Нова нормалност

politika.rs

Нова нормалност

Владимир Ђукановић

4–6 minutes

---

Копља се ломе око тога да ли ће држава показати и на делу доказати да је држава, односно да ли ће применити у складу са законом монопол физичке принуде, како би обезбедила поштовање закона или ће миц по миц допуштати све веће уживање појединаца у анархији која нас доводи до посве нове нормалности која прети да се запати и да озбиљно наруши систем.

Елем, апсолутно је у супротности за законом да изађеш на сред најпрометније улице или чак и ауто-пута, те да без икакве пријаве скупа блокираш саобраћај. Такође је у супротности за законом да се не зна ни ко то организује. Скроз је супротно закону да упаднеш у институцију и да избациш напоље запослене, конкретно да упаднеш на факултет и да забраниш професорима да држе предавања и да уђу у своје кабинете, као што је апсолутно у супротности за законом да онемогућаваш неког ко је факултет уписао да дође на предавање или да полаже испит. Ван сваке памети, здраве логике, а свакако противзаконито је да неколицина ликова да себи за право да блокира факултет, да о блокадама одлучују фиктивни пленуми као ниво организованости који нема никакво утемељење у закону и који чак негира студентски парламент као једино легитимно тело самих студената преко ког се студенти боре за своја права. Супротно закону је и упадати у Градску кућу у Новом Саду, упадати на седнице локалних самоуправа, упадати на седнице разних еснафских удружења ако ниси њихов члан и путем притиска вршити пресију какву одлуку удружење да донесе, противно закону је и упадати у суд или тужилаштво и чак јавно рећи да се то ради како би се извршио притисак на судије и тужиоце да раде по закону.

Елем, набројао сам колико год хоћете апсолутних кршења закона који се код нас одвијају, ево, већ пуна два и по месеца, које држава толерише како се не би изазивале веће политичке тензије, а које већи део грађана апсолутно изводе из такта и погађају. Полако, грађани почињу да виде како нема државе и да свака вашка ради обашка, односно шта му се прохте. Испада да ко год да се нешто наљути на државу има право да блокира улицу и да му нико ништа не сме.

Са друге стране, људи се кажњавају ако пређу на црвено светло, а овде неко ко доведе у озбиљну опасност и себе, као и све остале учеснике протеста који блокирају мимо закона неку прометну улицу, не добије никакву казну. Ствара се амбијент, односно нека нова нормалност, да је анархија нормално стање, те да је заправо интервенисање државе, како би обезбедила поштовање Устава и закона, нешто што није дозвољено. Циљано се иде ка томе да се избрише ауторитет државе, те да је појединац далеко важнији од читавог система, односно да он, када сматра да на нешто има право, нема те силе небеске која би смела да му се супротстави да оствари оно што је наумио. Овакве тенденције су веома опасне, јер могу полако довести до тога да многи пожеле да узимају правду у своје руке, те да, не поштујући државу и систем, почну сами да хапсе, убијају, премлаћују и сл. Зато је сада ово прекретница где ће држава у неком моменту морати да покаже да је држава.

Рецимо, ако неко не дозвољава да раде основне школе, а основно образовање је по закону обавезно, држава ту мора да буде брутална и да омогући несметани наставак рада основних школа. Мораће да деблокира све државне институције, укључујући и факултете, како би обезбедила поштовање закона и несметани рад институција. Сваког насилника мораће да приведе познанију права. Насиље ни у једном моменту не сме да буде несанкционисано. Праг толеранције одавно је пређен, јер увек се може прихватити да је неко нечим незадовољан, па демонстрира и на уредно пријављеном скупу истиче неко незадовољство. Међутим, тамо где нема чак ни формалног организатора, нити пријаве, а безбедност људи је веома угрожена јер свакако је озбиљна опасност блокирати прометне улице, ту милости више не сме да буде. Како се неко појави на улици, тако би полиција требало да га склони. Једноставно, оно што није нормално, не сме да постане нормално. Уколико се сада попусти, ризикујемо да дођемо у фазу озбиљне анархије, где држава више неће имати никакав ауоторитет, нити ће је ко поштовати.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

View article...

Enclosures:

160z120_nova-normalnost.jpg (14 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_01//160z120_nova-normalnost.jpg

 

Les: Trampova administracija verovatno odustaje od Ohridskog sporazuma, ponovo u igri podela Kosova

kosovo-online.com

Les: Trampova administracija verovatno odustaje od Ohridskog sporazuma, ponovo u igri podela Kosova - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les izjavio je da očekuje da će administracija Donalda Trampa odustati od Ohridskog sporazuma i da će ponovo vratiti ideju o podeli Kosova, prenosi RTV.

„Očekujem da će događaji pratiti presedan iz 2017. i 2018. godine, kada je prva Trampova administracija potvrdila vođstvo u dijalogu nakon što je EU dokazala svoju nesposobnost da posreduje u pronalaženju rešenja", naveo je Les u izjavi za Srnu.

On smatra da je verovatno da će Trampova administracija odustati od Nacrta sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, takozvanog Ohridskog sporazuma, pošto Vašington nije učestvovao u njegovom stvaranju, a sam nacrt je „ionako mrtvo slovo, preterano propisan, neprivlačan za obe strane i bez ikakvih sredstava za sprovođenje".

„Umesto toga, SAD će se usredsrediti na centralno pitanje šta vlastima Srbije treba od Prištine da bi pitanje nezavisnosti prodala skeptičnoj javnosti", kaže Les.

Smatra da će se na taj način vratiti ideja o podeli Kosova.

„To će ponovo vratiti ideju o podeli, koja se podudara sa Trampovom idejom da se granice mogu pomeriti ukoliko je to u američkom interesu", kazao je Les.

On je rekao da će Tramp nastaviti da koristi sve navedeno, ali u drugačije svrhe, pre svega da natera Albance da sarađuju u okviru procesa pregovora u kojem se moraju odreći severa Kosova.

Govoreći o sankcijama, Les smatra da bi Tramp mogao da ukine mere uvedene protiv pojedinih zvaničnika u Srbiji, „ukoliko to Beograd zatraži kao preduslov za priznavanje samoproglašene nezavisnosti takozvanog Kosova", prenosi Srna.

Prema njegovim rečima administracija predsednika SAD Donalda Trampa zauzeće pozitivniji stav prema Beogradu, imajući u vidu da Srbija ima status najvažnije države u regionu. On je rekao da očekuje promene tokom mandata nove administracije kada se radi o Srbiji.

Les smatra da će Tramp hteti da odvuče Srbiju od Kine i Rusije, a potrebna mu je i podrška Beograda u rešavanju pitanja statusa samoproglašenog Kosova, što američki lider želi da uradi.

Trampova ravnodušnost mogla bi da odgovara Republici Srpskoj

„Ravnodušnost predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa situacijom u BiH mogla bi da stvori vakuum u kojem bi Srbi i Republika Srpska mogli da traže veću autonomiju bez straha od kazne iz Vašingtona", smatra Les.

On je rekao da nije poznato kako bi Trampovi zvaničnici i diplomate reagovali na to, ali je ocenio da Tramp, ukoliko bi ga neko izvestio o situaciji u BiH, „ne bi saosećao sa nacionalnim ciljevima Srba".

„S druge strane, moglo bi da se desi da američka administracija ostane verna trenutnoj politici protivljenja bilo kakvim fundamentalnim promenama u BiH, ukoliko to ljuti Bošnjake i dovodi do rizika od nove nestabilnosti", smatra Les.

Les je naglasio da, ipak, ne očekuje veće promene u politici SAD prema BiH, za koju Tramp nije pokazao bilo kakav interes, „usled odsustva američkih snaga i ograničenog uticaja Kine".

Prema njegovim rečima, nije verovatno da će Tramp podržati Srbe u traženju veće autonomije.

„Međutim, važi i obrnuto, jer će njegova nezainteresovanost stvoriti vakuum moći u kojem Srbi mogu da traže veću autonomiju bez straha od kazne", istakao je Les.

Kada se radi o najnovijim sankcijama SAD, Les smatra da je jasno da su one bile pokušaj administracije bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da još jednom „ošamari" Srbe pre nego što napusti Belu kući, baš kao što je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame uvela sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u poslednjim danima mandata u januaru 2017. godine.

„Ne vidim izglede za ukidanje sankcija zvaničnicima u Republici Srpskoj, pošto Trampova administracija ne pridaje veliku važnost bilo kome od njih. Međutim, to bi moglo da se desi ukoliko Srbija zatraži od SAD da ukinu sankcije uvedene gospodinu Dodiku i drugima, ali ništa nije sigurno", istakao je Les.

 

bbc.com

Šta Balkanu donosi povratak Trampa - BBC News na srpskom

12–15 minutes

---

Šta za Balkan znači povratak Trampa

 

Autor fotografije, Jakov Ponjavic/BBC

• Autor, Nataša Anđelković
• Funkcija, BBC novinarka
• 20 januar 2025

Balkan nije na listi prioriteta novog američkog predsednika Donalda Trampa, ali to ne znači da ovdašnji lideri nemaju velika očekivanja, nade ili strepnje, od njegovog povratka u Belu kuću.

Dok su se glasovi sa američkih izbora još brojali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je među prvima čestitao pobedniku, a Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, uz muziku je nazdravio šampanjcem.

U Trampovoj rezidenciji na Floridi bio je Bedžet Pacoli, jedan od najbogatijih Alabanaca sa Kosova i bivši ministar, koji je uveren da će novi-stari predsednik „učiniti ne samo Ameriku, već i ceo svet, ponovo velikim".

Za razliku od Beograda i Banjaluke, tamo gde su zvaničnici bili naklonjeniji administraciji Džozefa Bajdena primetna je „ledena ćutnja", kaže analitičar Adnan Ćerimagić za BBC na srpskom.

„Interesantno je videti šta su očekivanja zvanične Prištine, Sarajeva, možda i Zagreba, jer mudro se ne govori o strahovima i čuvaju se karte", kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina.

Nije realno očekivati da se promeni stav Vašingtona o nezavisnosti Kosova ili Dejtonskom sporazumu u Bosni i Hercegovini, smatra Ćerimagić.

Moguće je, međutim, da u nekom trenutku Ričard Grenel, imenovan za specijalnog izaslanika Bele kuće za krizna žarišta u svetu, u skladu sa američkim interesima posveti pažnju i ovom regionu.

„U prvom mandatu smo videli da Tramp delovanje bazira na faktoru iznenađenja.

„On i njegov tim nisu javno usredsređeni na Balkan, to je više odnos sa Evropskom unijom, odnosno Rusijom u vezi sa Ukrajinom, kao i pojedinačnim zemljama poput Velike Britanije ili Nemačke, što smo videli u aktivnostima Ilona Maska u intervjuu sa desničarskom predstavnicom", objašnjava analitičar.

четвртак, 9. јануар 2025.

Velebit: Srbija i SAD potpisuju sporazim o strateškom dijalogu, velika vest za Beograd

kosovo-online.com

Velebit: Srbija i SAD potpisuju sporazim o strateškom dijalogu, velika vest za Beograd - Kosovo Online

3–4 minutes

---

Srbija i SAD će ovog vikenda potpisati sporazum o strateškom dijalogu, a izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit smatra da je to velika vest za Beograd i Vašington, jer će odnosi sa Amerikom dostići mnogo viši nivo saradnje.

Velebit je na televiziji Juronjuz Srbija naglasio da strateško partnerstvo podrazumeva diplomatsko sredstvo koje SAD ima u spoljnoj politici gde, prepoznajući države partnere, uspostavlja strateški dijalog. Taj sporazum biće potpisan ovog vikenda tokom posete zamenika državnog sekretara za upravljanje i resurse SAD Ričarda Verme Beogradu.

„Srbija to ima to sa Pekingom, Moskvom i EU. To podrazumeva uspostavljanje okvira za dalje odnose, što znači da će se srpska i američka strana dogovoriti u oblasti na kojima će se raditi u narednom periodu. On je rekao da je to važna stvar za Srbiju jer mi ovako upotpunjujemo strategiju 'četiri stuba spoljne politike' jer sada imamo strateške odnose sa Kinom, Rusijom, EU i SAD", rekao je Velebit. 

Istakao je da će Beograd sad dobiti veći značaj u odnosima sa SAD, ali će otvoriti i mnoge teme kada je reč o bezbednosnoj i ekonomskoj saradnji. 

„Kada SAD otpočne neki dijalog sa državom partnerom, to je slanje poruke investitorima da je u tu zemlju poželjno da se investira. Za SAD je isto važno da ima dobre odnose sa Srbijom jer je ona najvažnija zemlja Zapadnog Balkana. Otvaranjem ovog dijaloga i Srbija i SAD će zadovoljiti svoje ciljeve, ali će Srbija ojačati svoju spoljnopolitičku poziciju", navodi izvršni direktor Pupin inicijative.

Na pitanje može li se govoriti da je ovaj dijalog korak napred u odnosima sa Zapadom, na uštrb onih sa istokom, Velebit kaže da strateški dijalog sa SAD znači balansiranje odnosa i sa Kinom i Rusijom. 

„U kontekstu globalnih dešavanja ovo je važna poruka da je Srbiji stalo do razvijanja odnosa. Podsetiću vas da je u proteklih nekoliko godina Beograd zapostavljao odnose sa SAD, ali je i Vašington više gledao ka Sarajevu i Podgorici. Sada je to drugačije. Srećni smo zbog ovog strateškog dijaloga, predložili smo to u septembru i razgovarali sa američkim zvaničnicima. To je velika vest za građane jer će to olakšati i administrativne stvari", kazao je Velebit.

U kontekstu priče o sankcijama NIS-u, Velebit ističe da ostaje da se vidi šta će se tu desiti. 

„NIS jeste 2008. prodata po jako lošoj ceni i mislim da je to bilo loše po srpske nacionalne interese. Mislim da bi potencijalni povraćaj NIS-a u srpske ruke bio dobar po Srbiju i očuvanje naše energetske nezavisnosti. Energetika će biti jedna važna tema u okviru strateškog dijaloga. SAD su se jasno izjasnile da im je stalo do bakra i litijuma", rekao je Velebit. 

Dodao je da su odnosi SAD i Srbije išli uzlaznom putanjom tokom Bajdenove administracije i ne vidi nikakav razlog da se to ne nastavi i posle 20. januara. 

„Predložili smo dolazak američkog predsednika u Beograd. Dolazak Trampa u Beograd ovekovečio bi pozitivne signale iz Beograda i Vašingtona kada je reč o produbljivanju odnosa. Na Srbiju se danas gleda pozitivnije i sada je pouzdan partner. To je veoma dobro za međunarodnu poziciju Srbije", zaključio je Velebit.

 

уторак, 7. јануар 2025.

Мир Божији, Христос се роди!

Мир Божији, Христос се роди!

 

уторак, 07. јануар 2025.

Свим читаоцима, сарадницима и пријатељима редакција НСПМ жели срећан Божић! (НСПМ)

 

понедељак, 6. јануар 2025.

Тимоти Лес: Са Трампом, идеја о подели Косова биће поново на столу

nspm.rs

: Тимоти Лес: Са Трампом, идеја о подели Косова биће поново на столу

:

5–6 minutes

---

понедељак, 06. јануар 2025.

Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес изјавио је данас да очекује да ће администрација новоизабраног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа заузети позитивнији став према Србији, уз уважавање потребе Србије да реши питање АП КиМ, али и уз жељу да се удаље од Кине и Русије.

Он је на питање Тањуга да ли би Трампова администрација могла и више да се ангажује у дијалогу Београда и Приштине, рекао да очекује то обзиром да је прва Трампова администрација, како је рекао, потврдила вођство у дијалогу, а након што је ЕУ доказала "своју неспособност да посредује у проналажењу решења".

- Знамо да је председник Трамп заинтересован за решавање статуса Косова како би спречио Кину и Русију да стекну утицај у Србији и како би дозволио америчким трупама на Косову да се врате кући да би забележио успех у спољној политици. У том погледу, именовање Ричарда Гренела од стране председника Трампа за изасланика за специјалне мисије снажан је сигнал да су САД спремне да поново преузму одговорност - оценио је Лес.

Упитан да ли мисли да ће изборни процес који Приштина организује 9. фебруара променити нешто и да ли након тога може да дође до напретка у дијалогу, Лес каже да не верује, јер актуелне анкете показују да би Покрет "Самоопредељење" Аљбина Куртија могао да опет победи, што подразумева наставак Куртијеве политике, односно одбијања да се Србима на северу да аутономија, и настојања да се север силом интегрише, а убеде западне владе да прихвате Приштину у међународним институцијама.

"Питање поделе се враћа на сто"

Ипак, Лес сматра да Трампова администрација неће пасивно прихватити тај политички став, као и да ће питање размене територија "поново да се врати на сто".

- Уместо тога, под претпоставком да су дешавања из 2017 и 2018. године водич, очекујем да Трампова администрација одустане од Охридског споразума који није њена креација и ионако је мртво слово на папиру - претерано прописан, непривлачан за обе стране и без икаквих средстава за спровођење. Уместо тога, САД це се фокусирати на централно питање шта је српској влади потребно од Косова. Тиме ће се идеја о подели поново ставити на сто, уз питање статуса Срба на југу Косова и Албанаца у Прешевској долини. Питања око докумената, националних симбола, имовине Српске православне цркве и тако даље, биће третирана као споредна у односу на ова фундаменталнија питања. Ако влада на Косову одбије да сарађује, предвиђам да це је Трампова администрација казнити санкцијама, трговинским тарифама, повлачењем помоћи и улагања и пристанак на потезе који би Србији омогућили да оствари своје право на север. Насупрот томе, ако Косово сарађује, САД це га економски наградити за то - оценио је Лес.

Он додаје да то не значи да ће Београд бити ослобођен притисака.

- Ако влада у Београду одбије да сарађује у политичком процесу који на крају захтева од Србије да се одрекне Косова, онда и она може да очекује казну од Трампове администрације. Међутим, ствари вероватно неће доћи до ове тачке - рекао је он.

Говорећи о Трамповом односу према Европи Лес истиче да ће највероватније његови главни циљеви у Европи бити да Европљани преузму већу одговорност за сопствену безбедност, олакшају терет САД и да се дистанцирају од Кине.

- Такође Трамп ће очекивати да Европљани плате реконструкцију Украјине када се борбе заврше и да обезбеде њену безбедност постављањем трупа на терен. На билатералном нивоу, Трампова администрација ће вероватно бити мање наклоњена либералним владама него Бајденова администрација и више наклоњена конзервативно настројеним владама, под условом да не делују против интереса САД тако што це се превише приближити Кини - рекао је Лес.

"Оштар став према Русији"

На питање шта би све могло да се промени после 20. јануара Лес каже да се уочавају елементи и промене и континуитета под Доналдом Трампом, као и да ће најнепосреднија промена бити обнављање снажног америчког вођства након периода слабости под Џоом Бајденом и окончање вакуума моћи који је Русији и Ирану омогућио да "гурају" своје међународне политичке циљеве.

- То ће се изразити у већој употреби трговинских тарифа и санкција за кажњавање држава које пркосе САД. Доћи ће и до промене у стилу америчког вођства, обележеног језиком који је много шаренији и бомбастичнији него под Бајденом, што ће вероватно натерати аналитичаре да нагађају о Трамповим намерама. Кључ ће бити, као што су други приметили, схватити господина Трампа озбиљно, али не буквално - оценио је Лес.

Оцењује и да су прве индиције да це Трампова администрација заузети оштар став према Русији како би је натерала на компромис који Украјина може да прихвати, пооштравањем санкција Русији и наоружавањем Украјинаца да зауставе руско напредовање на терену.

(Танјуг)

 

субота, 4. јануар 2025.

Svetska javnost ni posle pet godina nema neke ključne odgovore u vezi sa korona virusom

 

beta.rs Svetska javnost ni posle pet godina nema neke ključne odgovore u vezi sa korona virusom SSM 5–6 minutes COVID-19 | Izvor: Beta | 04.01.2025 | access_time 10:00   Svetska javnost i dalje nema neke od ključnih odgovora u vezi sa korona virusom - o njegovom nastanku, ukupnom broju umrlih ili uzrocima dugog kovida, iako se pojavio pre više od pet godina. Krajem 2019. godine, grupa ljudi u kineskom gradu Vuhan razbolela se od virusa koji do tada nije viđen u svetu, a pandemija koja je usledila razotkrila je duboke nejednakosti u globalnom zdravstvenom sistemu, navodi Asošiejted pres. Virus je i dalje prisutan, ali je čovečanstvo izgradilo imunitet kroz vakcinacije i infekcije. Iako je manje smrtonosan nego u ranim danima pandemije i premda više nije na vrhu liste vodećih uzroka smrti, virus se i dalje razvija, zbog čega naučnici moraju pažljivo da ga prate. Jedan od odgovora koje svetska javnost još čeka tiče se porekla pandemije. Ono možda neće biti poznato još mnogo godina, a pitanje je da li će ikada i biti. Najverovatniji scenario, prema naučnicima, je da je virus cirkulisao među slepim miševima, kao i mnogi drugi korona virusi. Naučnici misle da je virus sa slepih miševa prešao na neku drugu životinjsku vrstu, verovatno na rakunske pse, cibetke iz porodice mačaka ili na bambusove pacove, a potom na ljude na pijaci u Vuhanu, gde su se prve infekcije pojavile krajem novembra 2019. godine. Iako je reč o poznatom putu za prenos zaraze, ta teorija nije dokazana u slučaju virusa koji izaziva bolest kovid-19. Činjenica da se u Vuhanu nalazi nekoliko istraživačkih laboratorija, koje se bave prikupljanjem i proučavanjem korona virusa, podstakla je debatu o tome da li je virus možda procurio iz neke od njih. Rešenje te teške naučne zagonetke nije jednostavno ni u najboljim okolnostima. Napori su postali još teži usled političkih optužbi o poreklu virusa i odluke Kine da uskrati dokaze koji bi mogli da pomognu u nalaženju odgovora. Nije poznato ni koliko je ljudi umrlo od posledica zaraze korona virusom - verovatno više od 20 miliona, piše AP. Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da su njene članice prijavile više od sedam miliona smrtnih ishoda od bolesti kovid-19, ali se procenjuje da je stvarni broj najmanje tri puta veći. Korona virus i dalje najviše pogađa starije osobe. Prošle zime u SAD, polovina smeštenih u bolnice i umrlih u bolnici zbog kovida-19 bili su stariji od 75 godina. Naučnici i proizvođači vakcina oborili su rekorde u brzini razvoja vakcina protiv kovida-19, koje su spasile desetine miliona života širom sveta i bile ključni korak za vraćanje života u normalu. Isporuka vakcina u siromašnije zemlje bila je spora, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od 13 milijardi doza vakcina protiv kovida-19 dato širom sveta od 2021. godine. Poznato je da vakcine nisu savršene - efikasne su u sprečavanju teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrti i pokazale su se kao veoma bezbedne, sa retkim ozbiljnim neželjenim efektima. Međutim, zaštita od blažih oblika infekcije počinje da slabi posle nekoliko meseci, navodi AP. Kao i vakcine protiv gripa, vakcine protiv kovida-19 moraju redovno da budu ažurirane kako bi efikasno delovale protiv virusa koji se stalno razvija, što doprinosi frustraciji javnosti zbog potrebe za višestrukim vakcinacijama. Preduzimaju se napori na razvijanju vakcina sledeće generacije, kao što su nazalne vakcine za koje se istraživači nadaju da bi mogle da budu efikasnije u sprečavanju infekcije. Pokazalo se da se korona virus ne razlikuje od drugih virusa kada je reč o genetskim promenama - mutacijama, do kojih dolazi dok virusi prave sopstvene kopije. Naučnici su te varijante nazvali po grčkim slovima: alfa, beta, gama, delta i omikron. Još jedno pitanje oko kojeg nema svih odgovora jeste takozvani dugi kovid, koji je pogodio milione zaraženih. Reč je o dugotrajnim simptomima koji traju najmanje tri meseca, a ponekad i godinama, uključujući umor, kognitivne probleme poznate kao "moždana magla", bol i kardiovaskularne probleme, između ostalih. Lekari ne znaju ni zašto samo neki od zaraženih dugo boluju od kovida-19, ni šta dovodi do toga. Odgovore otežava to što dugi kovid može da se javi i posle blagog oblika infekcije i kod svih uzrasta. Teme

View article...