Претражи овај блог

среда, 18. август 2010.

Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM

Administrativna podela KiM (levo) i replika nedicevske Srbije (desno) (Foto arhiva Glasa juga)

Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM

18.08.2010. 10:41

„Ne pristajemo na izdvajanje teritorija svojih opština iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo Republike Srbije, navodi se u tekstu „Deklaracije o nezavisnosti saveza opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija" u koju je KIM radio imao uvid.

„U svojstvu najvišeg organa lokalne samouprave građana Srbije na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija Savez opština Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (SAO KiM) kao izraz suverenog prava građana Srbije, koje predstavlja donosi Deklaraciju ", stoji u uvodu dokumenta koji je u osam tačaka obrazlaže stanje na Kosovu i Metohiji.

Između ostalog u deklaraciji se naglašava da se tekst isključivo odnosi na nezavisnost teritorija i opština iz sastava SAO KiM-a  od „tvorevine koju su njeni stvoritelji nazvali Republika Kosovo".

SAO KiM konstatuje da je tkz. Republika Kosovo proglašena 17. februara 2008.godine od strane „jedne grupe do tada građana Srbije koji su na sednici svog predstavničkog organa u Prištini tako odlučili usvajajući svoju tzv. deklaraciju o nezavisnosti Kosova".

„SAO KiM konstatuje da geografski pojam Kosovo i Metohija samim imenom ne može označavati istu teritoriju i da teritorija na koju pretenduje tzv. Republika Kosovo ne može po automatizmu biti čitava teritorija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavni deo teritorije Republike Srbije koji je kao geografski pojam jedini međunarodno- pravno priznat".  

SAO KiM konstatuje da su od 1999. godine pa sve do danas počinjeni nebrojani akti najgoreg nasilja prema pripadnicima, naročito srpske nacionalnosti, čiji vinovnici nisu pronađeni niti adekvatno kažnjeni za svoja zlodela.

„Nepopravljive su posledice strašnog, gotovo biblijskog, pogroma od 17. marta 2004. godine kada su građani Srbije, naročito srpske nacionalnosti brutalno prebijani i ubijani a njihova imovinma pljačkana i spaljivana dok je više od 100 sakralnih objekata SPC teško oštećeno i potpuno uništeno, među kojima i oni pod zaštitom UNESKO-a".

„Kao rezultat etničkog čišćenja nealbanaca i genocidnog ponašanja albanskih vlasti u Prištini, više stotina hiljada građana Republike Srbije nealbanske nacionalnosti proterano je sa svojih mnogovekovnih staništa. Njima je fizički onemogućen čak i pristup grobljima predaka koja se sistematski uništavaju sa očiglednom namerom da se uklone svi materijalni dokazi o postojanju nealbanaca na ovom prostoru. Na delu je i masovno albansko falsifikovanje opšte istorije u ovom regionu, koja se silom nameće i u školskoj nastavi".

SAO KiM ističe "da bez obzira na pojedinačna priznanja te države iz pragmatičnih razloga tzv. Republika Kosovo stvorena kao rezultat genocida prema nealbancima nema nikada pravo na međunarodno pravni subjektivitet jer je genocidna tvorevina".

SAO KiM konstatuje da teritorije svojih opština ne izdvaja iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo teritorije Republike Srbije.

http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,7454

Kолико кошта косовски додатак

Kолико кошта косовски додатак

Био је то политички потез са вероватно свесним кршењем закона, али јасним циљем да се народ задржи ту, на своме Косово

Сви медији су преко викенда објавили вест да је укинут косовски додатак на плате запослених на Косову и Метохији. Уставни суд је прогласио незаконитом уредбу владе из 2003. године. По тој уредби су уведене надокнаде за све прогнанике који су некада били запослени, негде у висини социјалне помоћи, али је и утврђен начин исплате зарада за оне који су остали да живе и раде на Косову и Метохији. Био је то политички потез са, вероватно свесним кршењем закона, али јасним циљем да се народ задржи ту, на своме. Био је то политички потез владе и у смислу поспешивања повратка, јер су многе породице и појединци одлучили да се врате у напуштене или разрушене домове, јер су имали боље услове за егзистенцију него негде у колективном центру. Па чак и они из градова који су продали станове за онолико новца колико су морали, па више не плаћају кирију јер су купили неки кров над главом за онолико колико су за свој стан добили, брзо су осетили фразу „Зидови се не једу...". Сналазили су се, конкурисали, писали молбе и налазили су посао у селима где су Срби остали.

Све док има деце–ученика биће потребни и професори. Све док има народа, биће потребни и лекари. Управо се због ове вести, а у резигнацији због свега преживљеног препричавају искуства од деведесет девете како је доктор Перинић порађао жене у запуштеној амбуланти, а докторка Зорица Ђорђевић проводила дане и ноћи крај породиља у грозници. Доктор Перић, млади хирург, спасавао је животе и тешком муком обезбеђивао пратњу Кфора за транспорт животно угрожених. Новац, упорност и истрајност довели су до тога да сада у Грачаници хирурзи обављају компликоване операције, порађају просечно од четири до шест жена дневно, имају трансфузију крви, функционишу лабораторије, рендгени, хитна помоћ, амбуланте у скоро сваком селу.

Тако је било. У ратној атмосфери отишли су они који су спасавали голе животе. Ови који су остали нису знали где би, јачи је био инстинкт за самоодржањем ту где јесу. Где је њихово. У марту 2004. поново страхоте и страдања. Никада нећу заборавити песму, тада девојчице Биљане Николић из Лапљег Села, која у својој песми описује како је тешко када те боли зуб, а струје нема, амбуланта је далеко. Или састав гимназијалке из Липљана која одбројава зимске дане у којима немају струју, а живот тече, и тако дан по дан негде преко педесет дана.

И у школу су кренула на време деца, те деведесет девете. Гимназијски професор из Приштине Воја Рашић који је остао у родном Добротину, са Војом Стојановићем из Градског саобраћајног предузећа успели су да набаве аутобусе и нафту и храбре возаче који су кружили по селима и довозили децу до школа. И сада, после толико година, многа деца у Сливову, Брњици, Ливађу, Гуштерици, Сушици, Чаглавици, Преоцу, Угљару, Батусу, Кузмину, Прилужју, Племетини, Бабином Мосту, у пет сати ујутру су на месту где чекају аутобус који ће их превести до Грачанице или Лапљег Села где су по три средње школе смештене у матичној сеоској основној школи. У почетку је било тешко обезбедити наставни кадар, али и професори су почели да се враћају, конкурси су профункционисали па су предавачи углавном компетентних квалификација. Као и свуда на свету и свуда у Србији, фамилијаризма има и неправилности има, али надлежни увек знају те појединачне случајеве.

Један јунак Добрице Ћосића, Тола Дачић у трећој књизи „Време смрти" каже: „Човек је као дрво. Где никне, ту је његово. И ту му је све...". Тај јаки корен се код Косоваца осећа снажно. Некога исцрпљеност од неизвесности, некога лакомисленост, некога похлепа за новцем тера до прода њиву својих прадедова. Много је оних који никада и ни за какве паре неће отуђити то што су наследили. Људи су се уморили. Не виде никакву стратегију државе, трпе велике притиске са свих страна. Још када су исечени мобилни телефони речено је у једном тренутку: „Учинићемо све". Више нико и не пита.

Ево сада и конкретних података колико износи косовски додатак. Запослени интелектуалац у локалној самоуправи (Скупштина града Приштине) има плату око 40.000 динара. То је оно што прима преко банке, значи свих сто педесет одсто. Административни радник са средњом школом и четрдесет година радног стажа прима 31.000 динара. Ако је то незаконит износ који треба смањити колики је износ плате по закону административног радника или интелектуалца у Скупштини града Крагујевца или Ниша или Београда?

Али ако буде укинута трећина плате, шта је могући след догађаја? Може бити повећан број породица које ће тражити социјалну помоћ. Када лекари потраже боље плаћен посао, народ ће остати поново на савести малог броја најупорнијих. Колико ће они моћи да издрже? Професионално, емотивно и морално. Према својој деци која расту у неслободи. Па када професори више не буду могли да поднесу трошкове кирије и сталних путовања, ко ће дати образовање деци најупорнијих.

Шта се заправо жели постићи смањењем плата запослених на Косову и Метохији? Вратићемо се на спорну уредбу владе из 2003. године. Доношењем те уредбе око стотину запослених у Привременом извршном већу и Скупштини Косова и Метохије, остало је на улици. Без минималца, без икакве надокнаде. Без икакве коначне пресуде радних спорова који се воде код наших судова. Сада у овој реорганизацији судства, да ли ће одлука Уставног суда о незаконитој уредби, покренути решавање појединачних и колективних спорова на ову тему?

Радмила Тодић-Вулићевић, Грачаница

објављено: 19/08/2010

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Koliko-kosta-kosovski-dodatak.sr.html

уторак, 17. август 2010.

Mujezinović otima srpske stanove

Mujezinović otima srpske stanove

Description: Štampa

 

Autor: Biljana Gagula   

utorak, 17 avgust 2010 19:02

Bivšim oficirima JNA ne pada na pamet da se odreknu svojih stanova, koji su ostali u gradovima širom Federacije BiH i na taj način ih prepuste pripadnicima Armije RBiH.

Ovo je poručio Jovo Vukobrad, predsjednik Stambene komisije Udruženja vojnih penzionera RS, koji je neprihvatljivom ocijenio izjavu federalnog premijera Mustafe Mujezinovića da bi u praksi bilo nemoguće primijeniti odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Đokić" na bar hiljadu stanova, koji su prije rata u BiH bili u vlasništvu Srba.

- Ne pada nam na pamet da uzimamo od onih koji su branili BiH i dajemo onima koji su je napadali, po cijenu bilo čega - kategoričan je bio  Mujezinović. Vukobrad kaže da je ovakva izjava federalnog premijera skandalozna, jer bi on trebao da se podjednako brine o sva tri konstitutivna naroda u FBiH, a ne da zastupa samo interese Bošnjaka.

Član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, Nebojša Radmanović, ocijenio da je stav premijera FBiH o neprovodivosti sudske odluke dio politike koja se vodi od rata i koja je antidejtonska, protivna međunarodnom pravu i suprotstavljena sudu u Strazburu.

- Mujezinovićev izjava grozan je primjer u 21. vijeku kako čovjek misli da se rješavaju pitanja i kako se uskraćuju prava ljudima koji to imaju po odluci Suda u Strazburu. Možete misliti kada bi se neko iz RS tako ponašao, kakve bi bile reakcije, pogotovo međunarodnih zvaničnika - rekao je Radmanović.
On je istakao da do ovakvog problema sa stanovima Srba nije trebalo ni da dođe, dodajući da se na ovom primjeru pokazuje različit pristup u BiH, jer je RS ispunila svoje obaveze u vezi sa vraćanjem imovine.

- Dok je u RS sve vraćeno, osim u neznatnom broju slučajeva koji su sada na sudovima, i tako potpuno ispunjen aneks o povratku imovine izbjeglim i raseljenim licima, u Sarajevu se to potpuno osporava. Sarajevo i FBiH osporavaju Ustav FBiH, koji ne funkcioniše kada su u pitanju Srbi i tendenciozno na taj način smanjuju srpsku populaciju u FBiH, a pričaju o multietničnosti - naveo je Radmanović.

Predsjednik RS, Rajko Kuzmanović, rekao je da se odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu moraju izvršavati, te da u tom smislu, nema načina da vlasti FBiH izbjegnu da provedu presudu ovog suda u slučaju "Đokić". Predsjednik RS uvjeren je da evropske institucije neće tolerisati ovakvo ponašanje i očekuje da utiču na predstavnike vlasti FBiH da ispoštuju odluku Evropskog suda za ljudska prava.

- Premijeru Mujezinoviću, bilo bi mnogo bolje da traži načine da postupi u skladu s odlukom suda, a ne da daje izjave koje su suprotne pravu i pravdi i Evropskoj konveciji o ljudskim pravima i slobodama - smatra Kuzmanović.

Predsjednik Narodne skupštine RS, Igor Radojičić, upozorio je da bi eventualna odluka Vlade FBiH da ne izvrši odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Đokić" mogla da proizvede iste ili čak veće posljedice nego predmet "Sejdić i Finci" i da bi moglo doći do međunarodne izolacije čitave zemlje. Radojičić je izjavu premijera FBiH ocijenio kao nepravičnu, ispolitizovanu i diskriminatorsku.

Staša Košarac, rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica RS, naglašava da su odluke Suda za ljudska prava provodive i da je dužnost institucija BiH da ih, kao takve, provedu.

Član Delegacije Parlamentarne skupštine BiH u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope, Mladen Ivanić, izjavio je da FBiH neće imati mogućnosti da odbije odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Đokić" i da će morati da je provede, jer je cijena njenog ignorisanja ogromna.
- Evropske institucije neće takvo ponašanje tolerisati. To bi moglo da dovede do potpune suspenzije u Savjetu Evrope i sasvim sam siguran da će federalni premijer, Mustafa Mujezinović, i drugi Mujezinovići takvu odluku morati da provedu i to veoma brzo - izjavio je Ivanić.

 

ĆURGUZ Na potezu visoki predstavnik

Visoki predstavnik u BiH treba da izrekne sankcije i mjere prema najvišim nosiocima vlasti FBiH i njihovim predstavnicima u zajedničkim organima BiH, kao što su Mustafa Mujezinović i Amor Mašović, koji opstruišu vraćanje vojnih stanova i traženje nestalih Srba u BiH, izjavio je predsjednik Boračke organizacije RS, Pantelija Ćurguz.

Ćurguz je rekao da je suština svih problema u BiH to što zvanični nosioci najviših funkcija vlasti FBiH i njihovi predstavnici u zajedničkim organima BiH smatraju Srbe agresorom na BiH.

- Svi koji dolaze na političke funkcije u FBiH imaju zadatak da realizuju projekat po kojem treba da izvedu zaključak po kojem su Srbi izvršili agresiju na BiH, zbog čega je veliki problem da pojedinac iz RS i sama Srpska ostvare bilo koje pravo koje im pripada u institucijama vlasti FBiH i zajedničkih organa BiH - zaključio je Ćurguz.

 

http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=8984:mujezinovi-otima-srpske-stanove&catid=18:u-fokusu&Itemid=153

понедељак, 16. август 2010.

ČIJE SU DŽAMIJE ?

ČIJE SU DŽAMIJE ?

 

- Povodom prisvajanja srpskih džamija –

U intervjuu za reviju PEČAT, koji prenosi sajt SERBSKA DIJASPORA, naš istoričar i eks-senator Republike Srpske Veselin Ðuretić kaže: « 38 starih džamija (na teritoriji Kosmeta) nisu
šiptarske nego osmanlijske ». Da možda nisu i pravoslavne crkve vizantijske, a katoličke vatikansko-italijanske?! Da možda nisu Srbi samo pravoslavci, a ne i muslimani, katolici ?! Koliko ja znam, Srbi su zvali Srpskom Majkom muslimana Mehmet-pašu Sokolovića! Ili možda ni Mehmet-paša nije Srbin?!
Ne kažem da na Kosmetu nema i po koja albanska (šiptarska) džamija (pogotovo iz XIX i XX veka!). Ne kažem da nema i osmanlijskih džamija (pogotovo iz prvih decenija turske okupacije!). Ali kažem i dokazaću vam da značajniji deo džamija Kosmeta su naše, srpske, izgrađene od naših, srpskih muslimana, pa su i služile nama, našim srpskim muslimanima. Među njima je i poznata džamija Srbina Sinan-paše Rotulovića, sred Prizrena, podignuta na temelima i građom svima dobro poznate srpske crkve Svetih Arhanđela.
I ne samo na Kosmetu! Širom teritorija, gde su živeli i žive Srbo-Crnogorci, Makedonci, Bosanci i Hercegovci, džamije su pretežno naše, srpsko-crnogorske, makedonske, bosanske i hercegovačke, naših muslimana. Ili su dve najznačajnije džamije Trebinja podigli Osmanlije?! Ko ne zna da je 1719. godine džamiju, na ime sultana Ahmeta III, izgradio u Trebinju Osman-paša Resulbegović, jedan čistokrvni Srbo-Crnogorac, a ne neki Osmanlija?! Ovaj Osman-paša je podigao i drugu džamiju Trebinja, nazvana njegovim imenom, čiju je izgradnju platio ne samo svojim zlatnicima, već i svojom glavom! Podigao je i nekoliko drugih džamija širom Hercegovine. On je poznat kao graditelj džamija, pa su ga za to angažovali i drugi, paše i veziri Bosne i Hercegovine. A kao on, gradili su džamije i ostali Srbi muslimanske vere, ne samo širom srpskih prostorija, već i van njenih, po susednim zemljama. Koliko za primer, spomenuću još i veleslavnog Ferhat-pašu Sokolovića.
Ali nije samo V.Ðuretić, koji poriče srpstvo džamijama. Impenjirani time su pre svega naši albanski "prijateli", koji - sve što ima muslimanski karakter - prisvajaju i proglašuju za albansko. Ja sam o tome već napisao jednu studiju, koju su mi objavili u reviji SVETIGORA Crnogorsko primorske Mitropolije.
Da imamo posla sa srpskim džamijama, a ne sa albanskim, niti osmanlijskim, evo vam i jedan očigledan dokaz iz našeg Ulcinja, gde albanska dijasporaINTERNET NOVINE SERBSKE
Uz dijasporu od 2001. godine
proglašava za albansko sve: jednog će dana proglasiti da su albanski i vazduh i nebo, i to dozvolom "crnogorskih" vlasti Mila Ðukanovića.
U Ulcinju postoji takozvana Džamija Namazđaha, izgrađena 1728. godine, kada je ovim gradom vladao Crnogorac Arslan III Resulbegović, kajmekam grada, a pripisuje se Sulejmanu Mujali. Džamija Namazđaha nazivaju je Srbo-Crnogorci ovog grada, sigurno na svom jeziku i od pamtiveka. Ovako je nazivaju i pripadnici albanske dijaspore u Ulcinju, naravno – prilagođavajući je njihovoj gramatici sa njihovim sufiksom: Xhamija e Namazgjahut. Namazđah na srpskom i Namazgjah na albanskom: albansko Namazgjah izgovara se Namazđah, bez i najmanje razlike od srpskog izgovora!!!
Što je ono NA? Na kojem je jeziku?!
Da bismo znali što je to NA i na kojem je jeziku, treba da znamo da se plac ispod te džamije naziva dan danas MEZÐAH. Ovo je tursko-persijska reč. Tako se taj plac nazvao od turskih okupatora Ulcinja. Od prilike znači nešto kao današnja reč MERKATO. Tu je do kasno bio centar ulcinjske pijace, tržnice. U zgradi, koja još uvek postoji, i dan-danas se prodaju prehranbeni artikli. Ta zgrada se od pamtiveka upotrebljavala za prodaju mlečnih proizvoda i ribe.
Onda, zar Džamija Namazđaha ne znači na srpskom "džamija koja se nalazi na mezđahu"?!
Čisto srpsko ime! Ovo, sa druge strane, znači da su toj džamiji dali ime oni koji u tom gradu govore srpskim jezikom, jer su je oni i izgradili, pa su je i upotrebljavali. Znači, nisu je izgradili ni Osmanlije, niti Albanci! Sledstveno – nisu je ni imenovali tako.
A albansko ime Xhamija e Namazgjahut zar ne znači da su ovi to ime uzeli od srpsko-crnogorskog stanovništva, sa njihovog, srpskog jezika?! Na albanskom jeziku ono NA nema nikakav smisao.
Pođite u Ulcinj i vidite ploču na toj džamiji! Tamo piše "Džamija na mezđahu". Ispod toga albanski sadanji prevod - "Xhamija në mezgjah". Ovo NË na albanskom znači NA. Ovaj doslovni prevod je sigurno učinjen od nekog albanskog intelektualca Ulcinja, a ne od mene!

Sa druge strane, kako je moguće da su je imenovali na svom jeziku Srbo-Crnogorci, ako su tu bili u većini Osmanlije, ili Albanci, kako se od nekih pretendira?!
Ime ove džamije nam svedoči da su u Ulcinju, bar do 1728. godine, kad je tako imenovana džamija, u većini bili Srbo-Crnogorci, da je u Ulcinju vladao srpski jezik.
Opet: ovo znači da su Albanci u Ulcinj stigli posle Srbo-Crnogoraca i da su, sve do kraja XVIII veka, bili u manjini.
Ovako stoji stvar i sa mnogim drugim džamijama. Evo da vam spomenem još i Šarenu džamiju u Tetovo (Makedonija). Ovo je čisto srpsko-makedonsko ime. Ali Sharena xhamija kažu i pripadnici albanske dijaspore tamo. Doslovno tako! Što znači na albanskom SHARENA? Apsolutno ništa! Da su je imenovali na svom jeziku, nazvali bi je "Xhamija e larme". Ono Sharena xhamija je pozajmica iz srpsko-makedonskog jezika, što znači da su je izgradili, imenovali i upotrebili Srbo-Makedonci muslimanske vere, oni koji su tu do kasno činili većinu stanovništva tog grada.


Ja se ne čudim Albancima, koji nastoje da sve srpsko-crnogorsko i makedonsko prisvoje i proglase za albansko. Ali ne mogu da se ne čudim Srbo-Crnogorcima i Makedoncima, posebno intelektualcima (i naročito istoričarima!), koji negiraju srpski karakter svega i svačega što ima muslimansku oznaku. Ne vide li oni u tome svoj sasvim antinaučni, pa i antinacionalni stav?!

Piše : Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13626

NATO

ZIDANJE SKADRA

 

NATO

 

Mnogo je razloga da jedna slobodna i demokratska država ne stupi u članstvo Sjevernoatlantskog saveza. Riječ je zastarjeloj, preživjeloj, militarističkoj i birokratskoj tvorevini. Njene vođe su iz brojnih razloga, od kojih mnogi ne samo da nikada nisu javno objelodanjeni, već i nemaju neposredne veze sa Balkanom, ratovali protiv Srbije i vodili politiku koja je u svojoj suštini milionima ljudi osporavala legitimna prava i širila srbofobiju u zapadnoj javnosti.


Nije zato ni čudo što je javnost Srbije, baš kao i javnost izvjesnih susjednih država u kojima u velikom broju živi naš narod, jako neraspoložena prema NATO-u. Nije iznenađenje što su demokratske i reformske vlade Srbije prihvatile ovaj nauk istorije i stav velike narodne većine. Tako je prije nepune tri godine Narodna skupština Srbije donijela jednu deklaraciju kojom je, između ostalog, proglasila i vojnu neutralnost.

Međutim, postoje li razlozi protiv ovakvog stava?


Najvažniji razlog je državni pragmatizam. Naime, zar poslije tri suštinski izgubljena rata nama Srbima nije jasno da ne treba da rasipamo dragocjene snage. Početkom devedesetih naša zemlja stala je na tri velika politička (ali i vojna) fronta. Naše političke elite su željele očuvanje jugoslovenske države. Srpski narod se borio za svoja prava (redovno upotrijebljen radi ciljeva elite koja je branila veliku i rasipnu birokratsku državu). Konačno ova najveća kolektivna, dijelom samostvorena, žrtva jugoslovenskog ekonomskog socijalizma, silno se zalagala za očuvanje socijalizma, ili makar za što kasniji dolazak kapitalizma. Elite su prošle na različite načine, ali da nije bilo Haškog tribunala, teško da bi im zaprijetilo bilo šta teže i strašnije od nekoliko godina boravka u opoziciji. Ljudi su izginuli, Jugoslavija je propala, srpski narod izgubio svoja prava i vezan za stub srama, a kapitalizam je stigao u gorem obliku nego što bi to ranije bio slučaj... Da smo bili spremniji da se odreknemo onih nerealnih ciljeva koji prevazilaze naš narod i državu, kao i ličnih interesa, da smo imali elitu makar i malo bolju od prosječnih građana, koja autoritet ne gradi samo na populističkoj popularnosti – možda ne bismo bili poraženi.


NATO je realnost Balkana. Uskoro će 1,7 miliona Srba, svaki peti koji živi u regionu, živjeti u državama članicama Sjevernoatlantskog saveza. Na Kosovu i Metohiji, svetim i dragim zemljama naše istorije, na kome živi 100.000 i treba da se vrati još 150.000 Srba i ostalih prognanih građana, upravlja NATO. Sve države uz granice Republike Srbije, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, ili su već stupile u Sjevernoatlantski savez ili će uskoro postati njegove članice. Dakle hiljadu kilometara unaokolo uspostavljen je veliki vojni prostor najmoćnijeg saveza na svijetu. Istovremeno, ekonomski uticaj država članica ovog saveza daleko je iznad ionako velikog političkog upliva na našu državu. Odatle i tuganjiva činjenica da čitav sponzorisan nevladin sektor i resorno ministarstvo u Vladi Srbije, otvoreno rade u prilog stupanju u NATO, a protiv neutralnosti koja je još uvijek zvanična i legitimna politika demokratske države Srbije.


Našoj državi dakle prijeti da bude izolovana, ucijenjena, izložena neprijateljstvu koje ne bi bilo samo motivisano nacionalizmima novih nacija, i interesima pojedinih naših susjeda. Zašto nam je potrebno neraspoloženje velikih sila sa kojima mi kao mala država nikada ne treba da na svoju inicijativu ulazimo u sukob. Treba samo pogledati kakva je politika Ruske Federacije prema NATO-u i regionu bivšeg Sovjetskog Saveza, pa shvatiti da nama pretiče oholosti, a nedostaje promišljenosti.

 

Naravno da nije na našim građanima da se neposredno i preko opredjeljuju oko tako nejasnih pitanja. Narodu treba predstaviti jednu složenu politiku kojoj su u interesu sigurnost, sloboda i prava cjelokupnog srpskog naroda. Kada budemo odlučivali u fokusu treba da nam budu Srbija, srpstvo i svi građani Srbije, ništa više. Ako su albanski staljinisti, koji su zbog svojih uvjerenja decenijama robijali, u interesu nacije poslije samo jedne vožnje od granice do Tirane postajali „liberalni-demokratiĆ koji će Ameriku doživljavati kao instrument Svevišnjeg, ne vidim zašto prvi ljudi Srbije ne mogu da prevaziđu interese svojih stranaka, vlasti ili frustracije iz 1999. godine. Na drugoj strani još manje mogu da prihvatim intelektualne i političke najamnike, koji iako građani i činovnici srpske države, već godinama suštinski zastupaju interese NATO-a u Srbiji. Svojim indiferentnim stavom, stalnim odlaganjima, naša država omogućava stvaranje generacija takvih stručnjaka, činovnika i političara.


Mene najviše boli poniženje našeg naroda. Da li bi Srbija mogla da pomogne da takav ishod u nekim slučajevima bude izbjegnut. U državama u kojima je obespravljen, ili tamo gdje je doskora bio progonjen, naš narod po pitanju NATO-a vodi borbu protiv većine ili pristaje uz nju svjestan da je Srbija zvanično protivna, a stvarno nezainteresovana. Logično je da srpske stranke u okruženju budu u opoziciji NATO-u. Upravo zato vlada Republike Srbije treba da i iz moralnih razloga jasno, iskreno i stalno obavještava legitimne predstavnike i ustanove srpskog naroda u regionu o svojim stvarnim namjerama kad je riječ o NATO-u. Naš narod koji živi u regionu na ovom velikom i važnom pitanju ne smije da doživi bilo kakav politički gubitak. Politika prema kojoj građanima treba govoriti jedno, raditi drugo, a onda čekati da protok vremena i sudar sa stvarnošću učini ostalo (oslobodi vlasti bilo kakve odgovornosti i moguće nepopularnosti) vodila je Srbiju stranputicom. Vrijeme je za drugačiju politiku Srbije.

 

понедељак, 16 август 2010 20:17 Чеда Антић

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2010-08-16&clanak=242981

недеља, 15. август 2010.

Борис Алексић: Не сме бити договора са ЕУ и САД

Борис Алексић: Не сме бити договора са ЕУ и САД

 

субота, 14 август 2010 13:39

 

Главни правни савјетник предсједника Српске радикалне странке Војислава Шешеља, Борис Алексић, казао је јуче на конференцији за новинаре да је „тема свих тема, у последње време и свих ових година Косово и Метохија."

Излагање Алексића преносимо у цјелости:

„Нарочито, после мишљења Међународног суда правде, а везано за активности које проводи Влада Републике Србије, након тог мишљења, али и анализа свега што су урадили, и свега што је претходило, том мишљењу. Оно што је заиста чињеница која је потврђена на наjгрубљи начин, то је да је прозападна политика, коју је водио ДОС, коју води данас Демократска странка, у потпуности поражена. Ослањање на Брисел и Вашингтон, није се показало само као лоше већ као погубно по српске националне интересе. Сједињене Америчке Државе и највеће земље које руководе Европском унијом су се показали као отворени непријатељи Србије и ако је Србија то јест Влада Републике Србије, чинила више него што је потребно да их умилостиви и ако је попуштала где год је могла да попусти, па и тамо где је угрожавала основне националне интересе Републике Србије чак и неки пут отворено кршећи Устав Републике Србије. Дакле, ова политика Владе Републике Србије је политика самоуништења, политика обмане и политика кроз коју Србија и српски народ, српска нација једна од најзначајнијих држава и најзначајних нација на старом континенту, полако нестају. Дакле, њихова политика је доживела тежак пораз, уместо да се ослоне на српске историјске савезнике, пре свега на Руску Федерацију која је почела да се уздиже, отприлике када је ДОС дошао на власт, они су најгоре речи користили за Русију, за Кину, за све оне земље које се налазе изван Запада. Запада који пати од комплекса више вредности, који се понаша према другима као да су нижа раса и мање вредни. Уместо да се ослоне по питању Косова и Метохије на Руску Федерацију у Савету безбедности, ако нису сигурни да ће однети победу у Генералној скупштини организацији Уједињених нација, да се ослоне на руски вето, који никада не би дозволио независност Косова и Метохије, Влада Републике Србије је кренула сасвим другим путем. Они су се обратили Међународном суду правде, где од 15 судија имате 9 судија који долазе из земаља које су признале независно Косово. Дакле, потез који је нелогичан сам по себи. Да ли ова Влада или Борис Тадић имају снаге да преокрену такав однос снага у Међународном суду правде, показало се да нема. Једном приликом када је господин Вук Јеремић био у Народној скупштини, он је изјавио да 80 посто изасланика Републике Србије, дакле, амбасадора, представници извршне власти где они служе не желе да их виде, не примају их једноставно. Србија напросто, посебно након елиминације великог броја људи из наше дипломатије, је остала без квалитетних људи, који могу да преокрену ситуацију. Наравно, преокретање ситуације када су вам противници Сједињене Америчке Државе и Европска унија би заиста било тешко. Дакле, било је логично да се Влада Републике Србије, држи Савета безбедности. Ја желим да вам кажем да према сведочењу Срђе Трифковића још пре неких 5 или 6 година, док је боравио у Сједињеним Америчком Државама, и сведочио пред конгресом, министар спољних послова, Вук Јеремић, да је он у неформалним разговорима изјавио да горку пилулу признања независности Косова и Метохије, треба увити у шећерну обланду и тако предати грађанима Републике Србије, и зато је у име председника Тадића шефа његове партије затражио помоћ, од стране Сједињених Америчких Држава. У актима које они предлажу и који настају након саветодавног мишљења Међународног суда правде, они ниједном речју не помињу Резолуцију 1244. Та резолуција је резолуција којом се ипак гарантује територијални интегритет и суверенитет Републике Србије над Косовом и Метохијом, она није усамљена, постоји низ резолуција из Савета безбедности Генералне скупштине од 1991. године, па и мировни споразум у Паризу, 1995. године, којим се гарантује територијални интегритет и суверенитет, Србије над Косовом и Метохијом. Резолуција 1244, представља континуитет у том смислу. Без обзира што је према анализи чувеног грчког професора Панајотиса Харитоса покушано фалсификовање Резолуција 1244 од стране Сједињених Америчких Држава, и Енглеске, на тај начин што би се убацила шифрована формулација преговори из Рамбујеа, као што знате преговори у Рамбујеу нису завршени споразумом, већ уз употребу силе и претње Сједињене Америчке Државе и њихови сателити су започели агресију на Савезну Републику Југославију. Ја ћу вас подсетити да је употреба силе и претње забрањена у Међународном праву, да представља кршење највиших норми Међународног права, и да акти који настају кроз силу и претњу и на основу силе и претње су апсолутно ништавни. Дакле, таква принуда је забрањена. Ми смо, можда сте пратили наше наступе у Народној скупштини, покушали ипак у тешкој ситуацији, да помогнемо колико-толико Влади Републике Србије јер у питању су Косово и Метохија и дали смо им одређене савете, које су они могли да користе и у њиховом нацрту Резолуције, коју су предложили у Уједињеним нацијама. Пре свега, чињеницу да је Међународни суд правде, два пута преформулисао питање које је поставила Влада Републике Србије, и на тај начин, одговорио на нешто сасвим друго. То може такође да се тумачи својеврсним фалсификатом. Дакле, Међународни суд правде у свом мишљењу не говори о проглашењу независности он се не фокусира, на проглашење независности, већ о усвајању изјаве о проглашењу независности. Дакле, са једног суштинског питања он пребацује лоптицу на формално питање. Као што знате према англосаксонском праву, према праву које постоји у Уједињеном краљевству, декларација о независности не представља буквално ништа. Она је један папир који може било који градић у Енглеској да донесе, и да се централна власт не обазире на то, јер они то просто сматрају слободом мишљења и изражавања. Даље, друго преформулисање који је обавио Међународни суд правде, у свом одговору јесте, да је он речима норми Међународног права, додао речи примењивих норми Међународног права. Притом није изричито навео које су то примењиве, а који су не примењиве. Они су изгледа искључили и саму Повељу организације Уједињених нација и Хелсиншки завршни акт, који је у одлуци коју је послала Народној скупштини, Влада Републике Србије, дефинисала као Хелсиншки акт. Дакле, и то показује нестручност представника Владе Републике Србије, и њихов однос према целом проблему. Ја ћу вас подсетити да је својевремено и аустријски канцелар Алфред Гузенбауер, навео да они раде, са Тадићем на остваривању суштине, Ахтисаријевог плана.

Шта Влада Републике Србије даље ради? Погледајте, молим вас. Уместо да користе ове примере које смо им ми навели, и да додам још једну ствар, они су од Руса неколико дана унапред добили какво ће бити саветодавно мишљење Међународног суда правде, каква ће бити одлука. И тада су могли у складу са Међународним правом да повуку, свој захтев, они то нису урадили. Дакле, и ту су имали подршку Руске Федерације. Нису то урадили. Зашто? Показаће се врло брзо. И ево шта ради даље Влада Републике Србије, она креће у некакве преговоре са шиптарским сепаратистима. На који начин? Они крећу у те преговоре у сарадњи са Европском унијом, и Сједињеним Америчком Државама, опет позивање на Резолуцију 1244, а тог позивања нигде нема. До чега може да доведе сарадња са Европском унијом и Сједињеним Америчком Државама, врло добро смо видели. Став Сједињеним Америчким Држава је познат, а Европски парламент је током 2009. године и 2010. године, усвојио одлуке којим позивају на признање независности Косова и Метохије. Дакле, Европски парламент који није наравно класично законодавно тело, али где су посланици представници из свих земаља Европске уније, донели су једну такву одлуку са великом већином гласова. Дакле, отворено наступају против интереса Републике Србије. Како онда Борис Тадић може да се ослања на Сједињене Америчке Државе и Европску унију? Ова његова политика, води коначном краху Србије и коначном губитку наше територије. Они дакле, очигледно желе да преговарају са шиптарским сепаратистима консултујући се са Европском унијом, и Сједињеним Америчким Државама, да би елиминисали важеће билателарне споразуме, између Србије и Албаније, пре свега споразум из Фиренце из 1926. године, којим је и договорено коначно разграничење са Албанијом, као и да би елиминисали саму Резолуцију 1244. Ка томе се иде.

Дакле, ми упозоравамо Владу Републике Србије да не смеју да се ослањају на помоћ Сједињеним Америчким Држава и Европске уније, ако желе да раде у интересу Србије, и подсећамо их да је то њихова обавеза да раде у интересу Србије, по Уставу на сваком месту и у сваком тренутку они морају да се позивају на Устав Републике Србије, на Резолуцију 1244, али и на одговарајућа међународна акта. Једно битно начело које шиптарски сепаратисти не испуњавају а никада неће ни испунити, то је начело ефективитета. Такозвана држава на Косову и Метохији је држава нарко мафије, држава терориста, држава где организовани криминал цвета, трговина људским органима, али проблем је што су велике западне земље умешане у тај криминал и оне желе да прикрију своје трагове. Е, сад Борис Тадић мора да направи избор, или ће стати на страну грађана Републике Србије, или ће служити до краја интересима Сједињених Америчких Држава, и Европске уније и тако бити запамћен као потпуни отпадник од српског народа. Ја вам још једном подвлачим, да по овом питању апсолутно не може да буде договора са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама, и то је најважније да схвати Влада Републике Србије.

Веома је интересантно када говоримо о идеологији коју упражњава владајуће већина и пре свега Демократска странка, како се они по неким другим питањима односе према српском националном интересу и како то може да се доведе у везу са њиховим ставом везано за Косово и Метохију. Изјаве Владимира Вукчевића и Бруне Векарића везане за масовну гробницу, наводно масовну гробницу, код Рашке. Коју су они наводно пронашли. Испоставило се да једноставно нема потврде о тој гробници. Тамо и ако су обављена детаљна испитивања, није нађена никаква масовна гробница, и ако је Вукчевић 11. маја 2010. године. изјавио онако видовито, да се тамо крију тела 250 косовских Албанаца, да су њих наводно Срби убили, и тачно рекао локацију где се та тела налазе, испод паркинга, или где већ, и рекао да су ту информацију добили сарађујући са Еулексом. То је рађено пред долазак Сержа Брамерца. Без провера, без доказа, Владимир Вукчевић је изнео једну такву тезу и остао на својој функцији, а он је морао кривично да одговара. У сваком случају показало се да није достојан места и функције коју обавља. Погледајте како власт олако сатанизује и оптужује Србе и Србију, а како се односи према другима. Ми немамо ништа против ако се утврди на било ком месту да је било ко страдао, ако се докаже, одговорни морају кривично да одговарају за тако нешто. Али овако радити, то показује однос власти према грађанима Републике Србије, показује да власт не поштује грађане Републике Србије. Показује да власт не поштује сопствену државу. Показује да власт ради по матрици Срби су криви за све, а остали су њихове жртве. Таква власт је неодговорна и самоубилачка, она разара државу, она штети интересима грађана Србије, и она што пре мора да напусти место на коме се налази и препусти руковођење земљом неким одговорнијим, и способнијим људима."

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/6874-aleksic

Kosovski dodatak – vrsta diskriminacije

Kosovski dodatak – vrsta diskriminacije

 

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Kosovski dodatak neustavan

Ustavni sud je odlučio da nije u skladu sa pravom da zaposleni na Kosovu dobijaju dodatak na platu zato što rade na toj teritoriji. I dok su zaposleni nezadovoljni, u Ministarstvu za KiM kažu da će biti traženo rešenje.

 

Svi koji na Kosovu primaju plate iz državnog budžeta Republike Srbije uskoro će ostati bez takozvanog kosovskog dodatka. Naime, Ustavni sud Srbije je procenio da je isplata takvog dodatka „pozitivna diskriminacija" i da one koji ne žive i ne rade na Kosovu stavlja u neravnopravan položaj.

 

Kosovski dodatak je od 2008. predstavljao dodatnih 50 odsto od zarade, a pre toga su davana i dupla primanja. Međutim, vrlo brzo bi prosvetari, lekari, zaposleni u kulturi, pravosuđu i drugi mogli da ostanu bez tog viška. Iako kod njih vlada nezadovoljstvo, očekuju da će država pronaći neki model da pomogne one koji rade na Kosovu.

 

Nezadovoljstvo među zaposlenima

 

Direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Jakovljević izjavio je juče da je vest o ukidanju kosovskog dodatka izazvala ogromno nezadovoljstvo među radnicima ove zdravstvene ustanove, ali da misli da to neće izazvati odlivanje kadra, jer motivi zaposlenih u zdravstvu da ostanu na Kosovu i Metohiji prevazilaze okvire jedne ovakve odluke. On je naglasio da bi Vlada Srbije morala da pronađe modus kako bi se stimulisali radnici koji žive i rade na Kosovu i Metohiji.

 

Direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković kaže da će odluka Suda uticati da intelektualci među Srbima na Kosovu napuste taj prostor, a preostali Srbi će bez njih, prema njenim rečima, biti prepušteni asimilaciji. Trajković je ocenila da će šteta i udar naneti odlukom o ukidanju „kosovskog dodatka" biti više psihološka, ali i finansijska.

 

Prelazno rešenje?

 

Sa druge strane, Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM, kaže da se odluka Ustavnog suda mora poštovati i da će to biti dobra prilika da se zakonom regulišu primanja zaposlenih u Pokrajini, pri čemu će biti uzeta u obzir činjenica da radnici na Kosovu i Metohiji žive i rade u otežanim uslovima.


Na pitanje da li će odluka Ustavnog suda značiti da će već od sledećeg meseca radnici sa Kosmeta ostati bez dodatka na platu, Ivanović odgovara da misli da se to neće dogoditi i da mora postojati prelazni period. On navodi i da će u tom periodu biti obavljeno usklađivanje primanja zaposlenih koji se finansiraju iz državnog budžeta ili pronaći novo rešenje.

 

Procenjuje se da je kosovski dodatak primalo nekoliko desetina hiljada zaposlenih na Kosovu što je bilo ogromno opterećenje za budžet Srbije.

 

nr/nb/blic/rts

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5912080,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss