: Мајкл Јанг, кандидат за амбасадора САД у Србији: Подстицаћу Београд да прихвати политичку и привредну будућност која доноси корист САД, а не Русији и Кини. Наставићу да се залажем за одлазак руског власништва из НИС-а
На саслушању пред Одбором за спољне послове Сената САД био је кандидат за амбасадора САД-а у Србији, Мајкл Јанг.
Он је рекао да, уколико буде потврђен на дужност, продубљиваће одбрамбену и безбедносну сарадњу ради промовисања интереса САД-а, те ширити трговинске и инвестицијске односе „ради повећања просперитета САД-а, јачања регионалне стабилности, те наставка изградње партнерства са Србијом“.
„Наставићу јачати наш билатерални ангажман и продубљивати привредне и пословне везе, усмеравајући Србију према енергетској независности и унапређеној енергетској инфраструктури. Подстицаћу Србију да прихвати политичку и привредну будућност која доноси корист Сједињеним Државама, а не конкурентима попут Русије и Кине“, рекао је Јанг, преноси Слободна Европа.
„За америчке компаније у Србији постоји велики потенцијал, а дубље привредне везе са САД-ом увелико су у интересу и нама и Србији. Радићу на обезбеђивању повољне пословне климе и једнаких услова тржишног такмичења у којима те фирме могу конкурисати и остваривати успех“, додао је он.
Према његовим речима, приоритет ће бити и продубљивање безбедносне и одбрамбене сарадње са Србијом.
„Обезбедићу да америчка индустрија буде у добром положају за задовољавање растућег интереса Србије за испуњавање одбрамбених потреба коришћењем америчке опреме и сарадњом с америчком одбрамбеном индустријом. Ако будем потврђен, сарађиваћу с Владом Србије на сузбијању глобалних претњи, те подржавати наше заједничке приоритете и интересе. Подстицаћу Србију да промовише безбедност, стабилност и просперитет на целом подручју Западног Балкана, укључујући и процес нормализације односа с Косовом“, рекао је он.
Казао је и како ће „наставити да сарађује са Србијом како би искористила свој утицај за очување регионалне стабилности, укључујући и ону у Босни и Херцеговини, док настојимо да очувамо мир успостављен Дејтонским мировним споразумом“.
Мајкл Јанг је током администрације председника Џорџа Буша старијег радио у Министарству спољних послова САД као амбасадор за трговину и еколошка питања, те као заменик подсекретара за економска и пољопривредна питања и заменик правног саветника. Такође је био председник Утах Универзитета од 2004-2011.
САД немају амбасадора у Србији од јануара 2025. када је ту позицију напустио Кристофер Хил.
Процедура именовања амбасадора САД
Процедура именовања амбасадора САД базира се на уставном принципу „савета и сагласности“ Сената.
Председник прво номинује кандидата за амбасадора, који може бити каријерни дипломата или политички именована особа. Након тога номинација иде у Сенатски одбор за спољне послове, који разматра кандидата.
Одбор често организује саслушање на којем кандидат одговара на питања сенатора о политици САД, земљи у коју иде као амбасадор и другим релевантним темама. Одбор гласа о номинацији и шаље препоруку пуном саставу Сената.
Ако се номинација одобри онда буде упућена на гласање у Сенату.
Тек након што Сенат потврди кандидата већином гласова, председник формално именује амбасадора.
Нови амбасадор потом одлази у земљу домаћина и предаје акредитиве шефу државе, чиме службено преузима дужност.
За разлику од многих држава, амбасадори САД не ступају на функцију одмах након председничке номинације. Потврда Сената представља важан механизам контроле извршне власти и често може потрајати седмицама или месецима, посебно ако постоје политичке контроверзе око кандидата.
Тражићу промену власништва у НИС-у
Мајкл Јанг, кога је председник САД Доналд Трамп номиновао за америчког амбасадора у Београду, намерава да се заложи за промену власништва у српској енергетској компанији НИС, у којој је "Гаспромњефт" већински власник, јавља Спутњик.
"Више од 80 одсто њиховог природног гаса увози се из Русије. И њихова главна енергетска компанија је у власништву Русије. Овим питањима се треба позабавити. И ако моја номинација буде потврђена, наравно да ћу наставити да се залажем за промену власништва у НИС-у – за одлазак руског власништва и контроле. Колико ми је познато, преговори о овом питању су у току", рекао је Јанг током саслушања пред Одбором за спољне послове америчког Сената.
"Осим тога, завршетак изградње гасовода са Запада, који им омогућавају приступ енергетским ресурсима, постаје кључан за њихову сарадњу са Западом и за искључивање... Русије и других земаља са мање племенитим амбицијама према Србији", додао је он.
Власници НИС-а принуђени су да продају своју имовину након што су се нашли под америчким санкцијама. Министарство финансија САД је у јануару 2025. године увело је овој српској компанији санкције, заједно са њеним већинским власником, компанијом "Гаспромњефт". Након неколико одлагања, ограничења су ступила на снагу 9. октобра те године.
Министарство енергетике Србије је 11. новембра 2025. саопштило да су руски власници НИС-а обавестили САД о својој спремности да пренесу контролу над компанијом на треће лице.
(Н1, РТ)
