Analitičar Emil Vlajki : Amerikanci guraju Bosnu u rat !

Analitičar Emil
Vlajki upozorava na pogubnu politiku SAD i EU prema RS

Amerikanci
guraju Bosnu u rat !

Amerika smatra da
Evropu treba što više destabilizovati, a namećući preko Lajčaka preglasavanje
RS - neprekidno doliva ulje na vatru

Rat se najavljuje u Republici Srpskoj. I to ne samo onaj verbalni. U petak,
19. oktobra, visoki predstavnik međunarodne zajednice Lajčak nametnuo je ovom
bosansko-hercegovačkom entitetu drakonske uredbe uz velike aplauze
muslimansko-hrvatske federacije. Od prvog decembra ove godine, u skupštini BiH,
definitivno će se, od strane OHR-a, predstavništva međunarodne zajednice u BiH,
ustanoviti mogućnost preglasavanja jednog od tri konstitutivna naroda. I to
naravno, SRPSKOG. Stvar je već viđena, i to je rezultiralo krvavim, genocidnim
ratom od 1992. do 1995. godine.

Dodik, predsjednik vlade RS i lider vladajuće stranke (SNSD), reagirao je na
Lajčakovu izjavu u Čopićevom stilu: „On meni nema Srpske“! I pri tom je dodao
da Srbi u BiH to neće dozvoliti. Odbijaju da prihvate takvu svinjariju pa i po
cijenu sukoba sa vojnim snagama međunarodne zajednice!

Moguća blokada

Dodik je svjestan da nema kud pošto se čini da je njegovo otklanjanje sa
sadašnje pozicije pitanje (kratkog) vremena. Da bi stvar bila „uvjerljivija“,
prije nekoliko dana je u emisiji „60 minuta“ na Federalnoj televiziji
(muslimansko-hrvatski entitet) punih sat vremena govoreno o njegovoj navodnoj
kriminalnoj aktivnosti. NJegovo je destituiranje dakle pripremano sa različitih
strana.

Dva dana nakon toga, 21. oktobra, Dodikova vladajuća stranka donijela je odluku
da će od sada srpski poslanici u BiH parlamentu glasati protiv svega što se tu
predloži. Ako u međuvremenu Lajčak ne promijeni svoju odluku, svi predstavnici
RS će se povući iz BiH organa i tako izazvati blokadu sistema.

U normalnim vremenima bilo bi očito da se Lajčak ne bi mogao povući te da bi
sve slijedilo skidanjem sa vlasti niza, legalno izabranih, srpskih političara.
Ali ovo nisu normalna vremena.

Putinova podrška

Decembar 10., kada će albanska strana proklamirati nezavisnost Kosova uz
jednostrano priznanje većine zapadnih zemalja i slijeđeno vjerovatnim krvavim
konfliktima, bliži se. Izazvati krizu u BiH i požnjeti mogući revolt srpskih
masa krajnje je rizično.

Dodik nije glup i to dobro razumije. Povrh svega, ima veliku karizmu u narodu,
pa možda čak i Putinovu podršku, i njegovo bi smjenjivanje izazvalo pobunu
masa. Lajčak, doduše, ima silu, strane plaćeničke zapadnoameričke trupe. Ali ni
Srpska nije bez sličnih argumenata. NJena je policija poprilična, dobro opremljena
i spremna je braniti interese svog entiteta. Očito je, dakle, da su rizici sa
obje strane veliki i da se obje strane boje upustiti se u takvu avanturu.

Pitanje je, dakako, tko je ovo sve skupa „zamjesio“. Evropi, nova serija
balkanskih ratova očito ne ide u prilog. Ostaje, prema tome, jedino Amerika.
Smatrajući da Evropu treba što više destabilizirati, ona, daleko od svega, a
kontrolirajući Lajčaka, neprekidno dolijeva ulje na vatru. Štoviše, pošto je
drugi hladni rat već otpočeo, Amerika zna da će, u slučaju konflikta, zapadne
evropske zemlje morati biti uz nju. Manipulacije koje Amerika proizvodi u BiH
prvenstveno odgovaraju muslimanima (bošnjačkoj strani) i to je kompenzacije za
američko antiislamsko djelovanje na Bliskom istoku.

Nije jasno kako će se „međunarodna zajednica“ u BiH postaviti u ovoj
konkretnoj situaciji. Ali jedno je jasno. Sve što radi na ovim područjima ide u
korist muslimanskoj strani. Republika Srpska sve više liči na praznu ljušturu
pošto najveći dio njenih nadležnosti odlazi u muslimansko-hrvatsku federaciju.
Ironično je, pritom, što ni Hrvati ne prolaze bolje od Srba, ali imajući
načelnu podršku Zapada, za sada šute i nevoljno šuruju sa Bošnjacima.

Bilo što da bilo, Dodik se je, bez obzira na njegove stvarne motive,
suprotstavio ovakvoj politici „međunarodne zajednice“. Narod je uz njega.
Političko rukovodstvo njegove stranke je, takođe, u ovim trenucima, uz njega.

Ropstvo ili sloboda

Čini se, ipak, da jedan dio njegove partije koji je, uzevši u obzir analizu
sadržaja njihovih izjava, protiv njega, samo prati situaciju, formalno se slaže
sa svojim šefom i vjerovatno traži način da ga se oslobodi. Ali su za taj dio
njegove partije, SNSD-a, nastala teška vremena. Opća situacija na Balkanu nad
kojim visi Damoklov mač i snažno buđenje srpstva što će se vrlo brzo očitovati,
ne ide na ruku prozapadnim strujama. S druge strane, ako Dodik napravi neki
pogrešan korak, a njegovi savjetnici nisu baš neki vizionari, nastradao je. I
to ne bi bilo toliko važno, jer je to latentna sudbina svakog političara, da u
pitanju nije mnogo krupnija stvar. U pitanju je konačna sudbina raspršenog i
demoniziranog srpskog naroda koji je u ovim historijskim trenucima „drugog
kosovskog boja“ između poniženja i časti, sluganstva i gospodstva, ropstva i
slobode.

Autor:

E. G.

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-28-10-2007/amerikanci-guraju-bosnu-u-rat

Powered by ScribeFire.

Kosovski pregovori: Bečki upitnik

Kosovski pregovori: Bečki
upitnik

Verovatnoća da će se u pregovorima Beograda i Prištine o
kosovskom statusu doći do sporazuma do 10. novembra veoma je mala

piše: Milan Milošević

DA LI JE MOGUĆE STAVITI TAČKU: Kosovska svakodnevica

Vreme teče, a strepnje se ne smanjuju. U Beču je u
ponedeljak 22. oktobra održana treća runda pregovora Beograda i Prištine na
osnovu dokumenta posredničke trojke u 14 tačaka. U tom predlogu se kaže da nema
povratka na period od pre 1999. godine; da Beograd neće vladati Kosovom, niti
da će tamo ponovo uspostavljati fizičko prisustvo. Kosovo bi bilo potpuno
samostalno u finansijskom smislu i moglo bi da sklapa aranžmane sa međunarodnim
finansijskim institucijama; u potpunosti bi bilo uključeno u regionalne
strukture bez mešanja Beograda, a proces stabilizacije i pridruživanja
Evropskoj uniji nastavio bi se bez ikakvog ometanja Beograda. Ne pominje se da
bi Kosovo imalo stolicu u Ujedinjenim nacijama, koju i ne može dobiti bez
Saveta bezbednosti, na šta poslednjih nedelja ukazuje srpski ministar spoljnih
poslova Jeremić.

"Trojka" (predstavnici Rusije, EU-a i SAD) očekuje
da Beograd i Priština uspostave zajednička tela koja će osigurati saradnju u
oblastima energetike, socijalne zaštite, zaštite manjina i kulturnog nasleđa,
borbe protiv organizovanog kriminala, kao i rešavanja problema izbeglih i
nestalih. Pokušaj uspostavljanja zajedničkih tela viđen je ranije u tzv.
tehničkim pregovorima.

U tom dokumentu se ne govori o budućem statusu, niti o
nezavisnosti Kosova, i ne pominju se ingerencije koje Srbija namerava da
zadrži, ali se isključuje svako prisustvo Srbije na Kosovu, pa i ono minimalno,
predviđeno Rezolucijom 1244. Precizira se da će međunarodna zajednica tamo
zadržati civilno i vojno prisustvo i nakon što status bude određen.

Prištinski pregovarači, sudeći po dosadašnjem toku
razgovora, uz primedbe, prihvataju ponuđene polazne osnove. Oni očito smatraju
(Sejdiju) da "trojkin" papir sadrži znatne delove njihove platforme o
regulisanju odnosa dveju nezavisnih država. Prištinska delegacija na
pregovorima i oko njih ponavlja samo jednu reč – nezavisnost.

PARE I STATUS:
Pregovarački tim Srbije je izložio svoj predlog 14 principa koji se delom slaže
s predlogom "trojke", ali ga dopunjuje, a od njega se najvidljivije
razlikuje u tome što se posebnim tačkama i amandmanima na ostale tačke
"trojkinog" predloga insistira da Beograd zadrži manji broj
nadležnosti (pre svega diplomatiju i kontrolu granica). Beograd prihvata
obavezu da se ne meša u nadležnosti, ekonomske, pravne i ostale koje na osnovu
pregovora pripadnu kosovskim institucijama.

Paralelno s pregovorima u Beču, na sastanku sa
potpredsednikom Svetske banke, delegacija Srbije je iznela predlog rešenja pitanja
duga Kosova i Metohije po kome bi Srbiji trebalo da bude vraćen iznos od 215
miliona dolara koji je ona već isplatila na ime duga južne srpske pokrajine.
Potpredsednik vlade Đelić je, odbijajući insinuacije da je to potez u korist
kosovske nezavisnosti, ponavljao da to nema nikakve veze sa pitanjem
suvereniteta jer dugove vraća onaj ko ubira poreze, a i grad Beograd sam plaća
svoje dugove. Predstavnici Svetske banke navodno pokazuju dobru volju da
razmotre ovaj predlog.

Beogradska delegacija je i u Beču tražila pre svega da
predmet pregovora bude određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije na osnovu
principa iz Rezolucije 1244 (koju je Savet bezbednosti usvojio na svom 4011.
sastanku održanom 10. juna 1999), koje zapadni faktori do sada nisu uspeli da ponište.

Beograd je tražio i da se sve tri strane (Beograd, Priština
i međunarodni faktori) obavežu da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih poteza.
Amerikanci su saopštavali u diplomatskim kontaktima da se zalažu za sporazumno
rešenje, ali su njihovi zvaničnici nastavili da daju uzastopne izjave o tome da
će posle 10. decembra priznati nezavisnost Kosova. Ili 10. januara...

Zanimljivo je da neki zapadni listovi prenose tvrdnju
prištinskog lista "Koha po" da je neimenovani evropski diplomatski
izvor otkrio kako je američki posrednik Vizner saopštio evropskim diplomatama
da se pripreme za nezavisnost Kosova i da ne ometaju američke spoljnopolitičke
prioritete... U međuvremenu eksplodira kurdsko pitanje koje Amerikance stavlja
u veoma zanimljivu poziciju, kao i iračko, gde se od Amerikanaca čuju ideje o
organizaciji te države pune unutrašnjih sukoba kao federacije tri
etničko-verske skupine...

Dok se u zapadnim listovima konstatuje da se pregovori u
Beču "kisele", po oceni evropskog člana posredničke trojke Išingera,
iz faze parola ušlo se u fazu suštinskih razgovora, što je napredak. Pitanje je
da li je to baš sasvim tačno. I na Ahtisarijev plan srpska pregovaračka
delegacija je stavila na desetine veoma konkretnih amandmana sadržaja sličnog
onom iznetom u beogradskih 14 tačaka. U tom beogradskom dokumentu je
pregnantnije nego ranije opisan sadržaj suštinske međunarodno garantovane
autonomije za Kosovo. U ruskim medijima o tome se detaljno izveštava, a u
zapadnim medijima tom predlogu nije posvećena pažnja, mada se tu i tamo,
doduše, konstatuje (AP) da je Srbija ponudila Kosovu skoro kompletnu
autonomiju, ali bez stolice u UN-u i bez kontrole odbrane i spoljnih poslova.

Uprkos prilično tvrdoj intonaciji u "trojkinih" 14
tačaka, u kojima se ponavlja "Beograd neće, Beograd neće", pa i
uprkos vestima da su se na primedbe beogradske delegacije čuli prigovori o
tvrdom i nepopustljivom stavu, predstavnik Rusije u "trojci" Bocan
Harčenko tvrdio je u izjavama ruskoj štampi, a potom i Tanjugu, da nije bilo
nikakvog oficijelnog dokumenta koji bi označio okvire mogućih dogovora, niti on
predstavlja skicu nekakvog modela, pošto "trojka" ostaje privržena
stavu da neće predlagati rešenje.

Po njegovim rečima, tih 14 tačaka "trojka" je
nabrojala da bi stimulisala diskusiju; to je upitnik koji treba da pokaže gde
su pozicije pregovaračkih strana bliže, a gde dalje. Ta razjašnjavajuća izjava
se mogla očekivati, s obzirom na to da je Beograd brzo prepoznao da tih
"trojkinih" 14 tačaka odišu ahtisarijevskim duhom.

Članovi beogradske delegacije (Samardžić, Jeremić)
izjavljuju da je pretila opasnost da i pregovori u Beču, kao i oni prvi bečki
sa Ahtisarijem, skliznu s koloseka i da se umesto o statusu razgovara o nečem
drugom, a da se o statusu odluči negde drugde. Tvrde i da su od "trojke",
posle razgovora koji je trajao sat duže od predviđenog vremena, dobili
uveravanje da posrednici stoje na stanovištu da će se pregovori odvijati u
okviru Rezolucije SB-a. Tražili su da se to što je izrečeno prenese i na papir.

Tokom popodnevnog susreta predstavnika Beograda i Prištine
14. novembra, razgovor o tih 14 tačaka nije došao na red, ali se i bez toga
moglo registrovati da približavanja nema. O tim "punktacijama"
razgovaraće se najverovanije 5. novembra, a onda sledi pauza zbog kosovskih
izbora 17. novembra.

U trenutku kada nastaje ovaj tekst (23. oktobar) do isteka
roka za pregovore ostalo je samo još 48 dana, zapravo znatno manje zbog
kosovske izborne pauze. U tom kontekstu, čini se da je realistična Išingerova
ocena po kojoj je verovatnoća da će "trojka" do 10. decembra moći da
dovede do rešenja i dalje manja od verovatnoće da sporazum neće biti postignut.
Praktično ostaje da se vidi da li će 10. decembra početi nekontrolisan proces
raznih jednostranih poteza, ili će se naći način da se pregovori ipak nastave.

"Trojka": 14 tačaka za diskusiju (Slika - POSREDNICI: Karčenko, Vizner i Išinger) 1. Beograd i Priština će se fokusirati na razvoj specijalnih međusobnih odnosa koji su zasnovani na njihovim istorijskim, kulturnim i ljudskim razmerama. 2. Beograd i Priština će buduće probleme rešavati u miroljubivom maniru i neće se uključivati u akcije ili sklonosti koje bi se okarakterisale kao pretnja drugoj strani. 3. Kosovo će u potpunosti biti uključeno u regionalne strukture, posebno one koje se odnose na ekonomsku saradnju. 4. Neće biti povratka na stanje pre 1999. godine. 5. Beograd neće vladati Kosovom. 6. Beograd neće ponovo uspostaviti fizičko prisustvo na KiM. 7. Beograd i Priština su opredeljeni da rade na progresu koji vodi pridruživanju i eventualnom članstvu u Evropskoj uniji, kao i progresivnom uključivanju u evroatlantske strukture. 8. Priština će primeniti široke mere kako bi poboljšala položaj kosovskih Srba i drugih nealbanskih zajednica, posebno kroz decentralizaciju lokalne vlasti, ustavne garancije i zaštitu kulturnog i religijskog nasleđa. 9. Beograd i Priština će sarađivati u oblastima koje su od ključnog značaja, uključujući: a) sudbinu nestalih osoba i povratak raseljenih lica, b) zaštitu manjina, c) zaštitu kulturnog nasleđa, d) njihovu evropsku perspektivu i regionalnu incijativu, e) ekonomska pitanja, uključujući fiskalnu politiku i energiju, tržište i harmonizaciju sa standardima EU-a i razvoj zajedničkih ekonomskih organa i razvoj strategije u skladu sa regionalnim ekonomskim inicijativama, f) slobodno kretanje ljudi, dobara, kapitala i usluga, g) sektor bankarstva, h) infrastruktura, transport i komunikacije, i) zaštita životne sredine, j) javno zdravlje i socijalni napredak, k) borba protiv kriminala, posebno u oblastima terorizma, trgovine oružjem, drogama i ljudima, kao i u oblasti organizovanog kriminala, l) saradnja između opština i uprava jedne i druge strane i m) obrazovanje. 10. Beograd i Priština će uspostaviti zajednička tela koja će osigurati saradnju. 11. Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim organizacijama. 12. Priština će potpuno samostalno upravljati svojim finansijama (porezi, budžetski prihodi itd.). 13. Proces stabilizacije i pridruživanja EU-u Kosovo će nastaviti bez ikakvog ometanja Beograda. 14. Međunarodna zajednica će zadržati civilno i vojno prisustvo na Kosovu i nakon što status bude određen. Beogradskih 14 tačaka za pregovore (Slika - SRPSKI PREGOVARAČI: Slobodan Samardžić i Vuk Jeremić) 1. Predmet ovih razgovora je određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije na osnovu principa koji su definisani Rezolucijom 1244 SB UN-a. Najvažniji od ovih principa sadržani su u odredbama u kojima SB saglasno Povelji UN-a "ponovno potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije (danas Republike Srbije) i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom završnom aktu i aneksu 2", i "ponovno potvrđuje zahtev iz prethodnih rezolucija za širokom autonomijom i suštinskom samoupravom za Kosovo". Svaka izmena predmeta pregovora prethodno zahteva promenu važeće i obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN-a. 2. Sve tri strane, koje predstavljaju institucije Srbije, privremene institucije samouprave u Pokrajini i posrednike međunarodne zajednice, obavezne su da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih poteza. 3. Pokrajina Kosovo i Metohija će biti potpuno integrisana u regionalne strukture, posebno one koje podrazumevaju ekonomsku saradnju. 4. Neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine, već buduće uređenje Pokrajine treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244 SB-a. 5. Srbija neće upravljati Pokrajinom Kosovo i Metohija u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini. 6. Institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda. 7. U svom zakonodavstvu, kao i u politici koju će voditi u skladu sa njim, Srbija i Pokrajina Kosovo i Metohija će progresivno primenjivati načela, norme i standarde saglasno sa procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) EU-a. Potpuno učestvujući u PSP-u, napredovaće ka pridruživanju i konačno, članstvu u EU-u. 8. Polazeći od sporazumnog rešenja Beograda i predstavnika privremenih institucija samouprave, koji će potvrditi SB UN-a, Pokrajina Kosovo i Metohija će sprovoditi sveobuhvatne mere kako bi se unapredila dobrobit Srba sa Kosova i Metohije, kao i drugih nealbanskih zajednica, posebno putem decentralizacije lokalne vlasti i ustavnih garancija. 9. Uzimajući u obzir njihove isključive nadležnosti, Beograd i Priština će sarađivati na pitanjima od obostranog interesa, uključujući: Povratak raseljenih lica; Sudbina nestalih lica; Fizička zaštita kulturnog nasleđa; Ekonomska pitanja, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, rad na zajedničkom privrednom rastu i strategiji razvoja u skladu sa regionalnim ekonomskim inicijativama; Energetika, trgovina, infrastruktura, saobraćaj i komunikacije; Bankarski sektor i fiskalna politika; Usklađivanje sa standardima EU-a; Zaštita životne sredine; Borba protiv organizovanog kriminala, posebno u oblastima terorizma, trgovine ljudima, oružjem i drogom i organizovanog kriminala. 10. U ovim, i mogućim drugim oblastima saradnje Beograd i Pokrajina Kosovo i Metohija će obrazovati zajednička tela radi sprovođenja poslova od zajedničkog interesa. 11. Osim u meri svojih međunarodnih obaveza kao subjekta međunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim institucijama. 12. Pokrajina Kosovo i Metohija će imatu punu nadležnost nad svojim finansijama (oporezivanje, javni prihodi itd.). 13. Proces stabilizacije i pridruživanja pokrajine (Tracking Mechanism) Pokrajina Kosovo i Metohija će nastaviti u saradnji sa Beogradom. 14. Međunarodna zajednica će, nakon određivanja statusa, nastaviti civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN-a, odnosno odlukom SB-a.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=518070

Powered by ScribeFire.

BBC intervju: Volfgang Išinger

Utorak, 18. septembar 2007. - Objavljeno 14:23 GMT

BBC
intervju: Volfgang Išinger

Predstavnik Evropske unije u međunarodnoj diplomatskoj
"trojci", Volfgang Išinger, u utorak je dao intervju srpskoj
redakciji BBC-ja.

On je tokom razgovora sa BBC-jevom novinarkom Lidijom
Vukićević rekao da su razgovori u Londonu sa delegacijama Beograda i Prištine
"izuzetno značajni", posebno kao priprema za direktan susret dveju
strana u Njujorku.

"Nadamo se da ćemo razgovorima u Londonu omogućiti
obema stranama da izlože svoja gledišta ne samo o pitanju statusa, nego i o
budućim odnosima izmedju Kosova i Srbije, i to na način koji će zainteresovati
onu drugu stranu za stolom, umesto da ih smesta odbije. Tragamo za načinom da
obe strane privolimo ne na kompromis, zato što mrzim tu reč, nego na
pregovaračko rešenje".

Zvaničnici neka komentarišu

Iako su se obe strane, kao i predstavnici
"trojke", u Beču obavezali da će se uzdržavati od izjava i akcija
koje bi mogle da ugroze pregovarački proces, čini se da je tu obavezu prva
prekršila Amerika, izjavom zvaničnika Stejt depratmenta da će SAD priznati
jednostranu nezavisnsot Kosova, ako do 10. decembra ne bude sporazuma.

Ambasador Išinger tim povodom kratko kaže:

"I predstavnici Srbije i predstavnici kosovskih
Albanaca su prihvatili obavezu da će se ponašati uzdržano i da će se uzdržavati
od poteza koji bi ugrozili bilo bezbednost, bilo naš pregovarački proces. Ne
bih želeo da komentarišem izjave članova 'trojke' ili bilo koje članice Kontakt
grupe. To ću ostaviti zvaničnicima naših vlada. Ja u 'trojci' predstavljam 27
zemalja članica EU, i nadam se da razumete da ne želim da komentarišem
ponašanje bilo koje članice Kontakt grupe".

Bez prejudiciranja ishoda

Amabasador Išinger napominje i da je jako važno da se
poštuje obaveza koju su preuzele obe strane u Beču - da svojim postupcima i
izjavama ne narušavaju bezbednost.

To je pogotovo važno što je na Kosovu u toku predizborna
kampanja, a i Srbija se bliži izborima, naglašava on.

"Jako je važno da se istovremeno mandat 'trojke'
ozbiljno shvati. Nisam zadovoljan kada čitam saopštenja iz Beograda koja
nagoveštavaju da 10. decembar, dan kad 'trojka' treba da podnese izveštaj
generalnom sekretaru UN, nije izuzetno važan datum. On to jeste. Misija
'trojke' završava se 10. decembra. Naša misija je prilika koja je pružena
Beogradu i Prištini, i bojim se da nove neće biti", rekao je Išinger.

Bližimo se poluvremenu

Na molbu da objasni šta bi po njemu moglo da bude
kompromisno rešenje ovog teškog pitanja, ambasador kaže:

"Ono što mogu da vam kažem u ovom trenutku, dok se
ubrzano bližimo 'poluvremenu' u ovom procesu koji traje već 120 dana, je
sledeće: objektivno, sporazum izmedju Srba i Albanaca nije nemoguć ukoliko obe
strane odustanu od debate o etiketama, o tome da li će se rešenje zvati
autonomija ili nezavisnost. Ako smo spremni da razmotrimo kakve odnose dve
strane žele jedna sa drugom da imaju u budućnosti, i ako na tim temeljima
izgradimo praktične mehanizme, onda ja čvrsto verujem da je rešenje moguće.
Ali, za to je neophodno da obe strane saradjuju sa nama u duhu kompromisa, i da
zemlje Kontakt grupe ohrabre obe strane, to jest da izvrše pritisak na obe
strane. Ne smemo da dozvolimo da ovi pregovori izgledaju kao predstava. Ja ne
želim da učestvujem u bilo kakvoj predstavi. Želim da se iskoristi svaka
prilika za sporazum. Šanse možda nisu velike, ali postoje. Ako budemo imali
dovoljno dobre volje na obe strane i dovoljno podrške, ili, ako hoćete,
pritiska sa strane - onda sam uveren da možemo da uspemo", rekao je Išinger na kraju razgovora za BBC.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2007/09/printable/070918_ischinger_intw.shtml

Powered by ScribeFire.

Косово ауф дојч

Косово ауф дојч
Суморна
немачка анализа ситуације на Космету: друштво огрезло у корупцију и
држава коју контролишу припадници организованог криминала

Бундесвер наручио анализу: немачки војник над Призреном (Фото Бета)

Заборавите на тренутак преговоре о статусу. Краткорочне прогнозе за
Косово су непоправљиво суморне: економија у јадном стању; све више
младих људи „који су за једино занимање изабрали криминал”;
неподношљиво висок природни прираштај; друштво огрезло у корупцију и
држава коју контролишу припадници организованог криминала. Ово су
закључци студије на 124 странице под насловом „Операционализација
реформе безбедносног сектора на западном Балкану”, коју је од Института
за европску политику наручио немачки Бундесвер, а предата је у јануару.
Текст се овог месеца појавио на једном блогу са ознаком „само за
интерну употребу”.

Под условом да може да се избори са стравично компликованим
Amtsdeutsch– званичним немачким језиком – који се види већ у незграпном
наслову, читалац добија јасан увид у стање на Косову.

Из немачког текста без емоција повремено избије зрнце сасвим људског
нервирања због непопустљивости косовског народа. То ме је подсетило на
један сусрет од пре 44 године у кафетерији пуној мува у приштинском
хотелу „Косовски божур”, где је један једини гост испијао пиво.
Представио се као инжењер из Немачке, а на моје питање шта ту ради
одговорио: „Ich verbloede – „Распамећујем се.” (Или, правим будалу од
себе.)

У поменутом тексту аутори објашњавају да се немачки интерес на
Косову заснива на његовој „географској близини” и на томе што Немачка
даје највише војника и новца за ту покрајину. Неуспех би значио
„неизмерне ризике за будућу спољну и безбедносну политику” Савезне
Републике.

Аутори истичу да „међународна заједница гротескно негира реалност” у
вези с Косовом, и уз то упозоравају на „нови талас немира који би у
великој мери могли да премаше ниво досад виђеног насиља”.

Радећи на овом истраживању, аутори са Института, Матијас Јоп и Сами
Сандави, за шест месеци су разговарали са 70 експерата и претраживали
су постојећу литературу о Косову.

По њиховој анализи, политички немири и герилске борбе деведесетих
година прошлог века утицали су на суштинске промене које они називају
„преокретом у социјалној структури косовских Албанаца”. Последица је
„друштво грађанског рата, у којем људи склони насиљу, необразовани и
поводљиви, могу да направе велики скок на друштвеној лествици у једној
на брзину формираној солдатески”.

„То је мафијашко друштво”, засновано на „заробљавању државе” од
стране криминалних елемената. („Заробљавање државе” је појам који је
2000. сковала група аналитичара Светске банке да опише земљу у којој су
се корумпирани финансијски моћници докопали владајућих структура. У
овој студији тај појам се повезује са Ђукановићевом Црном Гором због
шверца цигарета и са Словенијом због шверца оружја којим је управљао
Јанез Јанша.) „На Косову постоји потреба за коренитом променом елите”,
каже се у студији.

По дефиницији аутора, организовани криминал на Косову „састоји се од
организација које имају герилска искуства и шпијунске експерте, а
располажу милионима евра”.

Они цитирају један извештај немачке обавештајне службе о „најближим
везама између главних доносиоца политичких одлука и моћне класе
криминалаца” и наводе имена Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија и Џавита
Халитија као компромитоване лидере које „у земљи штити посланички
имунитет, а у иностранству међународно право”. Они с презиром наводе
изјаву бившег шефа Унмика (2004–2006) Сорена Јесена Петерсена, који је
за Харадинаја рекао да му је „близак лични пријатељ”.

Унмик је, додају они, „у великој мери део локалног проблема”. Истичу
да није успео да поправи снабдевање Косова струјом и наводе озлоглашене
случајеве корупције који су га удаљили од косовске јавности, дајући му
имиџ непријатељске колонијалистичке управе. Они пишу да су се и у Унмик
и у Кфор убацили агенти организованог криминала који унапред
упозоравају своје вође на предстојеће рације. „О већини инцидената се
не извештава због страха од одмазде”.

Као негативна открића наводе следеће:

• 40.000 недовршених криминалних случајева у правосуђу.

• Мали број истрага о корупцији: 10-15 годишње.

• 400 бензинских пумпи (150 би било довољно) од којих многе служе као параван за борделе и препродају девиза.

• У Косовској полицијској служби владају страх, корупција и нестручност.

Студија оштро критикује САД што су „дозволиле да криминалци побегну”
и што су „спречиле европске инспекторе да раде”. Због тога су
Американци „подложни уценама”. Помињу се „тајни затворски објекти ЦИА”
у бази Бондстил и критикује се америчка војна обука за косовску
полицију, коју је одобрио Пентагон. Одвојено се наводи изјава
неименованог званичника који је за заменика шефа Унмика, Американца,
рекао: „Главни задатак Стива Шука је да се једном седмично напије са
Рамушом Харадинајем”.

Имајући на уму ситуацију с криминалом, аутори закључују да ће,
„решавањем питања статуса и сукцесивним повлачењем међународних снага,
криминални елементи бити ближе неко икада свом циљу тоталне контроле
над Косовом”.

Нека од суморних открића немачке студије односе се на економију:

• Све мање новца стиже од рођака из иностранства, што је основни
извор прихода за многе косовске породице и тренутно се процењује на
износ од 560 милиона евра годишње.

• 88 одсто земље сада је у приватном власништву, што значи
уситњавање парцела, обично међу браћом, и утиче на мање успешну
пољопривреду.

• Масовно ницање невладиних организација – сада их је 2.400 – од којих велика већина постоји из сумњивих разлога.

• Непријатељска клима за стране инвеститоре, које плаше политичка
нестабилност и моћ мафијских структура. Кључно питање на Косову јесте
„неисцрпан број младих без будућности, а то значи спремних на насиље”,
каже се у студији. Једино решење да се изађе накрај са овим „бујањем
омладине” јесте да се отворе северне капије Европе за младе Косоваре
који траже посао, кажу аутори.

Поводом предстојећег преноса надзора са УН на Европску унију, аутори
упозоравају: „ЕУ је у опасности да сувише слепо прати неуспешне
Уједињене нације и да се распадне под наслеђеним теретом уколико не
буде јасно раскинула са праксом и методама Унмика”. Један од експерата
које су интервјуисали рекао је то без увијања: „ЕУ ће наследити од
Унмика продавницу пиротехнике која је пуна пироманијака”.

По процени аутора, ни НАТО ни ЕУ или УН нису, изгледа, способни за
самопреиспитивање, а још мање за самокритику. Аутори износе општи
утисак да се у свим међународним организацијама које се баве Косовом
налазе самозадовољни, нестручни људи.

По њиховом опису, Косовари се исто тако уздају у легенду – у њиховом
случају о историјској експлоатацији – да ће све одједном бити добро
када коначно буду добили независност. У прошлости су Косовари били у
ситуацији да увек криве неког другог за своје проблеме, што су и
чинили: Отомане, Југословене, Србе. Сада су почели да окривљују Унмик.
Али шта ће бити када буду могли да криве само себе?

Дејвид Бајндер

-----------------------------------------------------------

Из извештаја Института за европску политику

– Косово је један од најсиромашнијих региона у Европи... Велике наде
полажу се у експлоатацију природног богатства: угља, олова, цинка,
хрома, кадмијума, сребра и злата. Према проценама независних стручњака,
само у руднику Трепча, на северу Косова, крију се резерве вредне 25
милијарди евра. Овоме треба додати и резерве угља процењене на 8,7
милиона тона, које се налазе на неколико метара испод површине земље,
због чега се лако могу експлоатисати.

– Утицај активности организованог криминала на косовску економију
оцењује се као астрономски. Према опрезним проценама Директората за
организовани криминал, дневни обрт косовског организованог криминала
износи 1,5 милиона евра (550 милиона евра годишње), што је више од
четвртине садашњег бруто друштвеног производа који је, иначе, вештачки
створен уз огромну финансијску помоћ из иностранства.

– У САД је
албанска мафија чврсто стала на ноге, а, према сазнањима ФБИ, озбиљно
угрожава послове Коза ностре у Њујорку (организовање илегалних игара на
срећу). У центру је организација Рудај коју ФБИ, с пуно респекта, често
означава као шесту мафијашку породицу у Њујорку (поред пет
италијанских). На њеном челу је „ујак” Алекс Рудај, осуђен у јуну 2006.
године. Поред тога, постоји и организација АБИ под чијим окриљем делују
банде младих и мафија. Процењује се да ова организација има око 26.000
чланова од којих је пет хиљада ратних ветерана с Косова.



[објављено: 16.08.2007.]


http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37794

Powered by ScribeFire.

Dejvid Bajnder, Da li je iko čuo buć

Dejvid Bajnder

Da li je iko čuo buć

Čini se da je Srbija, uz veliku pomoć Putina, uspela da torpeduje Ahtisarija, parališe Savet bezbednosti i zaustavi albanski pohod ka nezavisnosti. Bar na trenutak

Sećate li se kako su zimus i proletos stajale stvari sa kosovskim pitanjem? Jedva da je i jedan jedini dan prošao bez neke izjave ili predviđanja da će rešenje biti postignuto u roku od nekoliko dana, nedelja, jednog meseca. Nezavisnost je bila na pomolu, odmah tu, iza ćoška. Kondoliza Rajs, Nikolas Berns, Danijel Frid, Frenk Vizner i onaj jadni Majkl Polt izlazili bi pred mikrofone i kamere sa prividnom sigurnošću biblijskih propovednika, i u to se zaklinjali u ime Bušove administracije. Njihove reči su kao eho ponavljali zagovornici nezavisnosti Kosova (neke od njih Albanci i plaćaju) poput Ričarda Holbruka, Mortona Abramovica, kongresmena Toma Lantoša i Januša Bugajskog. I samo su se ti Amerikanci oglašavali.

Onda je 3. aprila Marti Ahtisari podneo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija svoju verziju rešenja – rezolucije. Da li je tog trenutka iko čuo „buć”, kao da je nešto bačeno u Hadson, tamo iza zgrade UN?

Od tada se tišina zgušnjava.

Čini se da je Srbija, uz veliki podsticaj Vladimira Putina i njegove ekipe veštih diplomata, uspela da torpeduje Ahtisarija, parališe Savet bezbednosti i zaustavi albanski pohod ka nezavisnosti. Bar za trenutak Srbija tako može da se nada da će moći da postigne više nego što je zimus mogla očekivati, dok se kosovski Albanci, opet, ne mogu nadati da će ostvariti ono na šta su računali, još koliko minulog aprila.

Sada imamo pauzu. (Jednom Amerikancu to može da prizove u sećanje prvi veliki reklamni slogan Koka-kole, još iz 1929. godine: „Pauza koja osvežava”.)

Šta možemo očekivati kad se ta pauza, negde na jesen, završi? Spoljnopolitička predviđanja su opasna, posebno kad je reč o Balkanu. Ipak, mislim da možemo uočiti nekoliko promena koje bi mogle da utiču na raspravu o Kosovu.

Čak i pre no što se početkom jula sastao sa Putinom u državi Mejn, predsednik Buš je, kako izgleda , bio u procesu smanjivanja planova SAD za Kosovo, što ga je dovelo u jednu od onih tipičnih „Šta li sam zapravo mislio kad sam to rekao” situacija. U Rimu je 9. juna rekao: „Što se tiče rokova, za njih nema potrebe”. Samo jedan dan kasnije, u Tirani, zaboravio je da je uopšte pomene reč „rok”, pa je kazao: „Pitanje je da li će se voditi ili se neće voditi beskonačni dijalog o temi o kojoj smo mi već doneli svoj sud. Mi verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno”. Nešto kasnije, rekao je i ovo: „U nekom trenutku, morate da kažete: Što je dosta – dosta je, Kosovo je nezavisno”.

Nije poznato da li je u Mejnu izneo Putinu te svoje tugaljive misli. Bilo je, međutim, jasno da su dvojica predsednika odlučila da se ne zapliću u to pitanje već da ga delegiraju svojim šefovima diplomatije.

Konačno je, makar na trenutak, kosovsko klatno doseglo takvu visinu među velikim silama kakvu nikada ranije nije uspelo da dosegne.

Pojavio se i drugi činilac koji bi mogao da ima izvesnu težinu u narednoj fazi rasprava o Kosovu: pad političkog uticaja SAD kako se bliži kraj mandata predsednika Buša.

U junu su objavljeni rezultati jednog istraživanja javnog mnjenja koje je obavio centar Pju anketirajući po 1.000 ispitanika u 47 zemalja: pokazalo se da u 26 zemalja ne vole Sjedinjene Države. Nemci, Francuzi, Kanađani i Britanci kažu da imaju više poverenja u Putina nego u Buša. Dve trećine Nemaca kažu da im se ne sviđaju američke ideje o demokratiji. Tri četvrtine anketiranih Francuza imaju isti stav.

Deluje logično da bi se takva osećanja tu i tamo mogla prevesti u ravan vladine politike.

Ipak, Bušova administracija i dalje je neosetljiva za tuđe interese i opredeljenja. Izgleda je je Kondoliza Rajs jedna od najneosetljivijih. Evo šta je izjavila 28. juna, na sastanku Američko-indijskog poslovnog saveta: „Šta uopšte znači nesvrstanost? Taj pojam je izgubio značenje. Niko se ne svrstava uz interese i moć jednog ili drugog bloka, već uz zajedničke ljudske vrednosti”.

Sutradan je indijski ministar spoljnih poslova Pranab Muherdži ledeno uzvratio: „Indija je jedan od osnivača pokreta nesvrstanih i ubeđena je da je taj pokret bitno doprineo borbi protiv kolonijalizma i aparthejda”.

Autor je dugogodišnji bivši dopisnik „Njujork tajmsa” iz Beograda

[objavljeno: 07.07.2007.]





Copyright by NSPM, http://www.nspm.org.yu/debate_2007/2007_bajnder2.htm

Powered by ScribeFire.

SRPSKO OGLEDALO: FELDMARŠALU IMA KO DA PIŠE

SRPSKO OGLEDALO 93

 

Oliver Vulović

 

FELDMARŠALU IMA KO DA PIŠE

 

Dok , devetog maja, Evropa slavi Šumanov plan kojim je
1950 godine započeto stvaranje današnje EU, Srbija bije odlučnu bitku za
propast jednog drugog evrospkog plana , Ahtisarijevog, koji se po svom
legalističkom bazisu, stilu i formi  ne sukobljava samo direktno i sa svim
tekovinama Šumanovog plana nego i sa svim ostalim zvaničnim dokumentima,
deklaracijama i rezolucijama koje su evropske zemlje utkale u pravila
sopstvenog  pojedinačnog i zajedničkog funkcionisanja i postojanja nego i
uredjenja života kompletne planete. Srbija bije bitku protiv plana kojim bi pre
mogla da se podiči vlada u ime koje je , na isti dan ali 1945. godine,
nacistički feldmaršal Kajtel potpisao kapitulaciju. Na dan kada bi trebalo da
slavimo i evropski dan ujedinjenja ali i pobedu te iste Evrope i saveznika nad
fašizmom i nacizmom , pobede u kojoj su značajnu ulogu imali i Srbi, mi smo u
situaciju da sa nekadašnjim saveznicima i saborcima vodimo odsutne diplomatske
bitke u sprečavanju zaživljavanja jednog projekta čiji su duhovni i praktični
oci baš fašisti i nacisti , projekta rasparčavanja Srbije ili ti nezavisnog
Kosmeta.

 

Nekadašnji saborci hoće da nas stave pred izbor, 
ili ispunjavanje nekadapnjih Hitlerovih i Musolinijevih geostrateških zamisli
ili nam sledi sudbina evrospkih beskućnika koji će od kompletne Evrope sa
njenim fondovima i kulturom moći da budu bliski samo sa njenim ivičnjacima,
slivnicima, šahtovima, betonom, autobuskim stanicama i izlozima prodavnica,
dakle samo sa onim što nam se spolja može prikazati u kratkom periodu jedva
odobrene posetilačke vize. Poslovne vize će moći da dobiju samo oni koji tamo
budu pozvani na pregovore o modalitetima odlaganja evropskog djubreta u našoj
zemlji. Ako tako budemo vredno radili dvadesetak godina (ambasador Cobel) možda
jednog dana i EU odobri neki plan tešnjih veza ili privilegovanog susedstva sa
neposlušnom Srbijom koja je svoju evropsku budućnost i i evroatlantske
integracije suludo proćerdala ne poštujući briselske ultimatume i odrekla se
najbitnijeg dela svoje teritorije, najvažnijeg dela svog istorijskog pamćenja.
U tom magnovanjskom bauljanju jedva da smo i svesni i šta su nam sve uradili i
šta se sve pripremaju da nam urade, jer su već mnogo toga nam
nepodnošljivog  učinili. Konstruktivnost, objektivnost, realnost i milion
drugih lepih, za sada sa mekim oštricama tupih reči se šalje u etar ove države
ne bi li nam se nacionalna lobotomija uradila što lakše uz kreiranje
autosugestivnog osećaja apsolutne bezbolnosti i olakšanja. Nikom nije lako pa
ni onoj trojici tipova koji su i u vreme pisanja ovog teksta „pravili
vladu" dok se rusko ministarstvo spoljnih poslova bavi onim što treba da
radi srpsko a vladika Artemije radi ono što treba da rade Koštunica i Tadić a
neka Garda Cara Lazara se bavi onim što treba da radi Vojska Srbije. Evropska
kuća Srbiju gleda kao potencijalnog gosta kojeg najradje vidja samo kada mora i
to u stilu – komada ništa uneo, komada ništa izneo – kojem se toplo ponude
ostaci obroka i lepa reč ali i neskrivena srdačnost prilikom ispraćaja. Ima li
igde mesta za nas i da li nas iko želi je

pitanje koje se nameće sludjenom Srblju koristeći isti
način zamene teza kao tokom bombardovanja kada smo i pored rušenja nam države
nazivani agresorima, dok se u ovom slučaju namerno prenebegava činjenica da mi
imamo svoju kuću koju želimo da zadržimo celu i neoštećenu i da baš nije tačno
da  kod nas neće niko da dodje i da nemamo kome da odemo ako to nije EU.
Ako Amerika može da ima svoje „otpadničke države" pa po Bogu zašto ih ne
bi imala i EU koja se svojim ponašanjem na Balkanu ne razlikuje puno od
ponašanja prekoatlantskog velikog brata u ostatku sveta.Treba vredno vežbati
strogoću do momenta kada se osim spoljnih granica sa Alžirom naprave i
unutrašnje evropske granice kao nekada u SSSRu. Srbija je divan opitni prostor
za takve naume, a srpski narod dovoljno mali ili nedovoljno veliki da opit
izdrži. U ostalom koga bi 9. maja ili bilo kojeg devetog bilo kojeg meseca i
bilo koje godine u ovom mondijalističkom Novom svetskom poretku trebalo da bude
briga za srpski narod. Ne znam da li o tome razmišljaju i ona već pomenuta
trojica tipova tokom svoje partije pokera, okruženi poluzaintzeresovanim
kibicerima dok im ulog od osam miliona duša i preko stohiljada kvadratnih
kilometara bez obzra na tok igre se sam od sebe topi.

 

Jedno je sasvim jasno, da  je Kajtel znao šta će se
62 godine kasnije dogadjati potpis bi mu bio lepršaviji, stisak pera lakši i
mimika lica vedrija. Počivaj mirno Vilhelme, misle danas na tebe i tvoj Alber i
tvoj Marti, tvoj Oto i tvoji Ričard i Nikolas. Na žalost, iz sasvim drugih
razloga mislimo i mi, kada nas Šuman već nije predvideo.

 

Powered by ScribeFire.

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE SAVETU BEZBEDNOSTI UN

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE
SAVETU BEZBEDNOSTI UN

 

POLITIKA - SVET I MI - Utorak, April 03, 2007 23:15

 

KostunicaUN04_m Poštovani gospodine predsedniče,
poštovani predstavnici zemalja članica SB, gospođe i gospodo, Želim pre svega
da izrazim posebno poštovanje prema ovom visokom telu svetske organizacije.
Verujem da je prisutnim uvaženim predstavnicima država članica Saveta
bezbednosti dobro poznata činjenica da je Srbija stara evropska država. Ona je,
pored ostalog, bila član još Lige naroda, a jedna je od zemalja-osnivača
Ujedinjenih nacija. Sa svojom viševekovnom državnom tradicijom, Srbija je
učestvovala u izgradnji evropske istorije i izgradnji trajnih i univerzalnih
vrednosti sveta u kojem živimo. Tu pre svega mislim na suštinske vrednosti kao
što su vladavina prava i pravda.

 

Siguran sam da delimo zajedničko uverenje da svaka država
ima neprikosnoveno pravo, zagarantovano Poveljom UN, da za nju važe opšta
načela međunarodnog prava i elementarna pravda. Do danas niko nije pokušao da
ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta
međunarodno priznatih država, ili da prekrši princip nepovredivosti međunarodno
priznatih granica. Naglašavam da je to tako bilo sve do predloga Specijalnog
izaslanika Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski
presedan.

 

Srbija je već jasno saopštila da je Specijalni izaslanik
Ahtisari - suprotno načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno
Rezoluciji SB 1244, suprotno Završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu
Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto
teritorije Srbije. Njegov predlog predviđa da se jednostrano prekroje
međunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska
nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu
albansku državu. Kada se jedna država i jedan narod suoče sa ovakvim pokušajem gaženja
prava i pravde, tada svaki građanin i cela zemlja pouzdano znaju i najdublje
osećaju da je u samim temeljima ugroženo njihovo državno i nacionalno
dostojanstvo.

 

Zato Srbija, gospodine predsedniče, odlučno odbacuje
Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države
Srbije. Nikada i niko nije Specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši
princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice
Srbije. Istina je da je Generalni sekretar UN Martiju Ahtisariju poverio mandat
da bude posrednik u razgovorima za određivanje budućeg statusa srpske pokrajine
Kosovo i Metohija. Kao što je i istina da SB nije, niti je mogao, dati
Ahtisariju mandat da otvori pitanje državnog statusa Srbije, zato što to ne
dozvoljava Povelja UN.

 

Savet bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju
postavi pitanje na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip
suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se
Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije.
Pošto Specijalni izaslanik do sada o tome nije rekao ni jednu jedinu reč,
krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga. Naravno,
gospođe i gospodo, da svi znamo da, sve dok je na snazi Povelja UN, za ovakav predlog
ne može postojati pravni osnov. Kršenje prava ne može nikakvim objašnjenjem
postati pravo, niti onaj koji raspolaže silom može pravno nasilje da pretvori u
pravo.

 

Pravo pitanje glasi: zašto Ahtisari nije delovao saglasno
mandatu koji je dobio i zašto nije bio posrednik u vođenju razgovora koji su se
morali kretati u okviru Rezolucije 1244, odnosno Povelje UN? Umesto da bude
posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni
najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim
važećim međunarodnim normama.

 

Onog trenutka kada se Specijalni izaslanik odlučio da
radi suprotno Povelji UN, pokazalo se da on i nema za cilj da pomogne da dve
strane postignu kompromisno rešenje. Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na
jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo
albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj
plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila.

 

Srbija je, gospodine predsedniče, to hoću posebno da
naglasim, od samog početka veoma strpljivo pokušavala da Specijalnom izaslaniku
ukaže da je za uspeh njegove misije ključno da se pridržava dve osnovne
obaveze. Prva je da se razgovori moraju voditi u okviru Povelje UN, a to znači
puno poštovanje načela nepovredivosti međunarodnih granica i poštovanja
suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država. A druga je obaveze
bila da bude posrednik u pronalaženju kompromisnog, obostrano prihvatljivog
rešenja, a nikako zastupnik jedne, u ovom slučaju albanske strane. Očigledno je
da se Ahtisari, i pored našeg stalnog podsećanja, u potpunosti oglušio o ove
dve ključne obaveze. Zato je njegov predlog u direktnoj suprotnosti sa Poveljom
UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj
predlog kao protivpravan i nelegitiman.

 

Upravo zbog nedostatka bilo kakvog pravnog osnova da se
Srbiji otme njena teritorija, sve češće se u poslednje vreme mogu čuti
upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije
nezavisnost, pribeći masovnom nasilju. Srbija pita da li SB može da pređe preko
otvorene pretnje nasiljem i, više od toga, da dozvoli da pretnja nasiljem bude
argument za stvaranje nove države na teritoriji već postojeće i međunarodno
priznate države. Srbija je uverena da je autoritet SB neprikosnoven u
odbacivanju svake pretnje i da će se ovo visoko telo najodlučnije suprotstaviti
posezanju za nasiljem kao sredstvom rešavanja kosovskog pitanja, kao što bi to
učinilo u slučaju bilo kojeg sličnog problema.

 

Koristim ovu priliku, gospodine predsedniče, da ponovo
nedvosmisleno ukažem svim uvaženim državam članicama SB da je Srbija potpuno
opredeljena da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za
pronalaženje kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Od najveće je
važnosti da se uoče svi nedostaci u prethodnom pregovaračkom procesu i da se
novi međunarodni posrednik u potpunosti usredsredi na pronalaženje kompromisnog
rešenja, koje bi nužno moralo biti saglasno fundamentalnom principu očuvanja
suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.

 

Srbija je potpuno uverena da je moguće pronaći takvo
kompromisno i istorijski pravično rešenje. Srbi i Albanci vekovima žive zajedno
i vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji. Srbija ispoljava čvrstu i dobru
volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku
autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo
omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću
i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj
suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće
pomiriti. Za Srbiju bi u takvom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN
nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije
unutar Srbije.

 

Koliko je ispravan ovaj pristup koji predlaže Srbija
najbolje se može videti ako postavimo pitanje, koja bi se nacionalna manjina
danas u svetu usudila da odbaci ovako definisanu suštinsku autonomiju. Verujem
da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim
manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN -
to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana
mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu.

 

Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi
pregovarački proces sa novim međunarodnim posrednikom, kao i da se moramo
usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu.
Ponavljam da su Srbi i Albanci vekovima živeli zajedno i da je nedopustiv
zaključak albanskih separatista da je nemoguć zajednički život. Istinska
demokratska načela i opšteprihvaćeni princip multietničnosti podrazumevaju
podelu odgovornosti za zajednički život. U toj podeli odgovornosti albanska
strana bi preuzela sve nadležnosti iz dogovorene suštinske autonomije. Širom
sveta su pronalažena različita rešenja za ostvarivanje autonomije nacionalnih
manjina i nedopustivo je da, samo u jednom slučaju, samo jedna manjina dobije
ekskluzivno pravo da stvori državu, i da samo za tu manjinu ne bude dovoljan ni
najviši oblik autonomije.

 

Vreme je da stvari postavimo na pravi i valjan način i da
započnemo neposredne razgovore Beograda i Prištine. Nažalost, do sada, i pored
insistiranja Beograda, do takvih razgovora zapravo nije došlo. Više puta je
ponavljana činjenica da je dosadašnji međunarodni posrednik Marti Ahtisari, pre
nego što je dao svoj predlog, organizovao samo jedan sastanak na kojem je
razgovarano o statusu Pokrajine. Ako se svi slažemo da je kosovski problem
složen, podrazumeva se da se takvo pitanje ne može razrešiti na jednom jedinom
sastanku. Zato je potrebno iskazati čvrsto opredeljenje da kontinuirani dijalog
dve strane do postizanja obostrano prihvatljivog sporazuma bude jedini način
utvrđivanja budućeg uređenja Pokrajine, i - što je posebno važno - da to bude
put koji je obavezujući za sve strane. Ako jedna strana ne želi dijalogom da
dođe do rešenja, već preti nasiljem, moraju se definisati jasni mehanizmi da se
teror onemogući, odnosno sankcioniše.

 

Poštovani gospodine predsedniče, Srbija danas konkretno
predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o
sprovođenju važeće Rezolucije 1244. Pravi je trenutak da objektivno sagledamo
da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno
definisani ovom Rezolucijom. Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava
inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu
mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda. Na prvom
mestu bi misija SB mogla sama da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam
godina vratilo u Pokrajinu. Dobro je poznato da je od 1999. godine više od
200.000 Srba prognano iz Pokrajine. Samo iz glavnog grada Pokrajine Prištine je
prognano više od 40. 000 Srba i danas u Prištini živi svega oko 100 Srba. Šta
zapravo znači da u glavni grad Pokrajine ne mogu da se vrate prognani Srbi? Da
oni ne mogu da se vrate u neke krajnje nepristupačne sredine, možda bi neko i
mogao da pronađe neki logičan razlog. Ali činjenica da prognanici ne mogu da se
vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu Pokrajine i da oni nisu bezbedni u
drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje
svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244.

 

Uoči ove sednice SB teroristi su raketama gađali srpski
manastir Dečani koji potiče iz 14 veka, i koji se nalazi pod zaštitom UNESKO-a.
A Dečani nisu jedini manastir koji se našao na udaru terorista. Za poslednjih
nepunih osam godina teroristi su srušili preko 150 takođe drevnih manastira i
crkava, od kojih mnogi predstavljaju vredno srpsko i evropsko kulturno nasleđe.

 

Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi
biti utvrđivanje stvarnog stanja u sprovođenju Rezolucije 1244, i Srbija je
uverena da je to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora. Posebno
naglašavam da Rezolucija 1244 eksplicitno potvrđuje državni suverenitet i
teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji i zahteva da se obezbedi
suštinska autonomija za Pokrajinu. To omogućava da ova važeća Rezolucija SB
zauzme centralno mesto u budućim razgovorima o uređenju Pokrajine.

 

Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB
ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da
prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu
Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi
najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN. Bile bi prekršene i Povelja
UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči na takav
protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske organizacije. Podrazumeva
se da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti
Pokrajine, jer bi to predstavljalo direktno mešanje tih država u unutrašnje
stvari Srbije. U tom slučaju Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu
Rezoluciju 1244 zaštiti i potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne
celovitosti Srbije i njenih međunarodno priznatih granica.

 

Želim posebno da vas upoznam da je Srbija krajem prošle
godine donela novi Ustav. Mora se uvažiti činjenica da je na referendumu više
od polovine ukupnog broja punoletnih građana iskazalo svoju slobodnu volju,
ponovno utvrđujući kao ustavnu kategoriju da je pokrajina Kosovo i Metohija
neotuđivi deo teritorije Srbije. Pitanje teritorijalne celovitosti Srbije u
potpunoj je nadležnosti suverene volje naroda Srbije, a donošenjem novog Ustava
nedvosmisleno i izričito su potvrđene sadašnje međunarodne državne granice
Srbije.

 

Podsećam još jednom da je Srbija stara evropska država i
da ona ne dozvoljava da se pravo i pravda gaze otimanjem njene teritorije.
Dostojanstvo moje zemlje i mog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i
Metohijom na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš
nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju.

 

Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u
svojim međunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini
svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada
neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati
postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji.

 

Na samom kraju, gospodine predsedniče, zahvaljujem Vam na
prilici da izložim stavove Srbije, da obavestim SB da je Srbija odbacila
Ahtisarijev predlog, i da zatražim od SB da, uz novog međunarodnog posrednika,
pokrene nove pregovore, koji će ovoga puta važeću Rezoluciju 1244 uzeti za
jasan i čvrst okvir pronalaženja sporazumnog rešenja.

 

Hvala vam na pažnji.

 

http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=182394

Powered by ScribeFire.