Kakvu Srbiju žele SAD i saveznici?

ZIDANJE SKADRA

 

Nedićeva zemlja

 

Kameron Manter, bivši ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu, opisao je kako je u bivšem predsjedniku srpske vlade Vojislavu Koštunici vidio odgovornog za paljenje dijela američke ambasade krajem februara 2008. godine. Poslije toga premijerovi dani bili su odbrojani. Genijalni američki diplomata osmislio je strategiju uklanjanja nepokornog vođe Al-Dss-a!

Po nesreći, izvjesni besmisleni obziri, koji iz nekih razloga prave razliku između Azije, Afrike i Južne Amerike na jednoj, te zapadnog svijeta (pa makar bila riječ i o Balanskom poluostrvu) na drugoj strani, onemogućili su da sa jednim takvim bude postupljeno po proceduri koja je, ipak, jedina efikasna i trajna.

Imperija je, ipak, uzvratila udarac! Ambasador je odlučio da pridobije vođu SPS-a Ivicu Dačića za „proevropsku opciju" i tako obori Koštunicu. Zli čitaoci bi možda pomislili da su Dačiću za takvu promjenu (sjetimo se, on je bio na onoj drugoj strani skoro osamnaest godina) dali neki novac. Ali, ne. Ne, ne i ne! Odveli su ga, kaže ambasador, na neki sastanak evropskih socijalista (natuknu onako uzgred da se tamo dobro jelo) gdje su Dačića tadašnji španski i grčki premijer ubijedili da radi stupanja u članstvo Internacionale sklopi savez sa Demokratskom strankom. Sve ostalo je istorija... Ambasador nas je još obavijestio o ponečemu iz tih teških dana napada „bitangi" (prevod našeg novinara) na američku ambasadu. Kaže ostao je zadivljen djelovanjem marinaca koji su imali pravo da pucaju, ali to nijesu učinili. Samo su „upozoravali" i „davali uputstva". Nedovoljno za demonstranta koji se probio u ambasadu i tamo se ugušio. Za njega ambasador tvrdi da je bio pijan. Ne spominje da je taj demonstrant imao dvadeset godina i da su ga „Milosrdni anđeo" i njegova lokalna vojska protjerali sa Kosova i Metohije.
Ali, zašto je jedan američki ambasador, dovoljno uspješan i sa tako značajnom karijerom, odlučio da tako rano napiše ova sjećanja? Kako to da taj veliki politički mag i danas pamti paljevinu ambasade u kojoj nije bilo američkih žrtava? Biće da više razumijevanja zaslužuju Libijci kada zbog nekakvog niskobudžetnog filma rastrgnu i spale američkog ambasadora, nego što Srbi mogu imati za otimanje svoje svete zemlje? A možda ambasadora boli nešto drugo? On je znao da smijeni jednu srpsku vladu, ali da li je predvidio gnijev kome je paljevina amabasade bila samo ventil? Je li riječ o sujeti?

Zašto se ekselencija onda ne prisjeti kako je možda u izvjesnoj mjeri kumovala i padu sledeće srpske vlade? Kada su ono pustili Jeremića da na sve strane popušta, a ventil pronađe u zahtjevu za savjetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde... Tada je na snishodljiva uvjeravanja savjetnice u vladi Srbije da je Kosovo za „nas" samo „psihološko pitanje", Manter odgovorio kako je Sjedinjenim Državama svejedno, da su željele da okrenu novi list u odnosima, a ovako će pred sudom ponovo iznositi srpske zločine i svjedočenja stradalnika...

Šta, u stvari, žele SAD, Britanija, Francuska i Njemačka, četiri sile koje se predstavljaju kao Svijet? Da sve svoje dugove po Aziji i Africi isplate preko Srbije? Kakvu Srbiju žele? Čitam u magazinu namijenjenom za diplomate i njima slične pod nazivom Kord (Diplomatski kor): u intervjuu sa predsjednicom „Republike Kosovo", novinari – sve same perjanice našeg novinarstva, koje čini se ne smiju ni da se potpišu pa veličanstvenu Jahjagu intervjuišu grupno – prenose gospođinu tvrdnju da je ponosna što Albanci nikada nijesu vršili etničko čišćenje... Nema potpitanja, protivargumenta, zanimljivog zapleta... Recimo da dvije trećine Srba sa Kosova i Metohije poslije uspostave albanske vlasti više tamo ne žive. Da su Srbi činili 12 odsto stanovništva i 30 odsto žrtava rata. Da je od juna 1999. na Kosovu i Metohiji ubijeno 940 Srba, što je negdje 90 puta više nego što je u prokaženoj Republici Srpskoj od 2000. do 2008. ubijeno povratnika Bošnjaka/Muslimana i Hrvata. Da je najveći progon druge vjere i nacije u Evropi 21. vijeka izvršen nekažnjeno na Kosovu u martu 2004. godine...

Kakvu Srbiju žele SAD i saveznici? Srbiju koja je u većoj mjeri ponižena nego u vrijeme Nedićeve okupacione uprave? Srbiju neistine i poniženja? Zaboravljaju da je preduslov za stvaranje takvog stanja trajna vojna okupacija Srbije. Za to vrijeme iz Srbije, Srpske, Crne Gore i Krajine, koliko mi je poznato, niti jedan srpski terorista nije otišao u države EU i SAD. Na drugoj strani, ekstremno krilo njihovih saveznika ih je već više puta posjećivalo i tek će to činiti...
Za sada, važno je da je ambasadorov ponos zaliječen, a ovdašnji najamnici namireni.


Pi­še - Čedo­mir An­tić

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-09-17&clanak=347895&naslov=Nedi%E6eva%20zemlja

Branko Dragaš..... TRIJUMVIRAT

 

TRIJUMVIRAT

nedelja, 16 septembar 2012 08:49 GOST Tekstovi i kolumne

TRIJUMVIRAT
 

Branko Dragaš,14.09.2012
 

POLITIKA - I, šta sada? Koliko vremena treba još da prođe da vidimo da nova vlada, nastala kao proizvod političke špekulacije i nagodbe, ide u pogrešnom pravcu? Zapravo, nastavlja tamo gde je ona prošla vlada bila srušena. šta smo dobili novim izborima? Novu obmanu naivnih građana Srbije. Gospodo drugovi, dragi prijatelji, nemamo mi više ni vremena ni života da čekamo. šta da čekamo? Građani Srbije su toliko siromašni i toliko psihički zlostavljani obmana političkog ološ u proteklih dve decenije da ne mogu da čekaju sitne, šibicarske poteze nove vlade. Nama treba odgovorna, sposobna i hrabra vlada koja će povlačiti istorijske poteze. Nama ne treba prepotentna, nadobudna i arogantna vlada. Ova vlada, sećate se to da sam već pisao, izgubila je dragocenih 82 dana dok se formirala i novih pedeset dana u kojima ništa nije uradila.U ranijem tekstu sam naveo da je ključno da nova vlada odmah uhapsi nekoliko ministara iz prethodne vlade, da uhapsi nekoliko tajkuna i da svim kriminalcima koji imaju status zaštićenog svedoka odmah ukinu tu privilegiju. Na taj način, nova vlada bi pokazala svoju odlučnost da se obračuna sa organizovanim kriminalom u vrhu države. Nažalost, ništa od toga nije urađeno.

 
Najmoćniji čovek u državi, prepodobni i umišljeni Vučić, koji nam se obraća sa takvih nebeskih visina, apostolskim glasom sažaljavanja, kao da smo mi mentalno retardirani i kao da smo zaboravili šta je pričao i kako se ponašao dok je bio udarna pesnica šešeljevog nacionalsocijalizma, dosadio je pričom o hapšenjima kojih, zapravo, ni nema. To što su oni uhapsili pohlepnog Laleta Sekuliča i poslovodstvo Agrobanke, to je tehnički deo posla za policiju.

  
Građani Srbije traže hapšenje Borisa Tadića, đilasa i 100 funkcionera DS, koji su vrh državnog organizovanog kriminal. Za njihovo hapšenje potrebna je politička odluka Vučića, koju on ne donosi, jer je napravio sa Đilasom nagodbu i sve predizborne optužbe na račun Tadića, Đilasa i ostalih kriminalaca iz bivše vlasti, optužbe koje je najvatrenije iznosio baš Vučić, sve je to palo u vodu kao i nadanja neiskusne i naivne štefice Cvajg, u filmu U raljama života, da će srpski pastuv, koga tumači legendarni Bata žuvojinović, uraditi što je obećao i da neće zaspati čim se bude najeo piletine. Bojim se da građane Srbije čekaju ista razočarenja.

Moja je intelektualna obaveza, za sve vas koji pratite moj rad, da vas na vreme opomenem da su se Kurta i Murta dogovorili i da smo svi mi ponovo prevareni. Možda nije dobro da ovako pišem, savetuju me moji nabliži, ali moja moralna obaveza je da vam kažem istinu. To je jače od mene. Prognoziram, novo-stara politička vlast doživeće pravu katasrofu. Svi potezi su im do sada pogrešni. Ne možete preporoditi privredu sa ministrom ekonomskim ubicom koji čitavu deceniju uništava, prema nalogu svojih vlastodržaca, tu istu privredu. Koji istim ekonomskim trikovima subvencionisanja privrede, nema zvaničnih podataka šta je sa kreditima koje je on delio 2009 - 2011, kada je ekonomski štetočina, odobrio svojim pulenima 2,32 milijardi evra, ali znamo da su svi ekonomski parametri katastrofalni, mada se moglo sa tih 2,32 milijardi evra, kada biste znali posao, da zaposlite 480.000 ljudi na tržištu.To se nije dogodilo, nego je novih  400.000 ljudi ostalo bez posla.

 
Novim subvencionisanim kreditima, po nepovoljnim kamatama direktno se pomaže prebogatim bankama i razmaženim monopolistima. Novim zaduživanjem će se konačno uništiti Srbija. Pregovori sa MMF-om će dovesti novu vladu u mat poziciju. Objašnjavaće nam zašto sve prihvataju kao što nam sada nonšalantni premijer objašnjava, kao da mu je svega preko glave, da ni fusnota više nije važna. Ništa više nije važno. Premijer za svoj Nacionalni savet za privredu je izabrao tajkune, estradne menadžere kompanija koje su sve vreme privilegovane na tržištu, provincijlne izvršioce multinacionalnih kompanija, birokratizovane predstavnike privredne komore i estradne ekonomiste koji su podržavali dosadašnji propali neoliberalni projekat. Izabrao je bulumentu likova koji nikada ništa nisu napisali protiv takvog koncepta, koji nemaju nijedan tekst u kojem predlažu nešto drugo što već nemamo, tako da sa takvim nacionalnim savetnicima za privredni preporod Srbija mora da doživi - bankrot. Oni ne shvataju da se moraju praviti veliki zaokreti u ekonomskoj politici, da se narodu mora saopštiti istina, da se mora konfiskovati sva oteta imovina, da se dobije poverenje naroda, da se mora napraviti novi ekonomski koncept, da taj novi koncept treba da nose novi ljudi, da to moraju biti iskusni privrednici iz zemlje i rasejanja, da moraju biti pošteni ljudi, patriote i ljudi koji imaju viziju izlaska iz ove tragedije, umesto ovih palanačkih pajaca koji nisu dorasli istorijskom trenutku.

Kada predsednik Nikolić ili Neverni Toma ode u posetu Sojaprotein, koja je vlasništvo privilegovane i favorizovane Viktorija grupe, koja je u vlasništvu naslednice, onda je svakom pametnom čoveku, koji nije politički analitičar, jasno da nikakvih promena neće biti i da se Neverni Toma brzo uživeo u ulogu veselog šarlatana i komedijanta Borisa Tadića. Kada Vučić izjavi da neće rušiti vlast u Beogradu, dok se ruši vlast svuda u Republici, onda je to dokaz da su napravljeni dobri dilovi sa đilasom, da trijumvirat Vučić - Dačić  - đilas  ima opasne namere po demokratiju u Srbiji. Kada vidim da onaj ulizivački gmaz Tijanić ponovo ljubi skute novoj vlasti, onda je to dokaz da ništa nema od slobode medija. Zato je važno da ih odmah sada raskrinkamo i da građane Srbije odbranimo od novih političkih prevara i totalitarnih namera porobljavanja Srbije. Jedini koji ostaju na braniku odbrane demokratije i slobode je moj prijatelj Milovan Brkić i njegova hrabra redakcija. Zato i pišem na ovim stranicama, a ovaj tekst i iz bolničkog kreveta.

 
PRIVATIZACIJA - šta da napišem o privatizaciji, a da već sve nisam napisao? Odvratno mi je više da ih slušam šta pričaju. Sva dokumentacija sa stručnim materijalima, koje je radila moja stručna ekipa za preko hiljadu kompanija, nalazi se u državnim organima. Sve je na papiru dokazano o kakvim se pljačkama radi. Zašto da se revizija privatizacije obavlja na samo 27 kompanija?  Zašto se to ne uradi na preostalih tri hiljade privatizovanih preduzeća? Zašto se ne napravi Zakon o reviziji privatizacije, stečaja, restrukturiranja i dokapitalizacije?
Premijer se hvali da je SPS prvi progovorio o privatizaciji. To nije istina. SPS je samo koketirao sa manjinskim akcionarima, davao je sale za tribine, lažna obećanja i tražili su glasove da bi postali to što danas jesu. šta je današnji premijer i ministar policije uradio za otkrivanja pljački u privatizacijama u periodu 2008 - 2012, kada mu je šef bio Boris Tadić? Ništa. Najbolji ministar policije nije ništa uradio. Zašto?  Pohvale Savetu za borbu protiv korupcije i čestitoj i hrabroj Verici Barać danas degutantno zvuče. O mojoj ulozi u stručnom postavljanju odbrane manjinskih akcionara i dokazivanju načina i obima pljačke, danas niko ne govori. Neverovatno!  Za vladajući režim kao da ne postojim.
Kao da me taj isti Vučić nije preklinjao da ga spremim za stručni duel sa đelićem i Vlahovićem, kao da je SPS zaboravio kako sam 2000. stao u njihovu zaštitu, protiv terora tržišnih fubdamentalista, kao da su zaboravili koliko je manjinskih akcionara, na moj nagovor, u izborima 2008. glasalo za njih. To više ništa njima nije važno. Bitno je samo da se prepucavaju ko će koje privatizacije preispitivati. Potreban nam je zakon. Ne treba nam šeretski i kafanski odgovori premijera, nego zakon koji će se pripremiti za sve privatizacije. O tome niko ne govori. Ponovo ja prvi otvaram tu temu. Samo da se zna i da se ne zaboravi.
EU - Vest je fenomenalna. Prenosim je u originalu. Briselska administracija je odlučila da otvori kancelariju EU na Barbadosu. Kancelarija je svetla i prostrana. Ima predivan pogled na pešćanu atlantsku plažu, oivičenu palmama. Kancelarija će zapošljavati 39 činovnikika i koštaće evropske poreske obveznike preko dva miliona evra. Otvoriće se još desetak takvih kancelarija na egzotičnim ostrvima. Ukupan budžet namenjen tim kancelarijama je 230 miliona evra. Zašto se otvaraju ove kancelarije?  Sumanuta briselska administracija objašnjava da je to neophodno zbog podrške proizvođačima tropskog voća. Objašnjenje je debilno, ali briselski birokrati sebi prave odstupnice za lepe penzionerske dane. Oni isključivo misle samo na sebe. Obezbedili su svoju egzistenciju, dok ogromna većina Evropljana grca pod dugovima i u siromaštvu.
Nemački penzioni fond je priznao da će u bliskoj budućnosti nemački penzioneri imati sve manje penzije. Francuske banke se povlače iz Grčke, rasprodaju sve što imaju i završavaju finansijsku operaciju. Nemačka se 12. septembra na referendumu izjašnjava da li poreski obveznici Nemačke treba da plaćaju grčke dugove. Kolaps evropske politike i ekonomije. Vavilonsku briselsku administraciju to ne zanima. Oni završavaju svoje privatne poslove. Kada se bude raspala EU, poput jugoslovenske zajednice, kada se evropske države budu vratile na svoje valute, svi evropski narodi će se čuditi zašto su pristajali na ropstvo totalitarne briselske birokratije. Ukidanjem fondova, koje niko ne kontroliše, neće biti više potrebe za ovom kancelarijom na Barbadosu. čekamo da se to što pre desi i da nas raspad EU spasi svih nevolja u koje bi upali.

ZLOČINI -  Dobitnik Nobelove nagrade za mir, anglikanski nadbiskup Dezdmond Tutu izjavio je da bi Tonija Blera i Džordža Buša trebalo suditi za ratne zločine pred Međunarodnim sudom za ratne zločine zbog fizičkog razaranje i moralne destrukcije koju je izazvao rat u Iraku. Podržavam nadbiskupa. O nama više niko ništa ni ne govori. Ni mi sami. Zaboravili smo da smo bili bombardovani. Nekadašnje nacionalne narikače, došavši na vlast, su zaboravili nevino stradale. Ni spominju ni malu Milicu iz Batajnice. Sada organizuju međunarodni aeromiting, gde učestvuju i oni koji su nas bombardovali. Kakva je to poruka? Srbi su stoka, možete da im radite šta hoćete, ali oni će uvek  sve da zaborave.To je naša nacionalna tragedija koju moramo prekinuti.Ako nemamo nacionalno i ljudsko dostojanstvo, onda ne možemo da branimo nezavisnost i slobodu naše države.

ĐOKOVIĆ - ponovo sam morao da branim Novaka Đokovića. Kada sam video da se niko u javnosti ne oglašava na rasističke napade na našeg tenisera, napisao sam odbranu đokovića. Ono što me je zaprepastilo da se niko od države do sportskih i drugih javnih ličnosti, udruženja građana i boraca za zaštitu građanskih prava i sloboda nije oglasio. Zašto se nisu oglasili državni organi? Zašto naša država nije stala u odbranu svog najboljeg sportiste i najvećeg promotera Srbije? To je naš najveći problem.
Svi su uz Noleta dok on pobeđuje, ali kada ga jedna holandska novinarka divljači napadne, kada ga zbog izgleda, opisala ga je povijenog nosa, jake brade, crne kose, nazove lešinarom i čovekom koji, da je bio stariji kada je rat počeo u Jugoslaviji, sigurno bi postao  ratni zločinac, onda je strašno da niko u Srbiji ne digne svoj glas protiv takvog rasnog vređanja našeg tenisera. Gde se sakriše svi ti veliki borci za evropske integracije? Sve mi je to odvratno. Suzdržavam se da ne budem prost i vulgaran. A najrađe bi im sve po spisku napisao. Drugo i ne zaslužuju. Treba im odgovoriti rečnikom koga oni jedino razumeju i koga se plaše.

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9753:trijumvirat&catid=104:komentari&Itemid=69

__._,_.___

___

Hrvatski znanstvenik Milojko

Hrvatski znanstvenik Milojko

Komentara 35

26

Svojevremeno je Božidar Violić, najcenjeniji hrvatski pozorišni reditelj, u intervjuu zagrebačkom "Globusu", objašnjavajući probleme sa kojima se susreće zbog svog "nacionalno nekorektnog" jezika, sa ponekim srbizmom, rezignirano zaključio: "Mi Hrvati smo ionako sklepan narod."

 

Da je to rekao neki Srbin, optužili bi ga za fašizam, Violiću ništa nisu smeli, veliko je ime, osim da ga prećute. I prećutali su tu rečenicu koja bolje od tomova knjiga oslikava suštinu istorijskog i nacionalnog uspona Hrvata. Krajnje sveden i pojednostavljen nastavak gornje tvrdnje glasio bi: nema naroda u Evropi koji je više od Hrvata prisvojio tuđeg i ugradio u svoju istoriju, kulturu, jezik.
 

U iznošenju dokaza - ovde ih svodim samo na "pretapanje" Srba u Hrvate jer mi prostor ne dozvoljava da navedem slučajeve bar dvadesetak poznatih i cenjenih Hrvata koji ni poreklom ni rođenjem nisu Hrvati - počeću od slučaja registrovanog ovih dana.
Hrvatski mediji javili su da je u Americi preminuo Majk Vucelic, "Hrvat koji je poslao Apolo na mjesec". Pa zar Vucelic nije Hrvat? Nije? Čak nije ni rođen u Hrvatskoj, već u Kraljevini Jugoslaviji (1930) kad Hrvatska kao država nije postojala, ali je hrvatskom nacionalnom inženjeringu dovoljno što je Vucelic (izvorno se prezivao Vučelić) rođen u mestu Garešnica, koje je u sastavu današnje Hrvatske.
 

Hrvatski mediji ne spominju Vučelićevo pravo ime, Milojko, iz razloga što bi tako obesmislili tezu da se radi o Hrvatu. Milojko je ime koje svojoj deci daju samo Srbi. Nema na svetu nijednog Hrvata po imenu Milojko. Vučelićevi preci, izvorno Srbi, poreklom su iz Kolašina, a na prostore austrijskog carstva došli su početkom 18. veka, u selo Dubrave, kod Ogulina.
 

Najpoznatiji "hrvatski znanstvenik" i jedan od "najznačajnijih Hrvata u povijesti" zove se Ruđer Bošković. Tako kažu u Hrvatskoj. Bošković je svetski poznato ime, višestruki naučnik, jedan od najvećih umova čovečanstva, ali Ruđer Bošković nikakve veze nije imao sa Hrvatima.
 

Rođen je u braku Srbina, Nikole Boškovića, rodom iz Orahovog Dola, kod Trebinja i dubrovačke Italijanke, Pavle Betere. Teško da je Bošković uopšte znao da Hrvatska, mala, siromašna regija, negde postoji jer u to vreme, prva polovina 18. veka, hrvatstvo u Dubrovniku gotovo da nije bilo poznato. Ali, hrvatskom nacionalnom inženjeringu dovoljno je da je Dubrovnik, mesto rođenja Ruđera Boškovića, u sastavu današnje Hrvatske, pa da ga svrstaju među Hrvate.
 

Isti je slučaj sa pesnikom i generalom Austro-Ugarske Petrom Preradovićem. I on je u Zagrebu odavno Hrvat, iako potiče iz srpske svešteničke porodice, iz Bjelovara, pola sata vožnje od Vučelićeve Garešnice.
 

Početkom devedesetih Nikola Tesla je u Hrvatskoj predstavljan isključivo kao Hrvat. Postojao je državni projekat da se Tesla i svetu predstavi kao "hrvatski znanstvenik", ali je ta budalaština vremenom splasnula, svela se na Teslinu rečenicu: "Jednako se ponosim svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom." U međuvremenu smo saznali da je i to izmišljeno, klasičan falsifikat.
 

Veliki broj književnika, naučnika, kulturnih radnika, nesumnjivo srpskog porekla (Grigor Vitez, Vladan Desnica, Valtazar Bogišić, Pero Budmani, Marko Murat, Ivo Vojnović...) hrvatska istoriografija predstavlja kao Hrvate. Službeni jezik u današnjoj Hrvatskoj, standardizovana štokavica, nije hrvatski već srpski jezik. Njega su Hrvati, Bečkim književnim dogovorom iz 1850, uzeli umesto svoje čakavštine i kajkavštine.
 

Do koje mere kod Hrvata ide to sklepavanja naroda, kako reče Božidar Violić, najbolje ilustruje slučaj Marka Pola, svetski čuvenog putnika i istraživača. Početkom devedesetih u Zagrebu su i njega upisali u Hrvate, zato što je rođen u Korčuli, koja je danas u Hrvatskoj. Taj cirkus presekao je italijanski ambasador u Zagrebu, nazvao je Tuđmanov kabinet i poručio da Hrvatska te nacionalne transfere možda može da radi sa Srbima, ali da Italijane zaboravi. Marka Pola, kao Hrvata, nikada više nisu spomenuli.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/253669/Hrvatski-znanstvenik-Milojko-

IZ DIPLOMATSKOG UGLA.... Kacinov klanjec

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Kacinov klanjec

 

Izvjestilac Evropskog parlamenta za Albaniju, BiH, Srbiju i Crnu Goru Jelko Kacin nema dobre namjere prema Srbiji i to iskazuje na svakom koraku. Naravno, on za to ima sjajne kvalitete. Svojevremeno je sa tri promila alkohola naletio na hrvatski autobus, bilo je povrijeđenih, a on nije kažnjen, ali je mjesto udesa ušlo u istoriju Slovenije pod nazivom „Kacinov klanjec". Pošto je diplomirao na Odsjeku za opštenarodnu odbranu druga Tita, istakao se u secesiji Slovenije, kada je kao ministar za informisanje bio preteča NATO port-lažova Džejmija Šea. Uz dva specijalca s kalašnjikovima, šepurio se pred kamerama sa pištoljem za pojasom i najavljivao vazdušne napade JNA. Naravno, napadi su bili lažni, ali istina nije nikada bila jača Kacinova strana, jer on tvrdi da „svako ima svoju istinu". Po „njegovoj istini" JNA je napala samu sebe u Sloveniji, bacala kasetne bombe po Ljubljani, a nije „njegova istina" da su slovenački „teritorijalci" napadali vojnike bez municije (za što Ante Marković i njegova savezna vlada nikada nijesu izvedeni pred sud), držali ih u austrougarskim štalama, da su u junu 1991. ti njegovi teritorijalci strijeljali tri nenaoružana vojnika JNA pred austrijskim TV kamerama, da su slijedili Kardeljevu priču, iz 1947. godine, da je Jugoslavija „privremena tvorevina". Tito je preveslao Srbe i Crnogorce da zbrinu slovenačke naciste i hrvatske ustaše u FNRJ kako Slovenija i Hrvatska ne bi plaćale ratnu štetu Srbiji, iako je on lično rekao da su partizanske jedinice bile sastavljene od 90 odsto Srba i Crnogoraca sve do pred kraj rata. U ostatku od 10 odsto bilo je nešto Slovenaca, Hrvata i muslimana, a Šiptara ni za ukras, osim filmskog kapetana Lešija, jer su sva ta naša „braća" i „susjedi" u ogromnoj većini bacali cvijeće pred Hitlera u Mariboru i naciste u Zagrebu, borili se u nacističkoj „Handžar diviziji" i u fašističkoj „Bali Kombatar" kamarili, pod komandom Musolinija. Kacin se izlegao iz takvog gnijezda, a nije prošao „katarzu", pa nije čudno što mrzi Srbe. On, naravno, ne propušta priliku da to i pokaže. Štaviše, reče jednom prilikom, ako je on odabran za neprijatelja Srbije, „onda je to za mene čast".
Takav evropejski biser je optužio Srbiju „da davi sebe i susjede" i da ne hapsi svoje korumpirane ljude koje su podmitili, valjda, oni slovenački direktori što su uhapšeni u Ljubljani, a gradili Most na Adi. Potom u Podgorici reče: „Crna Gora je primjer cijelom regionu o pristupanju EU i NATO". Naivko. Prvo, on ne zna da Srbi neće u NATO ni za živu glavu, pa im taj primjer ništa ne znači, a neće ni u EU, što mu Toma Nikolić još nije rekao, jer ga testira koliko je bistar da to sam ukapira. Možda će kada Putin dođe u Srbiju u decembru. Drugo, pravi se da ne zna da su njegovi prijatelji u Podgorici, milogorski secesionisti, prvi na optužnici od 408 stranica u Bariju za nekakvo mafijaško udruživanje i pranje novca. Inače bi taj „čestiti" Jelko svakako rekao da i Crna Gora treba da hapsi svoje korumpirane ljude i kriminalce.
Možda razlog Jelkovoj mrzovolji prema Srbima objašnjava i jedna formula iz logike koja se uči u gimnaziji. Ako je A = B, a B = C, onda je A = C. Ako je EU, recimo – A, njen činovnik Jelko – B, a rad na štetu Srbije – C, onda i A radi na štetu Srbije.
Kada bi srpske vlasti znale ovu matematiku, Jelko bi dobio status kakav zaslužuje: persona non grata. Doduše, tako nešto mu je nedavno nagovijestio Dačić, ali Kacin ima mnogo svojih mentola u Beogradu i Podgorici koji mu tepaju o „mračnim devedesetima" i „srpskoj krivici", pa još misli da „ima pravo na svoj lični stav" kojim pljuje sve Srbe.
I da gazi narode, a ne duva u balon.
(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

Piše: Dragan Mraović

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-09-13&clanak=347299&naslov=Kacinov%20klanjec

Милиони деци Србије

Милиони деци Србије

Новак Ђоковић поред бројних обавеза ипак проналази времена и за хуманост. На добротворној вечери у Њујорку, у организацији његове фондације, прикупљено је чак 1.400.000 долара, намењених деци Србије.

Фондација нашег тенисера Новака Ђоковића, која носи његово име, прикупила је на добротворној вечери у Њујорку 1.400.000 долара за децу Србије.

 

Како се наводи у саопштењу фондације, други тенисер света био је домаћин хуманитарног догађаја, коме су присуствовале угледне личности из света спорта, моде, бизниса и забаве.

"Презадовољан сам првом добротворном вечером моје Фондације. Иако она постоји већ пет година, сада је врло прецизно усмерено њено деловање на подршци раног образовања деце, пре свега у мојој Србији", рекао је Ђоковић.

Према његовим речима, оваквим догађајима скреће се пажња јавности на проблеме које имају сва друштва без изузетка.

"Оно што моја Фондација и ја желимо јесте да помогнемо и подигнемо свест у Србији о предшколском васпитању и образовању и да покушамо да омогућимо деци да имају приступ спортским активностима и објектима, бољу исхрану, боље образовање", рекао је Ђоковић и додао да ће у сарадњи са УНИЦЕФ-ом покушати да уради још више.

http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/33/%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81/1172902/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8+%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5.html

Zaštićeni svedok o vađenju organa na Kosovu

Zaštićeni svedok o vađenju organa na Kosovu

Izvor: RTS | komentara: 0

 

Radio-televizija Srbije emitovala je sinoć snimak izjave zaštićenog svedoka srpskog tužilašta koji je direktan učesnik vađenja organa na Kosovu i Metohiji i koji do detalja opisuje čitav proces - od obuke, preko operacija u improvizovanim bolnicama do transporta na aerodrom u Tirani odakle su organi distribuirani na crno tržište.

 

 

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je pojasnio gostujući na RTS-u da je taj svedok, inače bivši pripadnik OVK-a, obučavan u specijalnom kampu na Albanije.

"Obuke su se vršile na severu Albanije za različite delatnosti, pored ostalog i za medicinske intervencije. Oni su njemu tamo rekli da se obučava jer može da se desi da neko od komandanata OVK strada na frontu i da treba da nauči da presadi neki ljudski organ. Nije mu rečeno da se radi o kriminalnom činu vađenja organa", napomenuo je Vekarić.

Vekarić je pojasnio da se u ovom slučaju ne radi o "Žutoj kući", koja je poznata javnosti i da je svedok "žutu kuću" spomenuo samo jednom.

U svom svedočenju, koje srpsko tužilaštvo smatra ključnim za istragu o trgovini organima, zaštićeni svedok je objasnio kako je vršena obuka za transplatacije i naveo da su se učili na plastičnoj lutki u kojoj su bili delovi tela.

"Obučavali smo se kako da, ukoliko je potrebno, neki deo tela, da kažemo ili bubreg ili srce, ili pluća, kako da se transplantiraju sa jednoga na drugi", rekao je svedok.

Prema njegovim rečima, rečeno je da se ta pomoć isljučivo pruža onima kojima je to potrebno na Kosovu, kao što su komandanti i vođe, kao i da je to bila obuka šta bi oni trebalo da rade u tom momentu.

"Zašto smo to učili? Rečeno nam je da je to zbog toga što je u to vreme svugde bila srpska policija i srpska vojska, pa nismo mogli da naše ranjene vodimo u javne bolnice", naveo je svedok.

"Počeli smo obuku kada je lekar, sada poznat u svetu i na Kosovu, pričao kako se radi transplantacija, kako se vadi srce iz tela i kako se ono vakumira u jednu plastičnu kutiju, zatim kako treba neka ulja, neke medicinske tečnosti da se tu stave, nakon dva sata, ili, ne znam tačno", rekao je svedok i detaljno opisao primer vađenja organa zarobljeniku starosti 19 ili 20 godina.

Kako je naveo, vezanog su ga doveli na mesto gde će mu organi biti izvađeni.

"Primetio sam da on nije vojnik OVK i naravno nisam imao pravo da pitam, jer ko sam ja. Bio sam mlad, a tu je bilo nadređenih. Oni su mu skinuli te poveze, dva vojnika koja su ga dovela. Uhvatili su ga i stavili na klupu, a zatim zvali drugu dvojicu da mu drže noge da se ne bi pomerao", rekao je svedok i dodao da je mladiću lekar koji ga je obučavao pocepao majicu na dva dela.

"Jedna od lekara doneo je jednu crnu torbu kao lekarsku. To je bilo nešto novo za mene. Iz te tobre je izvadio neku opremu koja je bila zamotana. Tu sam prvi put video skalpel, noževe i sredstva za operacije", ispričao je svedok.

On je potom opisao kako je zarobljeniku izvađeno srce.

"Dali su mi skalpel. Počela mi je muka, gađenje. Kad kažem muka, mislim od te jedne situacije kao ružan san, noćna mora beskrajna. I sada se sećam toga i sada, i u telu i u mislima mi se ponovo javlja taj osećaj. Rekao mi je na telu šta treba da radim, da napravim jednu liniju, da ga posečem, da napravim operaciju jednom ravnom linijom, rezom, od početka grkljana do kraja rebara", kazao je svedok.

Prema njegovim rečima, nakon što su očistili taj deo tela, rečeno mu je: „Počinji, nemamo puno vremena". Svedok je dodao i da je pre nego što je krenuo, primetio je se ne radi o Albancu.

"A kako sam to primetio? Pa tako što kada sam mu se približio, on se otimao, i oni koji su ga držali su ga čvršće držali. Počeo je da zapomaže, pozivajući boga, moleći: 'Bože, nemojte me zaklati, nemojte me ubiti!'", naveo je svedok objašnjavajući da je, pošto je bio mlad vojnik, pod komandom morao da počne.

"I počeo sam kako me je učio na obuci da levu ruku stavim na grudi da držim, a desnom rukom uzimaš skalpel da povučeš. Levu ruku sam stavio na njegove grudi i krenuo sam da režem. Kada sam stigao do dole, krv je počela da lipti. Pošto sam ga posekao, negde na polovini, on je počeo da vrišti da ga ne koljemo ne ubijemo, tu je izgubio svest, ne znam jel izgubio svest ili je umro...", naveo je zaštićeni svedok.

Svedok je dodao nije znao da li je mladić umro, jer se posle toga se više nije otimao i okretao. Kako je rekao, tada je prvi put video ljudski organ - srce. "Bio sam jako prestravljen... Posekli smo te vene i kada sam uhvatio srce ono je i dalje podrhtavalo. Ne znam kako sam to uradio. Stavio sam ga u kutiju koju je ubrzo doneo poznanik lekara, koji je bio mog uzrasta, i doneo je tri neke boce", ispričao je svedok.

On je dodao i da mu je jedan od visokih poznatih starešina rekao: "Svaka čast, pozlatilo ti se, takvi vojnici nam trebaju na Kosovu. Samo tako ćemo pobediti". Organ je potom, kako je objasnio, stavljen u kutiju i odnet u vozilo marke "volvo".

Svedok je objasio i kako je shvatio da organi ne služe za pomoć starešinama i vojnicima, već za trgovinu organima.

"Mislio sam da će to biti za starešimnu koga smo doveli u vojnu bolnicu, ali nam je umro na putu... Mislio sam da će to ići u Tiranu, ali mi smo nastavili put zajedno do aerodroma u Tirani. Kada smo tamo došli dočekala nas je albanska vojska u uniformama. Tu smo videli jedan avion i za njega je izašlo jedno lice - zgodna osoba. Imao je kratku bradu ali nije bio Albanac. Koliko sam mogao da opazim, taj avion koji sam video bio je mali, nije transportni već privatni. Video sam tursku zastavu", naveo je svedok istakavši da tada shvatio o čemu se radi.

"Shvatio sam da se ne radi o otadžbini, već o biznsu o trgovini organima, prodaji. Ne radi se o idealima već o nečem ružnom", naveo je svedok.

Sumirajući svedočenje najzaštićenijeg svedoka u Srbiji, zamenik tužioca je istakao i da je vreme istraga i suđenja pred kamerama prošlo.

"Mi ne želimo da zavaravamo ni sebe ni druge izjavama u koje nismo sigurni. Ovo je samo jedan posto onoga što je on izgovorio. Niste videli nijednu lokaciju..., mi smo njega proveravali 16 meseci na sve moguće načine, a sve međunarone insitucije i tružilaštva će imati priliku da razgovaraju sa njim i uvere se u njegov kredibilitet", naglasio je Vekarić.

http://www.radiokim.net/vesti/zasticeni-svedok-o-vadjenju-organa-na-kosovu.html

Русија: Србијо устани!

Русија: Србијо устани!

Борис АЛЕКСИЋ | 08.09.2012 | 01:23

„Циљеви наше спољне политике су по својој природи стратешке важности и не заснивају се на опортунистичким разматрањима. Они осликавају јединствену улогу Русије на политичкој мапи света, као и њену улогу у светској историји и развоју цивилизације." В. В. Путин     Градња Јужног тока стратешког пројекта Руске Федерације почиње пре рока - у децембру 2012. године. Србија у том периоду очекује посету руског председника Владимира Путина који би требао да присуствује отварању радова на српском делу гасовода. За нашу државу која се налази у озбиљној кризи овај догађај представља историјску прекретницу. Србија добија јединствену прилику да се ослободи уцена Вашингтона и Брисела и уђе у еру националног препорода. Да ли ће је искористити? Јужни ток је мултинационални мегапројекат инициран из Москве који Србији отвара бројне могућности. Реализацијом овог подухвата наша држава добија могућност да ојача суверенитет и територијални интегритет, економски се опорави, осигура енергетску безбедност у 21. веку, заузме позицију регионалног лидера која јој припада, додатно ојача свој геополитички положај, неутралише притиске и уцене ЕУ и смањи штетан утицај САД. Уколико се искористе, ове могућности ће довести до нове ере националног препорода. Међутим, иако Србија једино од Русије добија конкретну помоћ без икаквих уцена, републичка влада и даље промовише улазак у ЕУ као свој приоритет.1 На тај начин она жртвује територијални интегритет и гуши економски опоравак. У исто време САД и ЕУ заједничким снагама покушавају да угрозе Јужни ток и рекетирају Гаспром.2 Потребе Европе за природним гасом су сваке године све веће. Током 2005. године ЕУ је 59 одсто својих потреба за гасом подмирила из увоза, док ће 2015. године увозити 80 процената овог енергента. Годишња потражња Европе за природним гасом ће 2020. године достићи 80 милијарди кубних метара, док ће 2030. године она надмашити износ од 140 милиради кубних метара.3 Капацитет Јужног тока износи 63 милијарди кубних метара природног гаса годишње. Циљ Русије је да градњом Северног и Јужног тока осигура енергетску безбедност целе Европе. Ову идеју је образложио и председник Владимир Путин следећим речима: „Морамо да узмемо у обзир унапређење сарадње у енергетској сфери, што подразумева и стварање заједничког европског енергетског комплекса. Северни ток – гасовод који пролази испод Балтичког мора и Јужни ток – гасовод који пролази испод Црног мора важни су кораци у том правцу. Ови пројекти имају подршку многих влада и окупљају највеће европске компаније. Када гасоводи буду радили пуним капацитетом, Европа ће имати поуздан и флексибилан систем за снабдевање гасом, чије функционисање неће зависити од политичких хирова било које државе."4 Северни и Јужни ток имају за циљ да заобиђу територији Украјине са којом је Русија имала честе спорове око испоруке гаса Западној Европи. Руски гигант Гаспром има 51 одсто власништва у компанијама које граде Северни ток док остатак припада Немцима и Холанђанима. Исти удео Гаспром има у заједничком руско-српском предузећу које учествује у градњи српске трасе Јужног тока.5 Главни конзорцијум који је носилац целокупног пројекта Јужни ток чине Гаспром са 50 одсто, италијански ENI са 20 посто, немачки BASF и француски EDF са по 15 одсто удела. Ово је још једна важна улога гасовода јер они обједињују целу Европу чији је део наравно и Русија и превазилази вештачке политичке поделе које су наметнуте од стране САД. Де Гол би да је жив овим свакако био задовољан. Предвиђено је да Јужни ток – магистрални гасовод преко територије Србије пролази у дужини од 411 километара. Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,9 милијарди евра, док ће поред тога наша земља моћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција. За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарде евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама. Изградња ће отворити између 2.500 и 5.000 нових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Јужни ток ће имати и своје јако обезбеђење јер Русија попут САД и других земаља озбиљно схвата безбедност својих гасовода. Овај пројекат ће отупети уцене ЕУ усмерене ка Србији јер ће Брисел зависити од испорука руског гаса који ће пролазити кроз српску територију. Иако су ови подаци потврђени од стране Гаспрома још 2011. године, српски медији и привредници су се одважили да их јавно представе тек недавно.6 Притисци САД и ЕУ су чинили своје. Међутим руски Гаспром тј. Гаспромњефт који је већински власник НИС-а већ увелико помажу опоравак Србије што најутицајнији медији (под контролом Запада) прећуткују. Исти ти медији и данас актуелни министар Млађан Динкић су укључени у пропагандни рат против Гаспрома још од 2008. године када су истицали да је НИС продат за мале паре или „свега 400 милиона евра."7Намерно су прећутали чињенице да је у том тренутку НИС био пред банкротом, и да су заједно са њим Руси добили и 33 милијарди динара губитка и готово једну милијарду долара дуговања! На исплату отпремнина потрошено је седам милијарди динара. Гаспромњефт је 2011. године платио још око 40 милиона евра за 5,15 одсто акција откупљених од малих акционара, и уложио у програм модернизације 500 милиона евра. При том се инвестициони програм НИС-а, без кредитних средстава која издваја Гаспромњефт, сваке године повећава (у 2010. години раст је износио 87 процената у поређењу са 2009. годином, а у 2011. години – 300 одсто у поређењу са 2010.) и обухвата модернизацију малопродајне мреже, увођење нових технологија производње угљоводоника, реализацију еколошких програма итд. У периоду од 2009 до 2011. за те циљеве је већ било потрошено 53,85 милијарди динара, враћено је око 500 милиона долара банкарских кредита, а укупан обим уложених средстава, и то без инвестиција у социјално значајне пројекте, износио је око 1,5 милијарди евра, по чему је НИС постао лидер у Србији! При том Управни одбор НИС-а је већ усвојио нови план инвестиција, чији ће пакет за наредне три године износити још 1,5 милијарди евра!8 Истовремено НИС отвара нова радна места. Само на реконструкцији Рафинерије Панчево ангажовано је око 1.600 људи. Дугорочни карактер инвестиционог програма омогућиће повећање тог броја, што је важно у ситуацији када је незапослено преко 20 одсто радно способног становништва Србије. Још један приоритет компаније је и ангажовање младих кадрова, који треба да доведу НИС међу регионалне лидере до 2020. године. Исто тако, у НИС-у је одобрена отпремнина за запослене од 750 евра за сваку годину проведену у компанији. Поређења ради, руководиоци америчког Ју Ес Стил-а који је купио Железару Смедерево за једва 23 милиона долара нису хтели ни да чују за преузимање дугова и реализацију социјалног програма за запослене.9 На први знак озбиљније кризе Американци су напустили Србију. Супротно томе Руси непрекидно улажу у Србију помажући јој да изађе из економских тешкоћа. Уколико овим подацима додамо добробит коју држава остварује градњом Јужног тока, онда је јасно да су Русија и Гаспром убедљиво највећи инвеститори у Србији! НИС је компанија за коју су били заинтересовани британски „BP", аустријски „OMV" и мађарски „MOL". Иако је Гаспромњефт имао профитабилније понуде у Европи он се одлучио за куповину НИС-а који је био у дуговима, са застарелом опремом, суочен са конкуренцијом у региону која је већ прошла процес модернизације. Куповина НИС-а је очигледно важним делом била политичка одлука чији је циљ био да Русија што брже помогне Србији пружајући јој своју братску руку. Док ЕУ има јасну стратегију усаглашену са САД, да отме Косово и Метохију и оствари профит крађом српских природних ресурса10 Русија јача Србију без икаквих условљавања. Руски стратешки пројекти попут Јужног тока спречавају даље распарчавање Србије и смирују сепаратистичке тежње које промовише Запад. У том смислу изјава Томислава Николића да „Владимир Путин треба да испуни своје обећање и да учини све да Србија стане на ноге"11 је бесмислена, јер Русија то већ чини. Пре ће бити да он и републичка влада требају да смогну снаге и једном за свагда кажу јасно „НЕ" уценама које долазе из САД и ЕУ, а затим још јаче „ДА" стратешком партнерству са Русијом, на радост свих грађана. Руси су већ урадили све да нам помогну, на нама је само да устанемо.     1 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:395881-Vucic-Odlazim-iz-vlade-ako-me-budu-kocili 2 http://pda.itar-tass.com/en/c154/513616.html 3 http://south-stream.info/index.php?id=9&L=1 4 http://mn.ru/politics/20120227/312306749.html 5 South Stream Serbia AG 6 http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/bugarin:juzni-tok-boljitak-za-srpsku-privredu_339763.html 7 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=08&nav_id=555974 8 http://www.nis.rs/mediji/vesti/korporativne-vesti/intervju-kiril-kravcenko?lang=sr 9 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-je-prodat-Sartid.sr.html 10 http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Balfour-Priznanje-Kosova-nije-uslov-vec-politicka-realnost.sr.html 11 http://www.nspm.rs/hronika/tomislav-nikolic-vazno-da-putin-ispuni-obecanje-da-ce-uciniti-sve-da-srbija-qstane-na-nogeq.html

http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/08/rusiiia-srbiio-ustani.html