Рат за Трепчу

Рат за Трепчу

среда, 04 јануар 2012 17:11 Правда / Васељенска ТВ

 

Најављено повлачење америчких маринаца са КиМ и препуштање војне базе „Бондстил" код Урошевца турској војсци представља камен-темељац успостављања „зелене трансверзале" Анкара-Приштина-Нови Пазар-Сарајево.

Према овој процени, коју све учесталије изговарају представници Европске комисије у Приштини и ОЕБС-а, америчко-европски сукоб око КиМ ће се окончати поделом плена званог „Трепча", пошто и једна и друга страна, Немачка с једне, и турско-амерички лоби с друге стране, рачунају да у подели плена преузму контролу над најуноснијим, милијардама евра вредним рудним благом, опремом и налазиштима које контролише „Трепча", а за сада плодове ужива швајцарска компанија „Еуро-коп".

Према изворима „Правде", амбасадор Кристофер Дел добио је зелено светло из Вашингтона да предузме све мере у преузимању контроле над „Трепчом". У том контексту, на њему је да разради и свом наследнику, чији се долазак очекује током ове године, преда план преузимања контроле над овим привредним гигантом. Планом, до чијих је појединих детаља „Правда" дошла, предвиђено је да се у најкраћем року заокружи косовска независност успостављањем пуне контроле над прелазима Јариње и Брњак и претварањем прелаза Јариње у економско-транзитни прелаз. Преко њега би се одвијало пословање „Трепче" и корпорација из западне Европе, чија производња се ослања на рудно благо са КиМ и „Трепчу".

Педесетак процената власништва америчко-турско-бугарске корпорације „Енке-Бектел", чији се капитал мери милијардама долара, налази се у власништву породице Дел и Деловог шурака, бугарског држављанина.

- Утврђено је да су амерички бизнисмени насамарени поделом плена, сходно подели војног присуства на КиМ. Американцима је припало подручје Косовског Поморавља, јер је њихов превасходни циљ успостављање контроле над путевима који западну Европу, преко КиМ и Македоније, повезују са Турском и Грчком. Немци су се наводно задовољили „Ораховачким виногорјем", али с рачуницом да ће управо они, заједно са Турцима, преузети контролу над Метохијом и путевима који КиМ повезују са Албанијом, Црном Гором и Рашком. Италијански бизнисмени су рачунали на „Пећку пивару", док су Французи заузели стратешко подручје севера КиМ, са циљем преузимања контроле над „Трепчом", остављаући Британцима „Фероникл" и угљенокоп „Белаћевац" – износи за „Правду" детаље Делов близак сарадник.

Његова тврдња да у овом тренутку смиривање ситуације на северу КиМ не одговара ни Европи ни САД, треба, како каже, да забрине обичан народ, јер још нису усаглашени ставови о расподели „Трепчиног" капитала. Према том, (Деловом) плану, који је усаглашен с Анкаром и са којим се сагласило министарство одбране САД, маринци, њих око 500, биће стационирани у бази „Норд хил" у Лепосавићу, док би турски војници из дана у дан преузимали базу „Бондстил" код Урошевца, покривајући на тај начин трансверзалу која од Анкаре, преко Скопља, води до Новог Пазара и Сарајева, а све зарад стварања превласти над „Трепчом".

Иначе,  пословање „Еуро-копа" на годишњем нивоу достиже суму од близу десет милијарди евра на основу коришћења „Трепчиних" капацитета.

 

Godina 2011

ZIDANJE SKADRA

 

Godina

 

Za nama je teška godina. Može se reći da je 2011. bila godina bilansa čitave decenije. Što je 1999. godine bila za režim Slobodana Miloševića, što su 1981. i 1991. bile za režim Josipa Broza i njegovih epigona, to je prethodna godina bila za demokratske i reformske vlasti koje Srbiju, uz sve ograde, mane i nestabilnosti, nesumnjivo vode tokom duže od jedanaest godina.
Ove godine raspršene su mnogobrojne iluzije. Možda je najvažnija među njima upravo ona o Evropskoj uniji. Do 2001. godine u Srbiji se uglavnom vjerovalo da je njen značaj sporedan, nasuprot tome do qeta 2011. većina naših građana mislila je da EU ima prvenstvo nad Srbijom. Ispostavilo se da uprkos činjenici da je Srbija ispunila stroge uslove haškog tribunala – predala je četrdeset i trojicu optuženika, među njima i predsjednike države, prihvatila nejednak odnos prema optuženima iz drugih naroda, poniženje izvinjenja onima koji su izazvali rat umjesto žrtvama, kao što je objelodanila sve državne dokumente, dok je demokratska vlast Srbije čak ponijela i do krivice Miloševićevih bivših drugara i navodnih saučesnika koji i danas deluju u Crnoj Gori i zdušno se vole sa EU i SAD – ona ne može čak ni da dostigne tuganljivu počast statusa kandidata za članstvo u EU. Inače to je jako važan stepenik na putu za članstvo u ovoj bankrot polufederaciji, čije birokrate bi prije trebalo da potraže uzor u olinjalim Brozovim saveznim džabalebaroškim funkcionerima, nego što bi bilo ko na početku 21. vijeka mogao u njima da prepozna bilo šta dobro i pozitivno, izuzev plata koje su tako visoke da se našim kradokratama možda čini da su u toj evropskoj Arkadiji u stvari legalizovane, oporezovane i kroz pravne tokove kanalisane korupcija i pljačka. Sada od nas traže da prihvatimo integraciju Srbima naseljenog sjevera Kosova i Metohije u albansku kosovsku državu. Zato nas je ove godine taj „Tačistan" bojkotovao, sankcionisao, šurovao sa prvom hrvatskom premijerkom (koja je kasnije uprkos jako dobrom poentiranju u odnosima sa Srbijom isprašena na izborima), slao specijalnce na naš narod i carinike na granice koje dijele srpske njive i zaseoke. Za ta dobra djela Albanci su od prvih političara SAD i SR Njemačke pobirali samo pohvale. Iz Vašingtona smo čuli da su manastiri i crkve „kosovarski" a ne srpski. Iz Berlina kažu da je uslov za sticanje kandidature ukidanje „paralelnih institucija" na sjeveru Kosova. Kažu, jako se kancelarka iznenadila kad je čula da na sjeveru Kosova i nema drugih ustanova i da tamo žive samo Srbi. Problem očigledno nije u tome što postoji više ustanova i što je albansko Kosovo danas sličnije nekoj avganistanskoj pokrajini nego trideset i nekoj zvjezdici makar i polumrtve Evropske unije. Problem je u Srbima i Srbiji. A najveći problem je što mi takav stav SAD, Velike Britanije i SR Njemačke nismo spremni da na normalan i racionalan način prihvatimo i u skladu sa njom se pragmatično i dostojanstveno ponašamo.

Kandidatura je odložena, Kosovo dalje nego prošle godine, kada je Međunarodni sud proglasio da je otcjepljenje Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, dok bi osamostaljenje Republike Srpske ili Srpske Krajine bilo bez sumnje novi genocid. Naša kosovska politika doživjela je do sada nekoliko bankrota: 1990. kada se pokazalo da je Miloševićev koncept neuspješan, 1999. kada nam je pokrajina oteta, 2008. kada se Koštuničin koncept odbrane pokrajine pokazao kao nedovoljno efikasan i 2010. kada je propao koncept pravne odbrane koji je osmislila sadašnja vlada. Sada čekamo da propadnu i prava našeg naroda na Kosovu. U tom pravcu se u Beogradu posebno ističe Liberalno-demokratska partija. Prvo su podigli ulog: tražili su potpuni „preokret" i „priznavanje realnosti". Taman da vlast malo dane dušom i malo „patriotski" debatuje sa njima o tome umjesto o svojoj propaloj politici. Kad, odjednom, Čedomir Jovanović reče da niko neće priznato nezavisnost Kosova i Metohije pošto bi to značilo petovjekovni rat u budućnosti. Dakle, ukratko, narod treba zaglupjeti, neprekidno ga upućivati na formu (baš kao i sa Državnom zajednicom SCG) a na kraju kad se toj formi sva prava žrtvuju, mogu se mirno, pilatovski, oprati ruke i reći „pa to je samo forma" – nema više naroda, nema svetinja, šta će nam mrtvo slovo na krvavom „evropskom" papiru.

Čekamo Novu 2012. godinu a u mislima su mi naša braća na Kosovu. Pomišljam na Republiku Srpsku koja je prošlu godinu preživjela igrajući diplomatsku igru a da sama nema diplomatsku službu. O tome u Beogradu, Podgorici i Zagrebu mogu samo da slušaju i da zavide. Sjetimo se referenduma u vezi sa centralizacijom pravosuđa kada je ledi Ešton došla u Banjaluku, ne zaboravimo stav Srpske u vezi sa priznanjem Palestine i sada pragmatični, gorak kompromis oko sastavljanja Savjeta ministara... Tu ste i vi braćo iz RCG. Sumnjiv popis, ograničavanje prava vjeroispovjesti, suzbijanje jezika, produbljivanje suštinske neravnopravnosti. Ipak, ostaje nada... nada da je moguće odbraniti jezik, da je moguće objedini srpske stranke i da će se Srbija prenuti i popraviti. Nadu bude i naša braća u Makedoniji koja su se izborila da ova država proslavi stogodišnjicu od početka Balkanskih ratova i da obnovi Zebrnjak, veliki spomenik našim vojnicima palim u Kumanovskoj bici. Jedan srpski poslanik u Sobranju uspio je da na tako nešto nagovori vladu VMRO-a! Vlada u Beogradu nije u stanju da tako nešto u vezi sa balkanskim ratovima očekuje od dvojice bošnjačko-muslimanskih ministara kojima je omogućila izbor u vladu i ulazak u skupštinu.

Neka nam Nova 2012. godina donese bolju sreću ali i mnogo, mnogo više pameti. Potrebnija nam je.

Piše Čedomir Antić

Štrbac: Presuda za pitanje genocida bolja nego nagodba

Štrbac: Presuda za pitanje genocida bolja nego nagodba

 

Srna - 02.01.2012 17:36

BEOGRAD - Za budućnost i pomirenje hrvatskog i srpskog naroda, čije odnose ništa tako ne opterećuje kao pitanje genocida, presuda Međunarodnog suda pravde bez obzira kakva, bila bi bolja od vansudskog dogovora političkih elita u Srbiji i Hrvatskoj - ocijenio je direktor Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.

On je izjavio Srni da bi eventualna vansudska nagodba političkih elita koje su trenutno na vlasti u Srbiji i Hrvatskoj značila samo privremeno stavljanje pod tepih tog problema, koji bi "dolaskom nekih novih elita na vlast mogao da izađe ispod tog tepiha u najgorem obliku".

"Kada je tako ozbiljna stvar u pitanju kao što je genocid i nešto što strašno opterećuje dva naroda, za budućnost ovih naroda i istinsko pomirenje, bila bi najbolja presuda Međunarodnog suda pravde kao suda Ujedinjenih nacija, jedinog koji ima mandat da rješava sporove u vezi sa genocidom i nečega što je izvan ovog područja i što neće biti ni srpsko ni hrvatsko", rekao je Štrbac.

Prema njegovom mišljenju, odluka suda može biti trojaka - da utvrdi da je bio ili dvostruki genocid, ili jednostrani ili da ga uopšte nije bilo ni sa jedne strane, ali kakva god bila odluka biće bolja od nagodbi i poravnanja političkih elita, jer je "najskuplje ako dođe do ponovnog belaja u budućnosti".

Štrbac, koji je i ekspert u timu Srbije u predmetu kontratužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid, podsjetio je na to da Hrvatska u svojoj tužbi traži da sud utvrdi da su Srbi počinili genocid i agresiju.

To je glavni zahtjev iz kojeg proizilaze zahtjevi da Srbija kazni sve počinioce ratnih zločina koji su našli utočište u Srbiji, da vrati kulturno blago koje je za vrijeme rata odneseno iz Hrvatske, da otvori sve svoje arhive radi rasvjetljavanja sudbine nestalih i da država Srbija isplati obeštećenje državi Hrvatskoj i pojedincima u Hrvatskoj.

Srpska tužba osporava tvrdnju Hrvatske da su Srbi počinili genocid i agresiju i traži da naprotiv, sud utvrdi da je genocid počinjen nad Srbima za vrijeme i poslije "Oluje", da je bilo raznih ratnih zločina u Hrvatskoj i nad jednima i nad drugima, ali da osim "Oluje" niko ne ispunjava pun kapacitet genocida, na način kako ga definiše konvencija UN o kažnjavanju i sprečavanju genocida.

Srbija takođe traži da sud naredi Hrvatskoj da kazni počinioce svih ratnih zločina nad Srbima uključujući i genocid, da Hrvatska kao država stvori uslove za dostojanstven povratak protjeranih Srba i da im obezbijedi opstanak i garantuje ličnu i imovinsku bezbjednost, te da izbaci iz svog zakona o državnim praznicima 5. avgust kao dvostruki praznik, koji "Oluju" slavi kao Dan domovinske zahvalnosti.

Štrbac je ocijenio da je najnovija izjava hrvatskog ministara spoljnih poslova Vesne Pusić, da će Zagreb povući tužbu za genocid protiv Srbije, "pomalo istrgnuta iz konteksta".

On navodi da je takvih i sličnih izjava iz Hrvatske bilo i ranije, i da su i autori tužbe i hrvatski državni zvaničnici u dosadašnjim istupima u javnosti "govorili da su za poravnanje ako se vansudskim putem može dobiti sve ono što su tražili tužbom", ali da nije čuo šta su spremni uraditi povodom tužbenih zahtjeva iz kontratužbe Srbije.

Štrbac je naglasio da Vlada Srbije ne bi trebalo da ide na poravnanje pod takvim uslovima. On je rekao da se Srbi iz Hrvatske boje dogovora i vansudskih poravnanja, jer smatraju da bi to moglo biti na štetu Srba iz Hrvatske i Krajine.

"Srbija i Hrvatska više nisu u ravnopravnom položaju prilikom pregovora. Hrvatska će 1. jula 2013. godine postati punopravna članica EU, a znajući da se sve odluke o proširenjima u EU donose konsenzusom svih članica, to znači da će i od Hrvatske zavisiti dalji put Srbije u EU, a to znači i mogućnost ucjenjivanja, pa onda ta ucjena može ići uglavnom na našu štetu", objasnio je Štrbac.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Strbac-Presuda-za-pitanje-genocida-bolja-nego-nagodba-122117.html

REFERENDUM NA SRETENJE: SEVER KOSOVA NE SLUŠA BEOGRAD

REFERENDUM NA SRETENJE: SEVER KOSOVA NE SLUŠA BEOGRAD

petak, 30 decembar 2011 09:21

Argument zvaničnika Vlade Srbije je da je referendum bespotreban, jer ni država ne prihvata prištinske institucije

Srbi sa severa Kosova i Metohije zaokružiće na referendumu 14. i 15. februara da li prihvataju institucije takozvane republike Kosovo, bez obzira na apele zvaničnog Beograda da se od tog glasanja odustane i upozorenja dela stručne javnosti da je takvo izjašnjavanje nezakonito.

Argument zvaničnika Vlade Srbije je da je referendum bespotreban, jer ni država ne prihvata prištinske institucije, da je politički štetan, jer nije u koordinaciji sa zvaničnom politikom, kao i da za njega nema pravnog osnova.

Iz Kosovske Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka odgovaraju da je izjašnjavanje građana u njihovom najboljem interesu i da je pravno utemeljeno.

Četvrta opština Leposavić zakazala je sednicu skupštine za 4. januar na kojoj će se doneti konačna odluka o referendumu. Predsednik te opštine Branko Ninić (DS) izjavio je u četvrtak da u Ustavu jasno piše da je Kosovo deo Srbije i da je zato referendum nepotreban.

- Srbi na severu Kosova veruju srpskim, a ne kosovskim institucijama. Referendum bi bio gubljenje vremena na dokazivanje dokazanog - rekao je Ninić.

Referendum sigurno u tri opštine
Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica rekao je za "Novosti" da će referendum biti održan u tri opštine koje su to odlučile, kako god da prelome u Leposaviću:

- Siguran sam da će nam se pridružiti i ta opština, jer su socijalisti otvoreno rekli da će glasati za referendum, a verujem i da će odbornici DS postupiti na isti način.

Posle poziva šefa pregovaračkog tima Borka Stefanovića da se proveri legalnost referenduma, u četvrtak se oglasio i bivši sudija Ustavnog suda Slobodan Vučetić:

- Najavljeni referendum u opštinama na severu KiM pravno nije utemeljen, pošto postavljeno pitanje ima državni karakter i ne spada u nadležnost lokalnih samouprava. Takav referendum neće imati ni pravni osnov, pa ni obavezujuću snagu.

Pravo na osnovu Ustava
Prvi čovek Kosovske Mitrovice poziva Vučetića i sve koji tvrde da je referendum neutemeljen da podnesu Ustavnom sudu zahtev za ocenu njegove ustavnosti:

- U suštini našeg pitanja je dilema da li građani hoće albansku i srpsku lokalnu samoupravu. To je u punoj nadležnosti građana i pravo na referendum imaju na osnovu Ustava, Zakona o referendumu i Zakona o lokalnoj samoupravi. Neustavne su uredbe o Stefanovićevim sporazumima koje usvaja Vlada. Ako Ustavni sud odluči da je naš referendum nezakonit, stavićemo ga van snage - rekao nam je Pantić.

Odbornici Građanske inicijative, koju u Kosovskoj Mitrovici predvodi državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović, kritikovali su odluku o raspisivanju referenduma.

- To smanjuje manevarski prostor Srbije u budućim odnosima sa EU. Ne sporimo legitimitet Skupštine opštine da raspiše referendum, ali smatramo da bez koordinacije sa organima države Srbije takva odluka može da produbi razlike koje su vidljive između Srba na severu KiM i njihovih sunarodnika koji žive južno od reke Ibar - navode odbornici Građanske inicijative.  

Većina mora da zaokruži
Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa:

* Skupština jedinice lokalne samouprave može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti.

* Odluka na referendumu je doneta ako je izglasa većina građana, pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana.

* Odluka na referendumu je obavezna, a Skupština opštine je ne može staviti van snage, niti menjati njenu suštinu godinu dana od donošenja odluke.

Izvor Vesti 19. 12. 2011.

 

ГРАНИЦА ПО СРЦУ СРБИЈЕ

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 28.12.2011 | 00:07

Ступање на снагу споразума о заједничкој пограничној контроли, који је у претходном периоду постигнут између Београда и Приштине, још је више заоштрилoситуацију у вези са Косовом. Председник  Србије Борис Тадић и руководећа прозападна коалиција, која је у Србији на власти, не крије да наведени документ одговара принципима Европске уније. Међутим, српска влада истовремено уводи још један документ којим се фактички признају лична документа која издају албанске власти самопроглашене косовске државе. Ради се о декрету о слободи кретања који грађанима Косова дозвољава да улазе на територију осталог дела Србије, на основу докумената које је издала Приштина. Проблем је у томе што је, са једне стране, испуњавање чак и тих докумената, благо говорећи, сумњивих са гледишта национално-државних интереса Србије, очигледно премало, да би се поред српског захтева за ЕУ упалила „зелена лампица". Са друге – против комплекса пограничних споразума су активно иступили лидери  косовских Срба који те споразуме сматрају за српско признање постојања границе између Косова и осталог дела Србије, а самим тим признање и самопроглашене косовске државе. Садашњи договори су „апсолутно неприхватљиви за Србе" – изјавио је руководилац општине Косовска Митровица Крстимир Пантић. По његовим речима, споразум са Приштином је „нанео огромну штету свим грађанима који живе на Косову и Метохији. Ми иступамо против тих споразума, иако сами не можемо да их укинемо".[1] Он је саопштио да косовски Срби имају намеру да помоћу барикада блокирају трансгранични промет и, осим тога, да направе референдум о непризнавању институција власти Косова. По речима Пантића, тај референдум би могао да се одржи 15.02.2012. године – на дан српске државности.[2] Споразум о заједничком граничном патролирању између Косова и осталог дела Србије представља најскандалознији резултат преговарачког процеса који се води под заштитом Европске уније. Ствар је у томе да су се преговори, који су започети још у марту, до сада бавили чисто техничким, чак се може рећи – бирократским питањима, као што су узајамно признавање личне документације, катастарске документације или универзитетских диплома. Што се тиче питања граница – то питање је још увек у правом значењу те речи – експлозивно. Управо законито, и потпуно  у складу са ставовима Устава Србије,  одбијање од стране становника Косова да признају овлашћења косовским цариницима и граничарима послужило је као повод за нереде, који су почели да се јављају од краја јула, за појаву барикада и сукобе Срба са миротворцима НАТО и ЕУ. А после рањавања у току тих сукоба тридесетак војника из Немачке и Аустрије постало је сасвим јасно да без решења питања границе Србија не може ни да сања о статусу земље-кандидата за Европску унију. Немачки и аустријски дипломати су то потпуно конкретно изјавили, иако су већ знали да је разматрање српског захтева пренето на март 2012. године. У таквој ситуацији одобравање обављања процедуре заједничког патролирања  за Београд, у суштини, представља противпожарну меру ради спашавања свог европског пројекта. Ради се, конкретно, о заједничком организовању контролно-пропусних прелаза и контроли њиховог функционисања. На њима треба да буду и представници српских и представници албанских  власти, као и војна лица натових КФОР снага и цивилно-полицијске мисије Европске уније из Приштине. Тачка 4 наведеног документа гласи да ће „заједнички, интегрисани објекти, обједињени и заштићени" бити направљени у „заједничкој зони интегрисаног управљања пограничним прелазима, где ће званични представници сваке стране вршити своје одговарајуће провере".[3] Међутим, влада Србије је отишла још даље, тако што је ових дана донела посебан декрет о слободи кретања. Он грађанима Косова дозвољава да слободно путују по читавој територији Србије, уз поседовање само докумената самопроглашене косовске државе. При томе, по речима секретара за штампу кабинета, Миливоја Михајловића, ради се о „демократском и цивилизованом акту" који је у сагласности са већ постигнутим договорима.[4] Истина, влада Србије за сада не ризикује да иде на потпуно признавање докумената које издаје Приштина. Процедура преласка административне границе између Косова и осталог дела Србије је таква, да ће на пограничним прелазима српске власти косовским грађанима издавати и документа, које потврђује Београд. Аналогно се решава питање косовских аутомобилских таблица: власти Србије ће на основу њих издавати своје привремене регистарске таблице. Међутим, то не мења суштину споразума који се реализују: влада Србије је фактички поставила знак државне  једнакости за лична документа која се издају у Приштини и у Београду. Није чудно што албанске власти Косова славе још једну победу. Шеф косовске владе Хашим Тачи је већ рапортирао локалним и страним масмедијима да уговор о заједничкој контроли сматра за „победу Приштине у дијалогу са Београдом". Према његовим речима „интегрисано управљање пограничним прелазима гарантује брзо и лако кретање људи и роба преко границе. Истовремено ти споразуми у извесном смислу представљају и признање „де-јуре"  државне границе између Косова и Србије". Иста изјава се чула и од Едите Тахири, руководиоца преговарачке делегације Приштине на преговорима са Београдом.[5] Она је потврдила да ће средином јануара 2012. године власти Косова и руководство Србије наставити „дијалог" о продубљивању узајамних поступака".[6] На какве ће нове уступке у току оваквог дијалога, који подсећа на једносмерну антисрпску улицу,  пристати Србија – може само да  се нагађа. Као што се зна, у марту 2012. године Европска унија има намеру да се врати разматрању српског захтева, а до тада руководство наведене организације ће покушати да се постигне највише што је могуће на признавању независности Косова од стране Србије. Међутим, тренутак истине за Србе ће да настане нешто доцније – у априлу – када грађани земље треба да на изборима дају своју оцену укупном курсу власти у вези са Косовом. Званични представник водеће опозиционе снаге српског друштва – Српске радикалне странке – Томислав Љубеновић је већ изјавио да његова партија „у потпуности подржава комплетну делатност Срба са Косова и Метохије, који одбијају да као своју отаџбину признају албанску квазидржаву. Сматрамо да позив режима Бориса Тадића Србима да ликвидирају барикаде представља издају српских националних интереса." Према мишљењу СРС циљ садашњег руководства Србије је да „најдаље што је могуће од очију јавности испуни захтеве Европске уније, конкретно – да помогну да се на северу Косова и Метохије одреде границе и да се формирају институције такозване „Државе Косово".[7] Очигледно је да читав ток преговарачког процеса под покровитељством ЕУ само потврђује наведену карактеристику. [1]  ИТАР-ТАСС 261206 ДЕК 11 26.12.2011 12:11 [2] ИТАР-ТАСС 26.12.2011 12:24 [3]  Koha Ditore, 04.12.2011 [4]  A[FP 221752 GMT DEC 11 [5]  Koha Ditore, 07.12.2011 [6]  Express, 23.12.2011 [7]  http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/leskovac/2323

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/12/28/granica-po-srcu-srbiie.html

Feridž: Srbi ne radujete se, EU je bankrotirala

Feridž: Srbi ne radujete se, EU je bankrotirala

FoNet | 27. decembar 2011. 17:14 | Komentara: 9

Poslanik Britanske nezavisne partije u Evropskom parlamentu, smatra da Srbija ne bi trebalo da se raduje dobijanju u martu kandidature za članstvo u EU, za koju misli da je "bankrotirala"

BEOGRAD - Poslanik Britanske nezavisne partije u Evropskom parlamentu Najdžel Feridž, evroskeptik i jedan od najoštrijih kritičara Evropske unije (EU), smatra da Srbija ne bi trebalo da se raduje dobijanju u martu kandidature za članstvo u EU, za koju misli da je "bankrotirala".

U autorskom tekstu za novogodišnji broj nedeljnika Svedok, Feridž ukazuje da EU "elita odbija da pogleda u jaz koji je stvorila svojom apsurdnom ekstravagancijom i ideološki ustrojenim ekonomskim i monetarnim politikama".

Ona pokušava da zgrabi nove države i apsorbuje ih, u nadi da bi time sprečila svoj pad, napominje Feridž.

Osim ukoliko se Unija prva ne raspadne, pridruživanje Srbije se približava, napisao je Feridž, koji smatra da bi Srbi trebalo da "drhte pred takvom perspektivom".

Ulaskom u EU hiljade evropskih regulativa postaće obavezujuće, što će, prema mišljenju Feridža, dovesti do toga da tržište u potpunosti preuzmu evorpske kompanije.

"Najgore od svega je da će mogućnost da se nešto od ovoga promeni demokratskim putem biti trajno uklonjena. Političari koje Srbi budu izabrali neće moći da odlučuju drugačije, ako se EU sa time ne slaže", ocenio je Feridž.

Srbijom će se vladati iz Brisela i za korist Brisela, zaključio je Feridž.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:359558-Feridz-Srbi-ne-radujete-se-EU-je-bankrotirala

Др Марко Јакшић о тренутној ситуацији на КиМ

Др Марко Јакшић о тренутној
ситуацији на КиМ

26 12 2011

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=mjpmcBz94-0#!