Нови талас усташизације Хрватске
Јелена Милић
9–11 minutes
Познаник из Стејт департмента рекао ми је да се „Нетфликсова" серија „Кућа од карата" не препоручује онима који се баве америчком политиком јер „ствари нису тако прљаве". Ипак, продукција ту и тамо подсети да се „може покренути импичмент појединог председника САД, али не и институције председника САД, нити се његове надлежности могу мењати под притиском јавности".
Студенти су председнику Србије Александру Вучићу поручили да је „ненадлежан", аболирајући тиме своје противуставне методе покушаја промене власти.
Студенти су председнику Србије Александру Вучићу поручили да је „ненадлежан", аболирајући тиме своје противуставне методе покушаја промене власти.
Недавно смо видели да студент Србије који жели да учи у шаторском насељу не зна да акумулатор нема нулу и фазу. Студенти у блокади Електротехничког факултета самозаљубљено су поручили да је „ово је земља где најбољи одустају и дижу руке, а друштвени талог остаје".
Последице унутрашње поларизације Србије, ојачане и тешким притисцима око снабдевања енергентима, трпе и Срби у региону. Док им је матица уједињенија око државних и националних интереса, она има више простора и ресурса да адекватно јача њихов положај. Зато не изненађује недавна неприхватљива изјава министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића, добрано свесног наших тренутних прилика, да је срамотно скандирање против репрезентације Републике Србије „оправдано док Србија не испуни то и то".
Последице унутрашње поларизације Србије, ојачане и тешким притисцима око снабдевања енергентима, трпе и Срби у региону. Док им је матица уједињенија око државних и националних интереса, она има више простора и ресурса да адекватно јача њихов положај. Зато не изненађује недавна неприхватљива изјава министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића, добрано свесног наших тренутних прилика, да је срамотно скандирање против репрезентације Републике Србије „оправдано док Србија не испуни то и то".
Конаковићев став део је новог наметнутог наратива који, што су поделе у Србији израженије, а спољни притисци неиздржљивији, сада доминантно формира искривљену слику о приликама у Србији и њеном утицају у региону.
Весна Кнежевић у тексту „Хрватски Срби у клопци лоших намера" потврђује ову тезу. „Шта је то данас другачије да мрзитељи наступају директније против српске мањине, не више с намером да нешто регулишу по својој вољи, већ из чисте радости иживљавања? Ослабљена српска држава, то је једини нови квалитет, рођен из сурових обрачуна међу Србима у Србији, у које се, као страна у рату, укључио и политички лидер хрватских Срба Милорад Пуповац... Нешто се потпуно ново умешало у баладу о Србима у Хрватској. Блокадерски покрет у Србији после дванаест месеци дављења државе успео је да ослаби Србију, не само симболички. То је погоршало и положај Срба у Хрватској, не само симболички... Милорад Пуповац свесно се укључио у процес слабљење државе Србије. Његове пропагандне јединице у 'Новостима' и Српском народном већу, у првом случају добровољци, у другом различити типови мобилизације и интерног притиска, отворено подржавају вануставни преокрет у Србији."
Редови критичари свега што долази из Србије, који су студентима одмах дали безусловну подршку, опраштају им коришћење песме супруге ратног криминалца или што нас сматрају „друштвеним талогом". Доста њих то и сами мисле, али су довољно перфидни да то не кажу јавно. Широк је то спектар актера, од комунистичких „либералних" комесара, преко донаторски спонзорисаних егзорциониста српског суочавања с прошлошћу до воук културних ратника, у чему је једно време предњачио „Ферал трибун". „Фералови" рестлови и кадрови осталих пропалих квазимедија ухлебљени су већ годинама у „Новостима" – гласилу српске националне мањине (или нечему што се финансира по тој буџетској линији). Издаје их Српско национално веће (СНВ), наводно кровна организација Срба у Хрватској, иако такав појам у законодавству не постоји.
„Новости" су епицентар ирационалне критике Српске православне цркве, која је по њима главни реметилачки фактор свих друштава у региону. И поред недавне формалне промене у руководству СНВ, њиме, као и свим другим српским институцијама, и даље управља Пуповац. Због односа према СПЦ и одсуства конзервативно-либералног садржаја, мимо преношења вести о фолклорним представама, често се чује да „Новости", махом левоактивистички настројене, нису гласило већине Срба у Хрватској. Када се и критикује ХДЗ, дугогодишњи коалициони партнер СДСС се не спомиње, нити се пита шта је црвена линија испод које би коалиција била неприхватљива. Однос према Јасеновцу није, видели смо током хрватског председавања Међународном алијансом за сећање на Холокауст.
Весна Кнежевић у тексту „Хрватски Срби у клопци лоших намера" потврђује ову тезу. „Шта је то данас другачије да мрзитељи наступају директније против српске мањине, не више с намером да нешто регулишу по својој вољи, већ из чисте радости иживљавања? Ослабљена српска држава, то је једини нови квалитет, рођен из сурових обрачуна међу Србима у Србији, у које се, као страна у рату, укључио и политички лидер хрватских Срба Милорад Пуповац... Нешто се потпуно ново умешало у баладу о Србима у Хрватској. Блокадерски покрет у Србији после дванаест месеци дављења државе успео је да ослаби Србију, не само симболички. То је погоршало и положај Срба у Хрватској, не само симболички... Милорад Пуповац свесно се укључио у процес слабљење државе Србије. Његове пропагандне јединице у 'Новостима' и Српском народном већу, у првом случају добровољци, у другом различити типови мобилизације и интерног притиска, отворено подржавају вануставни преокрет у Србији."
Редови критичари свега што долази из Србије, који су студентима одмах дали безусловну подршку, опраштају им коришћење песме супруге ратног криминалца или што нас сматрају „друштвеним талогом". Доста њих то и сами мисле, али су довољно перфидни да то не кажу јавно. Широк је то спектар актера, од комунистичких „либералних" комесара, преко донаторски спонзорисаних егзорциониста српског суочавања с прошлошћу до воук културних ратника, у чему је једно време предњачио „Ферал трибун". „Фералови" рестлови и кадрови осталих пропалих квазимедија ухлебљени су већ годинама у „Новостима" – гласилу српске националне мањине (или нечему што се финансира по тој буџетској линији). Издаје их Српско национално веће (СНВ), наводно кровна организација Срба у Хрватској, иако такав појам у законодавству не постоји.
„Новости" су епицентар ирационалне критике Српске православне цркве, која је по њима главни реметилачки фактор свих друштава у региону. И поред недавне формалне промене у руководству СНВ, њиме, као и свим другим српским институцијама, и даље управља Пуповац. Због односа према СПЦ и одсуства конзервативно-либералног садржаја, мимо преношења вести о фолклорним представама, често се чује да „Новости", махом левоактивистички настројене, нису гласило већине Срба у Хрватској. Када се и критикује ХДЗ, дугогодишњи коалициони партнер СДСС се не спомиње, нити се пита шта је црвена линија испод које би коалиција била неприхватљива. Однос према Јасеновцу није, видели смо током хрватског председавања Међународном алијансом за сећање на Холокауст.
И иначе, о Јасеновцу и геноциду над Србима може се у Хрватској говорити скоро искључиво ако се спомиње и Сребреница. „Новости" тенденциозно релативизују националистичке девијације ХДЗ, а ХДЗ девијације остатка десне сцене хрватског друштва, које, сада видимо, отворено промовишу усташтво. Преко закона који су Србима „компензовали" губитак конститутивности, ХДЗ, који је скоро деценију на власти, финансијски подстиче етнопредузетничко-монополитички начин учешћа Срба у јавном животу. О алокацији средстава одлучује Милорад Пуповац „пријатељ својих непријатеља, непријатељ својих пријатеља", како га описује Кнежевић.
За нови талас усташизације Хрватске и српске, неретко нераспетљиво финансијски умрежене организације, морају сносити део одговорности. Било би добро да се преиспитају деценијски уходане праксе деловања, они који су их креирали и спроводили, као и стални „партнери" с којима су се реализовале. Легитимно је питати колико је штете српској заједници и односима са Србијом нанео Пуповчев дугогодишњи лични антагонизам према председнику Хрватске Зорану Милановићу, чији су ставови према природи и размери злочина над Србима у Хрватској и те како коректнији од ставова ХДЗ-а.
За нови талас усташизације Хрватске и српске, неретко нераспетљиво финансијски умрежене организације, морају сносити део одговорности. Било би добро да се преиспитају деценијски уходане праксе деловања, они који су их креирали и спроводили, као и стални „партнери" с којима су се реализовале. Легитимно је питати колико је штете српској заједници и односима са Србијом нанео Пуповчев дугогодишњи лични антагонизам према председнику Хрватске Зорану Милановићу, чији су ставови према природи и размери злочина над Србима у Хрватској и те како коректнији од ставова ХДЗ-а.
Можда би нови кадрови боље разумели колико је штетно заузимати снисходљиве ставове о деловању власти у Србији, однос који је Пуповац коначно оголио почетком године. Хтео је да се наметне делу леве-хипстерајске-активистичке-културњачке-Сребреница-је-геноцид-Косово-је-независно-антикорупционашке-према-ХДЗ-благонаклоне-Вучићу-су-руке-крваве регионалне сцене, али и да и даље представља „мост" за комуникацију с властима у Србији, директни главни и бочни дискретни, за шта се вишезначно дискредитовао. Ако се ништа од овога брзо не оствари, усташизација, која сада на мети има махом Србе, не више Јевреје и Роме, неометано ће се наставити без обзира на упозорења хрватским властима и подршку Србима из Републике Србије.
На дуге стазе, може се десити да широм Хрватске остане четрдесетак полупразних српских кућа, као легат мегаломаније и култа личности, рентираних за самопослуге и паркинге, испред којих ће се скупљати усташоиди да протестују против ретких српских представа.
У Хрватској, поред СНВ-а, делује и друга „кровна организација" Срба, православаца којих је у Хрватској велика већина, али и нас атеиста – Српска православна црква. Уз талас усташизације којој је Томпсонов концерт био само катализатор, а против које ХДЗ, СНВ и Пуповац немају адекватну стратегију, повампирују се и идеје о поновном формирању ХПЦ. Указом Анте Павелића од 3. априла 1942, по наређењу немачких власти, основана је канонски никад непризната хрватска православна црква. Тиме је НДХ настојала да покаже да у њој нема прогона и асимилације Срба, те да се потпуно онемогући утицај Српске православне цркве. Павелић је имао потпуну контролу над њеним радом, чиме је обезбедио да неканонска ХПЦ постане једна од институција усташког режима.
У Хрватској, поред СНВ-а, делује и друга „кровна организација" Срба, православаца којих је у Хрватској велика већина, али и нас атеиста – Српска православна црква. Уз талас усташизације којој је Томпсонов концерт био само катализатор, а против које ХДЗ, СНВ и Пуповац немају адекватну стратегију, повампирују се и идеје о поновном формирању ХПЦ. Указом Анте Павелића од 3. априла 1942, по наређењу немачких власти, основана је канонски никад непризната хрватска православна црква. Тиме је НДХ настојала да покаже да у њој нема прогона и асимилације Срба, те да се потпуно онемогући утицај Српске православне цркве. Павелић је имао потпуну контролу над њеним радом, чиме је обезбедио да неканонска ХПЦ постане једна од институција усташког режима.
Пре пар година на маргинама хрватског друштва формирано је удружење грађана с тим именом. На срећу, тада им је врхунац тог покушаја било празнично окупљање у изнајмљеној ресторанској сали. Бискупска католичка конференција одредила се тим поводом, сматрајући да је питање аутокефалности и устројства православне цркве у Хрватској искључиво у надлежности СПЦ, што треба посебно нагласити.
Ерик Хобсбом, чувени британски историчар, приметио је, описујући глобализацију и њене домете, да на свету и даље постоји смо одређени број светски признатих институција – „ситуационих добара" која јој одолевају. Не можете закупити Миланску скалу за 2.000 својих званица, или 3.000 одвести на Новогодишњи концерт у Беч. Концертна дворана „Ватрослав Лисински" у Загребу је регионално „ситуационо добро" у најбољем смислу те фразе. Недавно је најављено да ће се у децембру у њој одржати и „Божићни концерт Хрватске православне цркве", на којем ће наступити реномирани бугарски хор византијске музике Св. Јована Кукузеља. Лисински је повукао најаву, али то не значи да на делу није нови покушај враћања идеје о ХПЦ.
Пуповчеве „Новости" о овом случају, ко иза њега стоји и шта он може да значи, још нису писале. Хвалоспевно се преноси да су након седамнаест година националне мањине које живе у Хрватској поново имале прилику да своја фолклорна умећа прикажу управо у „Лисинском", у присуству премијера Андреја Пленковића. Према његовим речима, „припадници мањина поносни су на Хрватску и воле је као толерантну, слободну и демократску земљу у којој заједно с Хрватима живе, раде и граде своју будућност". После Томпсоновог концерта и свих напада на Србе, од тада ни ноторни Франк Андервуд из „Куће од карата", ма ни „Нетфликс", чак и за време божићних празника, не би покушали да нам продају.
Ерик Хобсбом, чувени британски историчар, приметио је, описујући глобализацију и њене домете, да на свету и даље постоји смо одређени број светски признатих институција – „ситуационих добара" која јој одолевају. Не можете закупити Миланску скалу за 2.000 својих званица, или 3.000 одвести на Новогодишњи концерт у Беч. Концертна дворана „Ватрослав Лисински" у Загребу је регионално „ситуационо добро" у најбољем смислу те фразе. Недавно је најављено да ће се у децембру у њој одржати и „Божићни концерт Хрватске православне цркве", на којем ће наступити реномирани бугарски хор византијске музике Св. Јована Кукузеља. Лисински је повукао најаву, али то не значи да на делу није нови покушај враћања идеје о ХПЦ.
Пуповчеве „Новости" о овом случају, ко иза њега стоји и шта он може да значи, још нису писале. Хвалоспевно се преноси да су након седамнаест година националне мањине које живе у Хрватској поново имале прилику да своја фолклорна умећа прикажу управо у „Лисинском", у присуству премијера Андреја Пленковића. Према његовим речима, „припадници мањина поносни су на Хрватску и воле је као толерантну, слободну и демократску земљу у којој заједно с Хрватима живе, раде и граде своју будућност". После Томпсоновог концерта и свих напада на Србе, од тада ни ноторни Франк Андервуд из „Куће од карата", ма ни „Нетфликс", чак и за време божићних празника, не би покушали да нам продају.
*Политички аналитичар
Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
