nspm.rs

: "Политико":   Ко се у Вашингтону заузео за Додика да му се укину санкције?

:

~3 minutes

---

четвртак, 30. октобар 2025.

 САД су укинуле санкције Милораду Додику, а портал Политико је објавио да одлука америчких власти представља промену курса према "Босанском медведу" и "проруском националисти".

Политико подсећа да је Додик у августу смењен с места председника Републике Српске пошто је осуђен због противљења одлукама високог представника за БиХ.

Додику је санкције увела администрација претходног председника Џозефа Бајдена.

Политико пише да су укинуте пошто је неколико блиских савезника Доналда Трампа инсистирало на укидању санкција, укључујући МАГА инфлуенсерку Лауру Лумер и званичнике из времена првог Трамповог мандата, Рудија Ђулијанија и Мајкла Флина.

Амерички магазин је објавио да је Додикова странка СНСД унајмила чувеног америчког лобисту и политичког консултанта Пола Манафрота, који је 2016. године био део Трамповог изборног тима.

Више извора је Политику рекло да је Манафортов посао у Републици Српској био фокусиран на домаћу политику.

Лобиста је у писаном одговору Полтику навео да његове консултације Додиковој партији нису имале никакве везе с утицајем на америчку политику.

Негирао је да се срео с било ким у америчкој администрацији у вези с било којим страним клијентом.

"Бавим се изборима у иностранству, не лобирањем", навео је Манафорте.

Превремени избори за председника РС заказани су за 23. новембар.

Раније ове године, Додик је ангажовао још једног лобисту из САД, пише Политико. У питању је бивши гувернер Илиноиса Род Благојевич, којег је Трамп помиловао у фебруару.

Портпарол Стејт департмента је изјавио је да је укидање санкција америчке администрације лидеру Савеза независних социјладемократа (СНСД) и бившем председнику Републике Српске (РС) Милораду Додику и његовим сарадницима уследило због конструктивних потеза Народне скупштине РС претходних седмица.

"Конструктивне акције које је предузела Народна скупштина РС у претходним седмицама требало би да побољшају стабилност Босне и Херцеговине и омогућиће партнерство са САД-ом, засновано на заједничким интересима, економском потенцијалу и заједничком просперитету", наведено је у у писаном одоговору портпарола Стејт Департмента за сарајевски портал Детектор.ба.

Додали су да је "укидање санкција за бившег председника РС и укупно 48 његових сарадника и компанија, који су санкционисани у претходне три године, део је редовних ревизија које Сједињене Америчке Државе проводе у вези са санкцијама".

(Н1)

 

standard.rs

Pismo sa Kosova ili posle izbora

Јања Гаћеша

12–15 minutes

---

Dok se sabiraju utisci nakon lokalnih izbora, postavlja se pitanje da li će moći da se poništi nešto od onoga što je lokalna vlast sa Albancima na čelu uradila na severu KiM tokom proteklih godina. Setite se koliko je samo izgrađeno baza, policijskih stanica...

Uoči drugog kruga lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji nema neizvesnosti kada su srpske sredine u pitanju, odnosno u drugi krug idu samo dvojica kandidata za predsednika opštine Klokot u Kosovskom Pomoravlju – kandidat Srpske liste Božidar Dejanović i Srećko Spasić ispred stranke Srpska narodna sloga.

Svesni smo da se, kako god da okreneš, radi o separatističkim izborima, ali ako smo već prinuđeni da živimo u okupaciji gde se običnom čoveku silom mnogo toga nameće, onda su lokalni izbori za ljude u opštinama sa srpskom većinom nužno zlo. Oni mogu da se posmatraju i kao deo borbe za opstanak – u smislu da u njima može duže da se izdrži. Centralni nivo vlasti druga je priča, i većina nas prisustvo Srba u prištinskom parlamentu doživljava kao izdaju.

Da je sreće da do ovakvih izbora nikad nije ni dolazilo, ali činjenica je da se malo lakše opstaje kada su u opštinama Srbi. To najbolje znamo mi koji pripadamo albanskim opštinama i koje nas sputavaju na sve moguće načine. Što više vremena prolazi sve nam je teže, jer dolaze mlađe generacije koje nam jasno stavljaju do znanja da za nas u tim opštinama mesta nema.

(Sve ovo je običan čovek morao da prihvati, jer je ostavljen. Ostavila ga je sopstvena država Srbija. Da ne ponavljam priču o institucijama koje su ovde ugašene, a na koje smo se svi oslanjali. Naše opštine, odnosno Privremeni organi – kako su nazvane po potpisivanju Briselskog sporazuma – sada rade u blizini administrativnih prelaza, odnosno tu su izmeštene. Od njih nas dele desetine, pa i više od sto kilometara, u zavisnosti gde ko živi na Kosovu i Metohiji, ali o tome ću pisati nekom drugom prilikom.)

Povratni procesi

Elem, daleko da je sve dobro u opštinama sa srpskom većinom i da ljudima ruže cvetaju, jer sve je deo „države Kosovo" i tu problem dolazi od tzv. ministarstava, odnosno centralnih institucija, gde se često donose odluke bez da se lokalna samouprava uopšte konsultuje, ali barem su malo odškrinuta vrata običnom čoveku da završi poslove vezane za svakodnevni život.

Da se vratim na „pobedu" Srpske liste i kažem da nije ona tako sjajna kao što se predstavlja. To se posebno odnosi na sever Kosova i Metohije. Suočeni sa neviđenim terorom proteklih godina, posebno od kada su napustili institucije, ljudi su izašli na izbore i glasali. Srbi su osvojili vlast u sve četiri opštine kao i najveći broj odborničkih mesta ali, da li se situacija može vratiti na staro, odnosno na vreme pre napuštanja lokalnih samouprava?

Srbi južno od Ibra komentarišu kako će izgledati četiri opštine na severu sa Srbima na čelu, zaposlenim Albancima u njima, ali i pod nadzorom centralnih vlasti iz Prištine koje će sada posebno kontrolisati svaki njihov pokret, i to bukvalno. Da samo znate koliko je pitanja, a odgovori koji se naziru su poražavajući.

Sednica Skupštine Srpske liste, 9. jun 2025. (Foto: Fejsbuk/Srpska lista)

Na primer, da li će se vratiti na posao svi oni Srbi koji su dali otkaz na poziv Srpske liste pre tri godine, odnosno otpustiti oni (Albanci) koji su zaposleni po njihovom odlasku i imaju rešenja? Da li će moći da ponište nešto od onoga što je lokalna vlast sa Albancima na čelu uradila po severu KiM proteklih godina?

Setite se koliko je samo izgrađeno baza, mostova, policijskih stanica, da ne pominjem imena ulica i slično. Da li će sada Srbi u institucijama moći da utiču da se uklone svi oni punktovi policije koji su izgrađeni po severu pokrajine ili da se vrate zaposleni u policiji ili pravosuđu. Sve je to Sizifov posao i ništa neće moći da se uradi bez dozvole centralnih vlasti.

Da je sreće da do ovakvih izbora nikad nije ni dolazilo, ali činjenica je da se malo lakše opstaje kada su u opštinama Srbi

Pitanje je i da li će centralne vlasti za određene odluke pitati lokalnu samoupravu? Opštine sa srpskom većinom južno od Ibra često se zaobilaze i to kada su krupne odluke u pitanju. Setite se samo oduzimanja obradivog zemljišta Srbima u Gračanici od strane tzv. resornog ministarstva iz Prištine za potrebe širenja Arheološkog parka „Ulpijana", bez konsultacija sa lokalnom samoupravom.

Narod se bunio, opštinski čelnici se kleli da nisu ništa znali, i to je završena priča. Zato je pitanje nad pitanjima koliko će se toga i šta promeniti? Da li narod na severu može da se organizuje i pobuni kao ranije, a posle svih hapšenja i racija koje se dešavaju svako malo? Daj Bože da grešim, ali kakvo tek razočaranje čeka Srbe sa severa.

Nove teme

Priličan posao su Albanci na severu pokrajine završili proteklih godina i niko od nas ne veruje da je to bila samovolja Aljbina Kurtija.

Trebalo je razbiti Srbe u tom delu KiM i pronašao se način. Mislim, niti je Kosovo država, niti je Kurti svemoćan vladar, ali je projekat „države Kosovo" trebalo zaokružiti u sklopu nekog mnogo većeg projekta, jer novi svet se stvara i grabež je neviđena. (Imao je tu svoju ulogu i zvanični Beograd. Mislila bih drugačije da su u jesen 2022. godine pozvani svi Srbi na Kosovu i Metohiji da napuste institucije lažne države Kosovo. Ovako parcijalno, bilo je sumnjivo  od samog početka.)

Ovo što pišem potvrdiće i Albanci, običan narod koji se muči da preživi. Zar nisu svoje nezadovoljstvo pokazali slabom izlaznošću u prvom krugu izbora koja je bila ispod 40 odsto. Iako su albanske partije udruženo nastupile u borbi za vlast u opštini Gračanica, slab odziv birača albanske nacionalnosti spasio je, da tako kažem, ovu lokalnu samoupravu da je Srbi ne izgube. Ostaje uvek mogućnost da je i to deo taktike, i da će već na sledećim izborima situacija biti drugačija, ali da ne pričam unapred jer mišljena sam da oko svega ovde neko drugi pokreće figure.

Zgrada opštine Gračanica (Foto: Fejsbuk/Opština Gračanica)

Iako sam u tekstu prednost dala izborima, oni nisu glavna tema Srba sa Kosova i Metohije – posebo ne južno od Ibra. Pominju se u kontekstu toga kako će sada biti Srbima na severu pokrajine. U opštinama južno sve je manje-više isto i ništa ne nagoveštava neki boljitak, otuda i ravnodušnost – tu se ne biraju najbolji, već manje zlo.

Mi smo se o svom jadu zabavili. Ono što ljudima od septembra posebno privlači pažnju jeste najava tzv. MUP Kosova da će od prvog novembra početi primena određenih mera za sve one koji imaju vozila registrovana na gradove u ostatku Srbije, a istim na Kosovu i Metohiji  upravljaju na osnovu ovlašćenja.

Bile su najavljene visoke novčane kazne, čak nije bila isključena mogućnost oduzimanja vozila. Pored pomenutog, stigla je i najava o sprovođenju Zakona o strancima, ali nije bilo jasno da li će i on stupiti na snagu prvog novembra, jer datum se nije pominjao.

Registrovanje automobila

Veliki broj Srba ima automobile registrovane u ostatku Srbije na ime prijatelja ili rođaka i upravlja njima na osnovu ovlašćenja. Takođe, jedan broj ljudi (manji) ima prijavljeno boravište u ostatku Srbije i upravlja vozilom sa tim dokumentima, pa je automatski za ovdašnju policiju „strani državljanin", iako ima i tzv. kosovska dokumenta, odnosno živi na Kosovu i Metohiji.

Broj Srba koji upravlja vozilima na osnovu ovlašćenja drastično je porastao nakon ukidanja registarskih oznaka kosovsko-metohijskih gradova, konkretno tablica „KM", jer su ostale ukinute mnogo godina pre – „PR", „UR", „PZ" itd. Tada su ljudi na severu masovno svoja vozila registrovali u ostatku Srbije, i upravljaju njima na osnovu ovlašćenja.

Videvši da nema drastične reakcije policije – izuzev verbalnog maltretiranja kada vas zaustave jer vide srpske tablice – njihovim stopama krenuli su Srbi južno od Ibra. Mnogi su prodali svoja auta registrovana na tzv. "RKS" tablice i u ostatku Srbije kupovali druga, registrovali na tuđa imena i uzimali ovlašćenja. Sada, nije jedini razlog to što nisu želeli da imaju auta registrovana u „državi Kosovo", već i činjenica da su auta u ostatku Srbije jeftinija i kvalitetnija nego na Kosovu i to za po nekoliko hiljada evra – reč je o polovnim autima.

Srpski grafiti u Severnoj Mitrovici (Foto: Antonio Ahel/ATAImages)

Ima onih koji su računali da ako dođe do toga da zabrane upravljanje njima na KiM na osnovu ovlašćenja, za tu razliku u kupovnoj ceni plate carinu i auto preregistruju na „RKS" tablice. Samo, tu postoji jedan uslov, a to je da auto ima manje od 10 godina jer se stariji ne može registrovati. Ogromna većina ljudi nema novca za auto koji ispunjava ovdašnje uslove za registraciju i jedino što su mogli jeste da se snalaze na već opisan način.

Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da su i Albanci radili isto. Kupovali auta u ostatku Srbije, registrovali na nečije ime u Bujanovcu, Vranju, čak i Leskovcu, i voze na osnovu ovlašćenja. Među njima je znatan broj policajaca – verovali ili ne.

Čudo preživljavanja

Kada smo čuli za najavljene mere (i posebno zbog načina na koje su predočene), situacija je bila prilično bezizlazna. Nigde nije predviđena mogućnost preregistracije svih vozila bez obzira na godište. U protekla dva meseca čule su se različite priče, ali potajno su se vlasnici vozila sa srpskim registarskim tablicama nadali da će ili doći do odlaganja ili će dozvoliti preregistraciju, odnosno da je sve to predizborna priča – glumatanje države.

Poslednjeg vikenda u oktobru stigla je vest da se mere najavljene za prvi novembar odlažu, odnosno da će tada početi informativna kampanja koja će se odnositi i na Zakon o strancima. Ton je sada drugačiji, kao da su, žargonski rečeno, spustili loptu. „Poseban fokus kampanje biće na informisanju građana o uslovima za učešće u saobraćaju na teritoriji Republike Kosovo, posebno za vozila registrovana u stranoj državi i pitanjima vezanim za sprovođenje zakonskih odredbi za vozila. Kampanja će takođe pružiti praktična uputstva  za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo", kaže se u saopštenju tzv. MUP Kosova.

Samo dan uoči odlaganja mera, odnosno najave informativne kampanje, u blizini prelaza Merdare, preneo je KIM radio, grupa mladića uzrasta od 15-16 godina gađala je jajima i sitnim kamenjem dva automobila sa srpskim registarskim oznakama.

Da se incident dogodio potvrdila je „Direkcija granične policije" u odgovoru dostavljenom Medija centru iz Čaglavice, rekavši da su auta gađana jajima od strane „mladih osoba (dece)". Znači, opet „malji deca". (Treba li da kažem da policija nije pronašla napadače ili se to podrazumeva?)

Administrativni prelaz Jarinje (Foto: RT Balkan/Zoran Šaponjić)

Kako možemo da tumačimo sve ovo? Mere su odložene, ali nije isključeno da će auta sa srpskim tablicama sada postati meta i da će se gađati kamenjem, jajima ili ko zna čim, i da će to činiti „malji deca".  Cilj je samo jedan, a to je da se Srbi nateraju da odustanu od srpskih registarskih tablica, odnosno upravljanja vozilima na osnovu ovlašćenja. Jedan broj je u protekla dva meseca već odustao ne želeći da čeka prvi novembar.

Dalje, komentarišemo među sobom i što sve češće na ulicama Gračanice srećemo britanske pripadnike KFOR-a. Godinama ih nismo viđali, i nekako nam je bilo lakše. Među Srbima na Kosovu i Metohiji važi jedno nepisano pravilo a to je; gde su oni, nama se ne piše dobro. Najveći broj Srba, po dolasku „mirovnjaka", ubijen je baš u zonama gde su nadležni bili Britanci, i nikada počinioci tih gnusnih zločina nisu pronađeni. Te vojske sećamo se samo po zlu.

Sve češće na ulicama Gračanice srećemo britanske pripadnike KFOR… Gde su oni, nama se ne piše dobro

Uoči lokalnih izbora, baš u danima kada je glavna tema bila udruživanje inače nepomirljivih albanskih partija u „Albanski savez" i njihov zajednički nastup na izborima za opštinu Gračanica, išli su po selu i razgovarali sa meštanima pitajući ih: „Da li je bolje za vas da na čelu opštine bude Srbin ili Albanac?"

Šta da kažem na kraju svega ovoga? Možda da citiram Ivu Andrića koji je u svojoj knjizi Znakovi pored puta napisao: „Ponekad čovek preživljuje takve stvari da sama činjenica da ih je preživeo znači ne samo pobedu i izbavljenje nego čudo; jedno ponovno, radosno rođenje po naročitoj milosti viših sila."

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice i autor knjige „Pisma s Kosova 2011-2023: Zašto si nas ostavio Beograde?" Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor: Novi Standard

Naslovna fotografija: Tanjug/Srpska lista/bs

BONUS VIDEO:

 

politika.rs

Србија између кратког руског ланца и европског дугог штапа

Јасна Петровић-Стојановић

6–7 minutes

---

Ако су ЕУ и председавајућа Европске комисије Урсулa фор дер Лајен видели интерес у доношењу одлуке о одрицању од руског гаса, онда су се или грдно прерачунали или им уопште није важно како ће се грејати грађани уније. А они, као и индустрија у земљама чланицама, течни природни гас (ЛНГ) данас плаћају 100 евра за мегават-сат – руски је пред почетак рата у Украјини коштао три пута мање. Према последњим подацима Евростата, домаћинства у ЕУ се сада суочавају са 20 одсто већим рачунима за грејање, а чак 15 милиона њих не може да загрева своје домове. Челници ЕУ су мудро посаветовали грађане да се у борби против хладноће ослоне на топле џемпере и ћебад, а недавно су се похвалили да су им складишта гаса попуњена више од 72 одсто и да за њих нема зиме.

Било зиме или не, чланице Европске уније одобриле су 19. пакет санкција против Русије, који, између осталог, укључује забрану увоза руског гаса на европско тржиште од 1. јануара 2027, годину дана раније него што је првотно било планирано. Постепено укидање стартује од 1. јануара 2026. Бугарска је већ много пута показала да ће пре себи пуцати у ноге и остати без пара за транзит гаса, него што ће се супротставити одлукама Брисела и САД. Због тога, с правом постоји бојазан да ће оставити и Србију и Мађарску без енергента који до ње стиже „Турским током".

Након што су се власти у Србији огласиле упозорењем да се наша земља налази у веома тешкој, готово безизлазној ситуацији због забране увоза руског гаса, огласила се европска комесарка за проширење Марта Кос. Поручила је да одлука Савета ЕУ не значи да ће чланице уније зауставити транспорт руског гаса до трећих земаља, међу које спада и Србија. Нагласила је да ЕУ подржава Србију и друге балканске државе у диверсификацији увоза енергената.

„Решење Савета ЕУ не предвиђа да ће земље чланице морати да прекину транзит руског гаса у треће земље, као што је Србија", била је категорична комесарка.

Др Михајло Рабреновић, оснивач Евросфере, пита се да ли Марта Кос говори истину или је реч о полуистини која би могла скупо да кошта Србију: „Она (можда) формално говори истину, али само напола. Позивајући се на одлуку Савета ЕУ, она наводи да забрана увоза руског гаса од 1. јануара 2026. не значи аутоматски и забрану транзита ка трећим земљама. То јесте тачно – али само ако се државе чланице сагласе и ако политички и безбедносни услови то дозволе. У документима ЕУ нигде се не гарантује да ће гас сигурно стизати до Србије, већ се предвиђа могућност ревизије снабдевања и ограничења из разлога безбедности енергетског система", објашњава Рабреновић и додаје да председник Вучић с правом упозорава на реалан ризик да оно што је на папиру дозвољено – у пракси може бити онемогућено.

„Марта Кос говори о 'де јуре' могућности, а Вучић о 'де факто' стварности. У међувремену Русија у овако комплексној ситуацији Србију држи на кратком ланцу – није закључила нови уговор о испоруци гаса, како би задржала утицај и покушала да обесхрабри Београд у заштити својих интереса у вези са НИС-ом.

Брисел, који жели да се представи као савезник, требало би да захтева диверсификацију само у мери у којој је спреман да је стварно и помогне подршком у финансирању изградње нових интерконектора и инфраструктуре преко Хрватске, Румуније или из других праваца. У супротном, реч је о још једној полуистини која Србију може скупо да кошта", категоричан је Рабреновић.

Обрни-окрени, сва је прилика да поједини представници ЕУ говоре полуистину, Русија користи зависност као полугу притиска, а Србија упозорава на целу истину. А у политици полуистина често наноси већу штету него лаж, јер ствара утисак сигурности тамо где сигурности нема.

– Не треба занемарити ни шири контекст, односно чињеницу да је удео руског гаса у укупном увозу ЕУ пао на 12 одсто, а пре рата у Украјини био је 45 одсто. Сходно томе, искључење руских количина неминовно ће повећати притисак на цене и доступност енергената, што захтева благовремене заштитне механизме за домаћинства и индустрију у Србији – упозорава оснивач Евросфере.

Финансијски аналитичар Владан Павловић каже да ће се укидање спроводити фазно, те да за Србију није проблем само то већ и то што нема ни краткорочни, ни дугорочни уговор, већ само онај до јануара 2026. године. Из тог разлога нејасно је у коју категорију спадамо.

– Бугарска ће прекинути само доток за краткорочне уговоре, али не и за дугорочне. Сматрам да ћемо ми добити изузеће и дозволу за нови уговор, мислим да је то већ и договарано приликом посете Урсуле фон дер Лајен Београду, мада није званично поменуто, тако да нема разлога за драму. У противном, чека нас колапс који није решив ове зиме, а вероватно ни следеће. Како год, до 2027. се дефинитивно морамо диверсификовати, а то значи изградњу руте која иде кроз Северну Македонију и за почетак повезивање на румунски гас – истиче Владан Павловић.

Додатне количине из Азербејџана, Грчке и Мађарске

У случају најгорег сценарија – да се Србији, дакле, забрани увоз руског гаса, алтернативе су азербејџански гас, течни природни гас (ЛНГ) са терминала у Грчкој, из Румуније, Турске и Мађарске, која је главно гасно чвориште, а до ње може да стиже и ЛНГ са Крка. Будући да је Србији годишње потребно око 3,2 милијарде кубика гаса из ових других праваца, могла би да се обезбеди трећина, односно милијарда кубика. Остало би морала да повлачи из складишта у Мађарској или да докупи још неке количине (не)руског гаса, под условом да капацитети гасовода нису претходно заузети за транзит гаса неке друге

 

in4s.net

Јасна порука Србији из Стразбура:   Није довољно да се одрекнете Косова и Русије – будите нам робови!

ИН4С

5–6 minutes

---

Резолуција Европског парламента која наводи да процес приступања Србије Европској унији не може да напредује без санкција Русији део је наставка србофобне и русофобне политике ЕУ. До сада су од Србије тражили да се одрекне Косова и критиковали су СПЦ, међутим, шта год Србија буде радила, то никада неће бити довољно добро за Запад.

Овако политички аналитичар и публициста Игор Ивановић коментарише нову резолуцију ЕП о Србији, за коју је гласало 457 од укупно 632 посланика. Овим документом осуђује се наводно отворено руско мешање у студентске протесте кроз изјаве званичника Руске Федерације, укључујући и председника те земље Владимира Путина који је рекао да су протести део ,,обојене револуције" коју подржава Запад. Резолуција такође тврди да је Србија последњих година одлучила да продуби своју енергетску зависност од Русије, као и да би требало да донесе ,,темељне одлуке у том погледу.

,,Ова резолуција је психолошког и идеолошког карактера. Говори нам о томе да је европска политичка елита у основи антисрпска и да је изразито леволиберална, односно да је на позицијама странке рата. За мене то није никакво изненађење, већ потврда историјског континуитета. То је иста она „памет" са којом имамо проблем последња два века, и то са веома тешким последицама", рекао је Ивановић за Спутњик.

Он додаје и то да смо сами себе довели у овакву позицију када смо аплицирали за пријем у Европску унију и када смо из нејасних разлога сматрали да је то нужан услов за опстанак једне државе. Када нека држава већ аплицира, Брисел онда сматра да има право да је понижава и говори како не напредује.

,,Највећи проблем лежи у томе што је то заправо један потпуно бесмислен пут. Тамо нема стварног напретка. Они који су већ ушли у ЕУ, у многим аспектима су назадовали и тај процес посебно је уочљив код држава које су слабије и које имају већи вазални потенцијал, попут држава у нашем окружењу. Када је у питању Европска унија, реч о напредовању у идеји ропства, а не у идеји слободе. Наше политичке елите су ипак вазалне, и у доброј мери авнојевске памети, тако да се од њих не може ни очекивати оштрији, агресивнији и бољи одговор на овакве резолуције".

Баш нас брига!

Ивановић објашњава да је либерални свет је конципиран око бесконачно бесмислених резолуција, увек идеолошких и психолошких, које се често и понављају у истом облику, те је мишљења да Србија и ову резолуцију само треба да игнорише.
,,Мислим да је једини прави одговор – не обазирати се на те резолуције. Ми добро знамо с ким имамо посла, а све и да смо у ЕУ, они би доносили исте такве резолуције против нас. Сутра, када бисмо хипотетички увели санкције Русији, што би за нас саме био погубан потез, такође би се доносиле антисрпске резолуције са истом већином, само што би теме биле другачије – на пример, унутрашња права мањина, права хомосексуалних заједница и тако даље".

Наш саговорник сматра да нас Запад мрзи због нас самих.

,,Немојмо никада занемарити да је антисрпска политика постојала и када није било „руског проблема". И када је Русија била у историјском паду, без утицаја и унутар својих граница, а камоли негде другде, радикална антисрпска политика је ипак постојала. Од деведесетих година па до данас – већ 35 година, дакле три и по деценије траје тај континуитет антисрпске политике. Ту су се здружиле неолиберална, односно политика колективног Запада са авнојевском политиком. То је суштина проблема. Сви остали проблеми су изведени из тога".

Деца да се стиде порекла

На вековну мржњу Запада према Србији, треба додати сада и руски фактор. Међутим, чак и да њега нема, ми смо источно-православна држава, другачијих светоназора и то је Западњацима неприхватљиво. каже Ивановић. Они нису много бољи ни према својим патријархалним, конзервативним грађанима и својим традиционалним црквама.

Уколико бисмо се свега одрекли, и Косова и Метохије и пријатељства са Русијом, Србија опет не би била најдемокоратскија земља ни у региону, а камоли у Европи и то треба објаснити свим локалним европејцима, сматра Ивановић.

,,Били бисмо у милости Запада свега петнаест минута, можда пола сата, а после бисмо опет били оптужени за нешто друго. И Милошевића су једно кратко време сматрали ,,фактором стабилности", све до тренутка док није испланирана отимачина Косова и Метохије. У томе лежи заблуда искрених присталица европске политике. Не мислим на оне који су плаћеници, већ на оне који искрено верују у ту идеју, не схватајући да тај процес никада неће бити коначан".

Чим бисмо испунили један услов, дошли би нови и тако у недоглед, док се не бисмо нашли у апсурдном стању ,,српске кривице". Нове генерације би се рађале са осећајем националне кривице и као такве морале би увек бити спремне на било коју жртву која има се тражи, закључује Ивановић.

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

 

iskra.co

Европска унија уводи потпуну забрану руског гаса: Шта то значи за Србију

Дарко Митровић

8–10 minutes

---

Европска унија уводи потпуну забрану руског гаса: Шта то значи за Србију

21.10.2025. - 8:06

Getty © Tomas Ragina

Европска унија је пре три године пуцала себи у ногу када је одлучила да забрани увоз нафте морским путем, као и природног гаса из Русије, а сада најавом тоталне забране свих руских енергената изгледа жели да пуца и у другу ногу и то не осврћући се на вапај своје привреде која не успева да изађе из рецесије.

Европски савет се данас сложио око своје преговарачке позиције о нацрту уредбе о постепеном укидању увоза руског природног гаса. Предложена уредба уводи правно обавезујућу, постепену забрану увоза гаса из цевовода и течног природног гаса из Русије од 1. јануара 2026. године, од које ће бити изузети они који имају дугорочне уговоре, са потпуном забраном која ће се примењивати од 1. јануара 2028. Савет Европске уније усвојио је и забрану транзита руског гаса кроз ЕУ у треће земље, што ће, упозоравају у Влади Србије, утицати и на нашу земљу, а та мера ступа на снагу од 1. јануара 2026. године.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да се Србија налази у веома тешкој и готово безизлазној ситуацији. Она је рекла да је суштина да Бугарска неће дозволити проток руског гаса кроз „Балкански ток", чиме ће бити оштећена и Србија у будућности. Истакла је да се наша земља, која није учесница ни у једном сукобу, „нашла погођена ни крива ни дужна".

„Упркос свему, даћемо све од себе, као и до сада, да грађани не осете проблеме са којима се суочавамо", рекла је министарка рударства и енергетике.

Такође, Словачка и Мађарска биле би директно погођене, уколико ова уредба ступи на снагу. Министар спољних послова Петер Сијарто је изјавио да ће Мађарска искористити сва политичка и правна средства како би спречила усвајање овог плана.

Шта ово значи за Србију?

Србија у овом тренутку добија руски гас преко Бугарске, „Турским током", односно његовим краком који је познатији као „Балкански ток".

Јелица Путниковић, главна уредница портала „Енергија Балкана" каже да је првобитно Европска комисија навела да та ограничења неће важити за Србију, јер није чланица ЕУ и да је било најављено да нећемо моћи да транспортујемо руски гас даље у Мађарску.

„Ово је заправо нови пакет санкција против руског гаса. Ми као неко ко није чланица ЕУ, не морамо то да прихватимо. Наравно, ако идемо у оној варијанти да ми хоћемо да будемо чланица ЕУ, неки ће рећи да не треба да увозимо руски гас. Ми, међутим, немамо алтернативу и немамо чиме да заменимо тај гас који добијамо из Русије. Не само да не можемо финансијски, јер би нас то више коштало,него је проблем у томе што не постоји гасовод којим би нам стизао неки други гас„, каже Путниковић за РТ Балкан.

Она указује да ће, уколико остане доследна овим најавама, и Европа бити у проблему, јер је чињеница да је количина гаса који ЕУ увози из Русије пала испод 20 одсто, али да и даље нема адекватну замену за те количине и да није престала да га купује.

„Поред 'Турског тока' и 'Плавог тока' озбиљне количине течног нафтног гаса из Русије стижу до европских терминала и он се даље транспортује гасоводима према потрошачима и земљама које немају излаз на море. Аустрија купује и даље руски гас и не може тотално да га се одрекне„, тврди Путниковић.

Она напомиње да би Србија могла да надомести део увозом гасоводом преко Хоргоша из Мађарске, али да ту није питање само цене, већ и доступних количина. Напомиње да је гас из Азербејџана тренутно најреалнија опција, али он није довољан. Јер, годишње количине које су Србији потребне су између 2,8 и 3 милијарде кубних метара гаса, а капацитет гасовода између Србије и Бугарске је 1,8 милијарди. Ни ту количину не можемо да повучемо, пошто је капацитет цевовода којим гас стиже, између Грчке и Бугарске значајно мањи, јер пројекат проширења није окончан.

„Од луке 'Александрополис' једноставно не постоји адекватни цевоводи између Грчке и Бугарске, јер нису повећали капацитете гасовода да би могли да задовоље ту потражњу. А и Азербејџанци, од којих купујемо гас из овог правца, су сами рекли да они немају довољно да би значајније повећали испоруке. Гради се гасовод према Северној Македонији из Грчке, у процесу је отпочињање изградње и гасовода између Северне Македоније и Србије, али питање је када ће то бити готово. Имамо опцију и да се гради гасовод према Румунији, али се још преговара да ли ће бити изграђен и да ли ће бити гаса из Румуније за Србију", објашњава Јелица Путниковић и напомиње да је јасно да тренутно нема опције која би могла да замени руски енергент.

„Бугарска ризикује тужбе"

Када је у питању транзит преко Бугарске она истиче да је „Турски ток" кроз Бугарску грађен уз поштовање „Трећег енергетског пакета" и да Софија има обавезе према државама које су унапред закупиле капацитете.

„Чим се појавила та информација да ће Европа да забрани руски гас, бугарски политичари су одмах рекли да ће они забранити транзит, али су их демантовали политички противници. Када би Бугарска сутра рекла да неће да транспортује руски гас ка Србији и Мађарској, сви који са њима имају уговоре о закупу, а неки и на 20 година, све те земље и компаније би могле да их туже за изазивање енергетске кризе и за изгубљену добит. Бугари морају добро да размисле пре него што то ураде„, поручује Јелица Путниковић.

Стручњак за енергетикуМилош Здравковић каже за РТ Балкан да је „екипа" која је тренутно на власти у Европи спремна да забрани руске енергенте, чак и по цену економског самоуништења.

„Ако ова номенклатура преживи, они ће то и да ураде, али верујем да неће бити на власти у време за када планирају потпуно укидање руских енергената. Одлуке које доносе немају никакав резон. У исто време док се они одричу руског тржишта, енергената и сировина, делимично и технологија, Американци све то обилато користе, као и Индија, Кина, Јапан, а о земљама Глобалног југа да и не причамо", указује Здравковић.

Он напомиње да не могу историчари и политичари да се баве енергетиком и указује да не може да се нађе неко логично објашњење зашто европски политичари повлаче сулуде потезе који штете њиховој економији и грађанима.

„Постоје ствари које не могу да се надоместе. Не купује се гас у драгстору, морате да га наручите, резервишете и да он стигне. Да би се снабдевали гасом, морате имати гасовод, терминале…Увоз гаса није куповина брашна или хлеба, а и за то је потребна логистика, а за увоз енергената потребни су гасоводи и нафтоводи и то је много комплексије од увоза друге робе", истиче Здравковић.

Слабост и лицемерје ЕУ

Након три године размишљања, преклињања и попуштања, ЕУ је одлучила да истраје у својој намери да протера руске енергенте из Европе, али је и даље питање да ли ће им то успети.

Предложена уредба захтева од свих држава чланица да доставе „националне планове диверзификације" у којима ће бити наведене мере и потенцијални изазови.

„Исти захтев за достављање националног плана диверзификације примењивао би се на оне државе чланице које још увозе руску нафту, са циљем да се такав увоз прекине до 1. јануара 2028. године", наводи се у документу.

У Уредби, која представља централни елемент плана Европске уније  „РипауерЕУ" за окончање зависности од руске енергије, у једном сегменту се ипак огледа слабост, али и лицемерје ЕУ, када су у питању све њихове претње. Док постављају услове и траже да им чланице ЕУ пишу реферате како ће се ослободити руског гаса – они кроз посебну одредбу остављају отворена врата да их Русија ипак избави, ако то буде потребно. Односно, да у случају потребе могу да суспендују ту забрану и да ипак увозе гас.

rt.rs / Златица Радовић

 

Орхан Драгаш*: Када „Комерсант” држи лекције

politika.rs

Када „Комерсант" држи лекције

Орхан Драгаш*

8–10 minutes

---

У  земљи у којој новинарство одавно није професија већ дисциплина лојалности режиму, текст руског „Комерсанта" о наводном погоршању односа Србије и Турске због испоруке дронова Косову делује као гротескна морална лекција. Да није трагично, било би комично: медиј који годинама не уме да постави једно питање о руским ратовима, сада дијагностикује „хистерију" и „неодмерене изјаве" српског председника. Да, баш они – из земље која је рат претворила у стално стање нације. 
У чланку Генадија Сисојева, сталног дописника „Комерсанта" с Балкана, читалац добија све оно што руска пропаганда данас нуди: хладан тон, привид професионализма и уредничку селективност која увек води истом закључку – крив је Вучић. Ни речи о турској испоруци оружја Косову, „држави" чији потези у безбедносној сфери редовно изазивају тензије на Балкану. Ни трага од питања зашто Турска, као чланица НАТО-а, испоручује офанзивно наоружање територији која је још предмет спора и преговора под окриљем истог тог НАТО-а. 
Али зато има обиље цитата такозваних опонената режима, како би текст звучао плурално. Вучићев кабинет? Министарство спољних послова? Амбасада Србије у Москви или Анкари? Ни са ким од њих није контактирано. Сисојев није ни покушао да провери било какву званичну реакцију Београда. У руском новинарству, то се данас не сматра мањкавошћу – напротив, то је метода. Истина се не проверава, већ обликује. 
У тексту „Комерсант" приказује Александра Вучића као лидера који „емотивно реагује", „напада и НАТО и Турску у истом даху" и „изолује Србију". Познато, зар не? То је стари модел руске „анализе" – створити утисак да је пријатељ непредвидив и да му треба патерналистичка корекција. 
Тако данас Русија „пријатељски" објашњава Србији да треба да ћути док Анкара наоружава Косово, док истовремено „Комерсант" у Москви објављује текстове о томе како је Србија изгубила „политичку инвестицију Турске". Руси су, дакле, забринути због дронова који лете из земље с којом и сами одржавају војно-техничке контакте. Брину за стабилност региона – из земље која већ више од три године бомбардује свог суседа. 
Та брига је, наравно, селективна, а пре свега цинична. „Комерсант" никада неће поставити питање зашто Русија води рат у Украјини, зашто је разорила Мариупољ и Харков, зашто бомбардује Одесу и Херсон, нити зашто трогодишњу агресију назива „специјалном војном операцијом". Неће питати зашто је уништила сопствену међународну репутацију и претворила дипломатију у продужетак војске. Уместо тога, анализира тон председника мале балканске земље, као да у Београду лежи извор нестабилности, а не у Кремљу. То је суштина руског моралног парадокса – земља која разара, а држи лекције о миру; држава која окупира, а оптужује друге за дестабилизацију. 
Занимљиво је и што су се руски медији, у тренуцима када је Србија под најтежим притисцима са Запада, одлучили да додатно оптерете њен положај. Ако је „Комерсант" глас Кремља – а тешко је рећи да није – онда се поставља једноставно питање: Какви су то пријатељи који користе сваку прилику да вам ослабе позицију? 
Погледајмо само случај НИС-а, где се руски власник понаша као да му је Србија ратни плен, а не партнер. Након што је компанија пала под америчке санкције, Москва није учинила ништа да олакша Србији излазак из ћорсокака. Напротив, свака иницијатива Београда, решење које би омогућило пословање без санкција, наилази на хладну уцену: ако то урадите, гас престаје да стиже од 31. децембра! 
То није политика пријатељства, него зависности. И није случајно да се баш у таквом окружењу појављује текст у „Комерсанту" који Вучића приказује као „непоузданог партнера" и „емоционалног вођу". То је руска верзија дипломатског притиска – кроз новински коментар. Иронија је да се исти они који Београду спочитавају „емоције" сами понашају као увређени заштитници својих интереса сваки пут када Србија покуша да делује рационално. 
„Комерсант" је најсофистициранији облик државног медијског апарата у Русији. Не делује кроз отворену пропаганду, већ кроз привид рационалне анализе и контролисаног језика. Његов задатак није да обавести, већ да усмери перцепцију и да сваком тексту да оквир који подржава политику Кремља. У томе је његова стварна снага – у уверењу да говори разумно, док заправо понавља линију власти са стилом који треба да делује цивилизовано. Текст о Србији написан је у том духу – не као анализа, већ као упозорење. Порука је јасна: Србија би требало да зна своје место, да не драматизује „дронове" и да не сумња у Турску, јер Кремљ и Анкара данас имају сопствени пакт који се не сме реметити балканским тензијама. 
У тој рачуници, Србија је декор, не савезник. Ако Анкара јача, Београд мора да заћути. Ако се Београд побуни, „Комерсант" ће објаснити да је Вучић „прешао црвену линију". А у позадини, гас ће поново постати инструмент политичког подсећања на то ко држи вентил. 
Није тешко препознати логику колонијалног односа: велика сила не жели партнера, већ послушника. У том смислу, „Комерсант" не пише о Србији – он пише Србији. Као учитељ који је изгубио ауторитет, али и даље виче да се зна ко је био наставник. 
Формално, „Комерсант" је приватни лист. У стварности, то је лист Алишера Усманова, олигарха веома блиског Кремљу,  који није објавио ниједан текст против Кремља од 2006. године, али је зато изградио читаву медијску групу која постоји да би стварала илузију професионалног новинарства. „Комерсант" не носи печат Кремља на насловној страни, али носи његов рукопис у свакој реченици.
Понекад се тај рукопис препознаје управо по ономе што није написано. У тексту о Србији нема ниједне речи о руској улози на Балкану, о гасној зависности, о политичкој калкулацији Москве да свака нестабилност у региону користи само њој. Све то нестаје иза уобичајене матрице: Вучић као проблем, Србија као „неуралгична тачка", Балкан као полигон за моралне лекције из Москве. 
И ту долазимо до суштине: „Комерсант" нису новине, већ рефлекс државе која се боји да изгуби последње пријатеље. Он не пише да би обавестио јавност, већ да би јавност уверио да Србија „није оно што је била" – што, преведено с руског на искрено, значи: више не слуша довољно пажљиво. 
У свему томе постоји један дубоко ироничан слој. Док „Комерсант" спочитава Србији „хистеричне реакције", у самој Русији новинари одлазе у затвор због објављивања чињеница о рату, а читава земља живи под сталном медијском блокадом. Нација која не може да прочита сопствену истину сада пише туторијале о туђој „емоционалности". 
Када „Комерсант" говори о дестабилизацији Балкана, он то не чини из перспективе региона, већ из угла силе која још мисли да има право на туђе просторе. За руске медије Балкан није заједница држава и интереса, већ простор утицаја, зона надметања у којој се мери лојалност, а не разумевање. Јер за руске медије Балкан није простор дијалога, већ табла на којој се постављају фигуре. А Србија, у тој слици, има дозволу да буде само пион који се не љути кад га померају. Ако се пак побуни – следи „аналитички текст" у којем се објашњава да је то доказ политичке нестабилности. 
Свет у којем Москва више нема идеју, него само потребу за послушношћу, не може да створи другачије текстове. Иза углађеног језика остаје празнина. То више није новинарство, него одраз режима који је изгубио смисао, али не и потребу да проповеда другима. 
„Комерсант" је у овом случају написао оно што руска дипломатија мисли, али не може да каже наглас. Текст није производ новинарског увида, већ политичког импулса. Његов циљ није да информише руску јавност – која, узгред, о Балкану зна колико и о географији Месеца – већ да дисциплинује Србију. 
Оно што у Москви зову „братски однос" све чешће личи на притисак да се ћути, да се трпи и да се захваљује. И док руски новинари у Београду пишу о „емоционалном Вучићу", њихови уредници у Москви верно преносе поруку својих спонзора: пријатељство са Србијом постоји, али само док Србија ћути. 
Зато текст из „Комерсанта" не треба читати као вест, већ као поруку. У њему нема анализе, већ инструкција; нема бриге, већ притиска. Када држава која води рат почне да објашњава другима мир, то више није само лицемерје – то је системски, прорачунат цинизам. 
Србија мора да остане способна да говори сама за себе. Не против Русије, не против Запада – већ у своје име. Јер онај ко престане да говори сам, пристаје да о њему говоре други.

*Директор Међународног 
института за безбедност

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

beta.rs

Vučić: Primena američkih sankcija NIS-u pogodiće sve građane Srbije

VAI

6–7 minutes

---

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će primena američkih sankcija Naftnoj idnsutriji Srbije (NIS), koja je počela danas, pogoditi sve građane Srbije, ali da je država učinila sve da obezbedi energetsku sigurnost.

"Sankcije NIS-u su očekivana, ali veoma loša vest za sve građane, iako su sva naša skladišta nafte prepuna", rekao je Vučić u vanrednom obraćanju javnosti.

NiS, kako je naveo, može da radi bez dotoka nafte do 1. novembra.

Dodao je da sankcije NIS-u nisu uperene protiv nekog u državnom vrhu, ali da će se osetiti u "političkom, ekonomskom, socijalnom i svaklom drugom smislu".

"Sada moramo da budemo jedinstveni i da pronalazimo najbolje moguće rešenja", kazao je Vučić i naveo da je jutros ragovarao sa ambasadorom Rusije i da će biti nastavljeni razgovori sa američkim zvaničnicima.

SAD je u januaru ove godine uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, ali je njihova primena odlagana do danas. 

Vučić pozvao građane da glasaju za Srpsku listu na lokalnim izborima na Kosovu

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je danas sve Srbe sa Kosova da izađu na predstojeće lokalne izbore u pokrajini i da glasaju za Srpsku listu jer je, kako navodi, to odgovorna lista koja zastupa interese naroda i kojoj ne naređuju ni kosovski premijer ni strane ambasade.

"Da li to uvek sve najbolje i da li su oni svi dobri, fini i pošteni - to je nemoguće. Ali to su ljudi koji su izdržali takav teror koji nijedna partija na evropskom kontinentu nije izdržala. I od albanskih vlasti i spolja", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Predsedništvu.

Govoreći o stanju na Kosovu, Vučić je rekao da je od februara 2021. godine tamo bilo više od 700 neprocesuiranih etničkih napada na Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu.

"Od toga 37 napada na decu a 115 na crkvu i verske objekte. Uhapsili su 157 Srba potpuno arbitrerno, bez ikakvih zakonskih osnova i podignutih optužnica i drugih akata. Bilo je šest Srba koji su upucani iz službenog oružja kosovskih policajaca, od čega i jedno dete od 11 godina", rekao je on.

Vučić je dodao da je u tom periodu zabranjen i promet

dinara, obavljene su ilegalne eksproprijacije, nasilno su ukinute srpske institucije koje pružaju javne usluge, bilo je upada u srpske zdravstvene institucije i veštački je menjana etnička struktura srpskih opština.

Vučić najavio da će razgovarati s Erdoganom o isporuci dronova Kosovu, pozvao UN da reaguju

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je danas UN da reaguju povodom isporuke turskih dronova kosovskim bezbednosnim snagama a Tursku na poštovanje principa međunarodnog javnog prava i "elementarnih interesa Srbije i srpskog naroda".

Turska je isporučila 1.000 dronova-samoubica "Skajdeger" Kosovu a avion s tom pošiljkom juče je sleteo na prištinski aerodrom.

Vučić je povodom te isporuke rekao da će razgovarati s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

"Molimo turske partnere da razgovaraju s nama i da uvaže naše interese. Ponašanje Turske u regionu je od najvećeg značaja za Srbiju, zato ih molimo da uzmu u obzir ne samo svoje već i interese celog regiona i Srbije kao partnerske zemlje. Želimo najbolje odnose s Turskom ali ih molimo da prepoznaju elementarne interese Srbije i srpskog naroda", rekao je u obraćanju javnosti iz zgrade Predsedništva u Beogradu.

Dodao je da naoružavanje Albanaca na Kosovu i Metohiji "nije od juče" i da su u to uključeni i Nemačka, Velika Britanija, SAD, Hrvatska, Slovenija.

"Svi im daju po nešto, neko šlemove i uniforme, neko poligone za obuku. Nemačka kamione i vozila za razbijanje demonstracija, SAD vozila 'hamvi' i dronove, Turska dronove, vozila 'Kobra', jurišne i snajperske puške. Da li je ovo sila koja može Srbiju da uplaši, ugrozi? Ne ali je zabrinjavajuća namera da se s tim nastavi", kazao je predsednik.

Vučić je rekao i da Srbiji nije potrebno "dalje zaoštravanje".

"Uvek ću biti dobar domaćin Erdoganu, on je lider uspešne i velike zemlje. Najveći turski lider posle Kemala Ataturka. Uvek je dobrodošao u našu zemlju jer je moj posao da gradim dobre odnose ali i da stanem na stranu svog naroda i da se borim za njegove interese", kazao je Vučić.

Vučić: Carine EU na čelik pogodiće železaru u Smederevu

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će carine Evropske unije na čelik pogoditi železaru u Smedrevu koja je u vlasništvu kineske Hbis grupe.

"Još jedna loša vest je stigla danas, a to su carine EU na čelik koje najviše pogađaju Veliku Britaniju, Tursku i Srbiju. To će izuzetno pogoditi železaru, gde radi 5.000 ljudi", rekao je Vučić u vanrednom obraćanju javnosti na kojem je govorio i o primeni američkih sankcija preme Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota i povećanje carina na uvoz čelika iz zemalja van EU. Komisija namerava da najpre prepolovi kvote za uvoz čelika, a uvoz koji premaši te kvote biće podložan udvostručenim carinama, odnosno biće povećan sa 25 na 50 odsto.

"To ne može niko od nas da izdrži, ali to ne može da izdrži niko od evropskih proizvođača automobila, zato su se danas svi pobunili. Oni više ne mogu da izdrže nikakvu konkurenciju, oslanjali su se na jeftiniji čelik koji su dobijali od svih nas", rekao je Vučić.

Dodao je da će moliti predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, oslobodi bar carina na čelik.

"Prihvatićemo kvote, makar jednog od toga da nas oslobode", rekao je Vučić.

Naveo je da Srbija više nije atraktvno mesto za ulaganje stranih kompanija, jer nema jeftinu radnu snagu.

"Nadam se da ćemo do kraja meseca sa Rusijim sklopiti povoljan gasni aranžman, što će popraviti poziciju i konkurentnost naše zemlje", rekao je Vučić.