Избори у Србији – од првог до деветог круга

Александар ПАВИЋ | 17.05.2012 | 09:05

Други круг председничких избора који треба да буду одржани 20 маја 2012. отвора се испред Србије као тамна јама пред коју су политичке странке, попут чувара логора, спровеле грађане/бираче, а сам чин гласања делује као искорак у непознато који се може завршити или обичним угрувавањем, са могућношћу преживљавања и опоравка, ако је јама релативно плитка и њено дно релативно равно, или озбиљнијим повредама па чак и смрћу у случају да је јама дубља, односно обложена оштрим камењем – или падом у бездан коме се не види краја. Неизвесност о којој је реч произилази из чињенице да је огромна већина јавности изван странака садашње владајуће коалиције (Демократске странке и странака-патуљака окупљених око ње, коалиције СПС-ЈС-ПУПС, Г-17+, преодевене у УРС, и већине странака националних мањина), и њених сателита (коалиције ЛДП-СПО), тј. изван главног тока строго контролисаних српских медија изразила озбиљне, суштинске сумње у регуларност првог круга избора – и то на свим нивоима: председничким, парламентарним, покрајинским и локалним. Приговори покривају широк дијапазон: – од недостајући врећа са гласачким листићима или врећа нађених у контејнерима за ђубре, масе отпечаћених коверата са гласачким листићима који су стизали у изборне комисије, записника који се не слажу са унетим подацима о пребројаним гласовима, сумњиво поништених листића, вишка штампаних листића, листића наводно различитих боја и различите грамаже, па до немогућности опозиционих странака да добију адекватан увид у гласачки материјал, на основу чега би могле да поднесу утемељене жалбе. Мора се напоменути да ове појаве нису биле локалног или изолованог карактера, већ су биле масовне и широко распрострањене, што доводи до закључака да је изборна превара била систематска и добро организована. Приговори оштећених странака су одбачени од стране Републичке изборне комисије (РИК), и то страначким прегласавањем, с обзиром да су чланови РИК-а уједно и представници странака, а сам председник РИК-а је члан владајућег ДС-а, који је чак био и донатор своје странке током изборне кампање.1 Посебна прича је тзв. Јединствени бирачки списак (ЈБС), према којем Србија (без Косова и Метохије) има абнормално низак број малолетника без права гласа. Наиме, док према попису из 2011. популација Србије (без КиМ) износи 7.120.666, првобитни ЈБС је регистровао око 7,03 милиона бирача, да би се, уочи самих избора, под врло магловитим околностима (везаним за манипулације око броја гласача на КиМ), тај број смањио на око 6,77 милиона бирача. То би значило да Србија има свега око 350.000 малолетника, што је изван сваке могућности, с обзиром да се годишње у Србији, према званичној статистици, рађа око 90.000 деце, а око 75.000 уписује основну школу. Ако се на основу ранијих пописа може утврдити да се број малолетних лица у Србији креће у распону од 15-20%, то би значило да би, у најбољем случају (тј. са 15% малолетника), број лица са правом гласа у Србији могао да буде тек нешто изнад 6 милиона, што значи да ЈБС садржи на стотине хиљада „фантомских" гласача (укључујући нпр. мртве и оне који су се иселили из земље). Две ствари у вези ЈБС још треба подвући. На првом месту је чињеница да ни једна једина странка или групација која се појавила на изборима – ни из власти ни из опозиције – није упутила званични приговор на ЈБС ни пре ни после избора, иако су његове нелогичности биле већ на око очигледне, што је на неки начин све учеснике избора – у мањој или већој мери – учинило саучесницима у изборним нерегуларностима. На другом месту је чињеница да, према тврдњама страначких функционера попут Небојше Бакареца из ДСС-а, „не постоје докази да тај бирачки списак заиста постоји, пошто нико нема право увида у њега, осим министра државне управе и локалне самоуправе, кадра ДС. Ни РИК није добила тај списак, што ствара додатну сумњу да тај списак постоји и сумњу да нешто није у реду са тим списком".2Другим речима, постојање ЈБС је више ствар вере него емпиријских чињеница. А, као што се зна, различити људи тумаче веру на различите начине. Како су у данима после првог круга избора почеле да пристижу све бројније, боље рећи масовне информације о изборним неправилностима,3 а приговори бивали листом, систематски одбијени од стране РИК-а, тако је расло незадовољство у опозиционим редовима, и појавили су се захтеви да се резултати избора преиспитају, тј. да се избори пониште. Двери су 10. маја затражиле да се „хитно пониште и поново распишу избори на свим нивоима, јер је ово највећа изборна крађа у новијој политичкој историји Србије".4 Председник ДСС-а Војислав Коштуница је 11. маја изјавио да „независна комисија треба да преброји гласове", додајући да је „најгоре што може Србији да се деси јесте да на изборе падне сенка сумње да су гласови покрадени".5 Председништво СНС, који је, заједно са мини-странкама окупљеним око њега, појединачно добио највећи број гласова и највећи број мандата, 12. маја објавило је да „СНС не признаје фалсификоване резултате избора",6 и да ће тек одлучити да ли ће уопште и учествовати у другом изборном кругу, у који се пласирао председнички кандидат странке, Томислав Николић. Чинило се да се на опозиционој страни ствара јединствен фронт који би могао да пољуља владајући режим и отвори кризу у држави на основу захтева да се васпостави или успостави регуларан и веродостојан изборни процес. Додатну тежину захтевима ових странака давале су и анализе и коментари објављени на медијима који су се истакли у борби против Милошевића и/или „српског национализма" и који овим политичким снагама ни на који начин нису били наклоњени, попут портала Б-92 (тј. Блог Б-92), Пешчаник и Е-новине. Не само да се регуларност избора доводила у питање и постављали се захтеви да се изврши поновно пребројавање гласова,7 већ је и сам доскорашњи председник Србије Тадић оптуживан за увођење аутократског, па чак и диктаторског режима, са амбицијама преузимања тоталитарне контроле над друштвено-економским и медијским животом Србије. Помаљала се атмосфера из 1990-их, тј. уједињавања разноликих политичких опција око супротстављања власти која је изродила у „режим". Међутим, тај наговештај је био кратког даха. Већ 13. маја, тј. само дан после изјаве председништва СНС о „непризнавању" изборних резултата, Томислав Николић је изјавио да ће ипак учествовати у другом кругу избора, са образложењем да ће власт „свакако прогласили победу, учествовали ми или не", и да ће, само ако он победи на председничким изборима, грађани „сазнати шта је права истина".8Разумљиво, овај став је збунио многе, јер се поставило логично питање: како се може веровати да ће они који су организовали изборну крађу у првом кругу организовати фер изборе у другом. Или, према речима некадашњег председничког кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице, изречених уочи демонстрација и преврата од 5. октобра 2000: „Ми ни у какав други круг не можемо да идемо, јер бисмо тиме постали саучесници у крађи бирачких гласова. Превара из првог круга не може се поништити другим, петим или ко зна којим кругом".9 Коштуничином ДСС-у је требало читава три дана да формулише одговор на Николићев заокрет. Тај одговор је артикулисан „Споразумом председника ДСС и председника СНС" од 16. маја, према којем ДСС даје подршку Томиславу Николићу у другом кругу председничких избора у замену за пристанак СНС да се питања евентуалног чланства у ЕУ (зашта се залаже СНС) и/или политичке неутралности (зашта се залаже ДСС) реше на референдуму, и да СНС и ДСС воде „усаглашену политику када је у питању Устав Србије".10 С друге стране, потписници су истакли да су „сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја", уз констатацију да је, „и поред оправдане сумње у изборну крађу председник СНС Томислав Николић донео одлуку да је у интересу Србије да се одржи други изборни круг".11 На брисаном простору су остале једино Двери, које су, у складу са својим ставом да „другог круга председничких избора неће бити" док се „не утврди истина о крађи на изборима",12 затражиле додатно образложење за овај споразум,13 и које и даље инсистирају на оснивању „независне државне истражне комисије коју би чинили представници свих изборних листи које су учествовале на претходним изборима и која би имала увид у јединствени бирачки списак, записнике са бирачких места и сав бирачки материјал".14 Нажалост, уследио је напад на Двери од стране високог функционера ДСС Милоша Алигрудића, који их је оптужио да имају подршку режима, који им „омогућава да заузимају невероватан медијски простор".15 Алигрудић, међутим, није суштински оспорио захтеве Двери, нити понудио доказе за своју тврдњу. С каквом се ситуацијом суочавамо? 1. Шта год да буду резултати другог круга председничких избора, нестабилност у Србији ће се појачати. На првом месту, Николић је већ најавио да ће се он и његова странка „физички тући ако буде дошло до крађе у другом кругу".16 Овде је већ потенцијал за инциденте велики, јер се не зна ко је тај ко ће моћи да успостави критеријум кад и где се краде, с обзиром на међусобно неповерење између представника СНС и власти, и опште неповерење у државне институције. Ако Тадић ипак буде проглашен победником, Николић је себи отворио простор да оспорава тај резултат и да званичне органе поново оптужи за „крађу избора". Ако би, с друге стране, победио Николић, ништа не би спречило власт да подједнако оспорава тај исход, оптужујући Николића – као што већ јесте – за стварање атмосфере страха17 која је могла да утиче на резултате избора или на изборне органе у вршењу дужности. 2. Резултати првог круга избора – а поготово парламентарних – су и даље под знаком питања. Мада су СНС и ДСС пристале да учествују у другом кругу председничких избора, њихов споразум је пажљиво заобишао изјашњавање о евентуалном (не)признавању првог круга. Уз то, још увек се може валидно тврдити да учествовање у другом кругу председничких избора не значи да се аутоматски признају резултати првог круга парламентарних избора, који су одвојен изборни процес. Но, чињеница је да је учествовање у другом кругу председничких избора бар привремено ослабило анти-режимски набој који се створио по сазнању о размерама изборне крађе. Сада би, у случају Тадићеве победе, садашњој-будућој власти било психолошки лакше (мада не и валидније) да оптужи опозицију да оспорава изборе само када их губи. 3. Чак и ако СНС и ДСС на крају одлуче да прихвате резултате првог круга и уђу у парламент, с обзиром на тежину оптужби о изборној крађи које су те странке изнеле, нови сазив скупштине ће имати у најмању руку окрњен легитимитет, што ће да додатно подрије ионако низак углед скупштине у јавности – али и поштовање према законима које то тело буде изгласавало. То ће само ојачати „вајмарску атмосферу" у Србији, и (додатно) снизити међународни углед државе и њених институција. 4. Прихватањем оспораваних изборних резултата и уласком у парламент, СНС и ДСС преузеле би огромну националну одговорност. На првом месту, они би не само легитимисали изборну крађу коју су сами идентификовали, већ легитимисали и наставак катастрофалне националне политике коју спроводи стара-нова власт. На другом месту, чињеница да ће у новом сазиву скупштине посланици а не странке располагати сопственим мандатима, владајућа већина ће имати моћ да додатно увећа своју већину, нпр. кроз „куповину" посланика опозиције. Може се замислити ситуација у којој би купљени посланици из редова СНС-ове коалиције, заједно са владајућом већином, омогућили чак и изгласавања промене Устава. Садашњи споразум Коштуница-Николић их засигурно не би обавезивао ни у једној тачки. 5. Ако СНС и ДСС на крају прихвате скупштинске мандате и, стога, признају легитимитет првог круга избора – оставиће се простор за Двери и све друге који тај легитимитет не признају, да почну изградњу неке нове алтернативе садашњем поретку, док би СНС и ДСС у очима многих у опозиционој јавности себе легитимисали као делове режима – ма колико они „опозиционо" деловали у скупштини. А са растућом кризом и општим губитком ауторитета институција – које ће вероватно бити неповратно подривене изузетно сумњивим и нерашчишћеним мајским изборним процесом – снаге које оспоравају целокупни државни поредак ће неминовно јачати. Нажалост, неће све такве снаге бити државотворне или чак добронамерне према држави. У закључку се може констатовати, на првом месту, да је садашња владајућа већина спремна да на све да би задржала власт у земљи и да је, у том контексту, непристајањем на поновно, независно пребројавање гласова, вероватно фатално подрила државни и правни поредак у земљи. На другом месту, одлука ДСС-а и СНС-а да учествују у другом кругу избора у глобалу не доприноси стабилизацији прилика. Напротив, пропуштена је велика прилика да се створи заједнички фронт свих који се – без обзира на политичко па чак и идеолошко опредељење – залажу за истинску правну државу, политички легитимитет и законитост у Србији. Принципијелно инсистирање на поштовању законитости изборног процеса и на транспарентној његовој провери и непристајање на свршене чинове власти имало је изгледе да убризга нову енергију у све оне који су незадовољни постојећим стањем у земљи. Наравно, потребно је нагласити да ова прилика неће бити неповратно изгубљена све док СНС и ДСС не признају резултате првог круга избора. Но, остаје чињеница да ће то бити теже после учествовања у другом кругу председничких избора. 1 http://www.danas.rs 2 http://www.vidovdan.org 3 Покрет Двери је објавио делимичан списак приговора, на http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/maj/kompletan-izvestaj-dveri-o-kradji-izbora.php 4 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/poruka-dveri-raspisite-izbore-na-svim-nivoima.php 5 http://dss.rs/nezavisna-komisija-treba-da-prebroji-glasove/ 6 http://www.sns.org.rs/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4343--srpska-napredna-stranka-izbori2012.html 7 Посебно добро аргументоване захтеве је артикулисао Саша Радуловић: http://blog.b92.net/text/20268/Zahtevam-da-saznamo-da-li-su-izbori-pokradeni/, и http://blog.b92.net/text/20277/Otklonite-sumnju-prebrojte-glasove/ 8 http://www.sns.org.rs/ср/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4347--srpska-napredna-stranka-izbori2012.html 9 http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 10 http://dss.rs/saopstenje-demokratske-stranke-srbije-4/ 11 Исто. 12 http://izbori2012.istinomer.rs/stranacka-saopstenja/dveri-u-kradi-ucestvovao-i-cesid-10-5-2012/ 13 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/licno-pismo-tomi-i-voji.php 14 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/nezavisna-komisija-ili-protesti.php 15 http://www.novinar.de/2012/05/16/miloš-aligrudić-iza-dveri-stoji-neko-iz-tadićevog-režima.html 16 http://www.smedia.rs 17 http://www.alo.rs/politika/49253/Tadic_trazio_od_Nikolica_da_ne_zastrasuje_Srbiju

http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/17/izbori-u-srbii-od-prvog-do-devetog-kruga.html

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NEMA VEZE S POLITIKOM ILI ŠTA SE RADI KAD SEDMORICA TUKU JEDNOG

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NEMA VEZE S POLITIKOM ILI ŠTA SE RADI KAD SEDMORICA
TUKU JEDNOG

utorak, 15 maj 2012 21:58

Biti danas bliži Tomi nego Tadiću, znači spasiti poslednju mrvicu ljudskog,
makar koliko da se brani čovek koga svi šutiraju


Teško je bilo u nedelju ujutro ne biti besan na Tomu Nikolića, kada je -
uprkos tvrdnjama i dokazima o krađi izbora - pristao da Tadiću izađe na
drugi krug predsedničkih izbora. Istovremeno, još teže je bilo zadržati bes
istog dana uveče, kad je Nikolić, objašnjavajući svoju odluku, još jednom
bio javno ponižen na RTS. Na stranu sad što je on ulaskom u drugi krug
pristao na to da se nesmenjivost Tadićeve vlasti ima platiti ukidanjem
pravnog i političkog poretka, već što je propustio priliku da, zajedno sa
Koštunicom i srčanim i upornim Dverima, preuzme inicijativu, natera vlast da
ponovo prebroji glasove i postane centralni politički faktor. Ali, da se ne
lažemo, na političkoj sceni Srbije više nema političkih faktora, i ovi
izbori pokazali su - i u pobedi, i u porazu - svu relativnost i nemoć
domaćih aktera i potpuni trijumf volje stranaca.

I eto zašto Toma na Đurđevdan nije smeo da bude pobednik, eto zašto je
Koštunica morao da bude zadovoljan sa sedam odsto, sad je red da se kaže i
zašto Dveri i radikali nisu mogli preko cenzusa. I svima je tu, manje ili
više voljno ili čak nevoljno dodeljena uloga - Tadiću da izvodi radove s
pesmom na usnama; Dačiću to isto uz malo patriotskog preliva; Nikoliću da ih
u poslu ne ometa ako želi da kupi šansu za ulazak u vlast, koja, videli smo,
još uvek ne znači i vlast; Koštunici da, ako već mora da vozi svoju priču,
to bude zastava za samo onoliko birača koliko je dobio. Ako bih to izveo na
operativnu ravan, veoma sumjam da su žuti mogli da kradu izbore a da za to
makar ne znaju stranci; ne verujem ni da je Toma mogao da se pojavi sa onim
vrećama a da to prethodno nisu aminovali oni, kao što ni srpski mediji nisu
mogli toliko da izveštavaju o krađi da strancima nije odgovaralo da se malo
priča i o tome.

JEDAN OD NAS Ako je to tačno, tada ni Toma nije imao izbor hoće li izaći na
drugi krug izbora ili neće. Svejedno, držim da to nije smeo da uradi, ali ću
ga ovom prilikom poštedeti težih kvalifikacija, i to iz dva razloga. Prvo,
njegovo gostovanje koje se pretvorilo u novo poniženje kod onog Stanojevića
sa RTS - koji je samo veče kasnije Borisu snishodljivo jeo iz ruke i čistio
perut s revera - pokazalo je koliku su lomaču ovdašnje elite potpalile pod
Tomom. Baciti još jedno drvo na tu lomaču i, makar nehotično, sasluživati u
tom otužnom ritualu bila bi solidarnost sa ruljom, sa najgorim što danas u
srpskom društvu postoji.

Drugi razlog zašto se kanim kloniti teških reči jeste jedan poseban status
koji je Toma stekao u finalu ove kampanje. Šta god o njemu i njegovoj
politici mislili, te večeri na RTS, možda kao nikad u životu, on je delio
sudbinu Srbije - rastočene, ponižene i opljačkane, i uz to još naterane ne
samo da se klanja svojim elitama, koje je, uz pomoć stranaca, tako teško
gaze, već i da sama učestvuje u tome i daje legitimitet jednom besprizornom
činu, kao čovek nateran da sam sebi odseče glavu.

I onda, kad su se obrušili na njega u onom nesrećnom štrajku glađu kao da je
njihovoj deci otimao od usta, i sad, kad su ga uvaljali u blato i naterali
da se od blata čisti tako što će ga pojesti, potvrdio se valjda jedini
kvalitet Tome Nikolića u koji nikad nisam sumnjao. On je jedan od nas. I kad
Srbima pogodi žicu - poslednjih godina više licem nego rečju, a te večeri na
RTS i nečim što liči na sudbinu - i onda kad liči na nekog odavno umrlog
ujaka iz unutrašnjosti koji je polupijan stigao s pečenim prasetom na
vojnički ispraćaj, on i tada jeste jedan od nas.

Možda je to moje osećanje tek naknadno tumačenje iskustva stečenog dok
gledam kako su ga svi - od stranaca, preko žute bande, do korumpiranih
bednika iz medijske i intelektualne elite - oborili u blato i šutiraju ga.
Svako je od nas jednom išao kući noćnim autobusom i valjda se svakom desilo
da vidi kako sedmorica obaraju jednog na pod i šutiraju ga. U vremena dok
sam odrastao, bilo je pitanje časti da svi ustanemo sa sedišta i obračunamo
se sa nasilnicima; malo kasnije smo ustajali sami i pili batine zajedno sa
nesrećnikom s poda; još kasnije smo pred tim gledali svoja posla, a ona su
bila negde daleko kroz prozor; da bismo danas odlučno ustajali i pridružili
se sedmorici u šutiranju.

PROTIV VIŠIJEVSKIH ELITA I to je nekako postao trend ovog vremena da je
pravda redovno na strani jačeg. Valjda nam je to neka propisana terapija uz
koju ćemo lakše zaboraviti ono kad su svakog od nas naša sedmorica u proleće
1999. oborila na pod i šutirala do krvi. Kad vidim išutiranog Tomu, pa još
kad na licima njegovih napadača prepoznam deo onih koji su šutirali i mene i
svakog od nas pre 13 godina, tad me ne interesuje mnogo da li je Toma za EU
ili protiv nje, hoće li hapsiti kriminalce ili im se pridružiti, i da li bi
prodao Kosovo ili bi ga branio do zadnjeg. Baš me briga, ovde se više ne
radi o politici.

Gledajući ga u nedelju uveče na RTS, video sam finale čoveka kome su obećali
da će vladati samo ako prestane da bude jedan od nas. Video sam ga da je,
grešan, uradio sve da bude tako, rešen da više ne liči na dobrog ujaka iz
unutrašnjosti, već na mastera menadžmenta. A onda su ga prevarili i pokrali.
Hoćete dokaz? Evo ga: zašto do danas nisu otvorili vrata i rekli - evo,
proverite sve da ne padne sumnja na našu pobedu. Na kraju su ga u nedelju
naterali da tako pokraden nastavi da daje legitimitet lopovu i nasilniku jer
je ovaj ugledan član društva i srpskih višijevskih elita.

I, dok tako ponižen kaže da će nastaviti da daje legitimitet lopovu, verujem
kako Toma nikad neće postati politički predstavnik poniženih Srba, ali će
zauvek ostati njihov simbol. Jer onako kako se on čisti jedući blato, isto
se tako danas čisti i Srbija, isto ga tako jede svako od nas. I, dođavola s
politikom, čak i s tim što, kad ovakva sedmorica šutiraju ovog jednog, taj
mora da ima ono nešto. A to nešto ne mora biti ni sjajno ni savršeno, to
može biti neka slučajnost iz identeta ujaka iz untrašnjosti, i to nešto
danas vidim samo kao kvalitet zbog koga on njima nije po volji da vlada.

Srpskog predsednika će, dakle, kao i srpsku vladu odrediti stranci. Cela
ovdašnja politička scena - svako na svoj način, svako sa svojom ulogom i
svojom merom, gde, treba li ponovo reći, nisu svi isti - danas je samo jedna
trošna hrskavica koja treba da spreči dodir i trenje između jedina dva
istinska faktora na sceni - stranaca i naroda. Ako je njihov izbor Tadić, to
je izbor za jednu potrošenu i istanjenu hrskavicu, koja neće sprečiti trenje
i koja će pre dovesti do tenzija i sukoba u društvu. Ako je njihov izbor
Nikolić, tada je to pokušaj makar nekakvog balansa i u vlasti i u društvu,
koji neće doneti ni sreću ni blagostanje, ali neće biti ni adut onih koji
veruju kako posao započet 1945. i propušten čuvenog 6. oktobra 2000. ima
biti završen.

I zato, koliko god ja mislio da Toma na drugi krug nije trebalo da izlazi,
biti na danas njegovoj strani, biti tamo makar samo do nedelje, možda jeste
nesvrsishodan, čak i politički glup stav. Ali on znači i nešto ne manje
dragoceno i važno - znači spasiti poslednju mrvicu ljudskog u sebi, makar
koliko treba da se ustane u noćnom autobusu i brani čovek koga šutiraju
sedmorica. Samo to.

Šira verzija teksta objavljenog u dnevnim novinama "Informer" 15. maja 2012.

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ovo-nema-veze-s-politikom-ili-sta-s
e-radi-kad-sedmorica-tuku-jednog.html

SVET ZNA ZA KRADJU...AL DZAZIRA JAVLJA !

Video

Marko Subotić o optužbama SNS-a o krađi glasova

10 maj 2012, Četvrtak 16:12 CEST

Srpska napredna stranka u četvrtak je javnosti iznijela tvrdnje da je Demokratska stranka pokrala glasove na izborima 6. maja.

Lider SNS-a Tomislav Nikolić rekao je da su originalni glasački listići zamijenjeni drugim glasačkim listićima.

Uživo iz Beograda javio se reporter Al Jazeere Marko Subotić.

http://balkans.aljazeera.net/video/marko-subotic-o-optuzbama-sns-o-kradi-glasova

Крађа избора у Србији - Протест испред РИК-а - Двери

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=06Cy1Ws0UI8

Boško Obradović - KRAĐA IZBORA 2012 - 10.05.2012 - EKSKLUZIVNO!

Boško Obradović - KRAĐA IZBORA 2012 - 10.05.2012 - EKSKLUZIVNO!

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=iqdrG0j9Av0

ČEDOMIR ANTIĆ: POSLEDICE OPŠTIH IZBORA 2012. GODINE

ČEDOMIR ANTIĆ: POSLEDICE OPŠTIH IZBORA 2012. GODINE

ponedeljak, 07 maj 2012 12:03

Da li je, kada više liči na Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje za nekoliko godina?

 
Na prvi pogled čini se da se nedemokratsko ponašanje isplati. Dakle, posle niza državnih, ekonomskih i socijalnih neuspeha, izneverenih obećanja, raznovrsnih mahinacija i – što je bar po mom sudu još važnije i gore – zloupotrebe vlasti u izbornoj kampanji i doslednog nemoralnog izneveravanja demokratskih načela, vladajuća koalicija je trijumfovala na ovim izborima. Iako je DS danas znatno slabiji, iako se URS klati na ivici cenzusa sakriven iza penzionisanog generala (...bez vojske, dokotora bez pacijenata, stranačkog kandidata bez stranke), koalicija DS, SPS i URS bi danas, ukoliko bi stvorile koaliciju, imale većinu, komotniju nego 2008. godine.

Najveći uspeh na ovim izborima postigao je SPS. Ova partija, koja je svoju sudbinu nekada vezala za Kosovo i Metohiju, aminovala je proteklih godina njegovo konačno i formalno odvajanje od Srbije. Za vreme njihove, „socijalno odgovorne“ vlade, plate i penzije su pale, u realnom pogledu za 25-30 odsto, kriminal u zemlji svakako nije zauzdan zato što su SAD odlučile da se obračunaju sa delom te hidre („Balkanski ratnik“) niti zato što je Ivica Dačić bolji ministar od svog jednog ili dvojice prethodnika... Ipak, Dačić se u kampanji predstavio kao nastavljač nekoliko ranijih režimskih tradicija (Broza, Miloševića...), a nešto manje stidljivo pokazivao je i „lepo lice“ demokrtaskih vlasti u Srbiji – ako je to moguće, a pokazalo se da jeste, obzirom na krizu, Srbiju i izgled Dačićevog lica. SPS je tako uspela da gotovo udvostruči broj svojih birača.

MORALNA POBEDA Opozicija je ponovo odnela moralnu pobedu. Ovaj put ta moralna pobeda Nikolića i Koštunice ni matematički ne može da bude pretočena u vladu. Posebno je zanimljiva sudbina SRS. Pod pritiskom svih, pa i svog zatvorenog vođe, SRS se sama marginalizovala i sada je dospela do svog istorijskog minimuma – po prvi put za dvadeset godina pala je ispod cenzusa. Sudbina SRS pokazuje duboke nedostatke biračkog tela Srbije: u vreme kada su Srbiju gurali u ambis, rušili slobode i demokratske ustanove, a posebno kada su u svemu tome imali podršku vlade, onda su dobijali po milion glasova. Danas, kada je Vojislav Šešelj moralni pobednik jedne borbe u kojoj je na svaki način trebalo da bude poražen, kada ga, posle decenije pritvora, na izborima predstavlja supruga, SRS privuče tako malo glasova. Pitam se, da li je deo njihovih glasova otišao Dačiću? Koliko lambrozovih tipova koji po kafanama, ulicama i autobusima slave haškog zatočenika, u senci biračkog mesta glasaju za čistu retoriku pod uslovom da je vladajuća?

Iznenađenje izbora predstavlja i loš učinak LDP i URS/G17. Nasuprot većini, verujem da je njihov veliki uspeh što su politički preživeli, jedan od njih će ući u vladu, drugi će biti rezerva ili će statirati. Mogao bi to biti put ka toliko potrebnom dvopartizmu, ali samo pod uslovom da marketinški magovi koji su u kampanji koristili sve – od proročica do vojske – procene da je tako dobro. Dinkićev neuspeh je u stvari suočavanje sa istinom, obzirom na delovanje i domente trebalo je da se zakuca na oko jedan odsto, ovako je uz pomoć državne vlasti i svoje besomučne ambicije uspeo da se izvuče. Ako ništa drugo, trebalo je da propadne zbog one besmislene pesme-mutanta nastale u zavadi pesama Budi se Istok i Zapad i Volimo te Otadžbino naša.

Jovanović je ovim rezultatom verovatno platio starteški promašaj. Njegova partija nije spremna da igra na kartu sporazuma i umerenosti, posebno posle sramotnog napada na slobodu i prava srpskog naroda i Republike Srpske. U normalnoj državi teško da bi mogao uopšte da održi politički miting, i to ne zbog zabrana ili pretnji već zbog manjka interesovanja.

NEVEROVATNA POHLEPA DS A sada nešto o državnoj ceni ovih izbora. Stranke Muslimana iz oblasti Novog Pazara jedva su, jedna u koaliciji, prešle cenzus. Muamer Zukorlić je u i ovakvoj zemlji ipak ostao ispod dva odsto. Uprkos tome, u svim opštinama novopazarskog kraja, onima u kojima su većina Muslimani i onima u kojima su Srbi u većini, vode stranke Ugljanina i Ljajića. Kakva je to sila koja je posle formiranja Bošnjačkog nacionalnog saveta, uz pomoć predstavnika stranke Rasima Ljajića, njegovu stranku održao u sastavu koalicije okupljene oko Demokratske stranke? Postoji samo jedan odgovor: bezobalno vlastoljublje Borisa Tadića i neverovatna pohlepa oligarhije koja vodi Demokratsku stranku.

Kako to da je u Novom Sadu, prema prvim vestima, LSDV Nenada Čanka, skoro podjednako brojna kao DS? Upravo zahvaljujući bezidejnosti i vlastoljublju Demokratske stranke. DS, radi vlasti nad Srbijom, šlepuje LSDV još od vremena Zorana Đinđića. Zašto bi neki Novosađanin poručio „apa-kolu“ (pokrajinski DS sa svojim neuverljivim programom), kada je tu i originalna „koka-kola“ (brozijansko autonomaški LSDV)?

U narednim godinama čekaju nas novi talas krize, velike ekonomske i političke teškoće. Posle Kosova i Metohije u takvom sledu događaja na redu će biti stvaranje unitarne BiH i dalje osamostaljivanje AP Vojvodine, oblasti Novog Pazara i Istočne Srbije. Da li je moguće dočekati takve izazove uz ovakvu vladu? Da li je u uslovima u kojima više liči na Nursultana Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se uz pomoć nekog praznog evropskog (toalet) ugovora, u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje za nekoliko godina?

Za novi takav izbor neće biti kriva sadašnja vlast, nego nezrelost naroda, za narodne mane odgovorne su elite koje i dalje gledaju da svoju moć i bogatstvo zasnuju na narodnim manama, umesto da sebe založe radi njihovog ispravljanja.

Napredni klub

 

РУСИЈА И СРБИЈА: ОСНОВЕ БУДУЋЕ САРАДЊЕ

Администратор | 04.05.2012 | 07:14

Уочи параментарних, председничких и локалних избора у Србији, обратили смо се челницима водећих српских политичких партија следећим писмом: Уочи предстојећих избора у Србији, били бисмо Вам благодарни ако нам пружите помоћ у расветљавању једног, веома важног питања, које интересује како аудиторијум нашег сајта, тако и руску јавност. Ради се о томе како Ваша партија оцењује и види развој односа Србије и Русије, у случају ваше победе на изборима. Kaкве би Ви конкретне правце, форме и пројекте почели развијати, како оцењујете перспективе будуће сарадње у случају Ваше победе и како Ви видите регулисање односа са Западом по руском питању, јер није тајна, да у многоме западни фактор пружа одређено супростављање учвршћењу руских позиција на Балкану? Ево њихових одговора:   Социјалистичка партија Србије СПС са задовољством констатује да су односи Србије и Русије већ на врло добром нивоу, без обзира на актуелне изборе. Функционери СПС-а су, обављајући различите дужности у некима од кључних ресора садашње Владе, у протеклом четверогодишњном периоду (2008-2012) дали значајан допринос успостављању блиских облика сарадње, а пре свега економске. Нарочито се то односи на ресор енергетике (који је пре реконструкције Владе, 2011. водио министар из редова СПС, проф. др Петар Шкундрић). Подсетимо да је на основу ратификованог споразума са Руском Федерацијом извршена реконструкција и модерни­зација Нафтне индустрије Србије (НИС). Истичемо да је НИС од губиташа постао најуспешније предузеће у Југоисточној Европи - у наредне три године ова ће компанија инвестирати у развој више од 1,5 милијарди евра. Започета је изградња деонице међународног гасовода „Јужни ток" кроз Србију - потписали смо уговор о реализацији овог пројекта " који би требало да обезбеди стабилно и дуготрајно снадбевање Србије природним гасом. Завршили смо прву фазу изградње складишта у Банатском Двору, у сарадњи Јавног предузећа „Србијагас" (којим такође руководи наш функцоинер, потпредседник СПС, Душан Бајатовић) и компаније „Gazprom Germania GmbH", чиме је Србија добила прво гасно складиште. У плану нам је да изградимо још једно гасно складиште у Итебеју за које смо већ обезбедили средства. Реализацијом ових пројеката Србија ће постати регионално гасно чвориште и лидер у гасном сектору у Југоисточној Европи! Очекујемо више од 2,2 милијарде евра улагања у гасни сектор наредних година. Сарадња и инвестиције у области енергетике и енергетске инфраструктуре ствара нераскидиве економске везе између Србије и Русије. За задовољством констатујемо да је у протеклој годинидошло до повећања од 28 посто у спољнотрговинској размени Србије и Русије – то су наши стратешки правци деловања и убудуће. Социјалистичка партија Србије такође са задовољством истиче своју решеност да и убудуће настави и јача традиционално и вишевековно пријатељство између српског и руског народа. Користомо прилику да изразимо нарочиту захвланост народу Русије, као и државних институцијама и Руској православној цркви који су континуирано пружали и настављају да пружају издашну хуманитарну помоћ Србији и српском народу, нарочито на територији Косова и Метохије.  Перспективе будуће сарадње посматрајмо то кроз призму већ успостављених односа који су у делокругу надлежности нашег Председника, г-дина Ивице Дачића, који је истовремено и министар унутрашњних послова (полиције) Републике Србије. Недавно је председник Дачић био у  званичној посети Русији, министру за ванредне ситуације, г-дину Сергеју Шојгуу. Министар Дачић и министар Шојгу су најзаслужнији што је на југу Србије, у Нишу формиран српско-руски Хуманитарни центар који има за циљ спровођење хуманитарних акција спасавања у ванредним ситуацијама. У овом ће Центру бити стационирана опрема и људство за помоћ при гашењу пожара, реаговања у случају земљотреса, поплава. Сматрамо да овај Центар није никаква претња западним интересима на Балкану – о формирању овог Центра информисани су сви наши европски и остали западни партнери. Овај центар и јесте замишљен као део европског механизма за реаговање у ванредним ситуацијама. Свесни смо да су западни аналитичари, као и западни политичари склони да отварање овог српско-руског Центра у Нишу тумаче као руску војну базу у Србији, будући да су овде стациониране ваздухопловне летелице, спремне да дејстувју у случају елементнарних непогода. То изазива извесну нелагодност, чак и оптужбе да је реч о покушајима шпијунирања суседних балканских земаља који су чланице НАТО алијансе. Ми истовремено подсећамо да НАТО већ има отворену војну базу на територији Србије – то је «Бондстил» на територији наше јужне покрајине Косово и Метохија. Свесни смо такође да је Србија недовољно јака и недовољно утицајна земља да би могла да утиче на гео-политичке односе између тако моћних земаља као што је Русија и Америка. Али је наша спољнополитичка оријентација врло јасна – желимо да сарађујемо са оним државама које јачају мир и стабилности на Балкану, и које ће нам помоћи да порушимо преостале «берлинске зидове» између балканских народа.   Српска радикална странка Окретање ка тржиштима традиционалних савезника, пре свега Руске Федерације, на којима би се пласирали производи из Србије, један је од фундаменталних циљева државотворне политике коју грађанима гарантују српски радикали. Штета коју буџет Србије трпи по основу једностране примене ССП-а са ЕУ је један од најбољих илустратора неодговорне фискалне политике која је подређена интересима Брисела. Штета коју буџет Србије трпи по основу једностране примене ССП-а са ЕУ је један од најбољих илустратора неодговорне фискалне политике која је подређена интересима Брисела. Због тога српски радикали намеравају да, по доласку на власт, ван снаге ставе примену Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ и да тиме вратите царинске стопе приликом увоза производа из ЕУ. Актуелни режим у Србији тренутно не користи многобројне могућности које јој се пружају у економској сарадњи са Руском Федерацијом.  Српска радикална странка сматра да ЕУ има алтернативу, јер Руска Федерација од 2010. године ствара посебну царинску унију или Царински савез са Белорусијом и Казахстаном, а позив за чланство у тој организацији упућен је Украјини и другим државама. Национални интерес Републике Србије треба да буде интеграција у царински савез са овим државама, које нас уважавају као равноправног спољнотрговинског партнера и не отимају нам Косово и Метохију.  Ми морамо да сачувамо Споразум о слободносј трговини са РФ из 2000. године јер је то наша једина извозна и развојна шанса. Ако ако уђемо у ЕУ Спроразум са РФ ће престати да важи и то ће довести до катастрофалних последица по нашу економију. Неопходно је да се прекине антируска пракса у Србији када се ради о доласку руских инвестиција. Српска радикална странка намерава да по доласку на власт покрене спољнополитичку активност и преговоре о пласману робе и услуга из Србије на тржишта држава БРИКС-а, Јужне Америке, арапских и афричких држава. Српска радикална странка сматра да је сарадњом са традиционалним савезницима, а пре свега са државама БРИКС-а, могуће повећати извоз робе најмање за једну трећину БДП-а. Развој енергетике представља једну од кључних тачака Програма за економски и социјални опоравак Србије Српске радикалне странка која се у потпуности ослања на подршку браће из Руске Федерације. Српска радикална странка сматра да је изградња „Јужног тока" и његов пролазак кроз Србију основ даљег економског развоја наше привреде.  Српска радикална странка је изричито против потпуне приватизације Електропривреде Србије, с обзиром да је у питању стратешки изузетно важно јавно предузеће. Евентуалном приватизацијом Електропривреде Србије, не само да би био окупиран енергетски сектор Србије, већ би у великој мери били угрожени витални национални и државни интереси. Стратешки партнер ЕПС-а треба да буде руска државна компанија РАО УЕС. Радикали се залажу за чврсто стратешко партнерство између Републике Србије и Руске Федерације у погледу ревитализације, развоја и изградње нових постројења у оквиру система Електропривреде Србије. Витални национални и економски интерес Републике Србије јесте сарадња са Руском Федерацијом у енергетском секторуи због тога ће радикали, по доласку на власти, међудржавну сарадњу на том пољу унапредити на највиши могући степен. У политичком и безбедоносном смислу Србија, треба да постане чланица ОДКБ. Србија никада не сме да постане члан НАТО. НАТО је предводио агресију против  Србије 1999. године. ОДКБ нуди сарадњу на равноправним основома и за разлику од НАТО је савез који никога не угрожава.   Група грађана Двери "Двери Српске" су на црквено-државни празник Сретења Господњег 2012. године, изашле у јавност са предлогом "Новог народног договора" из кога се могу извући основни постулати политике Двери по питању односа са Русијом. Тако се у тачки 7. "Новог народног договора" каже: "Двери се залажу за активну војну неутралност Србије. Дугорочнију сигурност обезбедили бисмо приступањем Споразуму о недељивој колективној безбедности који је предложила Руска Федерација. Чланство Србије у ОДКБ-у (Организација друштва за колективну безбедност) наставак је наших слободарских и одбрамбених традиција, поштовање међународног права као цивилизованог начина да се уважава воља свих народа и држава без обзира на њихову величину и снагу, и безбедносни штит над нама. Србија пре свега – нова је доктрина спољне политике Србије!" Што се тиче конкретних праваца, форми и пројеката које би ми почели развијати у сарадњи са Русијом, за почетак би једна од главних ставки у будућим пројектима могла послужити тачка 4. нашег "Новог народног договора" о реалном и одрживом развоју Србије, у коме се српско село ставља као темељ опстанка Србије. Ради се о пољопривредном, индустријском и туристичком сектору, у којима се крију неслућене могућности за нашу сарадњу са Русијом. У поменутој тачки нашег договора каже се: "Политика реалног развоја Србије за своју основу узима концепт свеобухватног одрживог развоја друштва и државе, што значи да се развој планира не само према потребама садашњег нараштаја, већ и спрам потреба нараштаја који долазе. Ценећи специфичности у развојном потенцијалу Србије, политика реалног развоја ће се превасходно бавити областима пољопривреде (посебно производњом здраве воде и хране), села и руралног развоја у целини, енергетике (посебно енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије) и заштите животне средине. Србија има потенцијала да у будућем периоду заузме важну позицију на Балкану у свим овим, а посебно пољопривредном, енергетском и туристичком сектору. У области туризма посебно треба радити на развијању сеоског, бањског, планинског, верског, здравственог и градског туризма." Што се тиче регулисања односа са Западом по руском питању, више него јасно се о томе говори у тачки 5 нашег "Новог народног договора": "Србија ће бити јака када у њој буде успостављена суверена демократија и народна самоуправа. Суверена демократија подразумева да се о будућности Србије одлучује само у српској престоници, а не у Бриселу и Вашингтону или било ком другом граду у свету. Двери су против даљег комадања и дробљења српске територије било унутрашњим деловањем, тзв. регионализацијом, било спољашњим притисцима а под изговорима „угрожених мањинских права". Залажемо се за једну, снажну Србију уз јаке локалне општине, које би добиле већи удео у располагању својим ресурсима и приходима. Српска војска, модерна, добро наоружана и јака, мора да се врати на своје историјске традиције, да у одбрани својих ближњих и целе српске територије покаже одлучност, спремност и витешку част. Јака Србија је гарант опстанка Републике Српске. Косово и Метохија је за нас привремено окупирана територија од које никада нећемо одустати. Радимо на очувању свести о Косову и Метохији у нашем народу и чекамо промене међународних околности које ће нам омогућити да на том делу своје земље вратимо уставне и законске надлежности." У тачки 7. Договора, говори се о спољној политици, где је јасно истакнуто да је Русија наш први и најважнији стратешки партнер: "Страдање српског народа у двадесетом веку, у великој мери условљено разноразним брзоплетим и недовољно прорачунатим интеграцијама, почев од југословенства, преко комунистичког квази братства и јединства, закључно са евроунијатством по сваку цену, од нас у 21. веку захтева да спољну политику апсолутно подредимо српским интересима. Добро разликујемо Европу од Европске Уније, и насупрот еврофанатизму и утопизму ми смо евроуздржани. Инсистирамо на одговорном дијалогу са ЕУ, који се ни у територијалном ни у политичком ни у економском смислу не може одвијати на штету Србије. Такође, неопходни дијалог са ЕУ не може бити препрека за чвршћу политичку и привредну сарадњу са земљама убрзаног развоја, на првом месту чланицама БРИК-а (Бразил, Русија, Кина, Индија), али и појединачним суседним и другим државама Европе. У овом погледу, Русија је наш први и најважнији стратешки партнер. За нас су прихватљиви само они европски стандарди који су у складу са претходно изнетим начелима нашег новог народног договора (породица на првом месту, социјална солидарност, домаћинска економија, одбрана културног идентитета, Европа нација, сузбијање монопола, итд). Хоћемо Србију по мери њених грађана и народа, а не по мери безимених бриселских чиновника ЕУ и САД. Противимо се сваком виду приближавања НАТО-пакту. Разлози за овакав став су геополитичко-безбедоносне природе (зато што је ера униполарног света под америчком доминацијом за нама а нови мултиполарни свет пред нама), економско-социјалне (зато што је, имајући у виду огромне трошкове прилагођавања НАТО-стандардима, укључивање у ову милитантну формацију финансијска омча око врата Србије) и морално-етичке природе (зато што је НАТО бомбардовао Републику Српску и Србију, побио на хиљаде људи и значајно уништио нашу државну инфраструктуру, као и зато што и данас људи умиру од последица бомби са осиромашеним уранијумом)." Светосавље (српско православље) је историјско искуство српског народа и идеологија светосавља је у темљима програма Двери Српских. То је још једна тачка која нас зближава са "Трећим Римом", чије је историјско искуство "Свете Русије" умногоме подударно са нашим Светосављем.   http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/04/rusiia-i-srbiia-osnove-buduhe-saradne.html