као до сада", рекао је Монтгомери.

(Н1)

 

субота, 2. новембар 2024.

Архитекта Слободан Мадини: Надстрешница лоше изграђена, па 2023. оптерећена - било је упозорења. Није тачно да није била реконструисана

nspm.rs

: Архитекта Слободан Мадини: Надстрешница лоше изграђена, па 2023. оптерећена - било је упозорења. Није тачно да није била реконструисана

:

6–8 minutes


Надстрешница на железничкој станици у Новом Саду лоше је изведена још у време када је изграђена. Уз то, она је лоше реконструисана и у обзир нису узимана упозорења на опасност надзорних органа. Постоји читав низ могућих одговорности који ће бити обухваћени истрагом и свако ће морати да преузме свој део одговорности.

Ово за Спутњик каже архитекта Слободан Малдини, извршни директор Асоцијације српских архитеката.

„У односу на јучерашњи дан, испливали су бројни докази, фактографија и изјаве, на основу којих је могуће дати извесно тумачење узрока због којих се надстрешница на железничкој станици у Новом Саду обрушила усмртивши четрнаесторо људи", истиче Малдини.

На основу онога што се да видети из материјала који је пао, наводи он, надстрешница када је изграђена није изведена како треба, али није била оптерећена стаклом (које је додато након недавне реконструкције) и како-тако је успевала да се одржи. Међутим, надстрешница је током реконструкције 2023. додатно оптерећена, што, према Малдинијевим речима, није смело да се деси. Из разлога додатног оптерећења, надстрешница је пала, категоричан је он.

Ионако лоше статички прорачуната, лоше изведена, надстрешница је додатно оптерећена. При томе, они који су то радили нису узели у обзир упозорења надзора, који их је писмено упозоравао, већ су само, како каже, отаљали посао.

Лоша градња од почетка

Према његовим речима, дошло је до чупања затега из њихових анкерних позиција.

„Ради се о надстрешници која није класична надстрешница – не стоји ни на каквим стубовима, нити је конзолно направљена, него је то једна напредна конструктивна метода, где саму надстрешницу носе затеге – она виси о затегама које су анкероване за кров самог објекта", објашњава наш саговорник.

Малдини надстрешницу упоређује са љуљашком окачену о грану, само што је прикачена тако да се не њише. Фасада објекта је стаклена зид-завеса и није било могуће на њој направити адекватну конзолну конструкцију која би држала надстрешницу.

„У овом случају, надстрешница је изворно била изведена у облику касета направљених од армираног бетона, а та касета је била обешена о затеге које су биле закачене за кров објекта. Оно што се види на фотографијама је прво да су се све затеге ишчупале из својих лежишта, односно котви. Да ли је то било могуће да су котве биле урађене на прави начин? Наравно да није, јер котва има такву конструкцију да што је веће оптерећење и што се више затеже, она се као чељусти све више скупља и то не дозвољава", наводи он.

Према томе, само анкеровање затега било је неправилно и непрописно. Друго, на фотографијама затега види се да се не ради о правим затегама. Ради се заправо о импровизацији – о шупљим металним цевима испуњеним бетоном, које у средини имају једну једину арматурну жицу причвршћену за кровну конструкцију. То је такође недозвољено, противно свим стандардима и нормама. У питању је очигледан конструктивни пропуст. Тако је било у изградњи, а када је 2023. рађена реконструкција о таквој ствари је требало размишљати истиче Малдини.

Уз то, сама надстрешница нема довољну арматуру, а то се види на фотографијама рушевина – арматура на надстрешници је недовољна, а и погрешно је постављена – постављена је у горњем слоју исто колико и у доњем слоју, а доња страна надстрешнице је она која трпи затезање, док горња трпи притисак. Бетон је добар на притисак, али је лош на затезање. Наш саговорник није сигуран, како каже, да ли је арматура лоше прорачуната или је лоше уграђена. Уз то, на појединим местима на фотографијама се она уопште и не види.

Сви се бавили шминком, а нико суштином

Надстрешница је при томе допунски оптерећена, јер нису тачне тврдње да није реконструисана. То се, каже Малдини, види по снимцима и фотографијама, али и по изјавама званичника и надзорних органа. Приликом реконструкције, дакле, надстрешница је оптерећена тако што је у шупља поља у њој уметнуто стакло.

Крунска изјава за Малдинија јесте изјава Зорана Ђајића, инжењера геологије, који је до 2023. радио на реконструкцији новосадске железничке станице, који је уочио бројне неправилности у реконструкцији. Ђајић је захтевао да се скину плоче са прочеља зграде, које сакривају анкере на кровној конструкцији, како би се видело шта је иза њих.

Ђајић је приметио да са анкерима нешто није у реду: да су утеге биле прикачене на врх зграде и да је највероватније дошло до корозије, па чак да на тим местима нема довољно бетона и да су рупе испуњене џаковима цемента како би се уштедело на бетону. На Ђајићеве примедбе није било одговора од надлежних, подсећа Малдини.

„Све више сам убеђен, на основу чињеница, фотографија и изјава, да се не ради о некаквом временском пропусту, о истрошености, о нечему што није могло бити предвиђено. У овом случају види се да се ради о намерним пропустима који су сачињени без обзира што је надзорни орган указивао да их треба поправити", сматра Малдини.

Све у свему, реконструкција је урађена на брзу руку, само тако да се офарба фасада, односно да се нашминка и да се убаце стаклена поља, док се нико није бавио структуром конструкције, проблемом носивости.

Низ одговорних

Одговорност за несрећу утврђује се из документације – по њој треба видети ко је дао употребну дозволу јер неко је употребну дозволу потписао. Друго, ко је био извођач радова и ко је био надзорни орган који је свакодневно потписивао да су радови изведени у складу са стандардима и техничким нормама и условима. Код извођача је био неко ко је био руководилац градилишта, који је свакодневно имао увид у све што се догађало на градилишту, објашњава Малдини.

„Затим имамо пројектанта, који је радио пројекат реконструкције железничке станице. Да видимо шта је тај пројектант потписао, шта је својом лиценцом гарантовао. Ако је он нешто потписао, а изведено је другачије, до извођача је. Али ако је потписао нешто што јесте изведено, а пало је, то је његова одговорност, његова лиценца пада у воду", констатује он.

Пре пројектанта имамо наручиоца радова који је направио пројектни задатак – ако је у пројектном задатку провера статичке конструкције тражена, питање је зашто то није урађено. Али ако тога нема, или ако је тај део посла искључен, одговорност је на ономе ко је радио пројектни задатак.

„То је цео низ одговорности који ће бити обухваћен истрагом. И, наравно, свако у том низу мораће свој део одговорности да преузме", закључује Малдини.

(Спутњик)

 

петак, 25. октобар 2024.

Barac: EU izgubila mogućnost da moderira dijalog, pregovori postali apsurd

kosovo-online.com

Barac: EU izgubila mogućnost da moderira dijalog, pregovori postali apsurd - Kosovo Online

2–3 minutes


Tokom najnovije runde dijaloga Beograda i Prištine koja je održana juče u Briselu održan je i trilateralni sastanak na kojem su učestvovali specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak i glavni pregovarači Beograda i Prištine Petar Petković i Besnik Bisljimi, a saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac kaže da je Brisel izgubio mogućnost da moderira dijalog i da su i dijalog i pregovori postali apsurd.

"Ako smo došli do tog stepena da kao uspešnost ocenjujemo to što se selo za sto da se razgovara, to pokazuje da je Brisel izgubio mogućnost da moderira ovaj dijalog, da dijalog ne postoji i da se ideja razgovora o životnim stvarima u potpunosti izgubila i da postoji samo želja i samovolja jedne strane, odnosno prištinskih institucija", kazao je Barac za Kosovo onlajn.

Dodaje da se prištinske institucije oslikavaju u vidu Aljbina Kurtija koji sprovodi ono zbog čega je i došao, odnosno zbog čega je dobio podršku svojih birača.

"A to je proterivanje Srba sa Kosova i Metohije", ističe on.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je juče nakon trilateralnog sastanka da je beogradska delegacija insistirala na formiranju Zajednice srpskih opština, a Barac kaže da kada se govori o više od 11 dugih godina koje su prošle od potpisivanja jednog sporazuma čiji je garant EU, kao o nečemu o čemu i dalje treba da se pregovara, vrlo je jasno da je dijalog i da su pregovori apsurdni.

"Ako govorimo o tome da Srbima treba da se garantuju osnovna ljudska prava da mogu da žive na prostoru na kojem su živeli njihovi očevi i dedovi, na kojem su rođeni, onda je upitno koje su to evropske vrednosti, koje su vrednosti podržavaoca te nezavisne države Kosovo i da li Srbija treba da insistira na tome ili bi to trebalo da se podrazumeva i da bude sprovedeno kao jedan dokument koji je potpisan", poručio je Barac.

 

среда, 23. октобар 2024.

Les: Dugoročno promena granica preduslov za stabilizaciju Balkana

kosovo-online.com

Les: Dugoročno promena granica preduslov za stabilizaciju Balkana - Kosovo Online

5–7 minutes


Profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže za Kosovo onlajn da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena sigurno neće podržati rešenje statusa Kosova koje se zasniva na razmeni teritorija i da ono ne bi imalo podršku ni administracije Kamale Haris ako bi ona pobedila na izborima u novembru. Ako bi pobednik na izborima bio Donald Tramp, njegova administracija, kako ocenjuje, podržala bi razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova.

Opciju razmene teritorija pomenuo je pre nekoliko dana Džon Bolton, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa izjavom da je američka pozicija već "neko vreme" nada da bi Srbija i Kosovo mogli da dođu do nečeg prihvatljivog za obe strane, uključujući razmenu teritorija.

"Bajden i Haris i Demokratska stranka generalno su liberalni idealisti koji su motivisani idejama restorativne pravde, kazne za ono što vide kao varvarstvo Srbije 1990-ih, opozicije nacionalizmu i nacionalnim državama. Oni pridaju veliku vrednost onome što nazivaju međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima, koji isključuje bilo kakvu vrstu promene granica, posebno u vreme kada Rusija nastoji da revidira granice na drugim mestima u istočnoj Evropi", navodi Les. 

Na drugoj strani, kako dodaje, potpuno je verovatno da bi američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom podržala razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova, za šta je najjasniji dokaz da je to bilo rešenje koje je prethodna Trampova administracija sledila kada je Tramp bio na vlasti krajem prošle decenije. Možda bi on ovo rešenje, smatra Les, i doveo do kraja, da nije izgubio vlast u novembru 2020. 

"Osim toga, razmena teritorija ili podela Kosova bila bi u skladu sa Trampovim pogledom na svet ako se vrati na vlast 2025. Za razliku od Kamale Haris i demokrata, on nije zainteresovan da kažnjava Srbe, on je nacionalista, saoseća sa nacionalistima širom sveta i nije zainteresovan za održavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima ako je to u suprotnosti sa američkim interesima, u ovom slučaju američkim interesom za rešavanjem statusa Kosova i vraćanjem američkih trupa kući. Tramp je kroz svoje izjave implicirao da je voljan da prihvati podelu Ukrajine kao sredstvo za rešavanje rata u toj zemlji i verovatno ne bi brinuo o postavljanju presedana na Kosovu za prekrajanje granica na drugim mestima u istočnoj Evropi", navodi Les. 

O tome kako na opciju razmene teritorija gledaju zvanični London i Berlin, naš sagovornik kaže da kako stvari stoje sumnja da bi oni bili "za". Obe zemlje, navodi, vode liberalni idealisti koji se protive promenama granica na Balkanu iz uglavnom istih razloga kao i Bajdenova administracija. 

"To je neprijateljstvo prema nacionalizmu, želja da se Srbi kazne, neka vrsta legalističkog načina razmišljanja koje ne prihvata promene granica, neprijateljstvo prema Rusiji, protivljenje podeli Ukrajine i tako dalje, što svakako predstavlja prepreku ili barem potencijalnu prepreku svakom pokušaju buduće Trampove administracije da reši status Kosova putem razmene teritorija, baš kao što je to bilo 2018. kada su London i Berlin izašli protiv podele, ohrabrujući tako Albance da se tome odupru kao rešenju. Ali vlada u Nemačkoj je slaba i može da padne i da bude zamenjena desničarskom vladom koja ima realističniji i manje idealistički pogled na Balkan, a u tom slučaju to bi moglo da primora Veliku Britaniju da promeni svoju poziciju kako bi izbegla izolaciju i dozvolila drugima da odrede rešenje za status Kosova bez nje", smatra Les.

Na pitanje da li bi razmena teritorija bila opcija koja bi doprinela stabilnosti na Balkanu ili bi imala suprotan efekat, jer bi možada i drugi na Balkanu poželeli dalje otvaranje pitanja granica, Les kaže da kratkoročno gledano iako postoje rizici od nestabilnosti, da su oni ograničeni, dok je dugoročno gledano promena granica na Balkanu preduslov za stabilizaciju regiona.

"Time bi se omogućilo raznim narodima da žive u svojim državama sa punim pravima i mogućnostima, za razliku od sadašnjeg multietničkog koncepta, koji održava stanje nervoze, napetosti i na kraju nestabilnosti", navodi Les.

On svakako ne isključuje da bi razmena teritorija u slučaju rešavanja statusa Kosova za sobom povuklo i druga pitanja granica, ukazujući na stav Milorada Dodika i Srba iz BiH iz perioda 2018-2020. godine, kada su se zalagali za uključivanje Republike Srpske u dogovor oko statusa Kosova. 

"Štaviše, mislim da bi se bosanski Srbi još više zalagali za ovo 2025. godine, ako bi se Donald Tramp vratio i tražio podelu kao rešenje, s obzirom na njihovu sve veću odlučnost da se odvoje od Bosne i pritisak na gospodina Dodika koga Bošnjaci i njihovi međunarodni saveznici pokušavaju da stave u zatvor zbog njegovog stava po pitanju nezavisnosti Republike Srpske. Ne sumnjam da bi potezi za razbijanje Bosne izazvali političku reakciju Bošnjaka koji žele da sačuvaju državu u postojećim granicama, ali se pitam šta bi zaista mogli da urade da to zaustave, osim ako SAD pod Donaldom Trampom ne bi bile spremne da ih podrže. To znači da iako kratkoročno postoje neki rizici od nestabilnosti zbog razmene teritorija kao rešenja, mislim da su ti rizici ograničeni", zaključuje Les. 

 

понедељак, 21. октобар 2024.

Ћеранић: БРИКС и за нас постаје обала наде, а ЕУ не одустаје од својих бајки

fakti.org

Ћеранић: БРИКС и за нас постаје обала наде, а ЕУ не одустаје од својих бајки

7–9 minutes


ПРЕДСЈЕДНИК СПРСКЕ СИГУРНО ИДЕ НА САМИТ У КАЗАЊУ, ВУЧИЋ ЧЕ СВОЈУ ОДЛУКУ ОБЈАВИТИ 20. ИЛИ 21. ОКТОБРА

* Милорад Додик: БРИКС је интересантан за Србе. Надам се да ће Српска временом у тој организацији добити статус посматрача. БРИКС је будућност и веома моћна организација, која стално расте, Република Српска види у томе своју прилику

* Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене" земље

* Код Шолца и Макрона, лидера најважнијих ЕУ чланица Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за наш простор који они, не желе видјети у ЕУ, али Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини

* Да је Република Српска препознала „једро наде" видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике"

________________________________________________________

          Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

          У РУСКОМ граду Казању, престоници Републике Татарстан, од 22. до 24. октобра одржаће се самит БРИКС-а.

          Првобитно конституисан као организација пет земаља (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), БРИКС-а је постао „покретач економског раста и управо у тој асоцијацији ће се у наредним годинама генерисати главни раст глобалног БДП-а", изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на пленарном састанку Бизнис форума БРИКС-а.

          Лидер Русије је рекао и да је „у перспективи стварање јединствене дигиталне инфраструктуре унутар БРИКС-а" као и да се „модернизује електронска трговина и коришћење вјештачке интелигенције".

          Назив БРИКС је енглеска скраћеница почетних имена држава чланица (Brazil, Russia, India, China, South Africa - BRICS). Током посљедњег, 15. самита БРИКС-а одржаном у Јоханезбургу у августу 2023. године, предсједник земље домаћина, Јужноафричке Републике Сирил Рамофоса, изјавио је да су Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, земље које су раније поднијеле захтјев за чланство, добиле позив за придруживање и да већ од 1. јануара 2024. године постају пуноправне чланице.

          Скоро половина свјетске популације, односно 44 посто, живи унутар „граница БРИКС-а" а укупни БДП износи трећину глобалног економског производа. Са новопримљеним чланицам БРИКС постаје и незаобилазан енергетски фактор. Чак 25 посто свјетских залиха нафте је под контролом чланица БРИКС-а.

          На претходном самиту много се говорило о дедоларизацији, а што би се постигло употребом домаћих валута умјесто долара у међусобној трговини, што је већ у току. Рецимо, Русија и Индија у међусобној трговини користе рубљу и рупију.

          БРИКС је основао и Нову развојну банку. Извршни директор руске филијале Међународног монетарног фонда Алексеј Можин изјавио је да би земље БРИКС-а могле да створе обрачунску јединицу која би била изграђена на корпи валута пет земаља чланица групе.

          Самиту БРИКС-а присуствоваће и предсједник Републике Српске док ће Алаксандар Вучић, како је упознао јавност, одлуку о одласку у Казањ донијети 20. и 21. октобра.

          По предсједнику Додику, БРИКС је интересантан за Србе и он се нада да ће Српска временом у овој организацији добити статус посматрача. Уједно, предсједник Српске је истакао да је БРИКС будућност и веома моћна организација, која стално расте, те да Република Српска види у томе своју прилику.

          Додик је говорио и о придруживању ЕУ, што је назвао европским бајкама које је Српска годинама слушала.

          Те бајке слуша цијели Балкан, а поводом десетогодишњице  једне од њих назване Берлински процес (касније преименован у Мали Шенген), недавно је у Берлину (као и прије десет година) одржан самит.

          Прилично заборављену иницијативу своје претходнице Ангеле Меркел, њемачки канцелар Олаф Шолц настоји ревитализовати новим бајкама. „Јасно је да ће земље Западног Балкана само заједно моћи ући у Европску унију, што регионалну иницијативу за добросусједске односе, чини још важнијом. Надам се да неће проћи још десет година, док све балканске државе коначно не постану чланице Европске уније",  рекао је Шолц.

          Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за простор који ни Шолц ни Макрон, лидери најважнијих ЕУ чланица, не желе видјети у ЕУ, а уједно Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини.

          Руски енергенти, првенствено гас, али и нафта, и кинеске економске инвестиције нису пожељне. Изградња руских гасовода била је подвргнута економском удару од ЕУ, а политички лидери који су прихватали кинески пројекат Појас и пут били би изложени политичком притиску, по потреби и „обојеним револуцијама".

 

Предраг Ћеранић

          Довољно је присјетити се бившег македонског премијера Николе Груевског који је дозволио да четири важна инфраструктурна пројекта у његовој земљи раде кинеске компаније. Улични немири, медијска сатанизација и на крају, изборна превара а након тога судски процес, било је превише за Груевског. Није се могао супротставити западним центрима моћи и бјекством у Мађарску избјегао је процесуирање у којем би вјероватно био без икакве шансе да избјегне утамничење.

          Пројекат Појас и пут, колоквијално назван Нови пут свиле, подразумијева изградњу  мреже брзих пруга која би повезала кинеске луке у Јужном кинеском мору са Европом. Дионице овог пројекта већ су изграђене у централној Азији (Узбекистан, путни правац Ташкент - Самарканд) али и Србији (пруга Београд – Нови Сад).

          На кинеским брзим пругама возови достижу брзине од 220 километара на час и по завршетку комплетне руте омогућиће да кинеска роба, све квалитетнија а знатно јефтинија од исте робе америчких и европских произвођача, за три до четири дана доспије на тржиште. Сада је потребно мјесец дана да превали исти пут јер се транспортује бродовима.

          Сем тога, зна се да су мора и океани под контролом америчких ратних бродова што доводи у питање безбједност пошиљке.

          Због електричних аутомобила произведених у Кини тресе се њемачка аутоиндустрија. Како се у Мађарској планира изградња кинеске фабрике аутомобила, њемачка нервоза је све већа. Зато је Шолц путовао у Кину, зато Њемачкој треба литијум како би њемачка ауто индустрија могла да колико-толико парира својим електомобилима.

          Уосталом, већ је Тему, кинеска апликација преко које можете наручити производе десет пута јефтиније од истих које купујете у домаћим маркетима, изазвала панику код власника трговачких ланаца. Истина, наручени производи стижу за мјесец дана због транспорта робе морским путем, али су цијене багателне.

          На Западном Балкану створена је права помама за кинеском робом коју можете наручити преко интернета. Шта ће бити ако Кина успије да заврши пројекат Појас и пут? Одговор: постала би водећа економска и трговинска сила.

          Поједностављено – Америка би јој хтјела-не хтјела уступила своје мјесто.

          Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене" земље.

           Да је Република Српска препознала „једро наде" видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике".

           https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-briks-i-za-nas-postaje-obala-n...

 

среда, 16. октобар 2024.

Највише грађана Црне Горе говори српским језиком

politika.rs

Највише грађана Црне Горе говори српским језиком

Новица Ђурић

~4 minutes


Од нашег дописника
Подгорица – У Црној Гори се 256.463 грађана изјашњава као Црногорци, док је 205.370 Срба, наводи се у званичним резултатима пописа становништва. Као Црногорци изјаснило се 41,12 одсто грађана, док Срба има 32,93 одсто. Српским језиком говори 43,18, а црногорским 34,52 одсто.

Ове податке изнели су на конференцији за новинаре директор Управе за статистику Монстат Мирослав Пејовић и његови сарадници, који су казали да Бошњака има 9,45 одсто, или 58.956, док је Албанаца 4,97 одсто, односно 30.978. Муслимана има 10.162, а Руса 12.824, или 2,06 одсто. Није желело да се изјасни 17.907 грађана, или 2,88 одсто.

Према подацима са пописа, српским језиком говори 43,18 одсто, а црногорским 34,52 одсто становништва. Црногорским језиком говори 215.299 грађана, док српским 269.307. Босански језик говори 6,97 одсто, или 43.470 грађана. Албански језик говори 5,25 одсто, или 32.725 грађана. Руски језик говори 2,26 одсто, или 14.731 грађанин. Српскохрватски језик говори 2,08 одсто, или 12.999 грађана. Није хтело да се изјасни 1,71 одсто, или 10.691 грађанин.

Када је у питању вероисповест 443.394 људи у Црној Гори навели су да су православци, док је исламске вероисповести 124.668 грађана, а католичке 20.408. Атеиста је 14.260, а није хтело да се изјасни преко 13.000 грађана.

Према полу, у Црној Гори живи 49,2 одсто мушкараца, док жена има 50,8 одсто, показују резултати пописа. Просечна старост је 39,7 година. Жене у просеку имају 38, а мушкарци 36 година. Држављанство Црне Горе има више од 90,73 одсто грађана. Укупно је пописано 667.650 особа. Пописом су прикупљени подаци о 217.441 домаћинству и 396.873 стана.

Директор Управе за статистику Мирослав Пејовић изјавио је да су, захваљујући професионалном раду, успели да се изборе са свим изазовима, а управа је била примарно посвећена овом пројекту.

„Даноноћним радом допринели смо унапређењу контролног механизма како би грађани могли сами проверити своје податке. Разумевши велико интересовање, имали смо циљ да одржимо процес унутар оквира струке. То нам је био приоритет, али није било лако. Ово је најтранспарентнији процес до сада", рекао је Пејовић. „Мали број грађана приступио је провери података, што говори о поверењу у процес. Овај попис је поставио нове стандарде."

Црна Гора напокон „може да одахне" након што је Монстат представио део коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори, који је спроведен крајем прошле године. Јуче су медији у Црној Гори прогласили овај дан као Дан де, „судњи дан", „дан наде" и „дан истине".

Сада, када су се грађани свих вера и народности пребројали, остаје да изграде слогу ради своје и будућности својих потомака. Треба веровати да ће тако и бити. Грађани су имали право и могућност да од 1. до 7. октобра провере своје податке о етничко-културолошким карактеристикама прикупљеним током пописа путем специјалног софтвера.

Попис у Црној Гори требало је да буде одржан 2021. године, али је одложен због пандемије вируса корона. Попис је реализован од 3. до 28. децембра прошле године, након што је његов почетак више пута одлаган због захтева опозиције и мањинских народа за испуњење одређених услова за његово спровођење.


View article...

Enclosures:

160z120_pricaj-srpski.jpg (9 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_10//160z120_pricaj-srpski.jpg

 

понедељак, 14. октобар 2024.

Starović: Kurti bio i ostao prevarant, ukinuo zabranu ulaska srpske robe, a kamioni i dalje čekaju

kosovo-online.com

Starović: Kurti bio i ostao prevarant, ukinuo zabranu ulaska srpske robe, a kamioni i dalje čekaju - Kosovo Online

1–2 minutes


Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović kaže da uprkos odluci kosovske vlade da ukine zabranu ulaska srpske robe na Kosovo, kamioni danima stoje zaglavljeni u koloni na Merdaru.

Starović je na društvenoj mreži "X" premijera Kosova Aljbina Kurtija nazvao prevarantom.

"Nekoliko dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti najavio ukidanje 16-mesečne zabrane uvoza iz Srbije i dobio sve pohvale međunarodne zajednice, kamioni ostaju zaglavljeni na administrativnom prelazu. Prevarant će ostati prevarant. Odgovarajući svojim pokroviteljima dok je vodio kampanju vatre i besa protiv srpskog naroda u pokrajini", naveo je Starović.

Days after #Kosovo* provisional PM Kurti announced lifting a 16-months long ban on imports from Serbia and received all the praise from the international community, trucks remain stuck at the administrative boundary.

A swindler will remain a swindler. Paying lip service to his… pic.twitter.com/2wG7pVVqBX

— Nemanja Starović (@nstarovic) October 14, 2024