петак, 17. децембар 2010.

Да ли имамо разлога да се радујемо извештају Дика Мартија?

nspm
Да ли имамо разлога да се радујемо извештају Дика Мартија?

Ана Радмиловић

петак, 17. децембар 2010.

Имамо, али и немамо. Почнимо прво од тога зашто немамо готово никаквог разлога за радост што је известилац Парламентарне скупштине Савета Европе описујући свој извештај рекао да "није рекао ништа ново и да је шокиран изјавама правосудних органа у Београду који тај извештај сматрају победом". Прво, жалосно је што се држава која то није, Србија, са све Бруном Векарићем није поломила да састави ниједан довољно концизан и ефектан извештај који би свет натерао да погледа слике српских страдања на Косову, али и да види слику Хашима Тачија и осталих криминалаца које је (тај исти свет) произвео у политичаре, дао им део српске земље на располагање да се тамо играју стварања државе служећи се при томе најсвирепијим и криминалним средствима. Али то је наша трагедија, на њу смо нажалост навикли и о њој се нема шта ново рећи.

То што је Мартијев извештај пуштен тек након ових избора баца једну тамну сенку. Слути на неку другу игру, а која опет може да произведе чак и неке нове нереде.

Други разлог зашто не треба превише да славимо и надамо се праведном епилогу „експеримента – Косово" јесте следећи: Извештај који ће можда пустити низ воду нешто људи прљавих руку попут самог Тачија, али и Кушнера и који ће нам можда донети тужну сатисфакцију у виду признања да смо у тој причи ипак жртве ми, а не наши узурпатори – уследио је пошто су завршени избори на Косову где је убедљиву, покрадену, намештену и бога питај какву све победу, али победу – добила Тачијева опција. Један од занимљивијих података је рецимо та да је било места на Косову где је за Тачијеву странку гласало чак 90% бирача – а што не бива на свету, све и да људе пушкама терате на гласање. Никада и нигде 90% становништва макар и најмањег места на свету – није и не може да изађе да гласа, из практичних и многих других разлога. На Косову је тај феномен, међутим, могућ из два разлога: не постоји попис становника, па самим тим ни гласача и избори су потпуно лажирани.

То што је Мартијев извештај пуштен тек након ових избора баца једну тамну сенку. Слути на неку другу игру, а која опет може да произведе чак и неке нове нереде. Фаворит САД је Тачи. ЕУ има друге планове. Тачијево независно Косово воли Америку и тамо нећете видети других застава до америчке, албанске и косовске. ЕУ пак жели независно Косово нових људи, Косово очишћено од „шумских политичара" прецизније ратних злочинаца, трговаца дрогом, оружјем и органима, ЕУ дакле жели Косово интелектуалаца чије биографије нису укаљане крвљу.

Данашњој Србији је толико свеједно да је чак и њен председник Тадић изразио спремност да са криминалцем Тачијем разговара о такозваним техничким питањима. Да смо нека држава, као што нисмо, Тадић би требало да разговара са Тачијевим опонентима међу Албанцима, са косовски Србима и Бошњацима, Ромима и Горанцима, са Питером Фејтом или црним ђаволом ако треба – али не са Тачијем. Никад. Но Србија није држава и то је опште место, тако да на Србију не треба трошити речи (можда само подсетити да је то парадржава која нема границе ни попис становништва, исти дакле као тзв. независно Косово, које такође није држава. Као ни Србија).

Неко ми је једном рекао да ништа на Косову и у рату уопште није „спорадично"м у шта сам се делом и лично уверила и та наизглед спорадична дешавања и насиље на југу могла би да изазову нешто што би на тренутак могло да заличи на рат на северу. Србија ће тада, треба ли рећи, имати преча посла.

Некој евентуалној (а која се, додуше, не назире) новој Србији можда би једног дана помогао податак да је председник те ствари коју зову Косова Репубљик један Тачи, криминалац, дословни убица, трговац стварима које нису баш легалне, а ни хумане. По принципу „што горе, то боље", али без шале, по принципу дакле „нећу да председник дела отете ми територије буде интелектуалац чисте биографије него баш како и доликује – разбојник и убица". Србија можда и нема разлога да се радује што Тачија пуштају низ воду. Нема разлога да се радује што је ЕУ одлучила да уљуди Косово и наместо Тачија и утамниченог Харадинаја доведе неког Суроија, Малићија или Власија – јер теже ће ова наша никаква и купљена власт доказати да је то Косово (беше) отето, да су га отеле убице УЧК, а уз помоћ мировних мисија које су мудро игнорисале ствар са несталима, ствар са паљењем баштине и рушењем гробова (читај, брисања трагова). Наша држава Србија са све Тачијем и криминалом албанске „политичке елите" не може (или неће) да објасни свету да то тамо Косово није држава него црна рупа у којој ће у међувремену нестати и српски народ са све својим траговима постојања. Како ће се тек носити са образованим албанским политичарима, са људима који нису прљали руке и који су, попут интелектуалца Ветона Суројиа, за онај 17. март 2004. рекли да је то најтрагичнији дан у историји Албанаца?

А када Косова Репубљик буде легитимисана (пошто је очисте шљама који је одрадио најтежи и најкрвавији део посла) као једна државица пристојних људи чији национализам, јер је школован и софистициран, нећемо примећивати и на чија се недела нећемо моћи да позивамо – та ће нова држава имати сва права да уреди своју државу, што ће рећи да упитоми и интегрише онај непослушни север (ми ћемо се тада правити да имамо преча посла, или ћемо имати проблем већ неког Санџака, и нећемо имати времена да се извињавамо браћи Србима што смо их онако дуго држали у заблуди).

У том међупростору између шумских и пристојно васпитаних албанских политичара на Косову, у том метежу може да се деси пуно „спорадичних" сукоба и насиља над Србима посебно јужно од Ибра. Неко ми је једном рекао да ништа на Косову и у рату уопште није „спорадично"м у шта сам се делом и лично уверила и та наизглед спорадична дешавања и насиље на југу могла би да изазову нешто што би на тренутак могло да заличи на рат на северу. Србија ће тада, треба ли рећи, имати преча посла.

И, на крају, о евентуалним разлозима за радост због Мартијевог извештаја о гадостима (нема друге речи – то је гадост) које је албанска косовска врхушка чинила над уистину незаштићеним Србима.

Први и за Србе јужно од Ибра најважнији разлог за оптимизам око пуштања Тачија и његових криминалаца низ воду јесте тај што ће са Тачијем нестати и Тачијеви Срби за које ме је неко недавно оптужио да сам их претерано грубо дисквалификовала као представнике Срба на Косову. Не може се бити довољно груб у опису људи који су спремни да раде за људе попут Тачија. Када они нестану заједно са Тачијем на Косову се можда нађе места за некакву српску политику која би рачуне полагала, ако не неозбиљној Србији, оно барем међународној заједници и Србима који су на Косову остали.

Добра вест би у целој овој трагичној причи била можда и та да албански криминалци и убице с Косова не би више куповали Србију ако би на њихово место дошао неко ко 17. март 2004. сматра најтужнијим даном за Албанце, и то да можда тај нови, образовани и лепо васпитани албански политичар с Косова не би гушио ионако мале и слабе српске покрете и странке. Можда.

Други, и за све Србе добар, разлог за оптимизам је то што ће нестанак Тачија с политичке сцене спречити нашег неозбиљног председника да за вјек и вјекова обрука нацију преговарајући с криминалцем и убицом око „техничких питања".

Трећи, мада мало сраман за Србију, разлог за срећу око одласка Тачија је и тај што Тачи преко појединих српских организација и индивидуалних посредника не би више могао да купује Београд, односно владу Србије. Односно државу Србију. Када се, рецимо, испостави да представници појединих странака које су део власти у Србији имају рођачке и друге везе са Тачијевим либералима – постаје мање чудно како то „Тачи купује Србију". Или, када имате податак да је закупљене термине пред косовске изборе плаћала организација Соње Бисерко, а да су у истим терминима промовисани ти Тачијеви либерали које, природно, плаћа Тачи –о нда је јасно да се не ради ни о каквој метафори. Тачи је дословно куповао Србију и нек нам је на част.

Дакле, добра вест би у целој овој трагичној причи била можда и та да албански криминалци и убице с Косова не би више куповали Србију ако би на њихово место дошао неко ко 17. март 2004. сматра најтужнијим даном за Албанце, и то да можда тај нови, образовани и лепо васпитани албански политичар с Косова не би гушио ионако мале и слабе српске покрете и странке. Можда.

Можда би и Београд те Србе оставио на миру (јер то је најбоље што за њих после свега може да уради) и пустио их да сами бирај своје путеве, јер када нема Тачија и криминала што на југу, што на северу, Београд нема неки интерес да се бакће Косовом. Нема пара од Косова – нема прича о Косову.

четвртак, 16. децембар 2010.

Usvojen izvještaj Dika Martija

Komitet Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope (PSSE) za ljudska prava i zakonodavstvo je usvojio danas u Parizu nacrt izvještaja izvjestioca Dika Martija, u kojem se kosovski premijer Hašim Tači optužuje da je šef albanske mafijaške grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa širom Istočne Evrope.

Kako prenosi BBC, na zasijedanju Komiteta bilo je pokušaja da se razmatranje Martijevog izvještaja odgodi, ali je većina njegovih članova bila protiv toga i odlučila da se ova tema nađe na dnevnom redu zasijedanja PSSE.

Parlamentarna skupština Savjeta Evrope poziva međunarodnu zajednicu, vlasti Srbije i albanske vlasti na Kosovu da uspostave pravne i druge mehanizme saradnje kako bi se do kraja rasvijetlili zločini tokom i poslije sukoba na Kosovu i kaznili počinioci.

To se navodi u nacrtu rezolucije koju je, na osnovu izvještaja o nehumanom postupanju i trgovini ljudskim organima na Kosovu, sačinio specijalni izvjestilac Savjeta Evrope Dik Marti i koji bi sjutra trebalo da bude usvojen na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope.

Haški sud spreman na saradnju ako bude trebalo

Haški tribunal je spreman na svaku saradnju ako se to od nas bude tražilo, rečeno je danas Tanjugu u Tužilaštvu Haškog suda nakon što je Komitet za pravna pitanja i ljudska prava PSSE usvojio nacrt izvještaj i predlog rezolucije specijalnog izvjestioca Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.

U preliminarnom nacrtu rezolucije pod naslovom "Nehumana postupanja sa ljudima i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu", pozivaju se članice EU i druge zaintereseovane države i institucije da obezbijede Euleksu logistiku i visokostručne kadrove, da bi pravda mogla da bude sprovedena.

U izvještaju Dika Martija je aktuelni kosovski premijer Hašim Tači označen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima, drogom i oružjem.

Specijalni izvjestilac Savjeta Evrope je došao do saznanja koja potvrđuju da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova 1999. i 2000. godine organizovali ilegalnu trgovinu ljudskim organima. On, takođe, za te kriminalne aktivnosti tereti takozvani Dreničku grupu OVK koju je predvodio Hašim Tači.

Marti navodi da je većina žrtava trgovine organima kidnapovana poslije povlačenja srpskih snaga sa Kosova 12. juna 1999. godine i prebačena u tajne zatvore pod kontrolom OVK u Albaniji.

Žrtve su, prema izjavama svjedoka, držane uglavnom u improvizovanim zatvorima - u seoskim kućama i šupama, ali je jedan objekata koji su u tu svrhu korišćeni bio specijalno napravljen i predstavljao je " prijemno odjeljenje za umiješane u organizovani kriminal povezan sa trgovinom organima".

Taj objekat - koji se u izvještaju opisuje kao improvizovana hirurška klinika - nalazio se na području mjesta Fuše Kruje, nedaleko od aerodroma u Tirani.

Ta lokacija je, navodi Dik Marti, izabrana jer je bila zgodna i za brzi transport organa za presađivanje i za "posjetioce iz inostranstva".

U tekstu se ne precizira da li su posjetioci iz inostranstva zapravo pacijentima kojima su kupljeni organi presađeni u Albaniji.

Marti, pozivajući se na izjave svjedoka, piše da su zatvorenici za čije su bubrege pronađeni kupci ubijani hicem u glavu, da su njihova tijela odmah nakon toga prebačena u improvizovanu kliniku, gdje su vađeni bubrezi.

Specijalni izvjestilac navodi, takođe, da je intervencija vađenja bubrega iz tijela mrtve osobe relativno jednostavna i da ne zahtijeva sofisticiranu opremu ili preparate kao što su anestetici.

Vlada Kosova poziva na osudu Martijevog izvještaja

Vlada Kosova je ocijenila večeras da je Izvještaj specijalnog izvjestioca Savjeta Evrope Dika Martija direktno "usmjeren da unizi značaj i ugled OVK".

U saopštenju Vlade Kosova konstatuje se da su u proteklih nekoliko godina lokalni i međunarodni istražioci provodili istrage i nikada nijesu nešto našli čime bi potvrdili Martijeve navode.

"Jasno je da neko želi da osramoti premijera Kosova poslije parlamentarnih izbora na Kosovu, na kojim su građani dali punu podršku Hašimu Tačiju", navodi se u saopštenju.

Vlada Kosova je ocijenila da je Dik Marti "čovjek koji nema bilo kakav moralni kredibilitet i pripada grupama koje ne žele dobro Kosovu i njegovim građanima".

Vlada Kosova, uz ocjenu da u izjavi Dika Martja "nema nimalo profesionalne etike", navodi da će Tači lično tužiti Martija.

Vlada Kosova je pozvala sve članice Savjeta Evrope da snažno osude izvještaj Dika Martja i spriječe "one koji žele da destabilizuju Kosovo i dobro upravljanje Kosovom".

On ne navodi koliko osoba je zadesila takva sudbina, ali piše da je za najmanje nekoliko ljudi utvrdio da su tako ubijene zbog svojih bubrega.

Dik Marti opisuje kako su zatvorenici koji će biti ubijeni zarad trgovine njihovim bubrezima sa Kosova najprije prebacivani u objekte širom Albanije koji su korišćeni kao improvizovani zatvori.

Ti zatvorenici su dobro hranjeni, bilo im je dozvoljeno da spavaju i, za razliku od drugih pritvorenika, pripadnici OVK i njihovi saradnici ih nijesu premlaćivali.

Marti potvrđuje da je kao jedan od takvih zatvora služila i takozvana "žuta kuća" pominjana u ranijim izvještajima o trgovini organima.

On u izvještaju tu kuću zove "kuća K", budući da je ona vlasništvo porodice čije prezime počinje tim slovom.

Prema Martijevim saznanjima, zarobljeni civili - u ogromnoj većini Srbi kidnapovani na jugu Kosova - su u taj objekat dovođeni od juna 1999. godine do jula 2000. godine, kada je kuću držala OVK.

Izvori iz OVK su mu rekli da su u tu žutu kuću - u selu Ripe kod grada Burela - dovodjene i žene i djevojke koje su korišćene za seksualnu eksploataciju.

Mještani sela su, navodi Marti, ćutali o aktivnostima OVK zbog kombinacije prijetnji i potkupljivanja novcem, drogom, alkoholom i pristupom prostitutkama.

Postoje indicije, stoji u izvještaju, da su neki od zatvorenika, uključujući i kidnapovane Srbe, ubijeni u žutoj kući ili njenoj okolini, ali taj objekat za većinu zatvorenika nije bio krajnja destinacija nego "usputna stanica" na putu ka drugim sličnim objektima.

U nekima od tih improvizovanih zatvora kidnapovani civile su pregledale osobe koje su se predstavljale kao ljekari i uzimali su im uzorke krvi, što Dik Marti tumači kao znak da su vršeni testovi o tome da li su njihovi bubrezi pogodni za presađivanje potencijalnim kupcima

Neki od vozača koji su kamionima i kombijima prevozili zatvorenike između improvizovanih zatvora svjedoče da su ljudi transportovani vezani za unutrašnjost vozila i da su čuli da su u velikim patnjama.

Dik Marti navodi i da raspolaže jakim indicijama da su neki od onih koji su ubijeni zbog trgovine organima po svemu sudeći shvatili šta im se sprema i da su tokom transporta molili pripadnike OVK da ih poštede i da ih "ne isjeckaju na komade".

"Zatvorenici su - najkasnije u trenutku kada su im iglom i špricom uzimani uzorci krvi i kada su ih navodni ljekari pregledali da vide u kakvom su fizičkom stanju - morali da shvate da će biti tretirani kao medicinska sirovina", zaključuje Dik Marti.

On navodi da su prvi tajni zatvori u Albaniji ustanovljeni tokom rata, između aprila i juna 1999. godine, i da su u njih sa Kosova tada prebacivani Albanci koje je OVK sumnjičila za kolaboraciju sa Srbima, ili politički neprijatelji OVK - pripadnici Demokratskog saveza Kosova.

Marti navodi da mu je pristup svjedocima bio otežan zbog tradicionalnih klanovskih veza i zbog koncepta časti u albanskom društvu.

Istovremeno optužuje vlasti u Albaniji da nijesu dovoljno učinile da se rasvijetle i istraže zbivanja iz 1999. i 2000. godine.

Broj komentara ( 3 ) Pogledaj komentare

http://www.pcnen.com/detail.php?module=15&news_id=1152

среда, 15. децембар 2010.

Црна трансплантологија косовске демократије

Тагови: Хашим Тачи, ПАСЕ, Политика, Коментари, Косово, Европа

15.12.2010, 15:25

Photo: EPA

Експертна група Парламентарне скупштине савета Европе припремила је реферат о злочинима, које су извршили крајем 1990-х-почетка 2000-х година косовски екстремисти, који су данас руководиоци самопроглашене државе.

Благостање победника на одржаним недавно парламентарним изборима и дугогодишњег премијера Косова Хашима Тачија најједноставније је оценити у бубрезима, јетри и срцима најмање 300 цивила, који су крајем 1990-х година црни трансплантатори послади у смрт зарадивши на томе, према различитим подацима, неколико милиона евра. Људске органе су продавли у успешне земље Западне Европе, например, Италију. Свим тим процесом су руководили управо Тачи, један од оснивача терористичке организације Ослободилачка армија Косова, као и његова околина. Балкански медији су још пре три године истицали да су данашњи косовски врхови добили од те «операције» око 80 одсто вајде.

Оне, које су «обрађивали» хирурзи-злочинци, према различитим верзијама, или су убијали унапред, пре узимања органа, или су, извадивши органе, остављали да умру после операције, а затим су тела сахрањивали у заједничким гробовима. Подсетимо, таква сведочанства су била оглашена у Хашком трибуналу, али тај судски орган има чудно својство да игнорише информације које му шкоде. Косовско-албанско руководство то зна, зато је податке бившег главног тужиоца МТБЈ Карле дал Понте, која је писала о фашистичким методима ОАК, назвало клеветом и аморалним тврдњама. Питања правне организације Human Rights Watch оно је игнорисало.

Сада Приштина ће морати да обрати пажњу на оптужбе јер материјали о злочинима косовске врхушке оглашени на вишем нивоу и у потпунијем обиму. Дописник Гласа Русије у Београду Игор Гојковић саоштава:

Хашим Тачи је шеф мафије која шверцује оружје, тргује дрогом и људским органима. Овако је у свом извештају специјални известилац Савета Европе Дик Марти оптужио актуелног премијера Косова, после двогодишње истраге о трговини органима отетих Срба, Рома и нелојалних Албанаца, након НАТО бомбардовања. Дик Марти у свом извештају додаје да је са запрепашћењем и гађењем проучавао те обимне и из различитих извора извештаје о сарадњи између криминалаца и највиших званичника Косова који су били исувише бројни да би могли да се игноришу. Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић је изјавио да Мартијев извештај представља велику победу Србије у борби за истину и правду и изразио очекивање да ће његово објављивање иницирати отварање бројних истрага о трговини људским органима на КиМ и у Албанији, чији су правосудни органи годинама игнорисали апеле за решавање ових случајева.

У интервјуу Гласу Русије ауторитативни српски војни аналитичар Мирослав Лазански истиче: уколико проблем шверца оружја и дроге има глобални карактер – од Авганистана до земаља Јужне Америке, онда лидери самопроглашене творевине, коју је признало више од 70 држава, умешани у трговину органима – случај за савремену историју и политику без преседана. Експерт је уверен у истинитост реферата Дика Мартија, те сматра да тај документ погађа не само Приштину, већ и све ко је признао независност Косова.

Врло крупна ствар и врло неугодна ствар за политичке лидере у Приштини. И сад је стварно питање, какав ће он имати кредибилитет у разговору са било којим политичарем на Западу. Замислите, ви оптужујете некога у извештају да је главни дилер и дроге, и људских органа, а он сутра треба да се нађе у Белој Кући, у овалном салону, код председника Барака Обаме. Стварно је мало неугодно, јел? Али да је, кажем, пре свега за Сједињене Америчке Државе и оне силе из Европске Уније, које су пожуриле да признају Приштину, ово неугодна ствар. Замислите како се сад осећа амбасадор било које од тих западних земаља у Приштини, који треба да разговара са господином Хашимом Тачијем и осталим, који се спомињу у том извештају, и да ће ово имати сигурно обезбеђене реперкусије на даљи процес признавања Косова. То је евидентно. Мада мислим да ће цела та гужва једно време да траје па ће после све да се врати у стање, у којем је и било.

Странка Тачија и даље слави победу на парламентарним изборима у покрајини, а Мартијев реферат ће већ у четвртак бити поднет у Страсбуру. Занимљиво је пратити реаговање САД и других пријатеља косовских злочинаца на чињенице из живота Тачија. Зими 2008 године управо уз њихову помоћ је он у свечаној атмосфери прочитао декларацију о независности Косова. Изгледа, ти материјали нису новост за њих, те ће они их прећутати.

http://serbian.ruvr.ru/2010/12/15/36900993.html

НАПАД НА СРПСКЕ И ГРЧКЕ СПОРТИСТЕ У ХРВАТСКОЈ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 ЗЕМУН, Магистратски трг 3

Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com

Бр. 1278/10 – 15. 12. 2010.

С А О П Ш Т Е Њ Е

НАПАД НА СРПСКЕ И ГРЧКЕ СПОРТИСТЕ У ХРВАТСКОЈ

- ПОСЛЕДИЦА ВЕКОВНОГ КОЛОНИЈАЛНОГ УТИЦАЈА НА СВЕСТ ХРВАТСКОГ НАРОДА –

Недавни напад каменицама на аутобус са српским кошаркашима из клуба „Партизан" у Задру, у Хрватској, и јучерашњи напад на аутобус са грчким спортистима из клуба „Паок" у Загребу, главном граду Хрватске, открива дубље разлоге. Треба их тражити у чињеници, да је свест припадника хрватске нације рањена вишевековном индоктринацијом колонијалних држава (Аустрије, Аустроугарске, Италије, Немачке), које су владале српским земљама: Далмацијом и Крајином. Владале су и Хрватском и хрватском становништву наметале представу о примитивним суседима – православним Србима и Грцима, на чије земље су се ове колонијалне силе намеравале проширити. Наравно, уз ово колонијално запоседање грчких и српских земаља, колонијалисти су се служили Хрватима, користећи чињеницу што они исповедају другу грану Хришћанства – католичку. Тако су Хрвати коришћени против Срба у Првом и Другом светском рату, кад су Аустроугарска и Немачка обавезале хрватске војне јединице да обаве истребљење православног српског становништва. У ту сврху, Хрвати су отворили ланац концентрационих логора смрти за Србе, Роме и Јевреје.

Физички напади на спортисте из православних држава у Хрватској су подстакнути и чињеницом - да у хрватској литератури постоје чести натписи о „примитивном Бизанту". Тако се карактерише средњевековна грчка држава и грчка православна религија, а западноевропским државама и римокатоличкој вери се приписују цивилизацијске одлике - које су неприсутне на „примитивном Истоку".

Овако погрешна слика о народима и верским заједницама у Хрватској је последица колонијалне индоктринације и штета је што нема назнака, да државне и просветне установе покушавају да се ове наметнуте заблуде уклоне из школске и шире литературе у Хрватској. Кад би се држава томе посветила, онда не бисмо били сведоци ових невероватних догађаја – напада на спортисте из православних држава, какви се не могу забележити у Хрватској кад су у питању спортисти из Америке, Немачке, Британије, Француске...

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Милорад Буха, премијер

СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ

Дип. инг. Рајко Лежаић

S poštovanjem, R. Ličina, ministar

уторак, 14. децембар 2010.

Dik Marti: Hašim Tači na čelu trgovine organima

Dik Marti: Hašim Tači na čelu trgovine organima

Kosovski premijer Hašim Tači bio je na čelu grupe koja se bavila trgovinom ljudskim organima, drogom i oružjem, navodi se u izveštaju izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, u koji je britanski list "Gardijan" imao uvid.

U izveštaju, sačinjenom posle dve godine istrage, ističe se da su "Tači i drugi članovi 'Dreničke grupe' u obaveštajnim izveštajima dosledno imenovani kao 'ključni igrači' u kosovskim strukturama organizovanog kriminala, 'nalik mafiji'". Tači je u Martijevom izveštaju označen kao "bos" kriminalne mreže koja je počela kriminalno delovanje posle rata 1999. i imala uticaja na vlast od tada.
Tokom rata i gotovo godinu dana posle, Tačijeve snage su sprovodile osvetu nad Srbima, Romima i etničkim Albancima optuženim za "saradnju s neprijateljem", navodi "Gardijan" pozivajući se na izveštaj. Kosovski premijer i još četiri pripadnika "Dreničke grupe" navedeni su u izveštaju da su sprovodili "ubistva, pritvaranja, premlaćivanja i ispitivanja".
Tačijeva "Drenička grupa" nosi najviše odgovornosti za ad-hok zatvore i sudbinu onih koji su u njima držani. Među njima je grupa zatvorenika koji su prebačeni u zatvor severno od Tirane, gde su ubijeni zbog svojih bubrega, navodi britanski list.
"Pošto i kada je potvrđeno da su hirurzi za transplantaciju na položaju i spremni da operišu, zatvorenici su izvođeni iz 'bezbedne kuće' pojedinačno, kolektivno ubijani od ruke pripadnika OVK, a njihova tela brzo prebacivana u kliniku za operacije", navodi se u izveštaju.
Isti pojedinci s Kosova i stranci umešani u ubistva su povezani sa slučajem "Medikus", dodaje se u izveštaju, prenosi "Gardijan".
Optužbe za trgovinu organima prvi put su se pojavile 2008. u knjizi bivše glavne tužiteljice Haškog suda Karle del Ponte, u kojoj se navodi da su njeni saradnici proveravali izveštaje da su organi oko 300 Srba zatočenih u tzv. žutoj kući na severu Albanije prodati stranim klinikama.
Marti je u izveštaju kritičan prema zapadnim silama zbog toga što visoke kosovske "figure", uključujući Tačija, nisu odgovarale za zločine. U izveštaju se kritikuje "nestalna politička volja dela međunarodne zajednice da efikasno krivično goni bivše lidere OVK".
"Znaci dosluha između kriminalne klase i nosilaca najviših političkih i institucionalnih funkcija su brojni i previše ozbiljni da bismo ih ignorisali", zaključuje se u Martijevom izveštaju, i dodaje da je "osnovno pravo građana Kosova da znaju istinu, celu istinu, i takođe neophodan uslov za pomirenje među zajednicama".
U izveštaju, koji se poziva na američki Federalni istražni biro (FBI) i druge obaveštajne službe, stoji da su agencije koje se bave borbom protiv krijumčarenja narkotika u najmanje pet država "imenovale Hašima Tačija i druge članove njegove 'Dreničke grupe' da su sproveli nasilnu kontrolu nad trgovinom heroinom i drugim narkoticima".
"Ispitao sam te raznovrsne i obimne izveštaje sa zaprepašćenjem i osećajem moralne sramote", navodi švajcarski senator u izveštaju.
Marti, kao izvestilac Saveta Evrope, u četvrtak će u Parizu predstaviti izveštaj evropskim diplomatama iz 47 država članica. Ukoliko izveštaj bude usvojen, Parlamentarna skupština SE će o njemu raspravljati krajem januara.
(Tanjug)

Vekarić: Velika pobeda naše države
– Izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija u kojem je vođe Oslobodilačke vojske Kosova optužio da su 1999. godine organizovali otimanje ljudi kojima su u Albaniji vađeni organi, predstavlja veliku pobedu naše države u borbi za istinu i pravdu – izjavio je juče zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić Tanjugu. – Zahvajujući pomoći i autoritetu predsednika Srbije Borisa Tadića i zalaganju i upornosti pravosudnih organa, došli smo do ove pobede i vratili nadu porodicama žrtava – otetih i nestalih.
Vekarić je izrazio očekivanje da će taj izveštaj, koji je "izuzetno pozitivan", inicirati otvaranje brojnih istraga o trgovini ljudskim organima, kako na Kosovu, tako i u Albaniji, čiji su pravosudni organi godinama ignorisali apele za rešavanje tog slučaja.
Napominjući da su u izveštaju korišćeni brojni dokazi do kojih je u svojoj istrazi došlo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, Vekarić je istakao da naša istraga o trgovini ljudskim organima dobro napreduje.

http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/16556

субота, 11. децембар 2010.

Прети опасност да Косово измакне контроли

Петар ИСКЕНДЕРОВ: Прети опасност да Косово измакне контроли

Предстојећи ванредни парламентарни избори на Косову12. децембра могу довести до кардиналне промене односа снага унутар владајуће албанске врхушке у покрајини. Место најстарије и релативно умерене партије косовских албанаца – Демократске лиге Косова - припрема се да заузму кудикамо радикалније групације, које отворено постављају питање о стварању на Балкану „Велике Албаније", што представља опасност од насилног прекрајања европских граница. Политичка криза у самопроглашеној косовској псеудодржави почела је по сценарију Запада уочи преговора Приштине са Београдом. Сада та криза и дефинитивно може измаћи контроли и попримити најопасније општерегионалне димензије.

Предстојеће гласање крије у себи две интриге. Прва – хоће ли премијер Хашим Тачи довести до успешног окончања свој план постизања индивидуалне власти у покрајини. План је почео да се реализује 2. новембра, када је косовска Скупштина изразила вотум неповерења кабинету, а при том су и посланици премијерове Демократске партије Косова такође исказали неповерење Тачију. Та комбинација била је потребна премијеру зарад што скоријег распуштања парламента и преношења датума гласања са већ утврђеног термина 13. фбруара 2011. године, на децембар ове године. Рачуница је била да се што пре искористи унутрашња криза у редовима бившег партнера у владајућој коалицији – Демократској лиги Косова и непостојање у покрајини лидера друге традиционално утицајне политичке снаге – Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја. Бивши теренски командир Ослободилачке армије Косова налази се у притвортској јединици Схевенингенског затвора Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, у очекивању поновљеног судског процеса.

Распад владајуће коалиције и „вотум самонеповерења" Тачијевом кабинету умногоме су били неочекивани за западне представнике у Приштини на челу са емисаром Европске уније Питером Фејтом. Унутарплитичка криза нарушила је већ усаглашене у Бриселу и Вашингтону рокове и параметре преговора између Београда и Приштине, посредством којих Запад намерава да од руководства Србије изнуди признање незевисности Косова ако не „де-јуре", а оно макар „де-факто". Према расположивим информацијама, Запад је најпре намеравао да избегне превремене изборе, ограничивши се на ротацију низа фигура: да уклони са руководећих функција одиозну за Београд фигуру Хашима Тачија и самим тим покаже српској страни одређену флексибилност. Комбинација премијера да што пре учврсти своје позиције путем хитних избора очигледно није одговарала тим плановима.

Још мање им одговара успех покрета „Самопределење" на челу са омладинским лидером Албином Куртијем, који незадрживо стиче популарност. Покрет по први пут учествује на изборима и води најактивнију и бескомпромисну предузборну кампању. Резултати „Самоопределења" су друга и најважнија интрига избора на Косову. Тај покрет подвргава најжешћој критици корупцију у косовским органима власти, позива да се „гласа против свевлашћа криминала" и подвлачи своје идејно сродство са масовним студентским протестима у Европи 1968. године. Према неким подацима, управо је Албин Курти данас најпопуларнији косовски политичар, и може му сметати да победи једино нежеља косовара да ступе у директни конфликт са западним координаторима косовске независности. Јер Курти током свих последњих година организује масовне акције протеста испред зграде Мисије ОУН и представништва Европске уније у Приштини, називајућио их никако другачије до „окупационим". Он захтева да се хитно повуку све међународне снаге, да се одустане од преговора са Београдом све дотле, док Србија не призна косовску независност и не исплати албанцима огромне компензације, а такође да се на Косову и суседној Албанији спроведу референдуми о државном уједињењу, уз касније прикључење и других албанцима насељених региона Балкана у складу са мапама, које је нацртала још Призренска лига 1878-1881. године. Успех Албина Куртија учиниће га учесником свих будућих коалиционих преговора и довести Запад у веома шкакљиву ситуацију.

Најзад, још један фактор је одлука Хашког трибунала да ипак одлободи из притвора Рамуша Харадинаја. Његово присуство такође може донети промене у односу снага. У сваком случају, рачуница Демократске партије Косова и Демократске лиге Косова макар на привремену неутрализацију свог активног опонента није се оправдала.

У најмање повољној ситуацији ка изборима се приближила најстарија политичка снага косовских албанаца – Демократска лига Косова, коју је основао још духовни вођа сепаратиста Ибрахим Ругова. Она је променила лидера – уместо бившег председника Косова Фатмира Сејдијуа то место је заузео градоначелник Приштине Иса Мустафа. Осим тога, редове партије напустила је утицајна група на челу са сином Ибрахима Ругове – Уком Руговом, кога су једно време спремали за новог председника Партије. Ука је већ формирао јединствени предизборни списак са Алијансом за будућност Косова.

Даље су могуће нјамање три варијанте.

Прва варијантра – убедљива победа Демократске партије Косова и реализација сценарија ХашимаТачија. У том случају последњи ће или поново постати шеф владе, или ће то место уступити његовом представнику неке од мањих партија, на пример, лидеру Алијансе за ново Косово, милионеру Баџету Паколију, а сам он ће покушати да заузме место председника, кога на Косову бира парламент. У том случају Београд ће морати да начини избор: или да одустане од преговора са Приштином и самим тим баци изазов Европској унији, или да пристане на потписивање споразума са бившим руководиоцем терористичке Ослободилачке армије Косова.

Друга варијанта претпоставља успех на изборима најрадикалнијих снага у лику Алијансе за будућност Косова и покрета „Самоопределење", који могу тада претендовати на учешће у владајућој коалицији и заузимање најзначајнијих функција у покрајинским органима власти. У том случају могући су покушаји већ албанске стране да осујети предстојеће преговоре. То ће властима Србије дати лепу могућност да сачува образ, а Вашингтон и Брисел ће бити принуђени да се позабаве разрадом нових политичких комбинација за Косово. Истовремено ће то заоштрити ситуацију на Косову и у целини на Балкану и извести на позорницу великоалбанске екстремисте.

Могућа је и трећа варијанта, по којој ни једна од партија неће добити већинску предност. То ће повући за собом дуготрајне преговоре о стварању коалиције уз узајамне ултиматуме, оптужбе и поткупљивање. Формирани на таквој основи парламент и влада ће бити евидентно нестабилни, што ће још више повећати шансе Албина Куртија, који ионако оптужује сваког појединачно косовског политичара за поткупљивост. Морамо се сложити да је са аспекта српских интереса управо последњи сценариј и најбољи.

__________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментаторь листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

Извор:Фонд стратешке културе – Москва

http://srb.fondsk.ru/

Превод: Рајко ДОСКОВИЋ

четвртак, 9. децембар 2010.

Слободан Антонић, Србија и „сервилност“

Србија и „сервилност"

Слободан Антонић

четвртак, 09. децембар 2010.

Поново нам се дешава образац виђен у августу ове године. Најпре Вук Јеремић и српска дипломатија нешто логично и добро ураде. Овога пута то је одлука да се не учествује у антикинеској пропагандној представи са Нобелом. Онда се дигне „евроатлантска кука и мотика" и завапи како се Србија поново враћа у „страшне деведесете". На крају, државни врх Србије – тачније Борис Тадић, стане да преиспитује смисао такве одлуке, дошавши (како најављује „Данас"[1]) до „реалистичког" закључка да је боље не следити српске интересе, већ интересе наших „пријатеља" из Вашингтона и Брисела.

Кина, која нас је увек поштено подржавала око Косова, сада нас је само лепо замолила да у овој ствари будемо уз њу. Добро знамо домете људскоправашке реторике – и сами смо били њена жртва 1999. Поштено је и да свој дуг Кини вратимо. Коначно, ако имамо две велике силе са супротним интересима у некој ствари, а ми се око тога морамо определити и некоме замерити, боље је да се замеримо оној сили којој је до те ствари мање стало. Американцима је ово само једна од многобројних пропагандних акција које свакодневно воде против Кине, Русије, Ирана, Колумбије... Кинезима је, пак, ово важна симболичка битка за политичко достојанство. Бар би Србија требало да се тргне када кинески амбасадор каже да „ово није питање мира", већ тога да ли Кина још „триста година треба да буде колонија"[2]. Кинези свакако знају о чему говоре, та земља ипак није од јуче. И пошто им је више стало, Кинези ће свакако више ценити нашу подршку, него Вашингтон или Брисел (који Србију ионако третирају као слушкињу – сиротицу која служи само за прање судова и за повремену „забаву" бирократских дипломата).

Али, онда се бучно активирао хор сталних прималаца вашингтонско-бриселских грантова (види списак овдашњих корисника само једне фондације – НЕД [3]). Тај хор је преко евроатлантских медија сложно загаламио како се Србија поново враћа у деведесете!? Заједничко саопштење лидера наших људскоправашких НВО потписали су Милан Антонијевић (Јуком – НЕД грант $39.900), Соња Бисерко (ХОС – НЕД грант $36.800), Маја Мићић и Андреј Носов (YIHR – три НЕД гранта:51.000$, 79.900$ и 99.790$), Наташа Кандић (ФХП – НЕД грант 50.000$)[4], Борка Павићевић (ЦКД), Марко Караџић, Миљенко Дерета (ГИ), Војин Димитријевић (БФП), Сташа Зајовић (ЖуЦ)[5].Помињући „страхоте деведесетих", ови јавни прегаоци драматично су поручили: „Под хитно тражимо од државе Србије да пошаље представнике државе да присуствују церемонији и да се јавности објасни коју врсту политике водимо". „Врста политике" је посебно занимљив израз. У овом НВО апелу се не каже које све „врсте" политике постоје, али обично се сматра да спољна политика може бити самостална и сервилна. Потписници овог апела вероватно хоће да поруче да ако смо већ изабрали сервилну политику према Бриселу и Вашингтону, онда треба доследно да је се држимо. Љубазно подсећање.

Ту је наравно и забринути уводник Светлане Лукић у „Пешчанику" (НЕД грант 38,700$), препун израза као што је „суманута спољна политика Србије", „срамотна одлука", „сукоб са елементарним цивилизацијским и демократским нормама", „тзв. кинеска подршка тзв. територијалном интегритету и суверенитету", „персонификација самоубилачке и глупе спољње политике Србије, Вук Јеремић"...[6]. И Е-новине су, будно стојећи на стражи евроатлантског правоверја, одмах упозориле да је „Србија и раније показивала завидан ниво сервилности према захтевима који су долазили из Пекинга", подсећајући да је „српска дипломатија, под управом Вука Јеремића и његовог клана, доносила чудне одлуке руковођена погрешним критеријумима савезништава у одбрани ирационалног територијалног интегритета на Косову"[7] (подвукао А. С). Хвала „Пешчанику" што нас је обавестио да је територијални интегритет Србије „такозвани". И „Е-новинама" што су нас научиле да је исти тај териријални интегритет „ирационална" категорија.

Вук Драшковић је драмски, како само он уме, завапио да Србија „бира између пута у будућност ка ЕУ и повратка у прошлост и остајања у паклу"[8]. Чедомир Јовановић и његов ЛДП су упутили апел Скупштини назван „Морално и политичко посрнуће наше дипломатије"[9]. У њему су протестовали против „наставка робовања наше дипломатије превазиђеном моделу `косовске политике`" и затражили да се хитно састане скупштински Одбор за иностране послове, како би „донео одговарајуће закључке који би, макар делимично, умањили срамоту и штету коју смо као земља у међувремену претрпели". „Одлука о бојкоту доделе Нобелове награде за мир је послала врло лошу поруку светској јавности, а нарочито Европској унији којој тежимо", објавила је и Лига социјалдемократа Војводине, преко своје портпаролке Александре Јерков [10].

„Данас" је, желећи да своје читаоце упозна и са мишљењем стручњака, одмах пренео и храбро мишљење „стручњака за међународне односе, Предрага Симића и Александре Јоксимовић, који оцењују да Србија бојкотом церемоније у Ослу показује да је проблематична њена доследност на путу ка ЕУ, односно да јој је, у овом случају, подршка Кине на међународном плану важнија од потпуног сагласја с политиком западних земаља, које су снажно подржале одлуку Нобеловог комитета"[11]. Огласио се и аналитичар ISAC фонда Милан Пајевић, који је рекао да „ако је наш спољнополитички циљ Европска унија, онда се морамо понашати у складу с тим циљем" и да „не може спољна политика да зависи од једног министра, или од расположења једног министра, или једне владе, или једног председника"[12]. И аналитичар Владимир Павићевић (БОШ) оценио је за „Данас" да Србија „овим бојкотом открива стару бољку своје спољне политике – тумарање"[13]. "Сврставање уз Либију, Иран или Кину по овим питањима значи удаљавање од Европе", упозорио је Павићевић.

Наравно да се одмах јавила и ЕУ бирократија. Портпаролка европског комесара за проширење Штефана Филеа, Анђела Филоте, изјавила је да је „Европска комисија разочарана и забринута због одлуке Србије да бојкотује овогодишњу доделу Нобелове награде за мир"[14], и да ће „та порука бити пренета властима у Београду". Према њеним речима, „сувише је рано да би се могло рећи да ли оваква одлука Србије може негативно утицати на мишљење комисије о њеној кандидатури за чланство"[15]. Најоштрији је, наравно, био знаменити Јелко Кацин,који је изјавио да је „шокиран одлуком Србије"[16]. „Нема ни једне земље кандидата (за чланство у Европској унији), или потенцијалног кандидата, која на такав начин манифестује своју сервилност", згрожено је упозорио Кацин, а Б92 пренео на врло истакнутом месту [17] (НЕД грантови: Радио Б92 – 52.500$, Фонд Б92 – 22.750$, АНЕМ – 66.610$). Он је претећи додао да је „то доказ да о српској спољној политици треба обавити праву расправу, не само у Србији, него и у Европској унији".

И пошто су нам чувари истине и исправног евроатлантског пута све тако лепо објаснили, Демократска странка и Борис Тадић су, како изгледа, опет почели да се колебају. Шефица посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија је изјавила да Одбор за иностране послове треба да саслуша Вука Јеремића и затражи одговарајућа „објашњења"[18]. А „Данас" је, најпре, још једном подсетио да је „већина (подвукао А. С) домаћих и страних јавних личности, као и невладиних организација и појединих политичких странака" оценила „да је одлука веома лоша по међународни имиџ Србије, посебно због њених европских амбиција" (ЛДП, СПО, ЛСД – већина странака?; Симић, Јоксимовићева, Пајевић и Павићевић – већина јавних личности?; ХОС, ФХП, ГИ и Јуком – већина НВО?). Али, онда је у чланку ипак са олакшањем додато да је „Данасу речено из извора блиских државном врху у Београду" да се "тренутно разматра могућност промене става"[19]. Ову важну „Данасову" информацију одмах је пренео и Б92 [20].

Све се, дакле, дешава исто као и у августу, када је на дневном реду „убеђивача" била резолуција о Косову. Сада још само преостаје да у Београд хитно допутује Штефан Филе, или да Тадић буде ургентно позван код Кети Ештон у Брисел, па да се историја фарсично понови.

У августу сам мислио да је српски државни интерес у тадашњој дипломатској контроверзи толико јасан да ће Тадић ипак одолети свим безобразлуцима и притисцима [21]. Преварио сам се. Садашња контроверза је, у односу на тадашњу, нешто мање важно државно питање. Али, како је Тадић кренуо да од августа бескомпромисно „сарађује" са Бриселом и Вашингтоном – а рат са сопственим грађанима зарад геј параде, понижавајућа вуковарска извињавања и економски безумна продаја Телекома само су даљи показатељи те „бескомпромисности" – постало је прилично тешко поуздати се у Тадићеву политичку рационалност, барем у овом питању. Зато могу да кажем једино да се не бих сасвим изненадио ако се Тадић опет „договори" са Ештоновом.

Али бих се свакако изненадио ако након тога Јеремић не би поднео оставку. Тадић му је, заокретом од 9. септембра, прво срушио „косовску политику" и огроман двогодишњи труд. Тадић, затим, није ништа учинио да помогне Јеремићеву кандидатуру за потпредседничко место у ДС (где се Јеремић, тренутно, копрца као риба на сувом). Са овим Тадићевим мешањем, које најављује „Данас", ауторитет Јеремића, као шефа дипломатије, би био дезавуисан. Ако Јеремић мисли о својој политичкој будућности, преко таквог понижења тешко да би смео да пређе.

Хајде да видимо шта ће се догодити. Хоћемо ли бити сведоци незнатног (али важног) повратка државног достојанства? Хоћемо ли бити сведоци драме једне изневерене политичке лојалности? Или ћемо бити сведоци још једне фарсе плаћеног „атлантизма" и „реалистичке" политичке сервилности?

[1] http://www.danas.rs/danasrs/politika/jeremic_na_udaru_i_beograda_i_brisela_.56.html?news_id=205355

[2] http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Kriticari-Nobelu-ne-daju-mira.sr.html

[3] http://www.nspm.rs/prenosimo/zaduzbinarstvo-u-evropskoj-srbiji.html

[4] Ово су, наравно, „донације" које потичу само из једног извора. То је само делић сталних стипендија које ове НВО добијају из Брисела и Вашингтона. Да би се разумеле сразмера ових „грантова" подсетимо се да је Фонд за хуманитарно право (ФХП) само за пројекат стварања „Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима" добио, из различитих извора, 2.350.000 евра! (http://www.pescanik.net/content/view/5102/61/). ДВА МИЛИОНА И ТРИСТАПЕДЕСЕТ ХИЉАДА ЕВРА! Можете ли да замислите ту количину новца? Обичном грађанину Србије већ после сто хиљада памет стаје...

[5] http://www.pescanik.net/content/view/6066/61/

[6] http://www.pescanik.net/content/view/6068/177/

[7] http://www.e-novine.com/srbija/vesti/42934-Srbija-bojkotuje-Nobelovu-nagradu.html

[8] http://www.danas.rs/danasrs/politika/eu_i_nato_ili_odosmo_u_pakao_.56.html?news_id=205269

[9] http://www.ldp.rs/vesti/predsednici-narodne-skupštine-slavici-đukić-dejanović-i-predsedniku-odbora-za-inostrane-poslove-dr-dragoljubu-mićunoviću.84.html?newsId=3470

[10] http://www.lsv.org.rs/

[11] http://www.danas.rs/danasrs/politika/srbija_zbog_kine_bojkotuje_nobela.56.html?news_id=205263

[12] http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6307543,00.html

[13] http://www.danas.rs/danasrs/politika/jeremic_na_udaru_i_beograda_i_brisela_.56.html?news_id=205355

[14] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=08&nav_category=78&nav_id=477819

[15] http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Kriticari-Nobelu-ne-daju-mira.sr.html

[16] http://www.e-novine.com/srbija/vesti/42946-Manifestacija-servilnosti-Beograda.html