EMIL VLAJKI: Sumrak srpske politike i sve srpske marionetske vlade

webtribune.rs

EMIL VLAJKI: Sumrak srpske politike i sve srpske marionetske vlade

6-8 minutes

---

 

Piše: Emil Vlajki

„Danas nam kažu, deci ovog veka
Da smo nedostojni istorije naše
Da nas je zahvatila zapadnjačka reka
I da nam se duše opasnosti plaše."
(Milan Rakić – Na Gazimestanu)

Nakon državnog udara izvedenog protiv Miloševića u oktobru 2000. godine, sve su vladajuće ekipe bile marionetske, nepovratno u službi Zapada. Oni koji su se htjeli otrgnuti od takve politike, kao Zoran Đinđić, bivali su ubijeni. Drugi, nastojeći da pošteno djeluju, ali da ne dovode sebe u opasnost, kao Vojislav Koštunica, bili su kažnjeni od naroda koji im je uskratio svoje glasove.

Ovi su pajaci upropaštavali Srbiju u svakom njenom segmentu. Sproveli su pljačkaške privatizacije privrede, uništili bankarski sistem, konstantno intenzivirali suradnju sa NATO, predali sve srpske heroje Haškom tribunalu, indirektno i institucionalno priznali navodni srebrenički genocid, sufinancirali, zajedno sa Zapadom, sluganske i antisrpske „humanitarne" i „nevladine" organizacije.

Kruna svega je bila permanentna izdaja Kosmeta. Svaka vladajuća ekipa bi, „za šaku dolara", išla korak dalje u toj raboti. Strani gospodari, nakon što bi takva ekipa odradila svoj izdajnički posao, mijenjali bi je sa novom kvislinškom garniturom. Briselski sporazumi samo su bili nastavak, „šlag na torti" tog antisrpskog djelovanja.

Bit će još mnogo polemike oko toga da li je sadašnja vlast mogla drugačije postupiti od onoga što je uradila. Konstatirajmo, da je mogla to neuraditi, ali bi tada morala sići sa vlasti. To bi bio častan izbor, ali bi teško išta spriječio.

Strateški gledano, radikalno udaljavanje od Rusije u čitavom post-miloševićevskom periodu i kukavičko pristajanje uz one koji su Srbiju bombardirali, ucjenjivali, demonizirali i oduzimali joj teritorije, onemogućavalo je svaku istinsku nacionalnu politiku.

Sadašnji predsjednik Srbije je neosporno vješt političar. Vjerojatno bi htio dobro svojoj zemlji i neke primjetne, ekonomske napore čini u tom pogledu. Pokušava i da bude regionalni lider insistirajući na nekonfliktnoj politici. Ima, praktično, apsolutnu vlast i širok manevarski prostor. Ali, strateški, u nekim bitnim stvarima griješi:

• Misli da davanje Kosmeta osigurava ulazak u Evropsku uniju.
• Smatra da je Kosmet već izgubljen i da treba makar nešto izvući „iz ničega".
• Vjeruje da će davanjem Kosmeta spriječiti daljnji raspad Srbije.

Strateška premisa, loša po Srbe, koja ne dozvoljava ovakvo zaključivanje je slijedeća. Zapad i posebno Amerika znaju da je srpski narod većinski uz Ruse i protiv NATO. Isto tako znaju, da će se kad-tad naći neki srpski lider koji će ga povesti u tom pravcu. Iz tog razloga, oni Srbiju koja bi im izgledala kao ruski „trojanski konj", čak i bez Kosmeta, ne mogu primiti u Evropu. Oni, dakle, moraju, nakon poklanjanja Kosmeta, i dalje nastaviti sa komadanjem Srbije.

Napomena: Tvrdnja da je Kosmet već izgubljen, da Srbi nemaju ništa, a Albanci sve, je pogrešna. Albanci su ti koji nemaju ništa, jer njihova „država" koja je praktično američka kolonija, ne može međunarodno-pravno postojati bez pristanka Srbije; okupacija nekog teritorija i međunarodno priznat suverenitet tog istog su dvije dijametralno suprotne stvari!

Što bilo da bilo, Predsjednik se, da bi izišao pred narod sa svojim kompromisnim rješenjem, suočava sa nekoliko problema:

— Prvo, mora predočiti narodu taj takozvani kompromis. Kako sada stvari stoje, čini se da se taj kompromis sastoji u dužem, privremenom razgraničenju područja nastanjenih Srbima i Albancima, vjerojatno posredstvom trupa UN. Ostaje bolno pitanje što bi se dalo za uzvrat? Ako je to priznanje Kosova, indirektno preko dopuštanja Kosovu da uđe u UN, onda taj dil nema nikakve vrijednosti za Srbe. Odnosno, daje se sve, a ne dobiva se ništa.

Možda će dil biti zamjena teritorija: sjever Kosmeta za Preševo i Bujanovac. To bi već bilo mikroskopski sitno u odnosu na ono što bi se dalo; bio bi to ozvaničen gubitak 10% svog teritorija.

— Nije samo gubitak teritorije u pitanju. Rudna bogatstva Kosmeta se procjenjuju na 300-500 milijardi dolara! Ni najbogatije zemlje na svijetu ne bi to mogle besplatno prepustiti nekom drugom.

— Dozvoliti Kosovu da uđe u UN znači egzodus preostalih Srba sa tog područja i uništenje tamošnje srpske, ujedno i kršćanske, duhovnosti.

— Predsjednik se suočava i sa jasnim stavom SPC: Kosmet je dio Srbije, i to se ni na koji način ne smije dovesti u pitanje. Može li se narodu sugerirati da se ogluši o svoju crkvu?

— Kompromisni dil će sigurno značiti daljnje slabljenje veza sa Rusijom koje, ionako, sve više životare. Uz to, već se šire dezinformacije o tome kako su, navodno, Rusi, zbog Krima, pristali na Njegov kompromis.

— Što će biti sa Republikom Srpskom? Da li najavljujući kompromis i nju obuhvaća? Zapad želi da politički uništi sve što je srpsko. Posebno mu se ne sviđa jačanje veza između Srpske i Rusije.

Predsjednik Srpske je postao planetarno poznat po svom otporu „novom svjetskom poretku". On je neka vrst Ugo Čaveza, bivšeg venecuelanskog predsjednika koji se uspješno konfrontirao sa SAD. U Srbiji je izuzetno cijenjen, simbol je nade za tamošnji srpski narod. Ako se uspije oduprijeti sadašnjim intenziviranim i krajnje prljavim udruženim naporima stranaca i opozicije koji idu, kao i kod obaranja Miloševića, na njegovo rušenje, on će postati neosporan lider čitavog srpskog naroda. Bit će dokaz da je moguće suprotstaviti se i ne pokleknuti. To bi mogao biti okidač za radikalno drugačiju, prosrpsku, politiku u Srbiji.

Ili, još jasnije. Svaki kompromis sa Albancima, u smislu onoga što se najavljuje, a bilo bi dobro da se to ne desi, bit će krajnje težak i krajnje bolan gubitak za srpski narod. Ako to bude tako, Republika Srpska bi trebalo da bude, kao kompenzacija, mnogo čvršće vezana za Srbiju. Pitanje Kosmeta i pitanje Srpske moraju biti nerazdvojivo povezani i van toga se nikakvi kompromisi ne smiju praviti.

Na navedena pitanja i dileme nije lako postaviti se pravilno; skoro da je to nemoguće. S druge strane, sadašnji svijet nije više unipolaran. Situacija se neprekidno degradira za dosadašnje „gospodare svijeta". EU je floskula, fikcija, nerealna utopija, monumentalna zabluda. Mnoge, mnogo časnije, mnogo moralnije alternative su tu. A one su već dostupne. „Kucaj i otvorit će ti se", rekao je Isus Krist.

Sve u svemu, treba taktizirati, praviti kompromise, ali ništa ne potpisivati. I ovih potpisivanja kojima se do sada krčmila srpska zemlja, bilo ih je više nego previše.

(ceopom-istina.rs)

http://webtribune.rs/emil-vlajki-sumrak-srpske-politike-i-sve-srpske-marionetske-vlade/

Патријарх српски примио српске интелектуалце и научнике

stanjestvari.com

Патријарх српски примио српске интелектуалце и научнике – Стање ствари

2-3 minutes

---

Уважени гости су захвалили Његовој Светости на срдачном и очинском пријему током кога су говорили о најозбиљнијим изазовима и претњама са којима је суочен српски народ у земљи и региону

Извор: СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 31. јула 2018. године у Патријаршији српској у Београду српске интелектуалце: Матију Бећковића, Косту Чавошког, Слободана Самарџића, Мила Ломпара, Часлава Копривицу и Милоша Ковића.

Уважени гости су захвалили Његовој Светости на срдачном и очинском пријему током кога су говорили о најозбиљнијим изазовима и претњама са којима је суочен српски народ у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је гостима на посети и њиховим напорима да се одбрани Устав Републике Србије и сачува јужна српска покрајина Косово и Метохија, нагласивши да је став Српске Православне Цркве по том питању непроменљив и већ познат јавности, као и да ће Црква увек бити уз свој народ у радости и жалости.

Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

(Сајт СПЦ, 31. 7. 2018)

Патријарх српски примио српске научнике

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 31. јула 2018. године у Патријаршији српској у Београду српске научнике, др Мишу Ђурковића, директора Института за европске студије и др Александра Раковића, вишег научног сарадника Института за новију историју Србије.

Извор: СПЦ

Уважени гости захвалили су Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о српским интересима у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је гостима на посети, нагласивши да је српски народ, заиста, суочен са озбиљним демографским проблемима на почетку овог века.

Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског.

(Сајт СПЦ, 31. 7. 2018)

Наслов и опрема: Стање ствари

 

jugpress.com

Rada Trajković: Srbe sa KIM poruke Vučića motivišu da se sele

Od autora: Jugpress

7-9 minutes

---

GRAČANICA

Srpska političarka sa Kosova i Metohije Rada Trajković rekla je u intervjuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress  da su "Srbi sa prostora Kosova i Metohije potpuno zbunjeni neprimerenim ponašanjem predsednika Srbije i načinom komunikacije sa episkopom Raško-prizrenske eparhije , vladikom Teodosijem" i da poslednje izjave Aleksandra Vučića rezultiraju kod Srbia koji žive na tom prostoru "pojačanom motivacijom za prodajom imovine i što hitnijim izlaskom i bežanjem sa decom sa prostora Kosova i Metohije".

JUGpress: Kako ocenjujete ove poslednje događaje, pre svega izjave koje su mogle da se čuju, a odnose se na rešavanje konačnog pitanja Kosova? Kako se to definiše u visokim političkim krugovima, kao i zvanične informacije i pretnje,  koje su mogli da se čuju i u izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako Srbi  na Kosovu sve to doživljavaju i da li uopšte imaju informaciju šta će da se dešava sa njima i njihovim životima?

RT: Srbi sa prostora Kosova i Metohije potpuno su zbunjeni neprimerenim ponašanjem predsednika Srbije u smislu načina komunikacije sa episkopom Raško-prizrenske eparhije gospodinom vladikom Teodosijem i uopšte celom našom eparhijom.

 Taj nivo bahatosti, i ja bih kazala, primativizma i domaćeg nevaspitanja jednog predsednika države prema eparhiji, koja je u najtežim trenucima ostala sa svojim narodom, preživljavajući najteži egzodus i dajujućii isto tako velike žrtve kao i njihovi parohijani , bilo je i nekoliko ubijanja, čak skidanja glava naših crkvenih ljudi u vreme kada je gospodin Vučić bio ministar u Vladi koja je predala Kosovo i Metohiju i pobegla,  ostavljajući nezaštićen narod. Jedino su ljudi iz eparhije ostali, preživljavali, nalazili modalitete i borili se za opstanak srpske crkve,  a svakako i srpskog naroda. Ovaj vid komunikacije neprimeren naročito zato što smo,  posle nekoliko sati, videli da  su ljudi oličeni u toj kvazisrpskoj listi , koji su napadali vladiku i eparhiju,  sedeli na kanabeu kod Vučića i Marka Đurića. I to  ljudi za koje svi znaju ko su i šta rade. Pre svega za  (Milana) Radojčića, da je šef mafije za sever Kosova, čovek koji je šef svih nasilnih radnji koje su se dešavale nad političkim liderstvom, nad ljudima, građanima srpske nacionalnosti na severu Kosova i za koga svi verujemo da je duboko umešan u logistici pripreme atentata na jednog od naših najboljih ljudi, a to je težak teroritički akt koji je izvršen nad našim Oliverom Ivanovićem . I koji je, šest meseci nakon njegovog ubistva,  institucionalizovan , vrlo bahato sedi i dočekuje se u kabinete, a zamislite prvi čovek eparhije se vređa i preti mu se na jedan brutalan način. Da li je to hrišćanin predsednik, da li je to predsednik u koga Srbi sa Kosova i Metohije treba da imaju poverenja?

JUGpress:  Kako Srbi sa Kosova doživaljavaju ovu neizvesnost u vezi sa Kosovom? Po medijima se priča o podeli, pojavljuju se informacije da se zagovara zamena teritorije, a, zapravo, najveći broj Srba živi južno od Ibra?

RT: Srbi u neizvesnosti traže izvesnost. Ono što je najčešća tema i o čemu govore jeste da svi kažu zašto smo ostali 20 godina posle onog stravičnog sistematskog čišćenja, posle trgovine organima od strane Tačijeve grupe posle rata, posle strahovitih rušenja naših manastira i crkava. Oni su krvlju svojom plaćali svoj opstanak, da bi 20 godina nakon toga živeli u neizvesnosti ili bolje reći u realnosti da toj istoj grupaciji Beograd je spreman da preda teritoriju. Kako bi se drugačije završilo nego pojačanom motivacijom za prodajom imovine i što hitnijim izlaskom i bežanjem sa decom sa prostora Kosova i Metohije. I to je realnost. Kao što znate bivši gradonačelnik Pasjana je uzeo azil i otišao van zemlje da negde napravi neko skrovište, da povuče svoju decu, a to je čovek koji nikada nije govorio o svom odlasku. A koliko će ga slediti s obzirom da je bio vrlo opredeljen kao Srbin da ostane na tom prostoru?

JUGpress: Šta vi mislite, da li postoji nešto što Srbija može da ponudi kao svoj predlog za rešavanje?

RT: Ja sam slušala gospodina Dačića koji je boravio u SAD  imao zaista izuzetnu priliku da sretne gospodina  Džona Boltona, koji je, inače, ranije bio protiv priznavanja nezavisnosti Kosova, još u Bušovoj vladi. Ne znam sa kakvim projektom je otišao kod njega s obzirom da je bio raspoložen da preusmeri politiku Amerike prema Srbiji na jedan pozitivniji način. Nije se, valjda, osramotio i otišao kao državnik Srbije da traži neki patrljak od Kosova da bude  deo  njegove države. Valjda je kao pravi državnik tražio da se očuva celovitost države Srbije,  što podrazumeva prihvatanje koje su već završili u Briselu da vlast predaju lokalnom stanovništvu, ali ne i teritoriju u smislu prihvatanja legalizacije prostora Kosova i Metohije u Ujedinjene Nacije, u Interpol, u UNESCO. Sve to mora da ide preko Srbije ili zajedno sa Srbijom i da Srbija omogući ulazak u EU.  Potrebno je da se radi aktivno na reformi Srbije, i da sa kapacitetom Srbije pomaže Kosovu u izgradnji demokratskih institucija, da se, valjda, zatraži da ljudi za koje već postoje sudski dosijei za pokretanje postupka pred Specijalnim sudom, da se odstrane iz političkog života Kosova  i da se sa Albancima, bez biografija u kojima je i uništavanje naše hrišćanske baštine, koje podrazumevaju ubijanje srpskog stanovništa, da zajedno gradimo jedno normalno društvo u budućnosti.

Ja zaista moram da kažem, srpskom narodu, pa i nama koji se duboko ne slažemo sa gospodinom Vučićem, potrebna je komunikacija sa Beogradom. Ja kao Srpkinja, a i mnogi moji sugrađani nismo spremni na komunikaciju sa gospodinom Vučićem s obzirom na način komunikacije sa eparhijom i  dok se ne rasvetli ko je iz Beograda izdao nalog za likvidaciju Olivera Ivanovića, jer bez naloga iz Beograda niko ne bi imao hrabrosti da izvrši taj teroristički akt. Do tog trenutka mi bi vrlo rado komunicirali sa gospodinom  Ivicom Dačićem, pa i sa predsednicom Vlade koju su Amerikanci pozvali poštujući tu institucionalnu poziciju gospođe Brnabićke i šaljući poruku gospodinu Vučiću da je Amerika zemlja gde se poštuje institucija. A gospođa Brnabić,  po našem Ustavu,  vodi spoljnu i unutrašnju politiku Srbije. Zato mislim da komunikacija Srba sa Kosova mora da dostigne nivo predstavljanja. . .

Da li zaista mislite da Srbi sa prostora Kosova i Metohije imaju poverenja da,  sa druge strane Vučićevi ljudi zaduženi za politiku,  kao što je Radojčić,  budu oni koji će voditi ove teške procese pred kraj pregovora? Zar zaista mislite da oni mogu i hoće da povere budućnost svoje dece Radojčiću? Zar mislite da bilo koji intelektualac želi da dozvoli da bude kadrovsko rešenje Radojčića, koji je čovek bez biografije i za koga ne znamo da li je završio osmogodišnju školu?. Ovo je najveće poniženje Srba Kosova i Metohije koje je uradio gospodin Vučić . Ponizio nam je crkvu, pretio našoj crkvi, i što je Radojčića, šefa mafije, prihvatio i institucionalizovao ga kao čoveka budućnosti koji u najtežem trenutku treba da misli o našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

 

Српски патријарх да се извињава! И – због чега! И – коме!

in4s.net

Извињење - ИН4С

Јован Пламенац

4-5 minutes

---

 

Чу', Српски патријарх да се извињава! И – због чега! И – коме!

Али, када мало боље размислим, можда се Патријарх и могао извинити.

Могао је Патријарх, на примјер, да се извини црногорском режиму што у извршној власти, правосуђу, полицији скоро да нема Срба иако према попису становништва чине скоро трећину живља Црне Горе; што је од Срба присвојио језик којег је преименовао; што је потиснуо српско писмо ћирилицу; што је НАТО творевину Косово признао за државу, иако је оно и према Уставу Србије и према Резолуцији 1244 Савјета безбједности Уједињених нација дио територије Србије, иако се томе противило 85 одсто становника Црне Горе; што је на Косово, у Србију, у саставу окупационе НАТО војске послао своје војнике; што је у држави којом влада, практично, само Србима ускратио право на двојно држављанство, и Црне Горе и Србије; што је, такође у пракси, само Србима рођеним у Црној Гори а који сада живе у иностранству ускратио право гласа на политичким изборима…

Такође, могао је да му се извини што је у коалиционим поткусуривањима унутар црногорске власти овог времена цетињски митрополит Петар Други Петровић Његош геноцидни пјесник, Немањићи окупатори Црне Горе, а Црногорци окупатори Бара; што Шиптари на Румији организују кампове за вјежбања у баратању оружјем и побадају заставе државе Албаније и пројектоване „Велике Албаније"; што инспектори разних специјалности, као осе, у Црној Гори, посебно на Приморју, салијећу штандове и радње чији власници су Срби; што је символ образа данашње Црне Горе распоп Мираш Деде(ј)ић; што је модерна Црна Гора гробница црногорског српског народа…

Исто тако, могао је да му се извини и што је Свети Сава оне године (идуће ће томе бити 800 година) када је Српска црква постала самостална основао Зетску епархију са сједиштем на Превлаци; што су Зећани, потоњи Црногорци, били Срби и што су своје име, свој културни и духовни идентитет сачували у манастирима и црквама Српске православне цркве; што је први штампар међу Јужним Словенима био јеромонах (монах свештеник) Српске православне цркве Макарије са Обода Црнојевића, или Цетиња; што су цетињски митрополити били под јурисдикцијом Пећке патријаршије, а када је она укинута што су, поред карловачких митрополита, сачували континуитет Српске православне цркве; што су српски митрополити са Цетиња основали црногорску државу и једно вријеме њоме управљали, очувавши у слободи њен народ; што су данас Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка (уз допринос Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске) Српске православне цркве духовни светионици крштеног народа у Црној Гори; што је Српска православна црква институција од највећег повјерења у Црној Гори…

Могао је да се извини и што су претходници садашњег црногорског режима, у чијем духу они обитавају, убили митрополита Јоаникија и преко сто свештеника Цетињске митрополије Српске православне цркве и што су оно мало преосталих присиљавали да служе њиховом безбожју, у страху за своје животе и егзистенцију својих породица; што су порушили цркве и манастире, у њих угонили стоку, што су отели огромну имовину Српској православној цркви коју ови сада неће да врате…

Могао је, такође, Патријарх да се извини црногорском режиму и што је тако пуно Срба у данашњој Црној Гори остало Србима и поред вишевјековног што притиска што поткупљивања од стране Турака, Млечана, Аустријанаца…, што су остали Србима и поред правила које су увели комунисти да нијеси оно што јеси својом крвљу, духовношћу, културом, језиком, него си оно „како си се писа'", са јасним упутством како да се „пишеш", што одолијевају и њиховом притиску и шпекулацијама да су Дукљани, Монтенегрини, Црногорци…, само не Срби…

Заиста, могао је Патријарх да се извини црногорском режиму што Срби уопште постоје у Црној Гори – као што се он извињењава НАТО-у што нас је бомбардовао, Хрватима и Шиптарима што су нас клали, Хрватима што је рт Превлака припадао Црној Гори, а Шиптарима што је Чакор Црној Гори припадао превеликим својим дијелом…

 

in4s.net

Србија у Резолуцији 1244, или где све наш велики правник Вучић греши

НСПМ

3 minutes

---

 

Пише: Бранко Павловић

Чули сте, ма како да сте се крили од лика и гласа председника Вучића, како је његова борба за суверенитет Србије додатно, додатно, додатно…. тешка и због тога што се у Резолуцији 1244 СБ УН наводи само СРЈ, а нигде нема Србије.

Ајде да видимо.

СРЈ коју су чиниле само Србија и Црна Гора је 4.3.2003. године променила свој Устав из 1992. године када је основана и то тако што је СРЈ у складу са Уставном повељом државне заједнице Србије и Црне Горе, постала Србија и Црна Гора.

Међународно-правни континуитет од СРЈ је преузела државна заједница Србије и Црне Горе и то су све државе света признале.

Сама Уставна повеља је регулисала питање шта се догађа ако Црна Гора изађе из државне заједнице и то на следећи начин:

Чл.60, ст. 4 Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора гласи:

„У случају иступања државе Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, међународни документи који се односе на Савезну Републику Југославију, посебно Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, односили би се и у целости важили за државу Србију, као следбеника".

Тако је Србија постала следбеник СРЈ у целини, а нарочито када је у питању резолуција 1244 СБ УН.

Да ствар буде по Вучића још гора, управо је Међународни суд правде у свом мишљењу из 2010. године, дакле четири године касније, у потпуности потврдио актуелно важење Резолуције 1244, а питање суверенитета Србије на КиМ оставио отвореним. За суд нема дилеме да је Србија правни следбеник СРЈ. А то је исти онај суд за који сам Вучић каже да је својим мишљењем пресудно обликовао међународне односе по питању КиМ. Па како је онда за Вучића спорно да је Србија правни следбеник СРЈ, када уважава суд до те мере да прихвата и оно што он није уопште рекао (око суверенитета Србије на КиМ). Како онда не прихвата оно што суд јесте рекао исцрпно анализирајући све аспекте Резолуције 1244!

То што нашег врлог правника г. Вучића мучи, није предмет минуциозних правничких анализа чији смисао му је некако измакао, зато што све јасно пише.

Уопште, када су правна питања предмет његових изјава Вучић личи на дечака који се игра „ћораве баке", коме је повез преко очију и кога је Запад добрано завртео, тако да се једва тетура.

Са друге стране тај исти Запад се прави како не види да Вучић мало „зрики" испод повеза, таман колико му је довољно да се дохвати ПКБ-а, Телекома, Београда на води, медија, правосуђа и сличних омамљивача. Опет погрешно мислећи да ће корист од свега тога, осим док игра „ћораве баке" траје, делимично припасти и њему. У тој игри на крају све припада Западу.

 

Linta komentariše poruke Grabar Kitarović iz Jasenovca

bigportal.ba

Linta komentariše poruke Grabar Kitarović iz Jasenovca – BiGportal.ba

2-3 minutes

---

Objavljeno: 26.7.2018.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović tokom posete Spomen području Jasenovac, zajedno sa izraelskim predsednikom Ruvenom Rivlinom, izrekla više neistina čiji je cilj prekrajanje istorije iz vremena Drugog svetskog rata.

Povodom njene izjave da je ustaški režim doneo u jednakoj meri strašna stradanja Jevrejima, ali i Srbima, Romima i Hrvatima, Linta navodi da je u zločinačkoj tvorevini NDH izvršen nezapamćen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima a nad Hrvatima nije jer su masovno podržali osnivanje NDH.

„Stalna muzejska postavka u Spomen području Jasenovac prikazuje lažnu sliku nekadašnje fabrike smrti, a ne prikazuje masovni zločin koji su ustaše počinile nad Srbima, Romima i Jevrejima na najsvirepije načine", navodi Linta.

Komentarišući njenu izjavu da su se ustaškom režimu tobože suprostavili mnogi Hrvati čime su Hrvatsku svrstali na ispravnu stranu istorije, Linta kaže da su, prema podacima istoričara uoči kapitulacije Italije u jesen 1943. godine, Srbi činili značajnu većinu u partizanskim jedinicama.

Grabar Kitarović je na licemeran način pokušala da stavi znak jednakosti između fabrike smrti Jasenovac i zloglasne NDH sa građanskim ratom u Hrvatskoj tokom devedesetih godina prošlog veka, ponovivši besmislenu tvrdnju da je Hrvatska tokom devedesetih godina bila izložena agresiji, kaže on.

Linta kaže i da iako u Ustavu Hrvatske piše da je njen temelj antifašizam, u stvarnosti antifašizam je mrtvo slovo na papiru.

„Temelj savremene Hrvatske je antisrpstvo i obnovljena ustaška ideologija", zaključio je on.

(Tanjug)

 

Патријарх, погодио тачно у сриду

in4s.net

Тачно у сриду - ИН4С

ИН4С

6-8 minutes

---

 

Пише: Игуман Петар Драгојловић

Приликом недавне канонске посете Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Црној Гори (или тачније, модерном иностраном протекторату званом Монтенегро), и хиротоније новог епископа СПЦ – Преосвећеног Викарног Епископа Диоклијског Г. Методија (Остојића), није се десило ништа неочекивано. Десило се оно што се увек у историји дешавало када су се сусретали велики Божији људи и несрећни мали нељуди, када су се суочавали истина и лаж, правда и неправда, светлост и тама.

Тама је устала на светлост, неправда на правду, лаж на истину. Злоба је зарежала на доброту, и показала своје право лице. Ништа се дакле неоубичајено није догодило. И приликом ранијих посета Српског Патријарха Иринеја Црној Гори, било је критика са разних страна, а пре свега са стране водећих властодржаца „неовисног" Монтенегра. И раније су непријатељи Српске Цркве и српског народа устајали на речи Његове Светости.

Овог пута, разлика је само у жестини напада и адреси са које је напад упућен. Атак на достојанство Првојерарха СПЦ, а преко њега и на читав српски православни народ, овога је пута дошао директно од стране председника Црне Горе, и упућен је без имало људског или пак дипломатског такта. Напад на седог и мудрог Патријарха зачињен је и великом дозом класичног уличарског безобразлука, типичног за једног некрштеног скоројевића, тј. позивом Патријарху Српскоме да демантује самог себе, да се унормали и да се научи пристојности. Све је зачињено и једном претњом да се Патријарху Српскоме може у будућности  чак забранити и улазак у Црну Гору, а све ваљда по оним дојучерашњим комунистичким црвеним и крвавим методама. Игуман Петар Драгојловић

Шта је то дакле пробудило злу лавину речи и претњи у срцу председника „неовисног" Монтенегра? Наравно, ништа друго него истина, и то истина о држави коју тај исти председник већ деценијама тирански води и заводи, и коју упорно гура у унутрашњи сукоб са СПЦ и српским народом у Црној Гори.

Истина коју је Патријарх Иринеј изрекао је врло једноставна и она гласи: „Положај СПЦ је данас у Црној Гори гори него под Османлијама, а статус Срба је као у времену озлоглашене НДХ". У чему је онда Патријарх Иринеј погрешио? Ни у чему. Да није рекао неку неистину? Наравно да није. Зар чак и у време Турака СПЦ није имала свој правно загарантован статус? Имала је. У данашњем „неовисном" Монтенегру, једино СПЦ нема јасно потписан Правно обавезујући уговор са државом Црном Гором и једино се Српској Цркви јавно прети са одузимањем највећег дела њене имовине. Не прети се ни Римокатоличкој цркви ни Исламској верској заједници у Црној Гори. А то чак ни Турци нису радили. Турци су, истини за вољу, повремено пљачкали или отворено отимали, али само делове имовине СПЦ. Они су понекад чак и припајали Српску Цркву Охридској Архиепископији или  Цариградској Патријаршији, али чак ни озлоглашени Турци, нису претили подржављењем скоро целе Црквене имовине. Тај изум је искључиво власништво непристојних и антицрквених скоројевића на челу „неовисног" Монтенегра. Запитајмо се, није ли Патријарх Српски у време Турака био чак и Милет Баша, тј. вођа народа, који је заступао интересе целог српског православног живља? Јесте. А на шта је сведен утицај епископа СПЦ у Црној Гори данас? Секуларним законима одвојени су од било каквог политичког заступништва свог народа а медијски, правно и на сваки други начин епископи СПЦ у Црној Гори су неретко отворено гоњени и сатанизовани. Веронаука је данас најстрожије забрањена у свим црногорским државним школама, док се, на пример, крајем 19. и почетком 20. века, закон Божији могао несметано учити у многим Српским Школама у Османској Империји. Нису ли чак и неки Срби, мада мухамеданске вере, били Велики Везири тј. Председници Влада Турске царевине? А може ли, на пример, данас, неки Србин, па макар и муслиманске вере, бити председник Владе Црне Горе? Наравно, може, али само у Андерсоновим бајкама за децу. Данас, ако сте православни Србин у Црној Гори, а таквих је чак и по намештеном и лажираном задњем попису становништва у Црној Гори око 30 процената, не можете бити запослени ни у једној државној институцији. Изузетно ретки изузеци не демантују најотвореније шовинистичко правило у малој Дукљанији, да само ако сте Црногорац, можете бити део државног апарата „неовисног" Монтенегра. И шта је ту онда Његова Светост нетачно рекао? Где је он ту био непристојан гост, како га уличарски квалификује некад комунистичко црвени а данас демократско шарени председник Црне Горе.

И други део констатације Патријарха Иринеја потпуно је погодио у срце проблема српског народа у данашњем иностраном протекторату званом Монтенегро.  Зар у НДХ Анте Павелића није на пример гоњена ћирилица? Јесте. Гони ли се она данас и у Црној Гори?

Гони са све већом јарошћу и жестином. Да ли је у НДХ бити Србин била привилегија, или нешто сасвим друго? Зна се да су Срби у НДХ прво били пропагандно облаћени и демонизовани, а тек потом систематски убијани, унијаћени или протеривани. Бити Србин у данашњем Монтенегру такоже значи бити човек другог реда. Значи бити стално под лупом државних власти као неки реметилачки фактор бајковите унутрашње стабилности. Значи бити као човек систематски сатанизован и организовано обесправљиван. Ваљда до оног момената када ће, као и у НДХ, Срби у Црној Гори у једном тренутку бити отворено третирани као лица за одстрел. Није ли и у НДХ антисрпска и усташка власт створила тзв. Хрватску Православну Цркву? Јесте. Није ли се по истом принципу, као пандам СПЦ од стране неокомунистичких властодржаца створила тзв. Црногорска Православна Црква? Јесте. Није ли оснивач СПЦ Свети Сава Немањић, у НДХ називан најпогрднијим именима, и није ли се о њему и његовом оцу Светом Симеону Немањи писало и учило све најгоре? Јесте. А не чини ли се то и данас у црногорским државним школама, у којима се сви Немањићи означавају као окупатори, иако је родоначелник те династије рођен у Рибници тј. данашњој Подгорици? Чини, и то сасвим јавно и бестидно. Па у чему је онда Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј погрешио упоредивши стање Срба у НДХ и данашњој Црној Гори? Ни у чему.

Он је само, како би рекли наши Срби Далматинци, као искусни духовник и опитни Патријарх, погодио тачно у сриду тј. најпрецизније духовно дијагностицирао неокомунистички систем модерног и „неовисног" Монтенегра. Све пак оно што смо потом чули од председника тог модерног провизоријума од државе, као и његових сатрапа и трабаната у Црној Гори и Србији, можемо само подвести под оне речи Давидовог псалма … Злоба говори, сама против себе.