Србију је окупирала језуитско-вавилонска Елита

 

svetozarradisic.com Србију је окупирала језуитско-вавилонска Елита Sveta Интервју за недељник "Афера", објављен у бр. 160, 15. марта 2017, на стр. 20 и 21. Интервјуерка је Наташа Одаловић. Будући да је редакција због обима интервјуа скратила текст, ево интегралне верзије. Светозар Радишић, некадашњи портпарол Војске Југославије, пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, годинама упозорава јавност на ситуацију у којој се налази Србија и њен народ. Какво је, по Вашем мишљењу, тренутно стање на српској политичкој сцени? Конфузно и опасно. Не зна се да ли је опаснија ситуација у свету, Европи, на Балкану или Србији. У Србији су на сцени поборници режима, који су савршеном мимкријом успели да се лажно представе и наставе посао тзв. демократа у уништавању Срба, уништавању економског, одбрамбеног и политичког система и, с друге стране неорганизовани, самозвани заступници народа. И једни и други прихватају погубни парламентарно-партијски систем, који правно штити језуитско-вавилонске пљачке. Постоји само борба за власт, а нико не предлаже промену система. Јасно је да само аутохтони систем заснован на интересу народа (грађана) може да стабилизује Србију и спаси Србе. Тај систем треба да буде у функцији србског националног бића, србског менталитета и србског генетског кода. Све док се то не догоди (а страном фактору та варијанта не одговара, јер не би могао даље да пљачка Србију), неће бити извесније будућности не само Срба на Балкану. Пред грађанима су избори. Какво је Ваше мишљење о кандидатима за председника Србије, њиховим програмима? Очевидно је да кандидати имају добре намере, али то никад није довољно. Велики број кандидата произилази из друштвене конфузије. Да је систем уређен, имали бисмо јасне представе циља и знали бисмо ко је ко међу нама. Овако, нико не зна ко колико вреди. Једино знамо да људи који нас воде не знају то да раде. Једноставно је да се утврди да власт у Србији не поштује науку (на пример теорију организације и теорију ефикасности) и да се кадрови не бирају према вредности, него према подобности. Зато је могуће да министарска места заузимају људи без одговарајуће школске спреме и да их постављају окупатори. Мислио сам да нормалан човек зна ко је окупирао Србију, а чак и у ТВ емисијама није ми дозвољено да кажем шта мислим. То је најбољи доказ да је окупатор успоставио систем до дна. Србију је окупирала јазуитско-вавилонска елита, посредством инструмената као што су администрација САД, НАТО, ОЕБС, ЦИА, администрације Велике Британије и Немачке, Европска комисија. Сви наведени имали су одређену улогу у поробљавању Срба и Србије. Обични људи су уочили само НАТО и администрације САД и Немачке. Они су окупатори, а владају Србима и Србијом посредством марионетске власти, коју су наметнули Србима 5. октобра 2000. године. Тзв. србска власт ради све према директивама споља: поставља министри и генерале и… Зато се и догађа у Србији да се потапају манастири упркос вољи народа, гради туђи град у Београду, не дозвољавају скупови и не прате када народ каже „Не Србија у НАТО и не НАТО у Србију". Можда не би било лоше да се осврнете и на неизбежне тајне агенте/организације, који су се „размилели" по Србији. Да ли сте задовољни радом наших тајних служби и шта би требало учинити да будемо ефикаснији на том пољу? Тајне агентуре су у Србији од свог настанка, мање или више, у зависности од моћи државе која их упућује. За време разбијања СФРЈ, СРЈ и СЦГ, присуство шпијуна у Србији је било на врхунцу. Не треба заборавити да су они распоређени у свим професијама и функцијама, од новинара до свештеника. Званично су у амбасадама, а на терену су у скоро свим институцијама система, а посебно у НВО, сектама, партијама, хуманитарним организацијама, миротворачким покретима… Они су метастаза одбрамбеног система. Све док Србе буду заступали интернационалисти, анационалисти, наднационалисти и антинационалисти (а то ће изгледа бити дуго и убудуће) не траба очекивати добар рад наших тзв. тајних служби. За време Тита смо имали пробране људе у том систему, а резултат је дас у они први пожелели да измене Србе и Србију према стандардима Запада. Нису ништа урадили. Њих су прерадили. Изјавили сте да међу политичарима постоје и они који нису плаћеници а упорно раде против свог народа, и да такве особе на Западу популарно зову „корисни идиоти". Како их препознати? Једноставно. Већина политичара може доказати да се нису срели са странцима, а камоли добили новац из иностранства. Међутим, довољно је да изаберете у администрацију људе који су цео живот маштали о Западу, њиховој демократији, прогресу, новцу. Они мисле мозгом Запада. Учиниће све да остваре свој сан. Нико их не плаћа, а они раде за Запад. Можда не бих ни размишљао о „корисним идиотима" да нисам сведок прозападног злочина о којем је писао Миодраг Новаковић. Људи, попут Наташе Кандић, Соње Бисерко, Војина Димитријевића, Драгољуба Мићуновића, Јелене Милић, Теофила Панчића, Миљенка Дерете, Душана Јањића, Бошка Јакшића, Љубодрага Стојадиновића и многих других политичких „стручњака", новинара, амбасадора постављених после тзв. октобарске револуције, истински мисле да су у праву када нас гурају у чељусти Европске уније, која је заједно са САД уништила СФРЈ, СРЈ, СЦГ и сада уништава Србију, те креће у поход освајања истока. Они верују да су у праву. Њих за њихова искрена схватања не треба плаћати, иако су неки од наведених добро плаћени из страних извора. Каква је будућност Косова и Метохије? Не знам да ли се то може назвати будућношћу. Реч је о изманипулисаном и политички измишљеном народу, који воде бескрупулозне вође одређене од стране језуитско-вавилонске „Елите". Албанци су настали из освете Аустрогарског царства према Србији. То политичари запада и историчари знају. Шћипетарима као Дамоклов мач над главом стоје све варијанте будућих решања. Садашњи окупатори су према њима били толико злонамерни да су их обасули асиромашеним уранијумом, а ипак се више плаше руске доминације, јер знају да им је тада крај и лажном представљању и тзв. прогресу. Уколико мислите на Србе на Косову и Метохији, они су већ сада (и стицајем околности) хероји. Морали су постајати на ужасном тлу, верујући само у Бога. Они истинску подршку нису имали ни пар векова уназад. Да ли Србија треба да се окрене Русији или САД (разлози за и против)? То питање се у нормалним околностима не би постављало. Руси и Срби су исти народ. Имају исти језик и исто писмо, а никад кроз историју нису били једни наспрам других. Сада је логично питање, јер сви очекују сукоб Истока и Запада, а Срби су на линији сукоба. Мислим да је једино мудро сарађивати са обе стране, колико год је то могуће, а војно не учествовати. Када би се определили за Русију (где братски припадамо), Запад би нас преко НАТО-а дотукао, јер смо опкољени њиховим сателитима. Ако би се определили за Запад, ЕУ и НАТО, прво што би урадили проверени злочинци инсталирали би рајетне силосе на србском простору и ракете усмерили на Русију. Тада би Руси у самоодбрани у току напада на њу, први пут имали право да униште братску Србију. То западне администрације највише желе, јер су све ратне сукобе у последњих 117 година искористили за геноцид над Србима. Да ли се војно-политичка ситуација на Западном Балкану заоштрава и како би Србија требало да се постави у датим околностима? Та ситуција се заоштрава због припреме Запада за коначни обрачун између западне и источне цивилизације. Реч је о престројавању снага. Исток (пре свега Русија и Кина) свесно настоје да поремете колико могу утицај Запада на тзв. Западни Балкан (тај назив је још један безобразлук настао у кухињама института за управљање кризама) у припреми за освајање Истока. Ширење ЕУ и НАТО-а се зауставља управо на Балкану. Каква је улога ЕУ у односу на српске интересе? Не знају они за србске интересе. Они знају само за своје интересе и желе да их уценама, милом, или силом наметну. Уосталом, чланице Европске уније (некадашња „Стара дама") васпитању своју вековима уназад да су Срби „лоши момци". Сви службеници ЕУ су васпитани од својих родитеља, у школи и уз помоћ медија, да Србе треба уништити. Зато се и догодило да Европска заједница заједно са администрацијом Сједињених Држава изазове рат против Срба и искористе Хрвате, босанске муслимане и тзв. Албанце као инструменте у рату против Срба. Писали су о томе наши преци попут Владимира Дворниковића, Јаше Томића, Ивана Мојића, Милоша Црњанског, Јована Дучића, св, Владике Николаја Велимировића, али сада политичари не читају и стално се ишчуђавају потезима Европске уније. Не жели Србе ни Европска унија ни НАТО у свом окриљу. Зато ћемо платити велику цену, све док ту истину не схвате србски владари. Ко је највећи непријатељ Срба? Мислим са су Срби себи највећи непријатељ, ма колико то чудно звучи. Да су свесни стварности, не би се самоотуђивали, самоодрицали и самопљували. Затим су то србски одроди (Хрвати, Бошњаци, Арбанаси, поцрногорчени Срби, помакедончени Срби...). Њихово отуђивање из рода преверавањем у туђе вере је погубно за Србе. Следи цела квантитативна, позитивистичка, језуотско-вавилонска, мамонистичка, западна цивилизација. Они не могу да опросте србску собственост. Нажалост, у њиховим рукама је економска, војна и политичка моћ. Они валадају планетом Земљом. Они су Србију 2000-те године окупирали. Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да Србија мора јачати оружане снаге и имати спремну војску, превентивно. У каквом је стању, заправо, Војска Србије? Ја могу да судим о војсци Србије коју волим и у којој сам (гледано архетипски, јер мислим на ЈНА, ЈА, ВЈ и ВСЦГ) некада зарађивао за хлеб, на основу података из средстава јавног информисања. Сматрам да није организована за одбрану и да је воде незналице. Војна моћ је иначе проблематична у друштву које је на изузетно ниском економском нивоу. Будући да иза свих потенцијалних агресора стоји НАТО јасно је какав би био однос снага у следећем сукобу. Очекује се и допремање руских војних авиона "миг 29", ракетног система "бук М2", али и друге војне опреме и новог наоружања. Шта је, по Вашем мишљењу, неопходно учинити за модернизацију војске и колико смо у стању да парирамо светским силама у случају евентуалног ратног сукоба? Прозирно је да врсте науружања и њихов тип одређује безбедносну опредељеност. Сви системи који се помињу су одбрамбеног карактера. То значи да сви потенцијални непријатељи могу мирно да се припремају за евентуални напад на Србију. Генерал Алфред Краус је у књизи Узроци нашег пораза поменио, да свака земља која се спрема само за одбрану треба да буде сигурна да ће кадтад бити нападнута. Мислим да сада у Министарству за одбрану и Војсци нема ко да слободоумно мисли о најбољим ретним решењима. Намерно не кажем одбрамбеним. Будући да сте експерт за стратегију и војну доктрину, борбену готовост, „психолошки рат", „неоружане облике агресије", на какве проблеме бисте скренули пажњу политичком врху Србије? Као прво да треба да оснују „мозак организације" и окупе најумније људе који постоје у Србији. Друго, да организују одбрану у свим димензијама у којима је могуће напасти народ и државу. Треће, да боље сарађују са народом тако што ће радити за њега а не за окупаторе. То ће народ знати да узврати својом приврженошћу напорима државе. Четврто, да очисте Србију физички, енергијски, душевно и духовно. Најлакше је почети од чистоће улица, поља и река. Можда би био добар и некакав „њу дил". Да народ осети да је Србија његова, а да не „блеји" и навија за њу. Нека то буде за почетак, јер је списак идеја бесконачан. Као стручњак за неокортикални рат, пуковник у пензији, врсни познавалац војних стратегија и доктрина, цењени писац како бисте прокоментарисали својеврсну забрану Ваших гостовања у појединим медијима? (на РТС су Вам рекли да не говорите о масонима, парламентаризаму и Хагу)? Мени је то нормално у окупираној Србији. Они само потврђују да сам у праву. Када будем имао приступ националним фреквенцијама и штампи, то ће значити да смо ослобођени од окупације. До тада ће и споменици у Србији сведочити о нашој неслободи. Како коментаришете долазак Доналда Трампа на чело САД? Мени је све што се догађа природно и предвидљиво. Сједињене Државе су у великој кризи. Нестају у процесима африканизације, исламизаије и латинохиспанизације. Долазак Трампа је покушај да се сачувају државе сједињене. Тешко да ће он то моћи. С друге стране, имају улогу инструмента за успостављање тзв. новог светског поретка. Ту касне, а њихови непријатељи су после 1999. године (агресије на СРЈ), прогледали, освестили се и ојачали. Трамп лицемерно сеје лажну наду и купује време. Не одређује свест људи њихово друштвено биће, него друштвено биће одређује њихову свест. Мултимилијардер не може мислити као сиротиња. Зато је Трамп лицемер. Сви путеви Сједињених Држава се сужавају. Све је очевидније да следи одмазда за сва њихова непочинства. Да ли је Владимир Путин најутицајнији светски лидер? У којој мери подршка руског председника Србији може да помогне или одмогне у токовима светске политике? И Путина је изнедрило време. Сигурно је да је морао неко да стане на линију Западној неутољивој похлепи. Не верујем да му је драго што ће му живот проћи у борби против језуитско-вавилонске немани. Он је мениновност овог времена. Велика је ствар за човечанство што је тако брзо успео да опорави Русију, али прозападни злочинци се никад не мире са поразом на путу ка грабљењу преосталих планетарних ресурса. Уколико успе да обесхрабри Запад, онда ће се Запад тапкајући у месту самоурушити. Доживеће имплозију. Мораће да прихвати да је више од 2500 бесмислено уништавао све од људи до историје и културе, те да то више неће моћи. Да ли је НАТО и даље озбиљна претња регион или сила пред урушавањем? Они јесу стална претња миру, свуда у свету. Појављују се у различитим модалитетима и „утерију мир". Није НАТО проблем. Проблем су његови нередбодавци. Реч је о претпостављенима „мегакапиталиста". Треба мало више знати о „црном папи" да би се добила јаснија слика о „владарима из сенке". НАТО је само оружни инструмент за успостављање „новог светског поретка". Све док постоје језуити и мегакапиталисти, неће се НАТО урушити. Они га усмеравају и напајају енергијом. Да ли се по Вашем мишљењу ипак нешто мења? Неке процесе у току сам и поменуо. Занимљиво је да се од 2000. године (за релативно кратко време) много тога променило. Европска унија је слабија (емигранти су је довели у стање тешке болести); САД су слабије (не знају да ли је већи проблем спољна или унитрашња слабост и да ли економска, војна или политичка). Русија и Кина су ојачале. У Србији су „петооктобарци" у власти, отпораши уживају своју издају тако што су распоређени на функције са којих могу да пљачкају Србе и Србију. На кључним местима су у амбасадама , медијима и великим системима. Када питате новинара (попут Миломира Марића) како то да је навијао за „петокотобарце", он каже да је очекивао преокрет на боље. У ствари, сви системци стрепе од тога да ће доћи на власт типови истог кова и тражити њихове лустрације. Сва је нада да их замене прави Срби, који мисле не своје душе и не желе никоме зло, па и непријатељу. Дакле, много тога се променило, а да то нико није приметио, или бар то нико не жели да призна.

 

rtrs.tv

Штрбац: Хрватска да прекине са оживљавањем усташтва

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

 

Саво Штрбац, директор ВеритасаФото: СРНА

Он је истакао да ће ова тужба цијелом свијету скренути пажњу на то шта се Србима, Јеврејима и Ромима догодило у НДХ и на оживљавање усташтва у Хрватској.

"Ово је интересантна тема и вратиће, свакако, размишљања цијелог свијета и на рат из деведесетих година прошлог вијека. Преиспитиваће се улога НДХ и шта је то што Хрвати данас оживљавају. Без обзира на то што се они ограђују у Уставу, у пракси се оживљава усташтво. Неко мора зауставити Хрватску у оживљавању тог зла", рекао је Штрбац.

Он је оцијенио да ће читав овај поступак натјерати Хрвате да убрзају неке поступке у самој Хрватској као што је враћање имовине одузете током НДХ и Јеврејима и Србима, на чему је врло мало или скоро ништа урађено, а постоје захтјеви који само чекају.

Штрбац је напоменуо да је Хрватска враћала имовину коју су комунисти национализовали, али не и ону одузету у вријеме НДХ од Срба и Јевреја - некретнине по Загребу и другим градовима Хрватске.

Он је истакао да ће се због овог поступка још шире у свијету разговарати о томе шта се десило са Србима, Јеврејима и Ромима на подручју Хрватске, што ће подстаћи право суочавање са прошлошћу.

"Недавно оснивање Вијећа за суочавање са прошлошћу само је мудролија премијера Хрватске Андреја Пленковића - нећемо скидати усташке ознаке са плоча у Јасеновцу него ћемо формирати неко вијеће са разноразним научницима, па имају годину дана да предложе влади која знамења из тоталитаристичких режима се не смију користити, а дотле слободно ничу плоче са усташким обиљежјима, а на утакмицама се скандира `Убиј Србина!` и `За дом спремни!`", рекао је Штрбац.

Директор "Веритаса" сматра да ће, без обзира на исход, ова тужба бити "велики наук" за Хрватску.

"Ово је, на неки начин, први рачун за Хрватску за то што ради - оживљава усташтво на свим нивоима и у влади и парламенту. Ово је порука да би било боље да прекину са тим, јер је то зло које не би требало ни величати, ни тежити да се понови", рекао је Штрбац.

Он је примијетио да Хрватска већ има искуства са сличним тужбама у Америци, као и једном пред судом у Стразбуру које су одбијене и да ће у свом одговору суду у Чикагу оспоравати прво надлежност суда, па основаност тужбе.

Према његовој оцјени, иако је мала шанса да се прихвати тужба, овај случај је ипак другачији јер се "расправља пред америчким судом, а то је јаче него пред судом УН", а и случај је привукао веома велику пажњу медија.

Штрбац је истакао да поставља и питање обештећења за душевне боли за страдање људи и указао да би Хрватска "требало да се угледа на свог ментора из времена НХД - Њемачку, јер су Нијемци исплаћивали накнаде људима који су претрпјели тортуре и били у нацистичким логорима, а у питању је било доста новца.

Он истиче да у том контексту није довољно то што Хрватска каже да је у преамбули Устава написала да је ЗАВНОХ основ садашње државе и да се ограђује од НХД.

"Мислим да би Њемачка, која им је увијек била узор, требало да то буде и сад и да кад се суоче и признају шта се десило за вријеме НДХ Србима, Јеврејима, Ромима, па и антифашистима Хрватима, па кад их, као Нијемци, обештете и за душевне боли, да ће тек онда раскинути са том НДХ-зијом", каже Штрбац.

Он каже да је тужбу против Хрватске поднијело седморо људи из Чикага: Лизабет Лалић, Младен Ђуретић, Роберт Предраг Гаковић, Вељко Миљуш, Богдан Кљаић, Данијел Пјевић и Давид Леви.

Штрбац је објаснио да, супротно наводима неких медија, нико од њих није био у групи од пет људи који су пред судом у Чикагу тужили америчку компанију МПРИ због геноцида над Србима у "Олуји".

"Од свих њих мени је познат једино Кљаић. Ако је то тај исти, он је био једно вријеме предсједник Организације крајишких Срба и појављивао се на разговорима са адвокатима који су заступали Крајишнике, али није био међу пет подносилаца тужбе", рекао је Штрбац.

Хрватској је недавно уручена групна тужба за надокнаду штете од 3,5 милијарди долара, коју су Срби, Роми и Јевреји претрпјели у Хрватској у Другом свјетском рату, а исплата надокнаде тражи се за жртве, њихове насљеднике и родбину.

Извор: Срна

 

rtrs.tv

Представљена књига о Слободану Милошевићу - "Анатомија судског убиства"

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

 

Промоција књиге "Анатомија судског убиства"Фото: СРНА

Андрић, који је као љекар посјећивао Милошевића у Хашком трибуналу, каже да у књизи објашњава на који начин је некадашњи предсједник СР Југославије "убијен у Хагу".

Он истиче да је књига сублимат свега што се Милошевићу дешавало у Хагу, како је лијечен и зашто није лијечен.

"Милошевић је провео у Хагу скоро пет година и није смео жив да напусти Холандију. Теорије није било да Милошевић оде у Русију да се лечи, јер они су њега на крају убили и то не тровањем `ринфапицином` већ, према мојој претпоставци, убијен је `дроперидолом` и није умро 11, већ 10. марта", рекао је Андрић на промоцији у прес-центру Удружења новинара Србије.

Он је објаснио да је "ринфапицин" антибиотик који служи за лијечење туберкулозе, лепре или легионарске болести, а да "дроперидол" који је Милошевић, највјероватније, попио у чају или кафи 10. марта увече, реагује послије пола часа, изазива аритмију и доводи до акутне срчане смрти, у здравственом стању какво је било Милошевићево.

Андрић је испричао да је, према званичном извјештају љекара након обдукције у Хагу, утврђено да је Слободан Милошевић преминуо принудном смрћу од инфаркта срца између 7.00 и 9.00 часова ујутру, 11. марта.

Бивши премијер Србије и потпредсједник владе Југославије Никола Шаиновић истакао је да вријеме пролази, а да истина излази на видјело тешко, упорно и неумитно.

Он је додао да је потребно цијелу истину, у којој има непријатних дијелова, изложити домаћој и свјетској јавности.

"Само моје хашко искуство је део најцрње истине, магле, конфузије и манипулације", каже Шаиновић и додаје да се овом књигом елиминише "један дио те магле".

Према његовим ријечима, суштина књиге је да је сложила документа свих страна у овом предмету, како извјештаје судије Паркера, тако и љекара који су долазили, руских лекара, извјештаје обдукције, као и налазе који су касније нађени.

Бивши државни тужилац СР Југославије Вукашин Јокановић навео је да је до сада објављено много публикација о политичкој и историјској улози Милошевића, те да се данас представља и књига о његовој смрти и о томе како му је одузет живот.

"Дужност је ове генерације, посебно нас који смо са њим радили, да сведочимо и кажемо истину о времену које су обележили рад и борба Слободана Милошевића за истину, правду, интересе и одбрану српског народа, а тај свој дуг овом књигом је на прави начин извршио доктор Андрић", рекао је Јокановић.

Књига ће бити преведена и на енглески језик.

Извор: СРНА

 

rts.rs

Forbs: Vreme za pravdu za Srbe

RTS, Radio-televizija Srbije, Radio Television of Serbia

Kako je naveo, iz Prištine i Beograda dopiru neprijateljski tonovi i pretnje, zbog čega je vreme da SAD i EU ponovo umešaju prste i "ovoga puta učine pravu stvar", navodi Dag Bandou, a prenosi Hafington post.

29503992

Kosovska Mitrovica

On u svom članku pominje da je Jugoslavija bila veštačka tvorevina Versajskog sporazuma koja je nakon Drugog svetskog rata preživela zahvaljujući "diktaturi Josipa Broza Tita i strahu od sovjetske invazije", ali da je Titova smrt razbila "jedinstvo" koje je na okupu držalo nekoliko nacija.

Kako se navodi, nakon toga je stvoren politički vakuum koji su iskoristili nacionalisti, i Balkan je eksplodirao.

Prva Bušova administracija priznavala je suverenitet Jugoslavije, ali pošto su Nemci podržali nezavisnu Sloveniju, započeo je serijski raspad, tokom kojeg su SAD i Evropa podržali stvaranje BiH i Hrvatske.

Nakon što su podržali raspad SFRJ, američko-evropski saveznici su iznenada počeli da se protive podeli i secesiji Hrvata i Srba iz Bosne, ali i Srba iz Hrvatske, navodi list i dodaje da su tada zločini koje su činili Srbi razglašavani na sva zvona, a da su muslimanski i hrvatski prećutkivani.

"Vašington i Brisel su očekivali da srpska manjina ćuti i pristojno pati i trpi represiju ostalih, većinskih grupa, čak i onda kada je suočena sa etničkim čišćenjem. Uprkos svemu tome, Vašington je odbio ne samo da prizna te zločine, nego se ogradio svake kritike tog bezumnog etničkog čišćenja", navodi list i dodaje da je takva politika Vašingtona na snazi i danas.

Kao najnoviju balkansku krizu list navodi Kosovo, gde su se krajem devedesetih pojavile oružane albanske grupe, koje je Vašington prvobitno oslovljavao kao terorističke organizacije. Međutim, ubrzo se situacija menja, a Albanci dobijaju svu podršku svetskih medija.

Autor navodi da se tada sreo sa prvim kosovskim predsednikom Ibrahimom Rugovom, koji mu je kazao da je Albancima očajnički potrebna "pomoć američke vojske i Si-En-Ena".

Nakon što je NATO uspeo da protera srpsku vojsku, Albanci su počeli da čine najstrašnije zločine i etničko čišćenje nad Srbima, proteravši najmanje četvrt miliona Srba, Roma i ostalog nealbanskog stanovništva, kao i da su američki i evropski vojnici, uprkos tome što su okupirali teritoriju, uradili jako malo da to zaustave.

Priština je tada postala grad "kojim rukovode mafijaši i ratni zločinci", a Kosovo "poligon na kojem Saudijska Arabija regrutuje i radikalizuje inače sekularne muslimane", a jedno istraživanje pokazalo je da se "zločini nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu gotovo ne procesuiraju", da ne postoji sloboda štampe i da su političari i sudovi ogrezli u kriminal i korupciju, kao i trgovinu organima.

Forbs navodi i da ljudi sa severa Kosova žele da budu deo Srbije, ali da sistematska nepravda prema Srbima sa Kosova stvara nove mogućnosti za konflikt.

Kako se navodi, potrebni su novi pregovori, ali oni u kojima SAD i EU neće biti na strani Albanaca, već na strani Srba, a jedino rešenje je ono u kome će i Priština i Beograd biti zadovoljni.

 

Srda Trifkovic govori o aktuelnim temama

U novom izdanju emisije "1 na 1″ sagovornik Marina Marinkovića bio je, Srđa Trifković, srpski i američki publicista, istoričar i profesor Fakulteta političkih nauka BL.

Pogledajte snimak emisije!

 

 

http://www.atvbl.com/1-na-1-srda-trifkovic

Емил Влајки: Ревизија тужбе против Србије - дело међународне заједнице

nspm.rs

НСПМ: Емил Влајки: Ревизија тужбе против Србије - дело међународне заједнице

НСПМ

субота, 18. фебруар 2017.

 Посљедњих десетак дана, медији у регији „западног Балкана" били су препуни написа о „Изетбеговићевом рушењу уставног поретка БиХ", а поводом ревизије жалбе БиХ против Србије за њен наводни геноцид над Бошњацима.

Добар дио аналитичара је сматрао како та ревизија нема везе са Србијом, пошто је међународни суд правде прије десет година  одбацио ту жалбу. Тврдили су, да Бакир призива духове, да ревизија нема никакве шансе на успјех, и да то Изетбеговић ради због политичких поена код бошњачке јавности. Истовремено, 'Савез за промјене' Републике Српске је у томе видио шансу да код српске јавности истакне свој изненадни патриотизам, а све због избора 2018. године.

Истина је, нажалост, много суровија. Бакир Изетбеговић је обичан пијун евроатлантског дијела 'међународне заједнице' и извршава све што му она каже. Он се ништа не пита, и нити што разграђује, нити изграђује. И његов на брзину склепани тим „правних експерата" појачан шачицом „бошњачких интелектуалаца, а у вези ревизије, је чиста фарса, марионете Запада.

Ради се, наиме, о томе, што на чело Србије, након априлских избора, долази ојачани Вучић који ће бити предсједник Србије, шеф СНС-а и који ће постављати своју владу.

Али Вучић, иако прозападно оријентиран, може снаћи довољно снаге да у одређеном тренутку, ако му Русија понуди боље увјете, „промјени плочу" и окрене се Путину. Вучић је то доказао у више наврата: Није пристао на санкције Русији, добива значајне количине руског оружја, хоће да руском центру у Нише даде дипломатски имунитет итд.

Све у свему, Запад се боји јаког Вучића. Због тога, ревизија жалбе БиХ против Србије за геноцид над Бошњацима, а коју би Међународни суд правде могао одједном прогласити валидном, је једно од осигурања „међународне заједнице" против могућепреоријентације Вучића према Русији.

(НСПМ)

 

vidovdan.org

ЕУ више нема снаге ни да потпали Балкан

ВИДОВДАН

Односи на Балкану никад нису били гори од окончања ратова за југословенско наслеђе. После скоро две деценије константног „отопљавања односа", лидери земаља бивше СФРЈ престали су да међусобно комуницирају, па тако Ивица Дачић неће путовати у Хрватску, а вероватно ни Томислав Николић у Босну.

Истовремено, Милорад Додик не комуницира са званичним Сарајевом, док је дијалог Београда и Приштине под окриљем Европске уније запао у ћорсокак, док из ЕУ стижу упозорења да би и најмања варница могла да запали Балкан.

Хоће ли бити оног рата?

Др Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, каже за Спутњик да смо у последњих неколико месеци сведоци дискурса у западним медијима у којем се поново потенцира „балканско буре барута".

Према његовим речима, реч је о смишљеној, пропагандној комуникацији која је усмерена на стварање утиска да Русија и Србија користе слабљење ЕУ и Трампову победу на америчким изборима не би ли дестабилизовали Балкан и извршили ревизију односа снага.

Митић оцењује да је реч о смишљеној замени теза, јер се зна ко подиже споменике усташама у Хрватској и тако ревидира историју, да Сарајево жели потпуну ревизију Дејтонског споразума, а да Приштина, која је добила све што је желела у бриселским преговорима, „прави фарсу око формирања Заједнице српских општина.

„Наравно, Запад у потпуности одржава и потпаљује своје 'протекторате', тако да се усташтво толерише, централизација БиХ охрабрује, независно Косово куражи тако да се покидају све везе са Београдом. И све то ништа није ново. Оно што је ново је нервоза због све слабијег утицаја ЕУ и САД на све снажније присуство Русије и Кине на Балкану", каже Митић.

Све то доводи до нервозе како у Бриселу и у Вашингтону, тако и у Тирани, Сарајеву, Приштини и Подгорици. Утицај ЕУ драматично опада како се смањује њена привлачност и како се одлаже, скоро у недоглед, перспектива приступања за нове чланице, сматра он.

„Са друге стране, уколико је неко желео да изазове рат, чини ми се да је пропустио прилику, јер не постоје ни капацитет ни апетит за сукоб на Балкану, осим оног реторичког који је био и који ће, нажалост, још дуго бити присутан", сматра Митић.

Балкан — алиби за Хана и Курца

Кад је реч о упозорењима комесара за проширење ЕУ Јоханеса Хана и аустријског шефа дипломатије Себастијана Курца да је на Балкану кратак фитиљ, Митић сматра да су обојици потребни алибији за даље успоравање европских интеграција, што је директно повезано са интерним проблемима у ЕУ, а много мање са испуњавањем критеријума за чланством.

„ЕУ не може да испуни оно што је обећала, па размишљају овако: 'Хајде да кривицу свалимо на 'балканско буре барута', нека прво они решавају своје проблеме, нека избегну неке будуће сукобе, па да касније, а то може бити много касније, размишљамо да их онда пустимо у наш клуб'", оцењује Митић.

Према његовим речима, ЕУ је генерално неспособна да реши фундаменталне проблеме са којима се суочава у последњих неколико година, поготово данас. Они не знају шта ће се дешавати у марту кад почну преговори у вези са „брегзитом" и кад се отвори питање царина, нити знају шта ће се догодити у мају ако у Француској победи Марин ле Пен, нити у јуну кад нагне нови талас миграната, нити знају шта ће са Трампом, са сукобом у Украјини, нити колико ће трајати еврозона.

„Дакле, Хан и Курц не могу да потпале ватру, али прича о 'балканском бурету барута' је згодан алиби за пребацивање одговорности", истиче Митић.

Двострука подршка Брисела

Живадин Јовановић, бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије, каже да разуме забринутост Курца и Хана, али не разуме на коју су адресу они упутили своје поруке.

„Мислим да има доста инерције код фактора који очекују да њихове идеје и предлоге реализује Београд, не водећи рачуна о томе ко је одговоран за 'скраћивање фитиља' на Балкану. По мом уверењу, Београд исказује превелику толеранцију и спремност на једностране концесије што онда охрабрује друге факторе на Балкану да стално повећавају своја очекивања и захтеве. Притом, ти који су одговорни, уживају директну или прећутну сагласност и подршку Брисела. И то двоструку подршку из Брисела — Брисела као седишта ЕУ и Брисела као седишта НАТО-а", каже Јовановић.

Бивши шеф дипломатије СРЈ очекује да ће се дијалог наставити, али би у наставку требало више водити рачуна о компромисима, а не о уценама, у смислу очекивања да Србија попушта. Према његовим речима, Србија је до сада водила политику попуштања што је довело до тачке у којој више не може бити неко ко испуњава жеље свих осталих.

Крах ЕУ на Балкану

Ни Митић не верује да ће доћи до потпуног прекида комуникације и преговора међу бившим републикама СФРЈ, нити до озбиљнијег сукоба, а камоли рата.

„Очигледно је да је формат ЕУ, као покровитеља балканског дијалога у последњих петнаестак година, пропао. Потребни су нови импулси и актери који могу да помогну дијалог. Мислим свакако на Москву, у мањој мери на Пекинг, а можда дође и до неке нове и рационалније политике Вашингтона и Анкаре, који су и до сада имали одређеног утицаја, али су имали погрешну политику према региону", каже Митић.

Он сматра да је јасно да баланс снага који долази због јачања Србије кроз подршку Русије и Кине смета онима који су навикли да Београд и Бањалуку држе на коленима и да преко леђа Срба остварују своје максималистичке циљеве.

„Та ера је готова и баланс снага који се све више кристалише и који није постојао почетком деведесетих помоћи ће да се одржи стабилност региона", закључио је Митић.

Владимир СУДАР, СПУТНИК