Mali prostor za ozbiljniju promenu državne politike

Вести | 23.05.2012 | 14:01

AUTOR: JELENA TASIĆ Priština, Brisel, Beograd - Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić nema prostora za radikalne promene u politici prema Kosovu i Metohiji. Tehnički dijalog Beograda i Prištine je pod Borisom Tadićem toliko odmakao da je doveo do de fakto nezavisnosti. Nikolić može samo da uspori ritam koji je Tadić obećao u gašenju srpskih institucija na KiM - ocenjuje za Danas Dušan Janjić, politički analitičar i predsednik Nove socijaldemokratije Srbije.   Janjić smatra da je na „Nikoliću da tokom svog mandata mudrim manevrima izbegne i formalno priznanje kosovske nezavisnosti, što je uslov za ulazak Srbije u EU, koje je u perspektivi za 15 godina". Prema njegovoj proceni „tehnički dijalog će se nastaviti", a Nikoliću, koji se do sada „nije mešao u politiku na Kosovu, odgovara planirano gašenje Ministarstva za KiM, iako u tom dogovoru nije učestvovao". Janjićevu ocenu da dolazak predsednika SNS na čelo države neće mnogo promeniti kosovsku politiku zvaničnog Beograda podržavaju državni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanović i poslanik Jedinstvene srpske liste u kosovskom parlamentu Rada Trajković. - Ne očekujem velika odstupanja u politici prema EU, jer je Nikolić rasturio SRS upravo na evropskom pitanju. Međunarodna zajednica će procenjivati svaki njegov korak, što znači da ne bi smeo mnogo da menja i postojeću politiku prema KiM, posebno kada je reč o dijalogu s Prištinom i o Euleksu, koji je projekat EU - kaže za Danas Rada Trajković. Oliver Ivanović smatra da „nema indicija da će se politika prema KiM menjati", ali ukazuje na važnost da „na odluku o formulisanju kosovske politike Beograda utiču svi akteri na političkoj sceni - nova narodna skupština, nova vlada Srbije, kao i predsednik Republike". Borislav Stefanović, šef Vladinog tima za dijalog s Prištinom, kaže za Danas da je prerano za odgovore na pitanja da li će Beograd nastaviti pregovore u Briselu i sprovesti već postignute dogovore s Prištinom, jer su „sve odluke o započetom procesu na novoj vladi i predsedniku". On nije želeo da spekuliše na koji bi način kombinacije za formiranje nove vlade uticale na budućnost briselskog dijaloga. - Tomislav Nikolić je u izbornoj kampanji najavio da će poštovati sve sporazume koji su u skladu sa Ustavom Srbije, a da ga protivustavni dogovori neće obavezivati. Takođe je rekao i da treba pregovarati, ali da su polazne tačke Ustav i Rezolucija 1244 SB UN. Od Nikolića očekujemo da poštuje Ustav i da prepusti vladi da vodi politiku. Srbima na KiM biće sada lakše, ma kakva vlada bila, jer će predsednik Republike sve protivustavne odluke staviti van snage - ističe za Danas Krstimir Pantić, predsednik Opštine Severna Mitrovica i funkcioner SNS, koji je siguran da će naprednjaci formirati novu vladu. Milan Ivanović, predsednik SNV severnog KiM, poručio je Nikoliću da su „Srbi uvereni da će se on izboriti za očuvanje Kosova u sastavu Srbije, kao i srpskih državnih institucija". Tomislav Nikolić tokom izborne kampanje nije mnogo pominjao Kosovo. Jednom prilikom izneo je stav da lokalne samouprave na KiM ne treba da, mimo Beograda, same organizuju lokalne izbore, a gostujući na RTS između dva kruga predsedničkih izbora rekao je i da ga je EU konsultovala u vezi s ulogom OEBS u sprovođenju izbora na Kosovu. Brisel očekuje da se dijalog nastavi - EU očekuje nastavak dijaloga Beograda i Prištine, u kojem je došlo do pauze zbog izbora u Srbiji. U agendi ima još tema, poput električne energije, telekomunikacija, o kojima nije postignut dogovor. Takođe, očekujemo i primenu svih do sada postignutih sporazuma - kaže za Danas Maja Kocijančić, portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Ona nije mogla da potvrdi da li je posle srpskih predsedničkih izbora bilo kontakata između Tomislava Nikolića i Ketrin Ešton, koja se nalazi na samitu NATO u SAD, ali je naglasila da je „EU spremna na dijalog" s novoizabranim predsednikom Srbije. Albanija gura Kosovo u Savet Evrope Albanija, koja danas treba da preuzme presedavanje Savetom Evrope, učiniće sve da se Kosovo „integriše u ovu organizaciju", najavio je albanski šef diplomatije Edmond Haksinasto u razgovoru za Radio Kosovo. On je istakao da je to jedan od prioriteta Tirane, koja će preduzeti konkretne korake da se taj cilj ostvari.   http://www.danas.rs/danasrs/politika/mali_prostor_za_ozbiljniju_promenu_drzavne_politike.56.html?news_id=240760

Тагови: Косово и Метохиjа Србиjа

 

RATKO DMITROVIĆ: TAKO TO BUDE KAD POMISLIŠ DA JE NAROD STOKA

RATKO DMITROVIĆ: TAKO TO BUDE KAD POMISLIŠ DA JE NAROD STOKA

sreda, 23 maj 2012 08:21

Šta se dogodilo Borisu Tadiću i njegovom "genijalnom" marketiškom timu

Automehaničari bi rekli da je to presaugovanje; u želji da pokrene motor u kvaru neuk vozač vergla i pritiska gas do iznemoglosti. Nema one presudne iskre koja bi pokrenula klipove, sve se zalije benzinom i kola ostanu u mestu. To se dogodilo Borisu Tadiću i njegovom "genijalnom" marketiškom timu.

Opijeni apsolutnom vlašću, bez zrna odgovornosti za ono što čine i govore, puni sebe i para, bahati, uljuljkani u sopstvene ružičaste svetove koje su podigli na zloupotrebi poverenja naroda, Tadić i njegovi najbliži saradnici, savetnici, stručnjaci za marketing, krenuli su u finiš predsedničke kampanje sa ubeđenjem da je biračko telo Srbije sastavljeno od budala.

Takvo potcenjivanje miliona ljudi nije viđeno u novijoj političkoj istoriji Evrope. Sve su podjarmili, zajahali sve medije u Srbiji (pisao sam o tome prošle nedelje) do iznemoglosti puštali spotove koji sugerišu zaključak da je Nikolić malouman, nedorastao velikim zadacima, prevrtljiv, ratoboran... i sve to na način koji vređa zdrav razum. E, taj zdrav razum uzvratio je udarac 20. maja i Tomislav Nikolić je novi predsednik Srbije.

Ne znam kako će i na koji način Nikolić obavljati posao predsednika Srbije, ali čvrsto verujem da će to raditi bolje i dostojanstvenije od Tadića. On je (Tadić) dobio nekoliko međunarodnih priznanja za svoj politički angažman ali to građani Srbije osetili nisu. Pitajte ih, uostalom. Tadić je možda bio ugledan i dobrodošao u nekim međunarodnim krugovima ali kakve je koristi Srbija imala od toga. Nikakve.

Slikanje i veličanje Tadića po Evropi bio je paravan za dodatno ponižavanje Srbije; setite se hapšenja po poternicama iz Beograda Čekua, Tačija, Ganića... i njihovog puštanja uz uvredljiva i za Srbiju ponižavajuća obrazloženja. Setite se suđenja Naseru Oriću, Haradinaju, setite se kako se Tadić izvinjavao svima i svakome a za to, umesto uzvratnog gesta dobre volje, Srbija je dobijala nove naloge i ultimatume.

Ukinute su vize i može slobodno da se putuje, odzvanjalo je u kampanji Srbijom iz Tadićevog grla. Ko i kuda da putuje sa mesečnom platom od 360 evra, najnižom na Balkanu. I to pod uslovom da čovek uopšte ima posao u Srbiji, da mu gazda redovno isplaćuje mesečnu zaradu.

Kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji , možda su neki zaboravili, Srbija nije dobila ni nakon hapšenja i izručenja Karadžića i Mladića. Gospoda iz Brisela i Strazbura tražili su i potpuno beznačajnog Gorana Hadžića. I njega su dobili ali ni to im nije bilo dovoljno. U martu ove godine Nemačka je Srbiji postavila ultimatum da ukloni ili osudi srpske barikade na severu Kosova. Učinjeno. Tek nakon toga dobijena je kandidatura, nešto što u praksi ništa ne znači.

Kabinet Borisa Tadića, ovi koji su mu osmislili i vodili kampanju, na sve spomenuto odmahnuli su rukom i krenuli od postavke: Ma, narod je stoka, ubedićemo ih da je Tadić genije. Tako je počela jedna od najbestidnijih političkih kampanja u Evropi, zbog toga je Srbija potonula u medijski mrak kakav ni izdaleka nije viđen u vreme Miloševića. Iz tog mraka, uprkos svemu, izletela je pesnica naroda i zviznula u čelo i Tadića i njegove majstore za laž, opsenu i Potemkinova sela.

Noć od nedelje na ponedeljak okrenula je na glavu celu političku situaciju u Srbiji. Sada je sve moguće, novi savezi i koalicije, nova bratstva, kao i međusobne uvrede do jutros velikih prijatelja i saveznika. Nije vam teško da zaključite ko je na kraju u ovoj priči ispao budala? U pitanju je više lica.

Izvor Vesti, 22. 05. 2012

 

Косовски Срби: председниче, потруди се!

 

Јована Вукотић	20.05.2012, 19:43

Разговарамо са господином Марком Јакшићем, потпредседником скупштине Заједнице општина Косова и Метохије у вези са одржавањем другог круга председничких избора на КиМ:

 

Што се тиче одржавања избора овде у северном делу КиМ, они се одржавају без проблема. У односу на први круг председничких избора и парламентарне изборе, сада се грађани боље сналазе, тако да ту проблема нема.  Одзив је скоро исти као и приликом првог круга.

Оно чему се грађани, тојест Срби са КиМ надају је, да ће нови председник бити тај који ће да заступа целовитост српске државе и бранити српске интересе на КиМ. Оно што можемо да констатујемо је да досадашњи председник Борис Тадић то није радио на најбољи могући начин, заправо он је радио против интереса Срба са КиМ, признао је све што је могао да призна од симбола албанске државности- од возачких дозвола, регистарских таблица до права на представљање Косова у институцијама регије, па и Европске Уније. Према томе, ми се надамо да ће победити онај кандидат који ће се борити да Србија сачува своје присуство овде, на овом терену. Остаје да се види да ли ће то тако и бити. Ови избори највише се тичу, пре свега, грађана КиМ, државности Србије на овом простору овде. Оно искуство које имамо за 4-5 година владавине Бориса Тадића, јесте једна класична издаја српских националних и државних интереса на овом простору. Нама остаје да се надамо да ће и за нас доћи бољи дани.

 

Да ли  имате неких коментара на сам ток избора? Да ли су неке неправилности уочене?

Први пут после 12 или 13 година, изборе не спроводи РИК, значи држава Србија, то ради ОЕБС. И то је био део договора ове, да тако кажем црвено жуте коалиције- значи срби нису могли да гласају како су гласали претходних 13 година у режији државе Србије, Београд се сложио да то ради ОЕБС, тако да се и бројање гласова врши ван територије КиМ, јер наводно, ако би се бројање вршило на територији јужне српске покрајине, тиме би се угрозила целовитост или државност КиМ. Из тог разлога се избори овде спроводе, као за Србе у дијаспори.

Оно што је још карактеристично је смањење броја изборних места са 350 на негде мање од 100. Власт у Београду је желела да се што мање Срба појави на изборима, зато су бирачка места удаљена и по 50 км у једном правцу, што је резултирало да је излазност била негде око 30%. Очекујем да ће излазност и овог пута бити око 30%, имајући у виду да људи морају и по 100км да пређу у оба правца да би могли да гласају. А имајући у виду и безбедност, мислим да је из тог разлога излазност мања, без обзира што Срби жарко желе да гласају и да буду део српске државе. 

http://serbian.ruvr.ru/2012_05_20/Izbori-na-KiM-Marko-Jaksic/

IZ DIPLOMATSKOG UGLA ....Novi Karađorđe

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

Novi Karađorđe

 

Crnoj Gori i Srbiji crno se piše i u 21. vijeku. Vlast ostaje suštinski ista, jer ništa se ne bi promijenilo ni ako bi pobijedio Toma Nikolić, pošto je i on postao klon zapadnih obavještajnih službi, a preko njih američki epigon. Naime, između njega, Borisa Tadića i Mila Đukanovića nema razlike u njihovom evroatlantskom idolopoklonstvu, a zajednički imenitelj im je „volja za moć”, što bi rekao Niče, nevoljni filozofski oslonac autokratskih režima, pa i naših današnjih, sve do fašističkog.
Sličnu ekipu imali smo kada su Nikola Pašić i Aleksandar Karađorđević poslali u penziju vojvodu Živojina Mišića, koji se suprotstavljao ujedinjenju južnih Slovena smatrajući da niko ne može da tjera srpske vojnike da ginu za oslobođenje Slovenaca i Hrvata: „Mi na jednu, Hrvati na drugu stranu!” Ali, naši „ujedinitelji” su zaboravili ucjene iz Prvog svjetskog rata kada su Englezi tražili od Srba, da bi im dali kredit za ljekove i oružje, da se odreknu svoje teritorije u istočnoj Makedoniji u korist Bugara. Nešto slično današnjim ucjenama Srbije preko Kosmeta i MMF-a. Da nije bilo blistavih pobjeda srpske vojske na Kolubari i Ceru, Englezi bi i javno bili protiv Srba, a potom su to radili samo tajno. Karađorđevići su, slušajući Engleze, odveli u albansku golgotu srpske vojnike, umjesto da udare na Bugare prije njihove mobilizacije. Niko nije pitao narod hoće li tuda kuda ih vode Pašić i Ujedinitelj, baš kao što ni danas Boris i Gospodar ne pitaju narod hoće li pod skute svog zlotvora NATO pakta.
Evropska unija radi na stvaranju Velike Albanije, kao što su i današnju Albaniju stvorile Austrougarska, Italija i Njemačka samo da bi spriječile Srbiju i Crnu Goru da dobiju izlaz na more. Englezi i dalje imaju kolonijalne interese, a Amerikanci globalne da vladaju privredama i finansijama drugih zemalja. Zato postavljaju marionetske vlade kao što su srpska i crnogorska (ovih dana američka ambasadorka direktno učestvuje u kampanji Borisa Tadića). Te vlade su nenarodne jer rade za interese svjetskog diktatora da razbije sve što je nacionalno i državotvorno, da se stvore regije u kojima će nestati nacionalni identitet. Uvedena je i Bolonja da bi mladi ljudi, neobrazovani i nedovoljno informisani, nekritički prihvatali sve sa Zapada.
Ustav iz 1974. godine nije stvorila Komunistička partija Jugoslavije, već su njegove osnovne smjernice napisane u Londonu. Zato Zapad oružjem brani njegove tekovine od Srba, najvećih gubitnika, zbog tog pogubnog ustava koji je višestruki strani obavještajac i austrougarski kaplar Broz uspješno sproveo i time 1974. ispunio zadatke sa Drezdenskog kongresa komunista 1928. godine da se razbije Jugoslavija i uništi Srbija.

Evropa regija će biti bezlična tvorevina kojom Zapad lako upravlja, a mi ostajemo bez imena, korijena, identiteta, bez Svetog Save i Svetog Nikole. Postepenim otcjepljivanjem regionalizovanih teritorija Srbija će biti vraćena u granice prije balkanskih ratova. Crna Gora će biti vraćena u Brda s kojih će moći lijepo da gleda Jadran i američke marince u Baru.
To je budućnost u koju nas vode Boris i Gospodar. O siromaštvu u kome će naša djeca biti sluge u sopstvenoj zemlji da se i ne govori. To su već oposlili. Zato će se u budućnosti, koju mi današnji nećemo doživjeti, izroditi neki novi Karađorđe, pa Jovo nanovo da se proliva srpska krv.
Ko ne vjeruje, neka čita istoričara Dragoljuba Živojinovića, koji je nedavno došao do dokumenata iz zapadnih arhiva, koji potvrđuju da naši evroatlantski „savjeznici”, Milovi i Borisovi prijatelji, naročito Engleska, u kontinuitetu vode antisrpsku politiku.

(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-05-17&clanak=331639&naslov=Novi%20Kara%F0or%F0e

Избори у Србији – од првог до деветог круга

Александар ПАВИЋ | 17.05.2012 | 09:05

Други круг председничких избора који треба да буду одржани 20 маја 2012. отвора се испред Србије као тамна јама пред коју су политичке странке, попут чувара логора, спровеле грађане/бираче, а сам чин гласања делује као искорак у непознато који се може завршити или обичним угрувавањем, са могућношћу преживљавања и опоравка, ако је јама релативно плитка и њено дно релативно равно, или озбиљнијим повредама па чак и смрћу у случају да је јама дубља, односно обложена оштрим камењем – или падом у бездан коме се не види краја. Неизвесност о којој је реч произилази из чињенице да је огромна већина јавности изван странака садашње владајуће коалиције (Демократске странке и странака-патуљака окупљених око ње, коалиције СПС-ЈС-ПУПС, Г-17+, преодевене у УРС, и већине странака националних мањина), и њених сателита (коалиције ЛДП-СПО), тј. изван главног тока строго контролисаних српских медија изразила озбиљне, суштинске сумње у регуларност првог круга избора – и то на свим нивоима: председничким, парламентарним, покрајинским и локалним. Приговори покривају широк дијапазон: – од недостајући врећа са гласачким листићима или врећа нађених у контејнерима за ђубре, масе отпечаћених коверата са гласачким листићима који су стизали у изборне комисије, записника који се не слажу са унетим подацима о пребројаним гласовима, сумњиво поништених листића, вишка штампаних листића, листића наводно различитих боја и различите грамаже, па до немогућности опозиционих странака да добију адекватан увид у гласачки материјал, на основу чега би могле да поднесу утемељене жалбе. Мора се напоменути да ове појаве нису биле локалног или изолованог карактера, већ су биле масовне и широко распрострањене, што доводи до закључака да је изборна превара била систематска и добро организована. Приговори оштећених странака су одбачени од стране Републичке изборне комисије (РИК), и то страначким прегласавањем, с обзиром да су чланови РИК-а уједно и представници странака, а сам председник РИК-а је члан владајућег ДС-а, који је чак био и донатор своје странке током изборне кампање.1 Посебна прича је тзв. Јединствени бирачки списак (ЈБС), према којем Србија (без Косова и Метохије) има абнормално низак број малолетника без права гласа. Наиме, док према попису из 2011. популација Србије (без КиМ) износи 7.120.666, првобитни ЈБС је регистровао око 7,03 милиона бирача, да би се, уочи самих избора, под врло магловитим околностима (везаним за манипулације око броја гласача на КиМ), тај број смањио на око 6,77 милиона бирача. То би значило да Србија има свега око 350.000 малолетника, што је изван сваке могућности, с обзиром да се годишње у Србији, према званичној статистици, рађа око 90.000 деце, а око 75.000 уписује основну школу. Ако се на основу ранијих пописа може утврдити да се број малолетних лица у Србији креће у распону од 15-20%, то би значило да би, у најбољем случају (тј. са 15% малолетника), број лица са правом гласа у Србији могао да буде тек нешто изнад 6 милиона, што значи да ЈБС садржи на стотине хиљада „фантомских" гласача (укључујући нпр. мртве и оне који су се иселили из земље). Две ствари у вези ЈБС још треба подвући. На првом месту је чињеница да ни једна једина странка или групација која се појавила на изборима – ни из власти ни из опозиције – није упутила званични приговор на ЈБС ни пре ни после избора, иако су његове нелогичности биле већ на око очигледне, што је на неки начин све учеснике избора – у мањој или већој мери – учинило саучесницима у изборним нерегуларностима. На другом месту је чињеница да, према тврдњама страначких функционера попут Небојше Бакареца из ДСС-а, „не постоје докази да тај бирачки списак заиста постоји, пошто нико нема право увида у њега, осим министра државне управе и локалне самоуправе, кадра ДС. Ни РИК није добила тај списак, што ствара додатну сумњу да тај списак постоји и сумњу да нешто није у реду са тим списком".2Другим речима, постојање ЈБС је више ствар вере него емпиријских чињеница. А, као што се зна, различити људи тумаче веру на различите начине. Како су у данима после првог круга избора почеле да пристижу све бројније, боље рећи масовне информације о изборним неправилностима,3 а приговори бивали листом, систематски одбијени од стране РИК-а, тако је расло незадовољство у опозиционим редовима, и појавили су се захтеви да се резултати избора преиспитају, тј. да се избори пониште. Двери су 10. маја затражиле да се „хитно пониште и поново распишу избори на свим нивоима, јер је ово највећа изборна крађа у новијој политичкој историји Србије".4 Председник ДСС-а Војислав Коштуница је 11. маја изјавио да „независна комисија треба да преброји гласове", додајући да је „најгоре што може Србији да се деси јесте да на изборе падне сенка сумње да су гласови покрадени".5 Председништво СНС, који је, заједно са мини-странкама окупљеним око њега, појединачно добио највећи број гласова и највећи број мандата, 12. маја објавило је да „СНС не признаје фалсификоване резултате избора",6 и да ће тек одлучити да ли ће уопште и учествовати у другом изборном кругу, у који се пласирао председнички кандидат странке, Томислав Николић. Чинило се да се на опозиционој страни ствара јединствен фронт који би могао да пољуља владајући режим и отвори кризу у држави на основу захтева да се васпостави или успостави регуларан и веродостојан изборни процес. Додатну тежину захтевима ових странака давале су и анализе и коментари објављени на медијима који су се истакли у борби против Милошевића и/или „српског национализма" и који овим политичким снагама ни на који начин нису били наклоњени, попут портала Б-92 (тј. Блог Б-92), Пешчаник и Е-новине. Не само да се регуларност избора доводила у питање и постављали се захтеви да се изврши поновно пребројавање гласова,7 већ је и сам доскорашњи председник Србије Тадић оптуживан за увођење аутократског, па чак и диктаторског режима, са амбицијама преузимања тоталитарне контроле над друштвено-економским и медијским животом Србије. Помаљала се атмосфера из 1990-их, тј. уједињавања разноликих политичких опција око супротстављања власти која је изродила у „режим". Међутим, тај наговештај је био кратког даха. Већ 13. маја, тј. само дан после изјаве председништва СНС о „непризнавању" изборних резултата, Томислав Николић је изјавио да ће ипак учествовати у другом кругу избора, са образложењем да ће власт „свакако прогласили победу, учествовали ми или не", и да ће, само ако он победи на председничким изборима, грађани „сазнати шта је права истина".8Разумљиво, овај став је збунио многе, јер се поставило логично питање: како се може веровати да ће они који су организовали изборну крађу у првом кругу организовати фер изборе у другом. Или, према речима некадашњег председничког кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице, изречених уочи демонстрација и преврата од 5. октобра 2000: „Ми ни у какав други круг не можемо да идемо, јер бисмо тиме постали саучесници у крађи бирачких гласова. Превара из првог круга не може се поништити другим, петим или ко зна којим кругом".9 Коштуничином ДСС-у је требало читава три дана да формулише одговор на Николићев заокрет. Тај одговор је артикулисан „Споразумом председника ДСС и председника СНС" од 16. маја, према којем ДСС даје подршку Томиславу Николићу у другом кругу председничких избора у замену за пристанак СНС да се питања евентуалног чланства у ЕУ (зашта се залаже СНС) и/или политичке неутралности (зашта се залаже ДСС) реше на референдуму, и да СНС и ДСС воде „усаглашену политику када је у питању Устав Србије".10 С друге стране, потписници су истакли да су „сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја", уз констатацију да је, „и поред оправдане сумње у изборну крађу председник СНС Томислав Николић донео одлуку да је у интересу Србије да се одржи други изборни круг".11 На брисаном простору су остале једино Двери, које су, у складу са својим ставом да „другог круга председничких избора неће бити" док се „не утврди истина о крађи на изборима",12 затражиле додатно образложење за овај споразум,13 и које и даље инсистирају на оснивању „независне државне истражне комисије коју би чинили представници свих изборних листи које су учествовале на претходним изборима и која би имала увид у јединствени бирачки списак, записнике са бирачких места и сав бирачки материјал".14 Нажалост, уследио је напад на Двери од стране високог функционера ДСС Милоша Алигрудића, који их је оптужио да имају подршку режима, који им „омогућава да заузимају невероватан медијски простор".15 Алигрудић, међутим, није суштински оспорио захтеве Двери, нити понудио доказе за своју тврдњу. С каквом се ситуацијом суочавамо? 1. Шта год да буду резултати другог круга председничких избора, нестабилност у Србији ће се појачати. На првом месту, Николић је већ најавио да ће се он и његова странка „физички тући ако буде дошло до крађе у другом кругу".16 Овде је већ потенцијал за инциденте велики, јер се не зна ко је тај ко ће моћи да успостави критеријум кад и где се краде, с обзиром на међусобно неповерење између представника СНС и власти, и опште неповерење у државне институције. Ако Тадић ипак буде проглашен победником, Николић је себи отворио простор да оспорава тај резултат и да званичне органе поново оптужи за „крађу избора". Ако би, с друге стране, победио Николић, ништа не би спречило власт да подједнако оспорава тај исход, оптужујући Николића – као што већ јесте – за стварање атмосфере страха17 која је могла да утиче на резултате избора или на изборне органе у вршењу дужности. 2. Резултати првог круга избора – а поготово парламентарних – су и даље под знаком питања. Мада су СНС и ДСС пристале да учествују у другом кругу председничких избора, њихов споразум је пажљиво заобишао изјашњавање о евентуалном (не)признавању првог круга. Уз то, још увек се може валидно тврдити да учествовање у другом кругу председничких избора не значи да се аутоматски признају резултати првог круга парламентарних избора, који су одвојен изборни процес. Но, чињеница је да је учествовање у другом кругу председничких избора бар привремено ослабило анти-режимски набој који се створио по сазнању о размерама изборне крађе. Сада би, у случају Тадићеве победе, садашњој-будућој власти било психолошки лакше (мада не и валидније) да оптужи опозицију да оспорава изборе само када их губи. 3. Чак и ако СНС и ДСС на крају одлуче да прихвате резултате првог круга и уђу у парламент, с обзиром на тежину оптужби о изборној крађи које су те странке изнеле, нови сазив скупштине ће имати у најмању руку окрњен легитимитет, што ће да додатно подрије ионако низак углед скупштине у јавности – али и поштовање према законима које то тело буде изгласавало. То ће само ојачати „вајмарску атмосферу" у Србији, и (додатно) снизити међународни углед државе и њених институција. 4. Прихватањем оспораваних изборних резултата и уласком у парламент, СНС и ДСС преузеле би огромну националну одговорност. На првом месту, они би не само легитимисали изборну крађу коју су сами идентификовали, већ легитимисали и наставак катастрофалне националне политике коју спроводи стара-нова власт. На другом месту, чињеница да ће у новом сазиву скупштине посланици а не странке располагати сопственим мандатима, владајућа већина ће имати моћ да додатно увећа своју већину, нпр. кроз „куповину" посланика опозиције. Може се замислити ситуација у којој би купљени посланици из редова СНС-ове коалиције, заједно са владајућом већином, омогућили чак и изгласавања промене Устава. Садашњи споразум Коштуница-Николић их засигурно не би обавезивао ни у једној тачки. 5. Ако СНС и ДСС на крају прихвате скупштинске мандате и, стога, признају легитимитет првог круга избора – оставиће се простор за Двери и све друге који тај легитимитет не признају, да почну изградњу неке нове алтернативе садашњем поретку, док би СНС и ДСС у очима многих у опозиционој јавности себе легитимисали као делове режима – ма колико они „опозиционо" деловали у скупштини. А са растућом кризом и општим губитком ауторитета институција – које ће вероватно бити неповратно подривене изузетно сумњивим и нерашчишћеним мајским изборним процесом – снаге које оспоравају целокупни државни поредак ће неминовно јачати. Нажалост, неће све такве снаге бити државотворне или чак добронамерне према држави. У закључку се може констатовати, на првом месту, да је садашња владајућа већина спремна да на све да би задржала власт у земљи и да је, у том контексту, непристајањем на поновно, независно пребројавање гласова, вероватно фатално подрила државни и правни поредак у земљи. На другом месту, одлука ДСС-а и СНС-а да учествују у другом кругу избора у глобалу не доприноси стабилизацији прилика. Напротив, пропуштена је велика прилика да се створи заједнички фронт свих који се – без обзира на политичко па чак и идеолошко опредељење – залажу за истинску правну државу, политички легитимитет и законитост у Србији. Принципијелно инсистирање на поштовању законитости изборног процеса и на транспарентној његовој провери и непристајање на свршене чинове власти имало је изгледе да убризга нову енергију у све оне који су незадовољни постојећим стањем у земљи. Наравно, потребно је нагласити да ова прилика неће бити неповратно изгубљена све док СНС и ДСС не признају резултате првог круга избора. Но, остаје чињеница да ће то бити теже после учествовања у другом кругу председничких избора. 1 http://www.danas.rs 2 http://www.vidovdan.org 3 Покрет Двери је објавио делимичан списак приговора, на http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/maj/kompletan-izvestaj-dveri-o-kradji-izbora.php 4 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/poruka-dveri-raspisite-izbore-na-svim-nivoima.php 5 http://dss.rs/nezavisna-komisija-treba-da-prebroji-glasove/ 6 http://www.sns.org.rs/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4343--srpska-napredna-stranka-izbori2012.html 7 Посебно добро аргументоване захтеве је артикулисао Саша Радуловић: http://blog.b92.net/text/20268/Zahtevam-da-saznamo-da-li-su-izbori-pokradeni/, и http://blog.b92.net/text/20277/Otklonite-sumnju-prebrojte-glasove/ 8 http://www.sns.org.rs/ср/srpska-napredna-straka-vesti/85-glavne-vesti/4347--srpska-napredna-stranka-izbori2012.html 9 http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 10 http://dss.rs/saopstenje-demokratske-stranke-srbije-4/ 11 Исто. 12 http://izbori2012.istinomer.rs/stranacka-saopstenja/dveri-u-kradi-ucestvovao-i-cesid-10-5-2012/ 13 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/licno-pismo-tomi-i-voji.php 14 http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/nezavisna-komisija-ili-protesti.php 15 http://www.novinar.de/2012/05/16/miloš-aligrudić-iza-dveri-stoji-neko-iz-tadićevog-režima.html 16 http://www.smedia.rs 17 http://www.alo.rs/politika/49253/Tadic_trazio_od_Nikolica_da_ne_zastrasuje_Srbiju

http://srb.fondsk.ru/news/2012/05/17/izbori-u-srbii-od-prvog-do-devetog-kruga.html

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NEMA VEZE S POLITIKOM ILI ŠTA SE RADI KAD SEDMORICA TUKU JEDNOG

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: OVO NEMA VEZE S POLITIKOM ILI ŠTA SE RADI KAD SEDMORICA
TUKU JEDNOG

utorak, 15 maj 2012 21:58

Biti danas bliži Tomi nego Tadiću, znači spasiti poslednju mrvicu ljudskog,
makar koliko da se brani čovek koga svi šutiraju


Teško je bilo u nedelju ujutro ne biti besan na Tomu Nikolića, kada je -
uprkos tvrdnjama i dokazima o krađi izbora - pristao da Tadiću izađe na
drugi krug predsedničkih izbora. Istovremeno, još teže je bilo zadržati bes
istog dana uveče, kad je Nikolić, objašnjavajući svoju odluku, još jednom
bio javno ponižen na RTS. Na stranu sad što je on ulaskom u drugi krug
pristao na to da se nesmenjivost Tadićeve vlasti ima platiti ukidanjem
pravnog i političkog poretka, već što je propustio priliku da, zajedno sa
Koštunicom i srčanim i upornim Dverima, preuzme inicijativu, natera vlast da
ponovo prebroji glasove i postane centralni politički faktor. Ali, da se ne
lažemo, na političkoj sceni Srbije više nema političkih faktora, i ovi
izbori pokazali su - i u pobedi, i u porazu - svu relativnost i nemoć
domaćih aktera i potpuni trijumf volje stranaca.

I eto zašto Toma na Đurđevdan nije smeo da bude pobednik, eto zašto je
Koštunica morao da bude zadovoljan sa sedam odsto, sad je red da se kaže i
zašto Dveri i radikali nisu mogli preko cenzusa. I svima je tu, manje ili
više voljno ili čak nevoljno dodeljena uloga - Tadiću da izvodi radove s
pesmom na usnama; Dačiću to isto uz malo patriotskog preliva; Nikoliću da ih
u poslu ne ometa ako želi da kupi šansu za ulazak u vlast, koja, videli smo,
još uvek ne znači i vlast; Koštunici da, ako već mora da vozi svoju priču,
to bude zastava za samo onoliko birača koliko je dobio. Ako bih to izveo na
operativnu ravan, veoma sumjam da su žuti mogli da kradu izbore a da za to
makar ne znaju stranci; ne verujem ni da je Toma mogao da se pojavi sa onim
vrećama a da to prethodno nisu aminovali oni, kao što ni srpski mediji nisu
mogli toliko da izveštavaju o krađi da strancima nije odgovaralo da se malo
priča i o tome.

JEDAN OD NAS Ako je to tačno, tada ni Toma nije imao izbor hoće li izaći na
drugi krug izbora ili neće. Svejedno, držim da to nije smeo da uradi, ali ću
ga ovom prilikom poštedeti težih kvalifikacija, i to iz dva razloga. Prvo,
njegovo gostovanje koje se pretvorilo u novo poniženje kod onog Stanojevića
sa RTS - koji je samo veče kasnije Borisu snishodljivo jeo iz ruke i čistio
perut s revera - pokazalo je koliku su lomaču ovdašnje elite potpalile pod
Tomom. Baciti još jedno drvo na tu lomaču i, makar nehotično, sasluživati u
tom otužnom ritualu bila bi solidarnost sa ruljom, sa najgorim što danas u
srpskom društvu postoji.

Drugi razlog zašto se kanim kloniti teških reči jeste jedan poseban status
koji je Toma stekao u finalu ove kampanje. Šta god o njemu i njegovoj
politici mislili, te večeri na RTS, možda kao nikad u životu, on je delio
sudbinu Srbije - rastočene, ponižene i opljačkane, i uz to još naterane ne
samo da se klanja svojim elitama, koje je, uz pomoć stranaca, tako teško
gaze, već i da sama učestvuje u tome i daje legitimitet jednom besprizornom
činu, kao čovek nateran da sam sebi odseče glavu.

I onda, kad su se obrušili na njega u onom nesrećnom štrajku glađu kao da je
njihovoj deci otimao od usta, i sad, kad su ga uvaljali u blato i naterali
da se od blata čisti tako što će ga pojesti, potvrdio se valjda jedini
kvalitet Tome Nikolića u koji nikad nisam sumnjao. On je jedan od nas. I kad
Srbima pogodi žicu - poslednjih godina više licem nego rečju, a te večeri na
RTS i nečim što liči na sudbinu - i onda kad liči na nekog odavno umrlog
ujaka iz unutrašnjosti koji je polupijan stigao s pečenim prasetom na
vojnički ispraćaj, on i tada jeste jedan od nas.

Možda je to moje osećanje tek naknadno tumačenje iskustva stečenog dok
gledam kako su ga svi - od stranaca, preko žute bande, do korumpiranih
bednika iz medijske i intelektualne elite - oborili u blato i šutiraju ga.
Svako je od nas jednom išao kući noćnim autobusom i valjda se svakom desilo
da vidi kako sedmorica obaraju jednog na pod i šutiraju ga. U vremena dok
sam odrastao, bilo je pitanje časti da svi ustanemo sa sedišta i obračunamo
se sa nasilnicima; malo kasnije smo ustajali sami i pili batine zajedno sa
nesrećnikom s poda; još kasnije smo pred tim gledali svoja posla, a ona su
bila negde daleko kroz prozor; da bismo danas odlučno ustajali i pridružili
se sedmorici u šutiranju.

PROTIV VIŠIJEVSKIH ELITA I to je nekako postao trend ovog vremena da je
pravda redovno na strani jačeg. Valjda nam je to neka propisana terapija uz
koju ćemo lakše zaboraviti ono kad su svakog od nas naša sedmorica u proleće
1999. oborila na pod i šutirala do krvi. Kad vidim išutiranog Tomu, pa još
kad na licima njegovih napadača prepoznam deo onih koji su šutirali i mene i
svakog od nas pre 13 godina, tad me ne interesuje mnogo da li je Toma za EU
ili protiv nje, hoće li hapsiti kriminalce ili im se pridružiti, i da li bi
prodao Kosovo ili bi ga branio do zadnjeg. Baš me briga, ovde se više ne
radi o politici.

Gledajući ga u nedelju uveče na RTS, video sam finale čoveka kome su obećali
da će vladati samo ako prestane da bude jedan od nas. Video sam ga da je,
grešan, uradio sve da bude tako, rešen da više ne liči na dobrog ujaka iz
unutrašnjosti, već na mastera menadžmenta. A onda su ga prevarili i pokrali.
Hoćete dokaz? Evo ga: zašto do danas nisu otvorili vrata i rekli - evo,
proverite sve da ne padne sumnja na našu pobedu. Na kraju su ga u nedelju
naterali da tako pokraden nastavi da daje legitimitet lopovu i nasilniku jer
je ovaj ugledan član društva i srpskih višijevskih elita.

I, dok tako ponižen kaže da će nastaviti da daje legitimitet lopovu, verujem
kako Toma nikad neće postati politički predstavnik poniženih Srba, ali će
zauvek ostati njihov simbol. Jer onako kako se on čisti jedući blato, isto
se tako danas čisti i Srbija, isto ga tako jede svako od nas. I, dođavola s
politikom, čak i s tim što, kad ovakva sedmorica šutiraju ovog jednog, taj
mora da ima ono nešto. A to nešto ne mora biti ni sjajno ni savršeno, to
može biti neka slučajnost iz identeta ujaka iz untrašnjosti, i to nešto
danas vidim samo kao kvalitet zbog koga on njima nije po volji da vlada.

Srpskog predsednika će, dakle, kao i srpsku vladu odrediti stranci. Cela
ovdašnja politička scena - svako na svoj način, svako sa svojom ulogom i
svojom merom, gde, treba li ponovo reći, nisu svi isti - danas je samo jedna
trošna hrskavica koja treba da spreči dodir i trenje između jedina dva
istinska faktora na sceni - stranaca i naroda. Ako je njihov izbor Tadić, to
je izbor za jednu potrošenu i istanjenu hrskavicu, koja neće sprečiti trenje
i koja će pre dovesti do tenzija i sukoba u društvu. Ako je njihov izbor
Nikolić, tada je to pokušaj makar nekakvog balansa i u vlasti i u društvu,
koji neće doneti ni sreću ni blagostanje, ali neće biti ni adut onih koji
veruju kako posao započet 1945. i propušten čuvenog 6. oktobra 2000. ima
biti završen.

I zato, koliko god ja mislio da Toma na drugi krug nije trebalo da izlazi,
biti na danas njegovoj strani, biti tamo makar samo do nedelje, možda jeste
nesvrsishodan, čak i politički glup stav. Ali on znači i nešto ne manje
dragoceno i važno - znači spasiti poslednju mrvicu ljudskog u sebi, makar
koliko treba da se ustane u noćnom autobusu i brani čovek koga šutiraju
sedmorica. Samo to.

Šira verzija teksta objavljenog u dnevnim novinama "Informer" 15. maja 2012.

http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-ovo-nema-veze-s-politikom-ili-sta-s
e-radi-kad-sedmorica-tuku-jednog.html

SVET ZNA ZA KRADJU...AL DZAZIRA JAVLJA !

Video

Marko Subotić o optužbama SNS-a o krađi glasova

10 maj 2012, Četvrtak 16:12 CEST

Srpska napredna stranka u četvrtak je javnosti iznijela tvrdnje da je Demokratska stranka pokrala glasove na izborima 6. maja.

Lider SNS-a Tomislav Nikolić rekao je da su originalni glasački listići zamijenjeni drugim glasačkim listićima.

Uživo iz Beograda javio se reporter Al Jazeere Marko Subotić.

http://balkans.aljazeera.net/video/marko-subotic-o-optuzbama-sns-o-kradi-glasova